Povećanje penzija brzo će se istopiti

Vlada je odlučila da, uporedo sa redovnim usklađivanjem, penzije poveća za dodatnih 10 odsto. Guverner Jelašić, međutim, upozorava da će to podstaći inflaciju koja će ubrzo smanjiti realnu vrednost penzionerskih primanja. Koliko penzioneri imaju razloga da se raduju najavljenom povećanju?

Penzioneri zaista imaju čemu da se raduju! Najpre, tome što su pobedili, a politički uspeh ravan je eliksiru mladosti, ne bih ja to potcenjivala! A to što će ovo (skromno) povećanje penzija neminovno izvršiti snažan inflatorni pritisak, i što će ga sigurno vrlo brzo pojesti inflacija, koga je briga? Naši penzioneri su upravo ovako celog veka živeli i baš im je lepo bilo, naročito kada ono doba gledaju iz današnje perspektive.

Ali vremena se jesu promenila, mi danas znamo da je inflacija zlo, kao što znamo i to da će nas zbog rasta njihovih penzija i zbog rezultirajuće inflacije poneki strani investitor zaobići. Posledice? Prava sitnica: sporiji rast, manje novih radnih mesta i manje poreskih prihoda!

Guverner insistira da se povećanje penzija finansira preraspodelom budžeta a nikako povećanjem izdataka ili zaduživanjem države. I ministarka finansija tvrdi da su uštede u budžetu moguće. Koliko je preraspodela realno izvodljiva?

Politika je berza interesa, i ništa više. Hoću da kažem, sve je izvodljivo, to barem mi u Srbiji dobro znamo. Dakle, preraspodela sigurno jeste tehnički izvodljiva, kada imate onoliki Nacionalni investicioni plan gde ni bog ne zna za šta pare idu. Ali opet, svi su se vladari tu negde već ugradili, i ako želite da im tu igračku uzmete iz ruke, treba im dati nešto za uzvrat.

Ergo, ministarka finansija bi morala da ima veliki politički autoritet, lukavost i mudrost da bi takva preraspodela uopšte došla na dnevni red. Preraspodela je dakle moguća i ima osnova, ali je takav ishod malo verovatan.

Za povećanje prosečne penzije na nivo od 70 odsto prosečne plate, što je takođe obećano, novca nema. Bar tako tvrdi premijer. Ministarka Dragutinović, međutim, pominje mogućnost povećanja poreskih stopa. Znači li to da će ova vlada tokom čitavog svog mandata iskijavati predizbornu retoriku gospodina Krkobabića? To je sada svejedno da li se Krkobabić proslavio ili nije. Ovde je jedino politički bitno to da srpska vlada trenutno bez Krkobabića ne bi bila formirana, te da se tu neki kompromis mora postići.

Ali mislim da je dobra ideja da se narodu polako počne objašnjavati to kako socijalna pravda košta. Ovde se o tome malo govori, ali u Norveškoj, zemlji najveće socijalne pravde, porezi na automobile su oko 130 odsto, a porezi na visoke plate su preko 50 odsto! Iz tih para se finansiraju i penzije, bolesni i siromašni.

A bilo bi dobro da takve poreze predlože i oni koji kod nas žele socijalnu pravdu. Uz postojeću carinu na automobile od 20 odsto, i ovaj porez od 130 odsto, jedan skromni automobil od 10.000 evra koštao bi na kraju preko 27.600 evra! A uz to, svako sa mesečnom platom od preko hiljadu evra, morao bi mesečno da odvoji pet stotina evra za porez! Šta mislite o tome? A to je Norveška, idealni model socijalne pravde!

Da ste Vi na mestu premijera i ministra finansija, šta biste učinili?

Ova politika rasta penzija svakako jeste bila investicija u budućnost bez radikala na vlasti. To je bio primaran politički cilj, koji, uzgred da kažem, u potpunosti podržavam. A to košta, i barem deo se mora pošteno platiti, a sigurna sam da će se SPS i PUPS za to pobrinuti.

Ali, ali… politička situacija se menja! Od kako je počela da se raspada Srpska radikalna stranka, oni koji su nas nedavno spasili od radikala, dakle SPS i PUPS, više neće biti tako bitni. Šta će vam, naime, bušne čizme ako vidite da se završilo ledeno doba? A tada se i politika vlade po ovom pitanju može značajno promeniti. Ne tvrdim da će se promeniti, nego kažem da se stvara zdrava politička osnova da dođe do takve promene.