BBC

Petak, 17.03.2023.

09:04

Predsednički izbori u Crnoj Gori: Mali vodič kroz kandidate - nova lica protiv starih

Predsednički izbori u Crnoj Gori biće održani u nedelju, 19. marta i mogli bi da budu veoma zanimljivi - zbog čega?

Izvor: BBC

Predsednički izbori u Crnoj Gori: Mali vodič kroz kandidate - nova lica protiv starih
Predizborni plakat Mila Ðukanoviæa/BBC

Influenser bez dana političkog iskustva, aktuelni predsednik sa 30 godina boravka na vlasti u biografiji, nekoliko njegovih protivnika i jedna kandidatkinja.

Tako se ukratko može opisati startna pozicija na početku trke za funkciju predsednika (ili predsednice) Crne Gore, koji će biti birani u nedelju, 19. marta.

Izbori dolaze posle nekoliko politički i te kako burnih godina, koje je obeležio pad sa vlasti Demokratske partije socijalista (DPS) aktuelnog predsednika Mila Đukanovića, napetosti na nacionalnom nivou, kao i institucionalni problemi.

Pored Đukanovića, kandidati su Jakov Milatović iz Pokreta Evropa sad, Andrija Mandić ispred koalicije Za budućnost Crne Gore, Jovan Radulović kao nezavisni kandidat, Goran Danilović (Ujedinjena Crna Gora), Aleksa Bečić (Demokratska Crna Gora) i Draginja Vuksanović Stanković (Socijaldemokratska partija Crne Gore).

Nekolicina kandidata, poput Milatovića i Radulovića, još su bili deca kada je Đukanović počeo političku vladavinu koja traje tri decenije.

Pobediće kandidat koji u prvom krugu osvoji više od polovine glasova.

Ukoliko niko to ne uspe, održava se drugi krug u kome se nadmeću dvoje najuspešnijih i on će, ako to bude potrebno, biti održan 2. aprila.

Birači u Crnoj Gori poslednji put su na drugi krug predsedničkih izbora izlazili 1997, kada je Đukanović pobedio nekadašnjeg saborca iz socijalističke ere bivše Jugoslavije Momira Bulatovića, iako je izgubio u prvom krugu.

Procene su da bi i ovog puta lako moglo da dođe do drugog kruga.

Šta god da se dogodi, na glasanje će se svakako uskoro ponovo ići, i to na vanrednim parlamentarnim izborima u maju ili junu.
Kancelarija predsednika Crne Gore/BBC

Koliko mogu nova lica crnogorske politike

Jakov Milatoviæ/BBC
"Igraju Nadal i Federer, znaš, i jedan kaže drugom - za tebe sam Đoković", kaže momak u crvenoj majici Novaku Đokoviću, prvom teniseru sveta.

Snimak tog vica u januaru 2022. završio je u medijima, kada je region upoznao Jovana Radulovića, na društvenim mrežama poznatog kao Jodžir.

Godinu dana kasnije, dok Đoković učestvuje u trci za najboljeg tenisera u istoriji, Radulović takođe pred sobom ima tešku trku - za predsednika Crne Gore.

Mediji o njemu pišu kao o influenseru kog na Instagramu prati 245.000 ljudi.

Na intervju za BBC je pristao, ali je ubrzo naveo da mu je "nešto iskrslo" i da je "hitno morao van Podgorice", posle čega se nije javljao, niti odgovarao na poruke.

Većinu kampanje zasnovao je upravo na društvenim mrežama, gde priča o njegovim idejama, ali i protivkandidatima, a sve to najčešće u majici jednog od poznatih lanaca kladionica, uz povremeno reklamiranje nekog proizvoda.

Stanje u crnogorskoj politici opisuje kao "nesretno".

Na pitanje koliko on kao potpuno novo lice u politici zaista može da uradi na izborima, Radulović je naveo da mu je to zapravo prednost.

Jedine promene u Crnoj Gori, smatra, može da donese "čovek koji ne dolazi iz politike, već iz ljudi, koji razume ljude i ne živi od narodnih para".

Kao predsednik će se, kako kaže, zalagati za "bolji položaj sportista", kao i budžetsko izdvajanje novca isključivo za bolesne građane.

"Svaki radno sposobni građanin će imati za obavezu da od zarade jedan evro mesečno odvoji za taj fond, umesto jedne dojč kafe koju popije sa onim što ga možda očima ne može viđeti", naveo je Radulović.

Njegov ulazak u izbornu trku obeležile su i optužbe o falsifikovanju dela potpisa neophodnih za kandidaturu, što je Radulović negirao.

Mediji su pisali i da je tokom predaje kandidature navodno viđen kako "silazi sa sprata na kojem su prostorije Đukanovićevog DPS-a".

https://www.instagram.com/reel/CpzT9bWIqOC/?igshid=YmMyMTA2M2Y=

Među nova lica u trci ubraja se i Jakov Milatović, koji je u nju ušao silom prilika.

Predsedništvo pokreta Evropa sad krajem januara izabralo je njihovog lidera Milojka Spajića kao predsedničkog kandidata.

Spajić i Milatović bivši su ministri u prvoj vladi posle smene DPS-a, dok je premijer bio Zdravko Krivokapić, a Evropa sad naziv njihovog ekonomskog programa.

Kasnije su formirali pokret istog imena, a koji je bio najveći pobednik lokalnih izbora 2022, kada je Milatoviću namenjena funkcija gradonačelnika Podgorice.

Međutim, zbog problema oko prebivališta i dvojnog državljanstva Državna izborna komisija (DIK) odbila je Spajićevu kandidaturu, tako da se kandidovao Milatović.

"Mislim da je Crna Gora željna novih ideja, a nove ideje dolaze sa novim ljudima koji su videli sveta, koji imaju znanje, međunarodno iskustvo i koji bi zaista mogli Crnu Goru da promene", kaže 37-godišnji Milatović u razgovoru za BBC na srpskom.

Na završnom mitingu u Podgorici pričao je o vetru koji poslednjih poprilično dana duva u glavnom gradu Crne Gore, navodeći da će taj vetar "očistiti podgoričke ulice od korupcije".

"Zajedno smo pokrenuli Podgoricu, zajedno ćemo pokrenuti i Crnu Goru", rekao je.
Predizborni skup Jakova Milatoviæa/BBC
U mesecima pred izbore često se pričalo o mogućnosti udruživanja stranaka oko jednog protivkandidata Đukanoviću, ali do toga nije došlo.

Zajedničkog kandidata nema ni građanski blok - njegov drugi predstavnik na izborima je Aleksa Bečić, od 2020. do 2022. predsednik Skupštine Crne Gore.

Ima 35 godina, političku karijeru je počeo u Socijalističkoj narodnoj partiji, da bi 2015. postao predsednik Demokratske Crne Gore, stranke koju je osnovao.

U predizbornu kampanju ušao je sa sloganom "Časti mi", a podržao ga je Dritan Abazović, lider pokreta URA i dosadašnji premijer Crne Gore.

Bečić kaže da "živi za Crnu Goru u kojoj će pitanje da li je neko častan ili ne biti bitnije od nacionalnosti".

"U svim opštinama koje ovih dana posećujem narod uviđa da je političarima nacionalistima bitno da svakoj naciji ponude neku drugu da im bude predmet mržnje, u odsustvu bilo čega drugog što bi mogli da im ponude."

Uveren je da će ući u drugi krug.
Aleksa Beæiæ (levo) u društvu predsednika vlade Dritana Abazoviæa (desno) koji ga je podržao/BBC
BBC

Nova-stara kandidatkinja

Draginja Vuksanoviæ Stankoviæ/BBC
Draginja Vuksanović Stanković je pre pet godina bila prva kandidatkinja u istoriji predsedničkih izbora Crne Gore.

Trku je završila na trećem mestu, osvojivši nešto više od osam odsto glasova.

Ovog puta, kako kaže, cilj je pobeda.

"Da to nije cilj ne bih ni ulazila u predsedničku trku", navodi za BBC na srpskom predsednica Socijaldemokratske partije Crne Gore.

Tokom predizborne debate sa ostalim kandidatima samouvereno je poručila: "Da se ne biste sekirali, na ovim predsedničkim izborima pobediću ja, zašto - zato što žene dolaze".

Između dve izborne trke se, ističe, ona nije promenila, ali Crna Gora jeste "i to veoma nepovoljno".

Izbori 2020. godine urušili su "ionako krhke crnogorske institucije i zaustavile proces evropskih integracija Crne Gore", smatra.

"Nalazimo se na raskrsnici na kojoj građani treba da izaberu da li će se Crna Gora vratiti intenzivnom i ubrzanom putu ka Evropskoj uniji ili ćemo dopustiti da kao početkom devedesetih zabasamo na antievropsku i antizapadnu stranputicu, sledeći tada nakaradnu velikodržavnu politiku beogradskog rukovodstva."

Tokom kampanje je veoma često pominjala zvanični Beograd i "mrvice sa stola" predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

"Ima više kandidata na ovim izborima koji bi da, ne daj Bože, kojim slučajem pobede, više delovali kao Vučićeva ispostava nego kao predsednici jedne suverene države… Srećom to se neće desiti."

Umireni rivalitet starih lica

BBC
O uticaju koji Đukanović već tri decenije ima na sva dešavanja u Crnoj Gori možda najbolje opisuje glavni slogan njegove predizborne kampanje: "Nego ko?"

Predsednik Crne Gore je prvi put postao u januaru 1998, još dok je ona u tandemu sa Srbijom činila Saveznu Republiku Jugoslaviju, a drugi put 2018. godine.

U međuvremenu je prikupio sedam mandata na čelu crnogorske vlade - prvi put 15. februara 1991, na njegov 29. rođendan.

U februaru je napunio 61. godinu, a sve rođendanske svećice u međuvremenu oduvao je sa pozicije vlasti.

Tokom kampanje najčešće je žestoko kritikovao sve što se dešavalo u Crnoj Gori posle smene DPS-a 2020, iako je njegova stranka kasnije pružila manjinsku podršku Abazovićevoj vladi.

Na predstojećim izborima, smatra, "ulog su država i savremena Crna Gora".

I on je protivkandidate često nazivao "slugama zvaničnog Beograda", a koji žele da "ekonomski i institucionalno urnisanu Crnu Goru isporuče srpskom svetu", a sve zato što je "tobož srpstvo ugroženo u Crnoj Gori", što naziva manipulacijom.

Đukanović tvrdi i da u njegovim stavovima "nema antisrpstva", već da je samo "protiv velikosrpske politike", kao i da ima korektan odnos sa Vučićem.

Kritike protivkandidata da je prethodna vlast na čelu sa njim bila kriminalizovana takođe naziva manipulacijama njegovih protivkandidata.

Apsolutno je, kaže, ubeđen u pobedu na izborima.

Tokom njegovog narednog mandata, dodao je, Crna Gora će postati članica Evropske unije.

Jedan od glavnih utisaka čitave kampanje je njegov odnos sa Andrijom Mandićem, liderom Nove srpske demokratije, stranke koja predstavlja deo koalicije Demokratski front (DF).

I Mandić je u politici nekoliko decenija, tokom kojih je su on i Đukanović imali popriličan broj žestokih sukoba.

Poznat je i po veoma tvrdim stavovima, zbog čega su ga u Crnoj Gori često optuživali za "velikosrpski nacionalizam" i saradnju sa zvaničnim Beogradom.

Pre tri godine, tadašnji ministar odbrane Aleksandar Vulin, bliski saradnik predsednika Aleksandra Vučića, uručio je Mandiću odlikovanje i sablju kao bivšem pripadniku Vojske Jugoslavije zaslužnom za odbranu od NATO-a.

Ipak, lopta je pred izbore prilično spuštena - iako je često pominjao i napadao Đukanovića, Mandićevi medijski nastupi uglavnom su bili blagi.

Izjavio je, na primer, da mu je glavni prioritet da Crnu Goru vodi putem pomirenja, kako bi "zemlju svi narodi doživljavali kao svoju i voleli je".

"Da bi se to desilo, neophodno je da ljudima pružimo ruku i ja to činim", naveo je 58-godišnji Mandić.

"Važno je da ljudi znaju da možemo zajednički da radimo i zato sam uputio izvinjenje zbog jakih reči izgovorenih u prethodnom periodu."

Tokom televizijske debate naveo je i da Đukanović nije njegov lični neprijatelj i da samo želi da Crna Gora ide napred, na šta je Đukanović odgovorio istom merom, uz obostrano uvažavanje da jednostavno imaju različite poglede na mnoga pitanja.

Njih dvojica su potom imali i zasebnu debatu na drugoj televiziji, bez ostalih protivkandidata.

Bivši premijer Krivokapić, koji je na tu funkciju došao upravo iz redova Demokratskog fronta, sve to naziva "bestidnom saradnjom ispod žita".

"Njima su potrebne prizemne i podzemne teme, da nastave da svađaju ovaj narod.

"Zapamtite, dragi građani, dogovorili su duel da bi ojačali jedan drugoga", napisao je Krivokapić na Tviteru.

Mandić je pod istragom zbog pitanja dvojnog državljanstva, ali je tražio da se njegovo izjašnjavanje o tome odloži za posle izbora.

Ranije je izjavio da je srpsko državljanstvo stekao na legalan način - pre razdvajanja dve zemlje 2006. godine - i da ga se nikada neće odreći.
Predizborni plakat Andrije Mandiæa/BBC
A među iskusnim licima u trci je i Goran Danilović, predsednik konzervativne stranke Ujedinjena Crna Gora (UCG) i bivši ministar policije tokom 2016. godine.

Bivši je zvaničnik Nove srpske demokratije i Demokratskog saveza (DEMOS) Miodraga Lekića, a UCG je formirao posle izbora 2016.

"Od početka imam istu ideju, a to je da pokušam da doprem do ljudi kojima se ne dopada ono što smo uradili sa slobodom koju nam je narod izvojevao 2020. godine", navodi 52-godišnji Danilović za BBC na srpskom.

"Ne dopada mi se to što se deo vladajuće većine u izbornim kampanjama, ali i prilikom konstituisanja vlasti, ponaša vrlo DPS-ovski".

Bilo bi užasno, dodaje, da u narednom periodu "Mila zameni neki novi Milo".

Tokom kampanje takođe je najčešće pričao o odbrani srpskog naroda u Crnoj Gori, a traži izmene Ustava kako bi srpski postao službeni jezik.

Crna Gora je, kaže, jedina država u Evropi u kojoj "jezik kojim govori najveći broj ljudi nije službeni".

I posle izbora - izbori

Predsednički izbori nisu jedini na koje će birači u Crnoj Gori izaći 2023. godine, što je samo nastavak duge institucionalne krize u zemlji.

Tri dana uoči izbora za šefa države, Đukanović je kao predsednik zemlje raspustio skupštinu, pošto mandatar Miodrag Lekić nije uspeo da formira vladu.

Lekić je dugogodišnji Đukanovićev oponent i jedan od lidera koji su u avgustu 2020. smenili DPS sa vlasti.

Tada je formirana Krivokapićeva vlada kojoj je početkom februara 2022. izglasano nepoverenje, a isto se dogodilo i sa narednom Abazovićevom.

Njoj je DPS još u avgustu 2022. uskratio podršku zbog potpisivanja Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom, dokumenta kojim se SPC garantuje svojina nad crkvama i manastirima na teritoriji Crne Gore.

Abazovićeva vlada od tada radi u tehničkom mandatu jer parlamentarne stranke nisu mogle da se dogovore ni o raspuštanju parlamenta, ni o izboru nove vlade.

Đukanović je u jednom od intervjua za BBC to nazvao "institucionalnom truleži".

"Gordijev čvor se jedino može preseći vanrednim izborima", izjavio je ranije.

Procene su da bi vanredni parlamentarni izbori mogli da budu održani već tokom maja ili juna. Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 1

Pogledaj komentare

1 Komentari

Možda vas zanima

Svet

Ukrajina "da", Srbija "ne"

Ukrajina i Moldavija, po ubrzanoj proceduri i preskačući uobičajeni vozni red, danas počinju pristupne pregovore sa Evropskom unijom.

8:05

25.6.2024.

12 h

Svet

Orban "uvalio kosku" Beogradu?

Mađarski premijer Viktor Orban pohvalio je planove nemačke vlade koja ispituje mogućnost da se procedure za odobravanje azila obavljaju u zemljama koje nisu članice Evropske unije.

9:48

24.6.2024.

1 d

Podeli: