Kako je VW varao na testu emisije štetnih gasova?

Prilikom testova u kontrolisanim uslovima, merni uređaji pokazivali su da motor emituje dozvoljene količine štetnih azotnih oksida.

Međutim ispostavilo se da tokom svakodnevne vožnje gradskim ulicama ili autoputem, Volkswagenov dizelaš ispušta znatno veće količine opasnih gasova nego što je dozvoljeno.

Kako automobil zna kada ga ispituje EPA, a kada ne? Američki sajt koji se bavi testiranjem i upoređivanjem proizvoda na tržištu SAD, Consumer Reports, objašnjava da se tajna krije u takozvanom "test modu".

Pošto se vozila ispituju u kontrolisanim, laboratorijskim uslovima, a ne na putu u vožnji, automobil se tokom testa postavlja na valjke, slične onima koje viđamo na tehničkom pregledu.

Vozilo je oslonjeno na valjke pogonskim točkovima (u ovom slučaju prednjim), tako da se oni okreću u mestu kada se doda gas, pri čemu su zadnji točkovi nepokretni.

Tokom svakodnevne vožnje, bezbednosni elektronski sistemi u automobilu prepoznaju ovakvu situaciju kao potencijalnu opasnost i automatski se uključuju.

Da bi test mogao da se obavi, potrebno je aktivirati "test mod" koji onemogućava da se tokom laboratorijskog ispitivanja uključi kontrola proklizavanja ili kontorla stabilnosti.

Kada se test završi i izmere svi potrebni parametri, zaposleni u EPA deaktiviraju "test mod" i automobil može normalno da se vozi.

Sam po sebi, "test mod" nije sporan, s obzirom da ga koriste i drugi proizvođači automobila u svojim vozilima. Međutim, razlika je u tome što ga je Volkswagen zloupotrebio za prevaru - zahvaljujući softverskom rešenju, prilikom merenja se registruju manje emisije štetnih gasova, nego u stvarnim uslovima vožnje.