Kragujevčani dobijaju novi sistem obaveštenja o izmenama prostornih planova

To će podići transparentnost izrade lokalnih prostornih i urbanističkih planova, saopštio je NALED.

Takođe to će proces urbanističkog planiranja učiniti znatno efikasnijim, a svi zainteresovani imaće mogućnost da pravovremeno reaguju i utiču na odluke o izgradnji u svom gradu.

Razvijanje nove platforme putem koje će se građani alarmirati kada dođe do novih planova izgradnje stambenih prostora, privrednih objekata i drugih sadržaja u njihovom kraju, najavljeno je danas na potpisivanju memoranduma o saradnji između Grada Kragujevca i NALED-a na projektu "Glas građana u urbanističkom planiranju", koji finansira Silp fond Švedske agencije za međunarodnu saradnju (Sida).

Gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić rekao je da će platforma biti glavno mesto za razmenu informacija između građana i lokalne samouprave, a njena aktivacija se očekuje krajem godine.

"U toku je usvajanje generalnog urbanističkog plana `Kragujevac 2030`, koji će predstavljati novi i strateški najznačajniji planski dokument za celo gradsko područje. Kako bi naš grad nastavio ubrzano da se razvija, želimo da uključimo građane i privredu u sve faze izrade i izmene planova regulacije. Uz podršku NALED-a, svima koji to budu želeli, slaćemo informacije o izmenama na područjima koja ih se tiču putem mejl adrese, sms ili viber poruka zajedno sa web adresom na kojoj će moći bliže da se upoznaju sa urbanističkim namerama. Na ovaj način građani će znati u kom trenutku mogu da se uključe u proces pripreme i usvajanja pojedinih planskih dokumenta i pošalju svoje primedbe i sugestije na vreme", rekao je Dašić.

Cilj razvijanja platforme je da se spreče situacije u kojima građani saznaju da se nešto gradi tek iz medija ili kada radovi započnu, kada rok za podnošenje primedbi već istekne i bude kasno za reakciju javnosti, jer su investitori dobili neophodne građevinske dozvole i mogu da traže odštetu koja će im biti isplaćena iz budžeta.

Izvršna direktorka NALED Violeta Jovanović navela je da iako u okolnim zemljama kao što su Crna Gora, Makedonija, Hrvatska i Slovenija postoje određeni mehanizmi za uključivanje javnosti, niko dosad nije razvio ovakav način komunikacije sa građanima, što će Srbiju pozicionirati kao pionira u elektronskom participativnom planiranju.

Ona je zahvalila Geografskom fakultetu u Beogradu na stručnoj podršci u realizaciji projekta i navela da je ovo prvi korak ka uspostavljanju jedinstvenog nacionalnog sistema eProstor.

"Procena je da je za usvajanje i donošenje urbanističkih planova potrebno od 6 do 12 meseci, a u praksi to traje i par godina duže. Jedan od razloga, jeste nedovoljna umreženost svih zainteresovanih strana, zbog čega predlažemo formiranje jedinstvenog eProstora koji bi omogućio institucijama da istovremeno rade na izradi planova, elektronski razmenjuju informacije, daju komentare, izdaju uslove i saglasnosti, umesto što sada čekaju jedna na drugu da urade svoj deo posla. Na ovaj način bismo ubrzali proces izrade i povećali transparentnost usvajanja planskih dokumenata, jer bi građanima sve informacije bile lako dostupne", izjavila je Jovanović.

Na putu do eProstora, dodala je, neophodno je unaprediti dostupnost podataka i napraviti digitalnu bazu svih planova sa potpuno ažurnim podacima.

Važan segment je i razvoj bolje komunikacije sa građanima, kako bi stekli veće poverenje u rad lokalne administracije, a nakon sprovođenja projekta u Kragujevcu biće definisane konkretne preporuke koje će odnositi ne samo na pilot fazu, već i celu Srbiju.