Crnjanski je nešto više od romantizma

"Poslednja napisana i objavljena pesma Crnjanskog je „Lament nad Beogradom“. Njom se pre pola veka zatvorio krug, njom je jasno stavljena tačka i sveden račun sa pisanjem stihova velikog pisca srpske književnosti. Nije to samo stavljanje tačke na pisanje pesama. To je lucidno i bespoštedno, ogoljeno i samosvesno svođenje računa sa sopstvenim životom, nadama i iluzijama, sa vremenima koja su prošla, uverenjima i obmanama, sa svim delovima slagalice jedne neobične i jedinstvene životne sudbine."

Ovo je istakla dr Slađana Jaćimović u četvrtak, na drugom danu Međunarodnog naučnog skupa pod imenom „Miloš Crnjanski: poezija i komentari“. Govorio je svojevremeno književni velikan: „Moj život je pokvario moju literaturu. Živeo sam nesrećno.“ A u više navrata „Lament“ je nazivao svojom zavetnom labudovom pesmom.

Dr Rozana Morabito sa Univerziteta u Napulju napomenula je da je nedavno prevela „Serbiu“ na italijanski i deo svoje besede posvetila ovoj poemi.

- Divnoj melodičnosti arhitekture „Stražilova“ odgovara nekoliko godina kasnije mračna i zamršena disonanca „Serbie“, napisane na Krfu. Naslovom direktno priziva prošlost i iskorenjenost Srba, koji su u 18. veku nastanjeni u granicama Habzburškog carstva i koji će tamo i ostati nakon stvaranja moderne Srbije. U Parizu je Crnjanski, podsetila je Morabito, ovako pisao o sklonosti svojih sunarodnika prema stranim kulturama: „Ljubite sebe. Neka nestane ona životinjska slovenačka žeđ za obožavanjem. Ja, prečanin, dobro znam s kim imamo posla. Dobili smo olupane čamce, mesto flote.“

Sam naslov „Stražilova“ nedvosmisleno upućuje na Branka Radičevića, ali i na romantičarsku osećajnost, primetio je Slobodan Vladušić i dodao:

- Ipak, Crnjanski nije karikatura Branka, „Stražilovo“ jeste nešto više od romantizma, budući da Crnjanski zna ili oseća nešto više od Branka. Šta on to zna? On jednostavno zna kako se romantizam završio, a to znanje nije bilo poznato Branku. Crnjanski romantizam vidi kao mladost koja je ugašena i skrhana i koja gubi snagu veselosti. Upravo u takvoj mladosti on pronalazi analogiju sa vlastitim osećanjem skrhane mladosti, koja je preživela Veliki rat, ali je u tom ratu izgubila veselost. Dobila je, međutim, nešto drugo što Branko nije imao: melanholiju.

SVILA BELA I MIRIS BLAG

Toposom erotike i sumatraističkim principom oduhovljenja u prvoj zbirci Crnjanskog „Lirika Itake“ bavila se u svom izlaganju dr Bojana Stojanović Pantović:

- Ekspresionistički doživljaj erotike ima svoje posebne aspekte, koji s jedne strane povezuju želju i seksualnost, a s druge duboko osećanje tuge koja se graniči sa depresivnošću. Pored erotičnih sila, i svest o smrtnosti je isključivo ljudski fenomen. Erotsko uživanje sublimisano je u „svilu belu i miris blag“ i priziva na svojevrsno putovanje duše u sfere nedokučivog i tajanstvenog.

Skup se završava u petak u Matici srpskoj u Novom Sadu, gde će izlaganja o poeziji Crnjanskog podneti još 13 književnih istoričara, teoretičara i kritičara.