Održan prvi vođeni obilazak Novog groblja u prolećnoj sezoni VIDEO

Zadužbinarstvo, koje svoje korene vuče iz srednjovekovne Srbije, posebno se razvilo krajem 19. i početkom 20. veka, kada se uklapalo u tadašnju atmosferu jačanja nacionalne svesti, a dobrostojeći i humani ljudi su želeli da doprinesu snazi države. Zadužbinari su ostavljali svoje kuće, njive, novac i drugi imetak, najčešće za školovanje i usavršavanje siromašne dece, za osnivanje škola i biblioteka i razne druge svrhe. Na Novom groblju u Beogradu gotovo da nema parcele u kojoj nije sahranjen neki dobrotvor, zadužbinar, ili humanista koji su, svako na svoj način, bilo finansijskom potporom, ulaganjem uticaja, poznanstava, znanja ili veština, doprineli osnaživanju svoje zemlje i naroda.

Uz kratak istorijat Novog groblja od njegovih početaka pa do danas, posetioci su imali prilike da obiđu poslednja počivališta značajnih dobrotvora, zadužbinara i humanista: Vlajka Kalenića, Vase i Nikole Radojkovića, braće Krsmanović (Alekse i Dimitrija), Samuila i Goluba Janića, filozofa i pesnika Milana Kujundžića Aberdara (koji je svoj letnjikovac na Topčiderskoj zvezdi ostavio u dobrotvorne svrhe), naučnika Jovana Cvijića (koji je svoju kuću ostavio kao zadužbinu), Ilije Milosavljevića Kolarca, Teodore Korać (kćeri trgovca Ilije Koraća koja je sirotim devojkama davala miraz od hiljadu dinara da se udaju za mladiće, članove trgovačke omladine, i tako pomagala mladim parovima da započnu zajednički život), Velimira Mihaila Teodorovića (vanbračnog sina kneza Mihaila Obrenovića – osnivača zadužbine Veliminarijum, koja je imala zadatak da pomaže "razvoju nauke, umetnosti, trgovine, industrije i zanatstva"), Miloša Savčića (inženjera, industrijalca i gradonačelnika Beograda – poznatog po činjenici da je svojim novcem isplatio dugove Beograda), Vladimira Matijevića i Luke Ćelovića Trebinjca, koji je svoje veliko imanje ostavio Beogradskom univerzitetu na upravu, s tim da se "ima trošiti i upotrebljavati na naučne ciljeve i druge potrebe Univerziteta". 

Posetioci su takođe imali prilike da vide grobove dobrotvora i humanista, koji su prekidali svoje karijere ili školovanje u inostranstvu, kako bi pomagli svojim sunarodnicima u doba ratova i iskušenja, kao što su: Mirka Grujić (kći Jevrema Grujića, dobrovoljna bolničarka za vreme balkanskih i 1. svetskog rata), Mejbl Grujić (Amerikanka, arheolog po obrazovanju, supruga diplomate Slavka Grujića, koja je u Americi skupljala priloge za Crveni krst i Kolo srpskih sestara, a 1912. godine održala predavanje o srpskom narodu na univerzitetu Prinston (čiji je dekan u to vreme bio budući američki presednik Vudro Vilson) pred nekoliko hiljada ljudi, zaslužna za Karnegijeve donacije Srbiji i izgradnju Univerzitetske biblioteke, prva srpska lekarka Draga Ljočić, koja je napustila studije medicine u Cirihu kako bi se pridružila srpskoj vojsci kao dobrovoljna bolničarka u srpsko-turskim ratovima.

Petog aprila 2026. godine od 11 časova posetioci će imati prilike da prisustvuju novouvedenom tematskom obilasku Novog groblja  pod nazivom: Besmrtni portreti legendarnih profesora – priče o nauci, plemenitosti, prkosu i boemskom duhu.  Posetioci će, između ostalih zanimljivih priča, moći da čuju i  anegdote iz života čuvenog profesora Koste Vujića, poznatog po tvrdnji da će njega i njegove kolege pominjati samo kao profesore čuvenih učenika.