Metro po meri privatnika ili naroda? Vesić o prvoj liniji, ceni i izlasku Građevinskog fakulteta iz projekta

Skupština grada usvojila je Plan generalne regulacije šinskih sistema za teritoriju grada Beograda, što je bio poslednji neophodan dokument za početak gradnje metroa.

"Ove trase metroa utvrđene su na osnovu nekoliko studija rađenih od 2016. do 2019. godine - brojanje putnika, model javnog prevoza i, na kraju, master plan saobraćaja. Merenjem je utvrđeno da je u Beogradu najviše putnika u javnom prevozu kod Sajma - 9.000 u vršnom času. Na potezu između Makiša i Sajma dnevno prođe oko 1.200 autobusa. Na Bulevaru despota Stefana ima 4.800 putnika u vršnom času, što je i logično zbog leve obale Dunava i Pančevačkog mosta, a u Višnjićevoj ulici 3.600 putnika. Bulevar kralja Aleksandra, koji toliko pominju neki naši kritičari, ima 2.600 kod Vukovog spomenika i 1.900 kod Pravnog fakulteta. I sve je to dokazano na osnovu studija koje su radili Saobraćajni fakultet, Urbanistički zavod Beograda, britanska kompanija WSP, jedna od najvećih svetskih za projektovanje saobraćajnih modela, i francuska "Ežis", koja je projektovala 15-20 metroa u svetu. Trase metroa su određene na osnovu egzaktnih podataka, a ne na osnovu toga šta se kome snilo", kaže Vesić za Kurir.

Neki stručnjaci kažu i da je 20.000 putnika u vršnom času optimalna mera za metro.

Raspisan tender za procenu stanja kuća, solitera i mostova duž trase prve linije BG metroa

"I šta nam predlažu? Da nemamo metro? Metro se ne radi samo za ovaj trenutak već za budućnost. U našem gradu će 2033. živeti skoro dva miliona ljudi. Kada se izgradi metro, mnogi od onih koji danas koriste automobile koristiće metro. Ne razumem tu logiku? Takvi su Branka Pešića prijavljivali, pa je morao da se pravda zašto rasipa pare na Gazelu sa šest traka, a već za 10 godina Beogradu je trebalo 10 traka, a sada verovatno i 12 ili čak 16. Kada vodite grad, morate da imate viziju i da razmišljate decenijama unapred", navodi zamenik gradonačelnika.

Prva linija će biti završena 2028, a druga do 2030, tako da se rade skoro istovremeno, kaže Vesić.

"Druga ide od Ustaničke, preko Cvetkove pijace, Vojislava Ilića, pa na Južni bulevar, Makenzijevu, Savski trg, Sava centar, Opštinu Novi Beograd, Merkator, Arenu... sve do centra Zemuna. Toliko o tome. Ako se njome ne povezuje centar Novog Beograda sa centrom grada, ne znam o čemu da pričamo", poručuje on.

Metro ide do Makiša jer je to najopterećeniji saobraćajni pravac, a ne zato što će se nešto graditi, tvrdi on.

"Naravno da je posledica izgradnje metroa izgradnja stambenih naselja duž trase i pored stanica. Već sada je cena kvadrata pored budućih metro stanica porasla. I pored toga kompleks metroa na Makišu je 72 hektara! Možete li bilo gde u Beogradu da nađete slobodan kompleks od 72 hektara?", pita Vesić.

Kao glavna zamerka GF nametnula se ta da čak i kad bi budući investitori na hipodromu, u Makišu, Beogradu na vodi, Luci Beograd, na Adi Huji... pristali da finansiraju prvu liniju metroa, Grad bi trebalo da kaže "ne", jer je po meri privatnika, a ne naroda.

"Privatnici o kojima se tako posprdno izražavaju grade u ovom gradu, zapošljavaju radnike, plaćaju plate i doprinose, kao i poreze državi, od kojih se finansira i visoko školstvo. Tako da ne razumem takvu mržnju prema privatnom kapitalu, koja me podseća na vreme socijalizma. Ali hajde da ponovim. Potez Makiš - Bulevar Živojina Mišića pa do Savskog trga je saobraćajno najopterećeniji. To je egzaktno dokazano. A ko kaže da će biti investicija na hipodromu kada je tamo predviđen sport? Ove primedbe vam govore koliko su ocene o metrou paušalne i netačne. Građani Žarkova, Železnika, Karaburma, Mirijeva ne treba da imaju metro? Najbolje da sve prolazi kroz centar grada da bi neko bio srećan. Preduzeće "Beogradski metro" ima ugovore sa sedam fakulteta Beogradskog univerziteta, jedini je odbio da učestvuje Građevinski", kaže.

Dodaje da bi razumeo da je GF dao bilo kakvu primedbu na konstrukciju metro stanica, tunela, model izgradnje, što je, inače, njihova struka.

"Dali su primedbe na sve što nema veze s njihovim poslom - na ekonomiju, demografiju, saobraćaj, urbanizam, a da ne pričam da su nam predložili trasu metroa iz 1981. bez ijednog ulaznog podatka. Kao da se Beograd nije promenio za 40 godina! Komisija, u kojoj su stručnjaci, te primedbe je odbila, bili su u manjini. Uostalom, nigde ne postoji jednoglasje. Žao mi je što nisu ostali da učestvuju u sprovođenju najvećeg infrastrukturnog projekta u modernoj istoriji grada jer je šteta da profesori i studenti fakulteta nemaju reference i naučne radove. Imam veliko poštovanje za profesore i asistente GF i uvek su dobrodošli ako se predomisle", poručuje zamenik gradonačelnika.

"Prvi sam tražio da metro ide do Prokopa i Kliničkog centra, ali to nije moguće"

Izgradnja metroa u Evropi je od 100 do 200 miliona evra kompletno sa vozovima, a kod Engleza, Amerikanaca i Kanađana od 400 do 500 miliona evra po kilometru, dodaje.

"Cena zavisi od geologije, a cene ulaznih materijala nisu iste danas i pre 10 godina. U Evropi ima skupljih primera, od, recimo, 200 miliona po kilometru. To su cene za duboke tunele sa krticom. Oni koji kod nas kritikuju cenu, ne znajući o tome ništa, pričaju o cenama lakog metroa, što je u stvari brzi tramvaj i ide nad zemljom. A to je neuporedivo", ističe.