U Srbiji 220.000 ljudi boluje od ozbiljne bolesti, a da to i ne zna

Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je procenu da u Srbiji 440.000 odraslih osoba ima tu dijagnozu, dok oko 220.000 obolelih nema postavljenu dijagnozu dijabetesa i ne zna za svoju bolest.

Kako navode, u svetu svaka deveta odrasla osoba ili približno 589 miliona ljudi živi sa dijabetesom, a njihov dan obeležava se svake godine, na rođendan Frederika Bantinga, naučnika koji je 1922. godine sa Čarlsom Bestom otkrio insulin.

Obeležavanje tog datuma pokrenule su 1991. godine Međunarodna dijabetes federacija i Svetska zdravstvena organizacija, kao odgovor na rastuće zdravstvene, društvene i ekonomske posledice dijabetesa. 

Usvajanjem Rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 61/225, Svetski dan dijabetesa je 2006. godine i zvanično postao Dan Ujedinjenih nacija.

Taj datum predstavlja najveću globalnu kampanju podizanja svesti o dijabetesu, značaju njegove prevencije, ranog otkrivanja i pravovremenog lečenja, kao i unapređenja kvaliteta dijabetološke zdravstvene zaštite u celini i to je prilika da se svi zainteresovani (oboleli od dijabetesa, zdravstveni radnici, udruženja pacijenata, donosioci odluka i celokupna svetska javnost) ujedine oko pitanja od najvećeg značaja za obolele od dijabetesa i preduzmu odgovarajuće aktivnosti.

Ovogodišnja kampanja povodom Svetskog dana dijabetesa posvećena je prevenciji i ranom otkrivanju ove bolesti, a njen cilj je da se javnosti ukaže na značaj usvajanja zdravih životnih navika, kojima se može sprečiti ili odložiti nastanak tipa 2 dijabetesa, kao i na značaj blagovremenog prepoznavanja znakova ove bolesti, njenog ranog otkrivanja i pravovremenog započinjanja lečenja.

Andrey_Popov/Shutterstock

Ukazuju da je ranim delovanjem moguće smanjiti rizik od razvoja tipa 2 dijabetesa i njegovih  komplikacija, kao i doprineti očuvanju zdravlja i boljem kvalitetu života osoba koje žive sa dijabetesom.

Batut navodi da najveći broj obolelih živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima i ističu da poseban problem predstavlja činjenica da veliki broj osoba ne zna da ima dijabetes, kao i da se procenjuje da kod 40 odsto obolelih u svetu dijabetes još nije otkriven.

Kako dodaju, razlog za to leži u činjenici da najčešći tip 2 dijabetesa godinama može da protiče bez izraženih simptoma i zbog toga se kod čak 50 odsto osoba dijabetes otkriva tek nakon pojave komplikacija, koje zahvataju srce i krvne sudove, bubrege, oči ili nervni sistem.

Takođe, prema procenama, 635 miliona osoba ima povećan rizik za razvoj tipa 2 dijabetesa.

Dodaju da kod osoba koje imaju povećan rizik za razvoj tipa 2 dijabetesa, promena životnih navika može smanjiti rizik ili odložiti nastanak bolesti zbog čega efikasna prevencija podrazumeva stvaranje uslova za mogućnost izbora zdravog stila života - veće dostupnosti zdrave hrane, bezbednih javnih prostora za fizičku aktivnost i kvalitetne primarne zdravstvene zaštite.

"Dijabetes tipa 2 često počinje neprimetno i bez jasno izraženih simptoma. Zbog toga godinama može ostati neprepoznat, pa se otkrije tek kada se pojave komplikacije: srčani infarkt, šlog, bolest bubrega ili poremećaji vida", navodi se u saopštenju.

Kada je reč o dijabetesu tipa 1, i njegovi simptomi kao i kod tipa 2, mogu se pogrešno pripisati drugim zdravstvenim problemima, a kod odraslih se tip 1 dijabetesa ponekada pogrešno dijagnostikuje kao tip 2 dijabetesa.  

"Pravovremeno prepoznavanje simptoma i postavljanje tačne dijagnoze su od ključnog značaja za brzo započinjanje adekvatnog lečenja", navodi se u saopštenju.

Ističu da rano otkrivanje dijabetesa omogućava obolelim osobama zdraviji i kvalitetniji život, kao i da rano postavljanje dijagnoze i pravovremeno započinjanje lečenja dijabetesa smanjuje rizik od razvoja komplikacija i doprinose dužem i kvalitetnijem životu obolelih.

Shutterstock/Microgen

"Rano otkrivanje dijabetesa je samo prvi korak u pružanju kvalitetne dijabetološke zdravstvene zaštite. Osobama kojima je dijagnostikovan dijabetes potrebno je obezbediti kontinuiranu, dostupnu zdravstvenu zaštitu, odgovarajuće lečenje, edukaciju i podršku u svakodnevnom upravljanju bolešću", navodi se u saopštenju.

Batut poručuje i da je dijabetes jedan od najbrže rastućih zdravstvenih izazova 21. veka, kao i da broj obolelih od dijabetesa u svetu neprekidno raste te da će bez odlučnog delovanja, zdravstveni i ekonomski teret ove bolesti biti sve veći, kako za obolele i njihove porodice tako i za zdravstvene sisteme širom sveta.

Ističu da je život sa dijabetesom praćen različitim izazovima, uključujući stigmu i nerazumevanje okoline, kao i da je stigma povezana sa dijabetesom veoma zastupljena i štetna, jer može predstavljati prepreku pravovremenom otkrivanju i lečenju dijabetesa, kao i kvalitetnom životu obolelih. 

"Istovremeno, stigma se može lako sprečiti. Svaka osoba koja živi sa dijabetesom ili je u riziku da oboli od dijabetesa, zaslužuje razumevanje, poštovanje i podršku", poručuje Batut.