Guverner NBS: Ne određujem sebi platu

1. Način utvrđivanja i određivanje visine plata rukovodstva NBS, inače sasvim ispravno, nije u nadležnosti samog rukovodstva NBS, tj. nije u nadležnosti ni guvernera ni viceguvernera NBS.

2. Kriterijumi određivanja primanja rukovodstva NBS ustanovljeni su internim aktom NBS, koji donosi Savet guvernera NBS kao telo koje neposredno bira Skupština Republike Srbije i u čijem sastavu sede članovi predloženi od Skupštinskog odbora za finansije koji čine predstavnici parlamentarnih stranaka. Svake godine Skupština Republike Srbije bira po jednog člana Saveta guvernera NBS kako bi se omogućio veći stepen nezavisnosti ovog važnog nadzornog tela NBS i izbegla situacija u kojoj privremena većina u parlamentu može dominantno da promeni strukturu članova Saveta guvernera NBS. 3. Kriterijumi određivanja plata rukovodstva doneti su u trenutku uspostavljanja Saveta NBS kao organa 2003. godine i potvrđeni su od Saveta guvernera NBS nakon poslednje izmene Zakona o NBS.

4. Rukovodstvo NBS ne obavlja druge plaćene poslove, što nije slučaj sa većinom zemalja u našem okruženju gde su rukovodioci centralnih banaka, po pravilu, ujedno i članovi uprave ili rukovodstva posebnih agencija za superviziju finansijskog sistema, finansijsku stabilnost, osiguranje depozita i slično i na tim poslovima, po pravilu, primaju dodatne naknade. Razlog tome, po svoj prilici, leži i u činjenici da su nadležnosti NBS mnogo šire od nadležnosti centralnih banaka u našem okruženju.

5. Prosečna plata u NBS je niža od prosečnih plata u centralnim bankama zemalja iz okruženja koje su na sličnom ili nižem nivou ekonomske razvijenosti i gde centralne banke imaju manje nadležnosti u odnosu na NBS.

Lični stav:
Jačanje administrativnih kapaciteta naše države ne može počivati na niskim platama rukovodilaca, posebno ne u domenima u kojima radna mesta zahtevaju visoku stručnost ljudi koji inače relativno lako u privatnom sektoru mogu naći vrlo dobro plaćen posao. Ako želimo da poslove u interesu zemlje obavljaju stručni, sposobni i motivisani ljudi, Srbija mora naći načina da ih adekvatno plati. Suprotna politika vodi u mnogo veće troškove za poreske obveznike zemlje kroz negativnu selekciju: odlaziće kvalitetni ljudi, a ostajaće manje ili više i pre ili kasnije razočarani i nedovoljno motivisani ili nedovoljno sposobni (koji na tržištu rada nemaju bolje plaćene alternative u privatnom sektoru). To ne znači da ne treba štedeti u javnom sektoru. Naprotiv.

Štednja je nužna i upravo sa kvalitetnim i motivisanim ljudima u javnom sektoru može je biti još više i daleko više u odnosu na trošak nešto većih primanja radi plaćanja kvalitetnih rukovodilaca. Dobar primer toga da je to moguće verujem da je upravo Narodna banka Srbije. Od početka 2011. do danas otpočetim procesom racionalizacije nabavki napravljena je ušteda u iznosu većem od 200 miliona dinara. To je ne samo višestruko više od celokupnih plata rukovodstva NBS u istom periodu već je i ušteda koja direktno utiče na rezultat poslovanja NBS i na deo dobiti koji se svake godine prenosi u budžet Republike Srbije, tj. u neposrednu korist svih poreskih obveznika i budžetskih korisnika naše zemlje.

Nekoliko pitanja bez odgovora:
Posebno je, međutim, pitanje zašto se pojedini mediji s vremena na vreme bave pitanjem visine plata rukovodstva NBS? Naravno, nije sporno da se slobodni mediji u demokratskom društvu mogu slobodno baviti temama za koje smatraju da o njima treba informisati javnost. Ipak, da li je zaista u pitanju neka novost ako se radi o primanjima rukovodstva NBS čiji su načini obračuna ustanovljeni još 2003. godine? Da li je zaista u pitanju neka novost ako su podaci o prihodima rukovodstva NBS godinama unazad dostupni ne samo na internet stranici NBS već, po službenoj dužnosti, i na internet stranici Agencije za borbu protiv korupcije? Kako to da se „kritika“ za „visoke plate rukovodstva NBS“ upućuje onima koji nisu nadležni za određivanje njihove visine (guverneru i Izvršnom odboru NBS), a da ovi organi NBS istovremeno jesu nadležni za donošenje čitavog niza drugih mera s kojima se u vezi Narodnoj banci Srbije javno upućuju „dobronamerne preporuke“? Odgovor na ova pitanja ostavio bih čitaocima.