Novi trend u auto-industriji koji se neće dopasti mnogim vozačima

U utorak je stigla vest da će Renault i Dacia na svojim budućim modelima fabrički ograničiti maksimalnu brzinu na 180 km/h, dok je Volvo to najavio još prošle godine.

Zanimljivo je da Renault, u čijem je vlasništvu i Dacia, spominje i automatski sistem kontrole brzine pod nazivom Safety Coach, koji će prilagođavati ograničenje brzine prema lokalnim saobraćajnim propisima, uzimajući u obzir različite aspekte poput puta i vremenskih prilika.

Sa druge strane, Volvo će kupcima ponudti i takozvani Care Key, koji će vlasniku omogućiti da - po želji - dodatno limitira maksimallnu brzinu. Na primer, ukoliko isti automobil samostalno voze i mlađi članovi porodice koji još nisu iskusni vozači, ograničenje brzine se može postaviti i niže od opštih 180 km/h.

Renault i Volvo naravno nisu izmislili fabričko ograničenje brzine, ali su njihove najave odjeknule u javnosti s obzirom da su lestvicu postavili prilično nisko.

Poređenja radi, nemački proizvođači premijum automobila već duže vreme fabrički ograničavaju brzinu većine svojih modela na 250 km/h, iako ta vozila imaju motore koji omogućavaju znatno veće brzine. Ipak, kod nekih od njih je moguće, po želji kupca i uz doplatne pakete, donekle podići ovaj limit.

Foto: Pozdeyev Vitaly/shutterstock

Postavlja se pitanje zašto baš sada stižu ovakve najave, ali i zbog čega se proizvođači ranije nisu "dosetili" toga?

Fabričko ograničenje brzine zaista ima smisla na "civilnim" automobilima (koji nisu predviđeni za trkačku stazu). Jer vozaču bi trebalo da je važnije da je njegov četvorotičkaš startniji kako bi, recimo, bezbedno obavio preticanje, nego da može da juri 200 na sat.

Međutim, kako su automobili iz generacije u generaciju dobijali sve snažnije motore, proizvođači su iz marketniških razloga kao jednu od najvažnijih stavki isticali maksimalnu brzinu svojih novih modela.

A ta maksimalna brzina se iz decenije u deceniju povećavala, pa su pred kraj prošlog veka mnogi porodični automobili već dostizali 200 km/h, što je samo koju deceniju ranije bila brojka o kojoj je ogomna većina vozača mogla samo da sanja.

Onda je došao 21. vek i auto-kompanije su se fokusirale na bezbednost, ekologiju i automatizaciju vožnje. Podatak o maksimlnoj brzini nekog automobila više nije bio prioritet, a i zašto bi kada gotovo svaki savremeni model može da razvije više od 150 km/h, dok je u gotovo svim zemljama zakonsko ograničenje 130 ili manje.

Foto: Sashkin/shutterstock

Tako je "evolucija" počela da se odvija u kontrasmeru, pa auto-kompanije sve češće razmatraju opciju fabričkog ograničenja brzine.

Tome je doprineo još jedan faktor - masovnija pojava električnih automobila na tržištu.

Modeli na struju pri velikim brzinama troše ogormne količine električne energije, zbog čega se baterije brže prazne a, ionako nedovoljna, autonomija vožnje - skraćuje.

Zato su proizvođači "mejnstrim" električnih automobila već počeli da fabrički limitiraju maksimalnu brzinu, a ograničenje ide i ispod 180 km/h, pa kod nekih modela na struju, kao što su Škoda Eniaq ili Volkswagen ID.3, kazaljka brzinomera ne može da pređe 160 km/h. Iako nam logika govori da nema mnogo smisla da automobil koji nije trkački ima mogućnost da se kreće mnogo brže od zakonskog ograničenja, vozači su i dalje podeljeni po tom pitanju.

Neki su nezadovoljni novim trendom fabričkog limitiranja brzine, doživljavajući to kao još jednu u nizu restrikcija koja im se nameće.

Ipak, u anketi koju smo prošle godine postavili na našem sajtu i u kojoj je učestvovalo oko 6.500 čitalaca, njih skoro 4.800 tada je podržalo odluku kompanije Volvo da ograniči brzinu svojih budućih modela na 180 km/h.