Kia Cee’d 1.6 CRDi VGT

Tekst i foto: Andrej Klemenčič

Zalazeći u kutke sećanja, shvatio sam da se moje upoznavanje sa Kiom desilo još u dečačkim danima, kada se rođak dovezao pred stan u Portorožu u svemirolikom crvenom automobilu.

Kia Sephia nije donela revoluciju, ali je ipak bila, u mnogočemu, revolucionarna. Tada neobične tri godine opšte garancije, futuristički sapunast izgled i smešno niska cena. Paketi opreme su bili bogati. Sredinom devedesetih, to je bio jedan od retkih automobila u čijoj je serijskoj opremi bilo eketrično pomicanje sva četiri stakla. Dečaci iz kraja su uživali pipkajući dugmiće.

Drugo iskustvo sa Kiom bilo je prevozno sredstvo koleginice sa fakulteta, Kia Shuma. Umesto drveća, iz automobila je rastao prostor, netipično velikodušno odmeren za vozilo čija je cena tada bila jednaka malo skupljem godišnjem domoru.

Najveæa brzina iznosi 188 km/h, a ubrzanje iz mesta do 100 km/h traje 11,4 sekundi

Nekoliko godina posle, post-revolucionarni Beograd. Prijatelj kompozitor me vozi kroz noćne ulice u neobično velikom automobilu, na kojem je Kiin znak i slova Amanti. To je verzija najvećeg Kiinog modela Opirus, pravljena za Američko tržište. Automobil su definisali dovoljno dobra koža i pet metara metala te ne najsjajnija varijacija Infinity ozvučenja. Mekani amortizeri su dočaravali osećaj jednak lebdenju.

Ta plovnost je bila poslednje iskustvo sa korejskom markom, čija popularnost i dalje raste, pre nego što sam položio ruke na dopadljivo kompaktan volan novog Cee’d-a i krenuo preko Pančevačkog mosta ka Beogradu.

Pošto sam odmah uočio dva dugmića za pomicanje stakala na vratima, a nisam mogao da znam da li su, kao u recimo Dačii Logan, preostala dva negde u kabini, pipnem zadnja vrata prilikom vožnje, da vidim da li su visoki tehnički standardi serijske elektronike još uvek zaštitni znak Kie.

Međutim paket sa oznakom Fresh, što je malo iznad osnovne opreme, predviđa da će putnici na zadnjim sedištima ipak vežbati mišiće i umeće kako bi podigli ili spustili stakla.

Dok uživam u mekoći obrtanja volana i končanim čvorićima ispletenim na njegovoj unutrašnjoj strani, primećujem prvi kontrast Cee’d-ove unutrašnjosti. Koliko je volan moderan i mekanih linija, toliko je menjač konzervativno ne-oblikovan. Masivna poluga izgleda kao menjač iz Opela Senator, koji je dominirao limuzinskim segmentom ranih osamdesetih.

Možda su u Kii čuli kako se govori o sličnosti prednjih svetala Cee’d-a i Opel Astre, pa su odlučili u da automobil stave još nešto opelovsko, da bi se oni koji u Cee’d-u vide Astru, barem malo osećali kao da voze Opela.

D: 4235 mm, Š: 1790 mm, V: 1480 mm; M-O: 2650 mm; Masa: 1367 kg

Prednost je što se kod auta, čiji adut, a sigurno ni as, nije prepoznatljivost, moguće igrati sa ovakvim detaljima bez prevelike, ako ikakve, štete. Pomislite da u Alfi 147 prepoznate menjač iz Golfa. Ili prilikom vožnje BMW-a serije pet makar na trenutak pomislite da je to što držite u ruci reminiscenca menjača iz Renaultovog automobila višeg srednjeg razreda.

Posle nekoliko kilometara sam se sasvim navikao na glomaznu kocku ručice menjača i pokušavao da prenesem 115 konjskih snaga dizela što neprimetnije na neravan put pred sobom.

Maksimalni obrtni moment je 255 Nm pri 1.900 do 2.750 obrtaja, zato je, kao i kod svakog dizela, neosetno menjanje brzina skoro nemoguće, osim ako nije obrtomer jako nisko, a doza gasa posle promene brzine na gore, dovoljno velika i dozirana adekvatnom brzinom.

Prvi veliki test: donji deo Karađorđeve. Tramvaji štrajkuju, ili štrajkuju studenti, pa su im se tramvajdžije pridružile, ili štrajkuju i jedni i drugi, kako god, policija signalizuje da zbog gužve vozimo po pojasu gde su šine.

Ispod Brankovog mosta upadam u dva ambisa za redom i zajedno sa automobilom sledećeg trenutka izlazim na svetlost dana. Bilo bi zanimljivo znati da li proizvođači automobila za srpsko tržište ikad razmišljaju o ugradnji posebnih amortizera za vožnju po beogradskim ulicama. Verovatno ne. Mnogo više im se isplati da vlasnici svaka dva-tri meseca dolaze po nove amortizere, a verovatno i po aute češće nego u nekim krajevima glatkijih drumova. Pošto se prilikom amortizovanja Karađorđeve armatura nije bunila, počnem da pipam, da vidim, o čemu je reč.

Iako izgleda skoro nedopustivo jeftino, plastika na Cee’d-ovoj armaturi uopšte nije lošeg kvaliteta. Naprotiv. Gumirana je do mere gde je optimalno optočila sve elemente sa dovoljno prožnosti koja daje fascinantan rezultat.

Maksimalni obrtni momenat od 115 Nm se lako dostiže pri 4.000 o/min

U kabini gotovo nema zvukova, osim motora, guma i događaja pored kojih prolazite. Da li ste ikad probali da vozite dva meseca starog Mercedesa visoke kategorije, ili pola godine star četvorokružni pandam istog razreda. Jeste li pippnuli armaturku da vidite koliko su kompaktni elementi? Garantovano ćete čuti pucketanje. Ako se radi o starijim modelima, pucketanje će biti redovan pratilac svake veće rupe preko koje pređete. Posle skoro četiri hiljade kilometara, koliko je imala naša Kia, o deformacijama ni glasa.

Sunce kod Luke Beograd sija i od reke, pa je Kiina unutrašnjost ispunjena lepom, pomalo mlečnom svetlosću. Suvozačev deo armaturne ploče je pomaknut napred, tako da otvara prostor ispred sebe na način kako to čine, na primer, Alfe, s tim što je plastika ovde pomaknuta još niže.

Pogled na drugu stranu automobila, do prednjeg ugla suvozačevih vrata, otkriva da je utisak kojeg sam stekao vozeći u koloni iza Toyote Auris, da je Cee'd širi nego što bi se za njegov razred očekivalo, potpuno tačan.

Ne samo širi. Prostor na zadnjoj klupi, koji je ostao iza mog, skoro do kraja nazad pomaknutog sedišta, je neobično veliki, ne samo za Cee'dov razred, i za 4260 milimetara dužine kojima raspolaže, već za bilo koji automobil ispod razreda luksuznih vozila.

Oduševljenje ne dopunjuje audio uređaj. Uprkos ne malim srednjetoncima u prednjim i zadnjim vratima, zvuk ne impresionira. Zbog volana, prostora za noge i armaturke, dajem Kii još jednu šansu i radio stanicu zamenim CD-om italijanske produkcije koja je bez premca, kada se radi o kvalitetu zvuka. Vasco Rossi ne razočarava zvukom, ali još je daleko ocena da je akustika, ili bilo koji njen segment, u Cee’d-u dobar. Mnogo visokih i niskih tonova se utapa u neprepoznatljivosti koja je najviše što audio sistem ovog Kiinog modela nudi.

Međutim, nije sve u hi-fi-u, što odlično znaju proizvođači bavarske marke BMW, čija su serijska ozvučenja toliko slaba, da su audiofilskiji kupci „prisiljeni“ slušati samo motor tokom vožnje. No, motor BMW-a jeste svojevrsna muzika, a proizvođači automobila, koji ne generišu poene snagom i zvukom motora, ipak moraju da se potrude kako bi muzika dolazila iz audio uređaja i pri tom bila što je moguće kvalitetnija.

Odličan primer za to je Toyota Yaris, gradski automobil, čijem bi audio sistemu, koji dolazi uz osnovnu opremu, pozavidele i neke limuzine višeg razreda.

Dok tražite USB, kojim želite što pre da isprobate rupu na dnu konzole, lociranu niže od menjača, pokušavate da, ukoliko to radite posle tri i petnaest posle podne, kada u ovo doba godine već naglo pada mrak, upalite svetlo. Umesto toga, nađete neispunjeno udubljenje gde su, kod većine automobila, barem osnovna svetaona tela za vozača i suvozača. Pretpostavljamo da se ovde kod Kie radi o flertovanju sa old tajmerima, jer je jedino svetlo u kabini koja, kao što smo pomenuli, ni slučajno nije mala, na sredini. Pri tom se ne radi o svetlu dimenzija onog iz Mercedsa E klase, koje svetli prijatnom jačinom i intenzitetom, već o jednožaruljnoj tankoj linijici koja služi da u automobilu ne zavlada potpuni mrak. Ili ako je Vaš Cee’d taxi, da mušteriji, kada zamoli za svetlo da prebroji novac, ne bi rekli: „Nema svetla, vožnja besplatna“.

Da nije samo automobil za vožnju po gradu, nova Kia dokazuje prijatnim osvetljenjem pokazivača i konzole. Sve je u neagresivno svetlo crvenoj, skoro narandžastoj boji. Pokazivač brzine ima veliki plastični ram, kao i mnogi drugi pokazivači, razvijeni posle Jaguara XJS 1996. godišta, koji je doneo retro-revoluciju okruglih, udubljenih brojača.

Nalepnice koje označavaju brojke nisu najsijajnije izrađene ali nigde nema velikih grešaka i ne čini se, kao u nekim automobilima, da ih je neko na brzinu nalepio i otrčao da ne propusti utakmicu.

Zvanièni podaci o potrošnji na 100 km puta su 5,7 l u gradu, 4.2 l van grada i 4,7 l kombinovano, uz emisiju CO2 od 126 g/km

Pored dugmića za prozore - prijatno iznenađenje je da je u oba ugrađena automatika, tako da je podizanje i spuštanje moguće jednim klikom - retrovizori se takođe regulišu elektronski. Ako, pak, želite da to uradite noću, imate problem. Ukoliko niste tip za memorisanje na dodir, moraćete da nosite bateriju. Pošto pomenutog osvetljenja vozačevog prostora nema, neizbežno ćete morati da se zaustavite, upalite bateriju, namestite ogledala i krenete dalje, a dotle vam je u petak uveče neko već uzeo parking mesto.

Ako ste pomislili da vozite bez pojasa, neće ići. U Kii na mehaničke segmente sigurnosti polažu mnogo. Na konzoli su svetla koja prilikom paljenja označavaju status svih sigurnosnih pojaseva u automobilu. Ukoliko vozač ili suvozač odluče da se ne vežu, javiće se mučno neprijatan piskavi zvuk koji će i najtvrdoglavije prisiliti k vezivanju a vozaču će laknuti jer neće morati da gleda ogromno bipkajuće svetlo sa čovečuljkom i pojasom pored pokazivača brzine.

Uz audio upozorenje za pojas, Kia Cee’d nudi sva četiri prednja airbaga kao i zavesu vazdušnih jastuka koja se proteže duž cele unutrašnjosti.

Motor raspolaže snagom od 85 kW, odnosno 115 KS pri 4.000 o/min

ABS i EBD su deo serijske opreme, ostali kočno-regulatorni sistemi nisu. Kočnice su dovoljno dobre. Prilikom gradske vožnje ipak se čine pomalo previše mekanim, tako da je jači, odnosno dublji pritisak ponekad nužan, kako bi automobil lagodno zaustavili.

Sedenje je odlično. Oba prednja sedišta nude dovoljno prostora, ojačane stranice i bokove, kao i regulatore tvrdoće bubrežnog dela. Vozač prilagođava visinu sedenja kao i dubinsko-visinski položaj volana. Ugodnost upotpunjuju kompaktni, odlično izrađeni nasloni za glavu.

Već neko vreme u svim automobilima koji žele da ih pominju uz pridev „bolji“, vlada sklad između sredine armaturne ploče i poda između zadnjih sedišta, tako da su iznad same konzole pokazivači vremena, temperature, trenutne pesme na cd-u, u luksuznijim modelima i navigacija. Ispod se nalazi konzola sa klimom i audio uređaj, koji su kod novog Cee'da blago okrenuti ka vozaču, potom ladičica i pepeljara ili dve ladičice. Bez prekida za mesto gde je nekad iz poda vireo menjač, što danas više ne vidite ni u novijim autobusima, isti komad plastike nastavlja se preko menjača do naslona sedišta u svim ne-francuskim automobilima gde svako sedište ima svoj skopivi naslon, na to se plastika naglo okrene prema dole i završava ladičicom ili klima uređajem za zadnja sedišta.

Ponekad plastika, odnosno plemeniti materijali, dele i dva zadnja sedišta, no to je već ezoterika rezervisana za automobile poput nove Porscheove sportske limuzine Panamera.

Naravno da ne očekujete klimu za zadnja sedišta u automobilu od 15.000 evra, ali će vas Kia prijatno iznenaditi originalnim rešenjem za taj prostor, nudeći vam dva četvorougaona odlagaonika za konzerve. Ljubitelje konzerviranih pića će razveseliti još dva, istina konzervativnije okrugla mesta između menjača i naslona za ruke. Umesto Fresh bi ovaj model mogli mirno nazvati Fun.

Prostor za odlaganje u prednjim vratima je obiman i podeljen na dva dela. U zadnjim vratima je neobjašnjivo sužen pa sam izašao da osmotrim automobil spolja. Nikakvog sužavanja ka nazad nema, kao, recimo, kod nove Mazde 3. Štaviše, Kia Ceed zadovoljno i zahvalno leži na sva četiri točka i nudi zavidnu stabilnost i pri brzinama daleko iznad dozvoljenih. Nikako nije autoputna krstarica, ali daleko od toga da se pri putnim brzinama ponaša kao mali gradski automobil.

Zadnji deo je odrezan, slično kao i kod prošle generacije, od koje novog Cee'da najviše odvajaju oblici prednjih svetala. Prednji farovi su iscrtaniji, jasnije naznačeni, pokazujući, možda ne nameru, koliko želju da automobil izgleda odsečnije, sportskije.

Zadnja svetla su sastavljena od diodica raspoređenih u krug u insignii košnice. Dve ogromne crvene maglenke, koje se pomiču duboko prema unutrašnjosti auta, završavaju donji deo, ali se primećuje kako im svetlost daje jedna obična sijalica locirana ne sasvim na sredini fara.

Prednja svetla su dobra za međugradsku vožnju, ali pri autoputnim brzinama ne osvetljavaju dovoljno prostora ispred sebe, čak i kad su podešena najviše. Da ne bude zabune, prostor kojeg osvetljavaju je dobro osvetljen, ali je prelaz u tamu nagao. Možda u skladu sa pre pomenutom željom po odsečnijem stilu.

Sličnost sa Mazdom 3 je prozor oblikovan kao naopačke okrenuto slovo v, a nalazi se između zadnjih i petih vrata.

Prtljažnik je prostran. Kod skoro svih automobila sa petoro vrata, makoliko mali bili, zadnja vrata omogućavaju da u njih stane više nego u velike limuzinske prtljažnike ali i dalje manje nego u karavane, da ne bi bilo nelojalne konkurencije.

Klupa se jednostavno položi u razmerju 60/40. Kada je vraćamo, potrebno je nešto grubosti kako bi se sedišta vratila u originalni položaj a crvena nalepka sa ručice za učvršćivanje otišla na počinak u kućište.

Jedno od najčešćih pitanja povezanih sa dizelima je zvučna izolacija. Svaki dizel je bučan. Mercedes E klase i danas zvuči kao traktorčić, dok je naša Kia, u komparaciji, lončić za kafu. Izolacija je dobra kako pri malim tako i ne-malim brzinama.

Potrošnja koja je u našem slučaju bila kombinacija 60% gradske i 40% izvangradske vožnje je iznosila 7.1 litara na pređenih 100 kilometara. Za to dobijete maksimalnu brzinu 188 kilometara na sat i ubrzanje 11.5 sekunde do 100.

Verujte, ubrzanje se oseća barem za sekund kraće, a pomenuta brzina ne predstavlja nikakav problem. U šestoj brzini, koja nije sasvim standardna za automobile ranga Kia Cee'd, svet promiče brzo i tiho.

I kad pomislite da ste automobil do kraja upoznali, sledi bombonica. Otvorite suvozačev pretinac i uz prijatno svetlo shvatite da je mali ventilancioni otvor u stvari klima naprava za dokumente. Iako je Kiina servisna knjiga tek imitacija kože, topao vazduh ju je ugrejao do prijatnog mirisa.

Automobili čiji je zaštitni znak upotrebljivost, najčešća su municija u tržišnoj utakmici za prosečnog kupca. Da li prosečan kupac ima 15.000 evra za ovako opremljenu Kiu Cee’d ili nešto više od 20.000 za opremu LX Sport Leather, koja uključuje bluetooth sa dodatkom na volanu, veliki ekran za navigaciju, kožu na sedištima, sistem kontrole pritiska u pneumatikama i još poneki dodatak.

Ako se dvoumite između Kie Cee’d i Toyote Auris, pomislite da Toyota sa primerljivom opremom košta oko pet hiljada evra više.

Još jednu veliku prednost ima Kia Cee’d. Kada se pre dve godine pojavila, credo njene reklamne kapmanje bio je 7 godina garancije ili 150 000 kilometara. U prve tri godine garancija se odnosi na kompletno vozilo i to bez limita pređene kilometraže, u četvrtoj i petoj godini garancija se ponovo odnosi na kompletno vozilo uz uslov da isto ukupno nije prešlo više od 150.000 km, dok se garancija u šestoj i sedmoj godini godini odnosi na pogonski sklop (motor i menjač) opet uz uslov da vozilo nije prešlo više od 150.000 km.

Ukoliko želite pouzdanost ušuškanu u mnoštvo vazdušnih jastuka i neupadljiv, a dopadljiv automobil, nova Kia Cee’d ne bi smela da zaobiđe vaš spisak novogodišnjih želja.

Pogledajte kompletan spisak cena modela Cee'd na našem tržištu

Pogledajte više fotografija ovog modela u našoj Galeriji