Dan sećanja na žrtve Holokausta: Zaboravljene romske žrtve bore za očuvanje uspomena

Nacisti su u Holokaustu ubili više od 11 miliona ljudi, uključujući šest miliona Jevreja. Marginalizovani romski narod takođe je mnogo stradao u ratu. U Evropi je izbrisana skoro četvrtina njihove populacije, a čak i decenijama kasnije mnogi znaju vrlo malo o njihovoj patnji.

BBC

Izvor: BBC

Petak, 27.01.2023.

07:23

Dan sećanja na žrtve Holokausta: Zaboravljene romske žrtve bore za očuvanje uspomena
Hinta George kaže da su generacije Roma suoèavale sa mržnjom i diskriminacijom/Delfin Lakatosz

"Zašto su želeli da nas pobiju? Zašto su nas ubijali?", pita se osamdesettrogodišnji Hinta George, Rom koji je preživeo Holokaust.

On je u Drugom svetskom ratu sa dve godine odveden u logor u Pridnjestrovlju, teritoriji između reka Dnjestar i Bug, kojom je između 1941. i 1944. vladala Kraljevina Rumunija.

"Ne sećam se mnogo samog putovanja, imajući u vidu koliko mi je upropastilo čitav život", kaže za BBC George preko Izabele Tiberijade, ćerke njegovog nećaka.

Zbog nacističke genocidne politike ubijeno je oko 11 miliona ljudi.

Pet miliona njih bili su nejevreji.

Istoričari procenjuju da je u Holokaustu ubijeno od 250.000 do 500.000 Roma i Sinta.

Ali ove žrtve danas uglavnom ostaju zaboravljene.

Nacisti su verovali da su Nemci Arijevci i, stoga "viša rasa".

Neki narodi su po nacističkim standardima bili nepoželjni zbog onoga ko su, njihovog genetskog ili kulturološkog porekla, ili zdravstvenog stanja.

Među njima su bili Jevreji, Romi, Poljaci i drugi Sloveni, kao i osobe sa fizičkim i mentalnim invaliditetima.

Druge žrtve bili su Jehovini svedoci, homoseksualci, pobunjeno sveštenstvo, komunisti, socijalisti, "asocijalni" (izraz koji su nacisti koristili da okarakterišu grupu ljudi koja se nije povinovala njihovim društvenim normama) i drugi politički neprijatelji.

Logori smrti

Izabela Tiberijade kaže da je njen deda-ujak previše traumatizovan da bi se setio svih jezivih prièa koje je èuo/Delfin Lakatosz
"Moja majka je izgubila decu tokom putovanja u tim stočnim vagonima i mislim da je deo nje zauvek ostao tamo, čak i nakon dugog niza godina, kad je sve ostalo samo uspomena", kaže George.

"Bili smo svesni šta se dešava u logoru čak i pre nego što smo stigli. Mnogi su umrli na putu. Bilo je previše ljudi u malim vagonima, pravljenim za prevoz stoke."

Centralnu kancelariju za "borbu protiv ciganske pošasti" nacistički režim je osnovao u junu 1936.

Kancelarija u Minhenu dobila je zadatak da "proceni nalaze rasno-biološkog istraživanja" o Sintima i Romima.

Sinti i Romi bili su deportovani u koncentracione logore 1938. godine.

Poput Jevreja, bili su lišeni građanskih prava.

Deci Roma i Sinta bilo je zabranjeno da pohađaju državne škole, a odraslima je bilo sve teže da zadrže ili nađu zaposlenje.

Romi, putujući narod za koji se veruje da je prvobitno potekao iz severozapadne Indije, sastoji se od nekoliko plemena ili naroda.
Više od 21.000 Roma ubijeno je u logoru Aušvic-Birkenau/Getty Images
Većina Roma koji su se nastanili u Nemačkoj pripadali su narodu Sinta.

Oni su bili proganjani vekovima.

Nacistički režim samo je nastavio taj progon, doživljavajući Rome i kao asocijalne i kao nižu rasu.

"Nikoga nije bilo briga za nas, ali su nas istovremeno intenzivno mrzeli", priseća se George.

Romski logor u Aušvicu

Tek od 2015. godine zvanièno se obeležava seæanje na romske žrtve/Getty Images
Velika oblast u logorskom kompleksu Aušvic-Birkenau određena je 1943. za smeštaj deportovanih Sinta i Roma.

Procenjuje se da je bilo 23.000 zatvorenika.

Mnogi su postali žrtve medicinskih eksperimenata; drugi su umrli od iscrpljenosti ili su ubijeni u gasnim komorama.

Logor je zatvoren u avgustu 1944.

Mnoge logoraše su ubijali ili prebacili u druge logore.

Na kraju je ubijeno najmanje 21.000 muškaraca, žena i dece.

Kad su se Hinta George i preživeli članovi njegove porodice vratili iz logora smrti posle stravične tri godine, otkrili su da su njihovi domovi u Rumuniji uništeni ili da se u njih uselio neko drugi.

"Dehumanizovali su nas, a najgore je što nam i dalje uskraćuju pravo na našu istoriju, mnoga deca danas nemaju predstavu o tome šta se dešavalo, već samo mogu da čuju pesme starih baka koje se sećaju i plaču dok pevaju."

"Naše pesme prenose patnju, neizdržive uslove u logoru koji su bile poražavajući.

"Prljavština, glad, hladnoća, neodgovarajući smeštaj, pretrpanost koja dovodi do sporih i bolnih problema sa zdravljem."

Usađene predrasude

Mnogi Romi su ubijeni u koncentracionim logorima. Fotografija Roma snimljena u Belzec kampu 1940. godine/Wiener Holocaust Library Collections
Barbara Bornok, viša kustoskinja biblioteke holokausta Viner u Londonu, kaže da je postojeća socijalna isključenost i legalizovana diskriminacija u okviru nemačkog društva umnogome olakšala nacistima progon romske zajednice.

"Ispočetka je krenulo kao svojevrsni nastavak već postojećih predrasuda i stavova.

"Nacisti su se nadovezali na postojeće zakonodavstvo. Romi su bili prilično marginalizovana grupa u Nemačkoj", kaže ona.

Doktorka Vornok takođe ističe nedostatak zvaničnih spisa o Romima u Drugom svetskom ratu.

"Mnogo je nedoumica u vezi sa brojkama. Neki su ubijeni u logorima smrti, mnogi su umrli u masovnim streljanjima, naročito na sovjetskim teritorijama.

"Nemačku vojsku je pratila Ajnsacgrupen (paravojni odredi smrti nacističke Nemačke), a lokalni kolaboracionisti učestvovali su u masovnim streljanjima."

Neposredno posle rata, mnoge nacističke vođe su uhvaćene su i suđeno im je na vojnim sudovima i u Nirnberškom procesu.

U tim slučajevima, nijedan od njih nije bio optužen za ubijanje Roma.

Nacisti su često tvrdili da su "Romi koje su hapsili bili kriminalci".

Obnovljeni strahovi

Mlade generacije Roma, poput Izabele Tiberijade, žele da održe sežanje na Holokaust i da promene narativ veæinskog stanovništva o njihovoj zajednici/Delfin Lakatosz
Za Georgea, diskriminacija koju su on i njegova zajednica iskusili u zemlji kao "stranci" nije se završila sa nacističkim režimom.

Posle pada komunizma, George je napustio Rumuniju i otputovao za Nemačku.

Ali nekoliko meseci posle dolaska, zatekao se u brutalnom ksenofobičnom napadu poznatom i kao neredi u Rostok-Lihtenhagenu koji su izbili u avgustu 1992.

Bilo je to najgore desničarsko nasilje u Nemačkoj posle Drugog svetskog rata.

Ekstremisti su tokom nemira napali migrante bacajući kamenje i Molotovljeve koktele na stambenu zgradu u kojoj su živeli ljudi koji su tražili za azil u Nemačkoj.

"Baš je tužno što potomci ljudi koji su naneli toliko patnje nastavljaju isto da rade. Naša deca zaslužuju bolje od mržnje i besa", kaže Hinta George.

Nova generacija

Izabela Tiberijade kaže da je mislila da je rasizam usmeren protiv Roma stvar prošlosti sve dok se nije suoèila sa mržnjom/Delfin Lakatosz
Potomci zaboravljenih žrtava Holokausta zainteresovali su se za patnju predaka.

Ćerka nećaka Hinte Georgea Izabela Tiberijade nije bila još ni rođena kad je njena porodica doživela nove napade inspirisane neonacističkom ideologijom.

U školi je učila o Drugom svetskom ratu i Holokaustu, ali su patnje Roma bile izostavljene iz tih lekcija, kaže ona.

Kod kuće u Rumuniji istražila je malo više.

Čvrsto rešena da zahteva pravdu, odlučila je da studira ljudska prava i međunarodno pravo.

"Pričali su priče koje naša nova generacija ne može da shvati", kaže Tiberijade za BBC.

"Otkrila sam da su moji deda i baka, ujaci i stričevi i mnogi drugi imali isto iskustvo. Deportovani su u logore smrti samo zato što su bili Romi."

"Nove generacije nemaju pristup tim informacijama, nisu dovoljno zastupljeni, a mladi se retko povezuju sa vlastitom prošlošću i korenima.

"Neki čak smatraju da je biti Rom pogrešno", kaže ona.
Izabela Tiberijade veruje da ukoliko više ljudi bude svesno zaboravljenih žrtava Holokausta - više æe biti empatije prema Romima/Delfin Lakatosz
Izabela Tiberijade radi za romsku omladinsku organizaciju Dikh he na bsiter ("Gledaj i ne zaboravljaj") koja želi da održi sećanje u ukaže na patnje romske zajednice tokom Holokausta.

Tiberijade želi da romska omladina, baš kao i drugi, sazna više o Holokaustu, zbog čega se "nada da će drugi doživljavati njenu zajednicu sa mnogo više empatije".

Postoje i međunarodne inicijative.

Izveštaj Ujedinjenih nacija je 2015. pozvao na snažnu i opipljivu posvećenost borbi protiv predrasuda i diskriminacije koji nastavljaju da ugrožavaju prava romskog naroda.

Evropski parlament je takođe odobrio obeležavanja Evropskog dana sećanja na romske žrtve Holokausta 2015, koji se obeležava 2. avgusta.

Romski narod se pominje zajedno sa drugim žrtvama tokom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta.

"Ne možemo mnogo toga da promenimo preko noći. Potrebno je vreme, odlučnost i mnogo truda. Potrebni su nam prihvatanje i tolerancija", kaže Tiberijade.

"Moramo da slavimo našu kulturu, istoriju i jezik zajedno. Moramo da prestanemo da govorimo jedni o drugima, već da pričamo jedni sa drugima."

Tiberijadin rođak koji je preživeo Holokaust Hinta George danas živi u Krajovi u Rumuniji.

On ima jednu želju za sopstvenu zajednicu:

"Želim da sva romska deca idu u školu, da uče i da postignu sve ono što mi nikad nismo mogli." Pogledajte i video: Loptom protiv predrasuda - Nataša iz Aleksinca kopačkama pomera granice Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 0

Pogledaj komentare

0 Komentari

Možda vas zanima

Podeli: