Dugovečnost motora pri radu na gas

Početak upotrebe benzina je omogućio veliki napredak u razvoju motora. Inače gasovita goriva su korišćena pre pronalaska benzina i osnovni nedostatak im je bio u problematičnom skladištenju i čuvanju kao takvog, jer prelazak naftnog gasa u tečno stanje sa povećanjem pritiska tada još nije bio poznat. Takvih problema danas nema, pa se gasovita goriva sve više koriste što potvrđuje i veliki broj istraživanja na tu temu.

Tečni naftni gas u poređenju sa benzinom ima veću toplotnu moć pri sagorevanju i oslobađa veću količinu energije, pa se iz iste radne zapremine sa motorom koji se konstruiše isključivo za TNG može ostvariti veća litarska snaga nego sa benzinskim motorom. Međutim, pošto se u našim uslovima ugradnja gasnog sistema vrši na benzinski motor, uslovi dopremanja gasa u cilindar i stepen kompresije u istom nisu projektovani za gas pa je ostvarena snaga manja nego na benzinu, u najboljem slučaju je ista.

Veoma bitnu ulogu u očuvanju dobrog stanja motora, pa s tim i na njegov radni vek, igra motorno ulje za podmazivanje. Ono inače u motoru ima nekoliko podjednako važnih uloga:
- podmazivanje površina u kontaktu;
- hlađenje podmazivanih delova i sklopova motora;
- zaptivanje prostora sagorevanja;
- čišćenje motora od naslaga;
- čišćenje motora od nečistoća koje nastaju kao posledica habanja kliznih površina;
- zaštita od korozije svih unutrašnjih podmazivanih delova.

Motorno ulje

Postoji nekoliko proizvođača koji preporučuju upotrebu upravo njihovog motornog ulja pripremljenog za motore koji koriste gas kao pogonsko gorivo. Ipak, suštinska razlika u ulju ne postoji. Naime, motor koji radi na gas razvija nešto više temperature pri sagorevanju u odnosu na rad sa benzinom, ali temperatura ulja se pri tom povisi svega za 5-9^o C što je praktično zanemarljivo. A upravo glavni i jedini adut ulja za motore na gas jeste viša termička otpornost.

Pošto gas nema potrebe za raspršivanjem i isparavanjem kao benzin, nema neisparenih materija u smeši, te u periodu dok motor ne radi ne postoji mogućnost kondenzovanja goriva iz smeše u cilindru na hladne zidove istog. Iz tog razloga ne dolazi do njegovog spiranja sa zidova cilindara, slivanja u prostor kućišta gde se nalazi ulje.

Kako pri radu motora na gas gorivo ne dospeva u ulje ono se ne prlja i ne razređuje, te sporije gubi svoja svojstva, što znači da se interval zamene produžava. U svakom slučaju na ulju ne treba štedeti, pa vašem motoru sipajte kvalitetno ulje i menjajte ga redovno, po preporuci proizvođača motora, a ne proizvođača ulja. Kod novijih postoji senzor stanja ulja koji vas opominje na zamenu.

Bitna stavka pri izboru ulja je da ono zadovoljava specifikaciju koja je vašem motoru potrebna (API, CCMC, ACEA, MIL, MB…) i da je odgovarajućih reoloških osobina (odgovarajuće gradacije-viskoznosti).

Svećice

Element koji inicira proces sagorevanja radne smeše jeste svećica. Ona ima ulogu da izvrši kvalitetno upaljenje smeše u svim radnim uslovima i pri svim temperaturama. Pošto pri radu na gasu nema neisparenih sastojaka u smeši kao ni teških para, ne dolazi do nastanka čađi i smole na svećici, što direktno utiče na produženje njenog radnog veka uz povećanje efikasnosti rada.

Zbog nešto viših temperatura produkata sagorevanja, izolator na svećici može dobiti rozičastu boju umesto svetlo sive koja predstavlja idealno sagorevanje, ali to joj ne škodi. Toplotni broj svećice pri radu na gas može biti i hladniji za jedan broj (kod sportskih motora obavezno), ali se u tom slučaju pri radu na benzin drastično pogoršavaju uslovi rada motora, te se stoga to ne izvodi u praksi.

Zazor na svećici treba da ostane isti kao i za rad pri benzinu, a on je deklarisan od strane proizvođača motora. Ugao pred paljenja bi trebalo smanjiti u odnosu na benzin za 3-5^o, što se odnosi za starije konstrukcije motora, a kod novijih sa senzorskim paljenjem taj poduhvat automatski obavlja elektronska upravljačka jedinica.

Izduvni sistem

Najugroženiji elementi u benzinskom motoru pri radu na gas jesu izduvni ventili koji su termički opterećeniji u odnosu na rad sa benzinom za 40-110 ^oC. Pri normalnim i blažim uslovima vožnje njihovo opterećenje je uvek u normalnim granicama, ali pri čestom forsiranju motora i dugotrajnom držanju na visokom broju obrtaja može doći do njihovog oštećenja u vidu termičkog progorevanja. Kod motora koji su konstruisani za rad sa benzinom koji u sebi sadrži olovo, vođice ventila se tokom eksploatacije oblažu oksidom olova koje štiti ventilski sklop od habanja. Pri radu takvog motora na gas, nema oksida olova, pa se habanje ventila intenzivira.  Ukoliko se nakon 1.000 km pređenih na gas pređe oko 100 km na benzin, dolazi do obnove zaštitnog sloja i neutralizacije ove pojave.

Pošto naftni gas potpunije sagoreva, izduvni gasovi su čistiji pa samim tim katalizator duže traje.

Treba reći i da se u produktima sagorevanja nalazi i povišen sadržaj vodene pare koji se pri hlađenju kondenzuje i u vidu vode zadržava u auspuhu što ubrzava koroziju istog.

Zaključak

Sagledavši sve već izrečene činjenice dolazimo do proste konstatacije da motor koji je adaptiran za rad na tečni naftni gas ima duži radni vek od istog motora koji radi u istim uslovima (ne preterano sportskim) na benzin. Interval zamene ulja, svećica i katalizatora se produžava, dok se interval zamene auspuha skraćuje i povećava mogućnost oštećenja izduvnih ventila na šta direktno utiče stil vožnje.