Nekada su se smejali njihovim vozilima, danas su auto-industrijski gigant

Kina želi da se probije u sam vrh svetskog tržišta automobila: nakon nekoliko neuspelih pokušaja da postanu značajan faktor na svetskom tržištu, kineski proizvođači automobila nedavno su zabeležili velike uspehe.

Prema navodima kineskog automobilskog udruženja CAAM, izvoz automobila iz Kine se od 2020. utrostručio, na oko 2,5 miliona vozila godišnje. Time se Kina popela na treće mesto na svetskoj listi izvoznika, piše Dojče vele.

Ispred nje su Nemačka na drugom i Japan na prvom mestu. Nemačko udruženje automobilske industrije (VDA) navodi da je prošle godine iz Nemačke izvezeno 2,61 miliona automobila. Japan je isporučio oko tri miliona.

Ali dok izvoz vozila iz starih industrijskih zemalja napreduje sporo ili nikako, potražnja za automobilima iz Kine ubrzano raste. Ta trka će biti centralna tema automobilskog sajma u Šangaju koji počinje u utorak, 18. aprila.

Kineski proizvođači već su vodeći na tržištu u delovima Bliskog istoka i Latinske Amerike. Ali čak i u Evropi je sve više automobila "Made in China".

Još pre više od deset godina Kinezi su pokušali da se etabliraju u Evropi, ali u doba motora sa unutrašnjim sagorevanjem, nisu mogli da smanje jaz u odnosu na zapadnu konkurenciju. Sa vozilima sumnjivog kvaliteta nisu dobro prošli na testovima sigurnosti.

Električna vozila su hit, odlična i jeftina

Ali sve se promenilo masovnom pojavom električnih automobila. Tu se kineski proizvođači odjednom smatraju tehnološkim liderima.

Prema rečima stručnjaka za automobile, zahvaljujući ranijem početku Kina ne prednjači samo u izradi električnih automobila. I što se tiče povezanosti i autonomne vožnje neki kineski proizvođači su bolje pozicionirani od recimo nemačkih konkurenata.

Kineska grupa Geely je strateški dalekovidno pre nekoliko godina preuzela švedski brend Volvo i potpuno se usmerila ka električnoj budućnosti.

A i kineski brendovi e-automobila kao što su BYD ili Nio polako se probijaju u inostranstvu.

Kinezi trenutno pokreću strategiju globalizacije sa svojim e-automobilima, što ne pogađa samo Evropu i Nemačku, kaže industrijski stručnjak Štefan Rajndl.

"Verujem da će neki kineski proizvođač u narednih pet godina imati tržišni udeo do dva odsto u Nemačkoj", kaže Rajndl.

To bi pre svega moglo da se desi u klasi kompaktnih automobila - tu domaća industrija nije u stanju da posluje sa konkurentnim cenama.

Kineski Geely na ovogodišnjem sajmu automobila u Beogradu (Foto: B92/NÆ)

Međutim, kineskim proizvođačima su potrebni etablirani trgovci kao prodajni partneri kako bi mogli da koriste postojeće prodajne mreže i lokacije. To je naročito važno za servis vozila.

"Mnogi kineski proizvođači misle da samo digitalnim strukturama mogu da oblikuju prodaju u Nemačkoj i Evropi", kaže Rajndl.

Ali u ovoj zemlji kupci još uvek slabo prihvataju takve prodajne koncepte, vole da idu u radnju i gledaju. Čak i posmatrači u Kini sumnjaju da će njihovi automobili u doglednoj budućnosti moći da se takmiče sa automobilima na nemačkom tržištu.

"Proći će dosta vremena pre nego što kineske automobilske kompanije steknu tržišni udeo na razvijenim, etabliranim tržištima", kaže kineski automobilski analitičar Zeng Čiling.

Glavna tržišta su za sada negde drugde

Drugačije je, međutim, u jugoistočnoj Aziji, Južnoj Americi i Africi. Tamo su Kinezi mnogo bolje pozicionirani.

"Konkurencija oživljava tržište", zaključuje Rajndl i napominje da nemačka automobilska industrija radi velike korake napred. Samo u Nemačkoj ovdašnji proizvođači trenutno nude više od 90 modela električnih vozila, a do kraja 2024. trebalo bi da ih bude 100.

A kada je reč o kvalitetu, Nemci su još uvek vodeći. U Nemačkoj su prošle godine više od polovine svih novoregistrovanih električnih automobila isporučili domaći proizvođači.

Tržišni udeo kineskih brendova je šest odsto, zadovoljno kaže Rajndl.

Kina je budućnost

Foto: B92/NÆ

Manje optimističan je nezavisni stručnjak za automobilsku industriju Ferdinand Dudenhefer.

"Automobil budućnosti uglavnom dolazi iz Kine", uveren je. Pametna je strategija najpre ojačati na domaćem tržištu, a zatim se širiti korak po korak.

Kinezi su opipavali svoj put ka Evropi. Već su relativno jaki u istočnoj Evropi, a imaju i određenu snagu u Engleskoj.

"Oni tek sada dolaze u Nemačku", napominje Dudenhefer.