Drugi nas čitaju, niko nas ne snima

Srpska savremena proza najviše pažnje privlači u Bugarskoj, a veliko interesovanju za nju pokazali su i nemački izdavači, kazao je Mladen Vesković, savetnik u Ministarstvu kulture Srbije. On je, govoreći na forumu „Književnost domaća i jezici strani“ održanom 27. oktobra u okviru Sajma knjiga, izneo i činjenicu da su strani izdavači najviše zainteresovani za Davida Albaharija, koji do sada ima osam prevoda. Za njim slede Dragan Velikić sa osam, Vladislav Bajac sa šest, Svetislav Basara sa pet i Zoran Živković sa četiri prevedena dela.

Ministarstvo kulture od 2008. godine objavljuje godišnji konkurs za prevođenje dela srpskih pisaca na strane jezike. Prema rečima Veskovića, do sada je prihavćeno najviše predloga bugarskih izdavača, čak dvadeset. Za njima su austrijski i nemački izdavači sa 18 realizovanih oredloga.

Veliko interesovanje nemačkih izdavača opravdava činjenica da je Srbija počasni gost narednog Sajma knjiga u Lajpcigu. Najmanje interesovanja pokazali su američki i britanski prevodici, pa je do sada realizovan samo jedan njihov predlog. Od raspisivanja prvog konkursa do danas prevedeno je oko šezdeset dela.

Književni prevodilac Alis Kopl Tošić smatra da je jedan od razloga zbog kojih se dela srpskih pisaca ne prevode na druge strane jezike donekle i neisplativost prevodilačkog posla. Ipak, veliki udeo u ovom problemu ima i objavljivanje srpskih dela u veoma malim tiražima.

Učesnici ovog okruglog stola bili su i pisci Dragan Velikić, Svetislav Basara i Vladislav Bajac.



S druge strane, broj ekranizovanih dela srpske, naročito savremene književnosti, nedopustivo je mali, zaključak je foruma „Književnost, pozorište, film: Kako (ni)smo ekranizovali srpsku književnost“. Na ovom forumu, čiji je moderator Aleksandar Gatalica, govorili su filmski novinari i kritičari Dragan Jovićević, Sandra Perović i Ivan Velisavljević.

Jovićević je podsetio da je tokom devedesetih i dvehiljaditih ekranizovano tek nekoliko dela srpske proze. Posebno se izdvajaju filmovi „Ubistvo s predumišljajem“, koji je prema istoimenom romanu Slobodana Selenića režirao Gorčin Stojanović i „Lepa sela lepo gore“ reditelja Srđana Dragojevića,
nastao prema literarnom predlošku Vanje Bulića „Tunel“. Veliki uspeh postigao je i Zdravko Šotra ekranizacijom dela Stevana Sremca.

U posleratnom periodu, pa sve do raspada SFRJ, od 900 snimljenih filmova, čak 200 je nastalo na osnovu nekog domaćeg dela. Ukuazujući na tu činjenicu. Vasiljević je dodao da su za razliku od književnih, sve učestalije adaptacije pozorišnih komada. Tako su veliki uspeh postigli filmovi „Bumerang“, „Hadersfild“, „Sinovci“, „Profesionalac“, „Turneja“, „Sveti Georgije ubiva aždahu“, koji su snimljeni prema dramskim predlošcima.

Jedan od glavnih razloga za ovaj problem ekranizacije jeste nedostatak finansijskih sredstava za pretapanje knjige u film. Ipak, učesnici foruma su se složili da problem često predstavlja i sujeta pisaca, ali i mimoilaženja u savremenoj filmskoj i književnoj poetici. Dodatnu poteškoću predstavljaju i nastojanja reditelja da budu konkurentni na evropskom filmskom tržištu koje je okrenuto, prevashodno socijalnim temama.