Subotica - Društvo - B92 Lokal

Skupština Subotice usvojila predlog: "Mi Bunjevci smo veoma ponosni, ovo je za nas istorijski trenutak"

Skupština Subotice usvojila je danas predlog gradonačelnika Stevana Bakića da se bunjevački jezik uvrsti među službene jezike Grada Subotice. Pozitivno se izjasnilo 58 odbornika, dok je dvoje bilo protiv.

Izvor: subotica.com Subotica
Podeli
Foto: Subotica.com
Foto: Subotica.com

Pročitajte još:

Subotica uvodi bunjevački jezik? Iz Hrvatske stigle oštre reakcije

Odbornik iz redova Saveza bačkih Bunjevaca, Mirko Bajić, na početku rasprave emotivno je pozdravio odluku da bunjevački postane službeni jezik grada, navodeći da se na ovaj istorijski događaj za Bunjevce čekao čitav vek, prenosi subotica.com.

"Da mogu ovo videti naše majke, naše pramajke, pradede ne bi mogli verovati. Hvala vam. Ovim činom konačno bunjevačaka nacionalna zajednica postaje priznata ravnopravna u ovom gradu i u Srbiji, našoj matičnoj državi. Ovim činom, konačno je jasno da Bunjevci postoje kao autohton narod, kao nacionalna manjina, ravnopravni sa svim drugim nacionalnim manjima u Srbiji, da imaju svoju kulturu, tradiciju i jezik. Sto godina je trebalo za ovo ", rekao je Bajić.

Odluku je pozdravio i Dragan Kopunović, takođe odbornik Savez bačkih Bunjevaca

"Gradonačelnik Bakić se pokazao kao veliki prijatelj Bunjevaca, zahvaljujem se i predsedniku Skupštine Pastoru što je podržao sve ovo. Osećam se ponosno i ravnopravno u ovom gradu. Bunjevci su ovde vekovima i grad je konačno prepoznao da bunjevački treba da bude ravnopravan sa srpskim, mađarskim i hrvatskim jezikom. Mi Bunjevci smo veoma ponosni, ovo je za nas istorijski trenutak", predočio je Kopunović.

Miroslav Milojević, odbornik grupe Pokret građanske Subotice, podržao je i svojim nastupom pred odbornicima inicijativu za uvođenje jezika, navodeći da niko ne treba da se nađe uvređen, da treba da baštinimo bunjevački jezik kao zajedničku kulturu, kao zajednički napor jer, kako kaže, naš zadatak je da ovaj grad učinimo boljim za nas, za našu decu i unuke, a posebno da da ne izazivamo podele i konflikte tamo gde ne treba.

"Jezik je bogatstvo, kultura i književnost jednog naroda. Na ovom području, počevši od Nemanjićke Srbije preko turskih vremena, imali smo procese koji su donosili probleme sa standardizacijom jezika. Bunjevci su uspeli da urade standrdizaciju jezika, da urade određene pomake u tom pravcu i ovaj jezik treba da se neguje i poštuje. Od srca podržavam i pozdravljam napor koji su uložili bunjevačka nacionalna zajednica i gradonačelnik", rekao je Milojević.

Kao predstavnik hrvatske zajednice protivljenje predlogu izneo je odbornik, ujedno i predsednik DSHV-a, Tomislav Žigmanov. On je u svom govoru naveo da se obraća u ime Bunjevaca koji sebe smatraju i Hrvatima.

"Bilo je za očekivati da ćemo i mi imati svoj stav kada je u pitanju ova inicijiativa. Govorim o zajednici koja gotovo 3/4 onih Bunjevaca koji sebe smatraju Hrvatima. Ne možemo osporiti formalno-pravno legitimitet podnošenja inicijativa, preocedure su jasne, ali mislim da demokratija nisu samo procedure, da demokratija nije iskazivanje političke volje, nego da demokratija mora uvažavati i dooređene vrednosti, posvećene istini, počivati na pravičnosti i sadržinski ugrađivati u promišljanja i donošenje odluka sve ono što je meritum po određenom pitanju", rekao je Žigmanov.

Zakon, kako kaže, jasno definiše da je 15 odsto minimum kojim se omogućava da jedan jezik bude proglašen službenim.

"Pozitivna diskrinimacija je za pozdraviti, voleli bi da i Hrvati nekada budu subjekti pozitivne diksriminacije. Ukoliko ovaj predlog prođe Hrvatsko nacionalno vijeće I DSHV tražiće da se hrvatski jezik uvede i u sredinima gde Hrvati čine barem isti procenat koliko to čine Bunjevci u Subotici, jer jedan presedan može da bude i pravilo za buduće odluke", rekao je on.

Žigmanov je dodao da bunjevački jezik ne postoji, postoji samo kao dijalekt, odnosno govor, koji ima književnu baštinu, ali nema leksičku ni sintaksičku ni bilo koju drugu karakteristiku da bude jeziku punom kapacitetu te reči.

Na kraju rasprave, za govornicu je stao gradonačelnik, koji je još jednom obrazložio predlog i razloge zašto je dao podršku. Bakić je istakao da se izvrću istorijske činjenice u pogledu prava Bunjevaca na ravnopravnost.

"Izuzetno lep dan za mene i niko neće moći da mi ga pokvari sa bilo kakvim izjavama. Bilo je određeno izlaganje koje je, po meni, uvreda za ovaj dom, za ovu Skupštinu, za ovaj grad i Srbiju. I prehodnog dana je bilo određenih izjava od određenih amabsadora, da je pravno neutemeljeno i da ćemo imati nesagledive posledice, to smo čuli i danas. Da otklonimo još jednu dilemu. Ni gradonačenik ni predsednik Skupštine ovu temu nisu izvukli iz malog prsta, delegacija Bunjevaca je dala inicijativu i prema predsedniku Skupštine i gradonačelniku, razgovori su vođeni konstruktivno", objasnio je Stevan Bakić.

Važno je da se istakne, kako je naveo, da se ne ukida ničiji službeni jezik, uvodi se četvrti, po istim principima po kojima je uveden i hrvatski jezik.

"Nema favorizovanja nijedne strane, nema prepucavanja jer istorijske činjenice govore da ako je ijedna nacionalna zajednica prošla kroz katarzu, to je bunjevačka".

Odgovarajući na deo govora odbornika Žigmanova Bakić je skrenuo pažnju na deo zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma koji kaže da se sa 15 odsto mora uvesti, odnosno da se sa 15 odsto može uvesti, a da je po ovim metodama uveden i hrvatski jezik u službenu upotrebu.

"Bunjevci su prošli katarzu, ali uvek su uvek bili uz Srbiju i uvek su je poštovali, za to im se moramo odužiti. Uvođenjem bunjevačkog jezika nema veze sa diskriminacijom hrvatske zajednice, jezik se uvodi kao dodatni", dodaje gradonačelnik.

Bakić se kratko osvrnuo na komentar ambasadora Hrvatske, za kojeg smatra da je iskoristio gostoprimstvo Srbije da kritikuje gradonačelnika, da upozorava da će to imati posledice, navodeći da jedan ambasador tako ne bi smeo tako da se izražava.

Da bi se promena Statuta sprovela u delo obrazovaće se Komisija za izradu Nacrta akta o promeni Statuta, a nakon što se Nacrt izradi ponovo ide pred odbornike, zatim postaje predlog i tek onda može da bude formalno izmenjen Statut Grada.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 167 idi na stranu