Osuda zabrane Klipa u Rusiji

Odbijanje ruskog Ministarstva kulture da dozvoli bioskopsku distribuciju nagrađivanog filma “Klip” mlade rediteljke Maje Miloš iz Srbije naišlo je na osudu filmske i šire javnosti, koja smatra da je reč o klasičnoj cenzuri.

Izvor: B. Rakočević/SEEcult.org
Podeli

Ujedno, izražena je bojazan da bi ista sudbina mogla da zadesi i još jedan srpski film - “Paradu” Srđana Dragojevića, takođe nagrađenog na niz festivala, uključujući i Berlinale.

Predsednik Kinosaveza Andrej Proškin pozvao je Ministarstvo kulture da odobri prikazivanje “Klipa” u bioskopima, a ukoliko je neophodno - da ustanovi starosnu granicu gledalaca, prenosi portal SEEcult.org.

Proškin je, u pismu Ministarstvu, naveo da “incident” u vezi sa “Klipom” predstavlja čin cenzure koji je suprotan Ustavu, odnosno ustavnim odredbama o ukidanju cenzure.

“Ministarstvo kulture ne bi imalo prava da odbije da izda dozvolu za prikazivanje filma, ali može da ograniči starost gledalaca”, naveo je Proškin u pismu, objavljenom na sajtu Kinosaveza.

Povodom ocene da je “Klip” nepodoban po Zakonu o zaštiti dece od informacija koje mogu biti štetne po njihovo zdravlje i razvoj, Proškin je naveo da je to pitanje u nadležnosti suda, a na Ministarstva kulture.

Ministarstvo kulture je za debitantski film Maje Miloš, nagrađen na Filmskom festivalu u Roterdamu, navelo da sadrži “grub jezik, scene sa upotrebom droge i alkohola, kao i pornografski materijal”.

Distributerska kuća “Film bez granica” izrazila je nadu da će se Ministarstvo kulture predomisliti, a najavila je i žalbu na zvanično rešenje o zabrani “Klipa”, koje još nije ni dobila.

Direktor kuće “Film bez granica” Sem Klebanov izjavio je da je to prvi takav slučaj zabrane nekog igranog filma u kojem se eksplicitne scene koriste kao umetničko sredstvo, a ne kao “cilj sam po sebi” kao što je u pornografskoj industriji.

“Klip” je prikazan u Rusiji na Moskovskom međunarodnom filmskom festivalu, čiji je programski direktor Kiril Razlogov izjavio za sajt Afisha.ru da su zakoni formulisani tako da ih je moguće koristiti za uskraćivanje bilo čega, pa čak i Mikelanđelovog Davida ili Tolstojevog “Vaskrsenja”, zbog kojeg je bio izopšten iz crkve.

Prema rečima Razlogova, „Klip“ je vrlo neobičan film i bilo bi posebno interesantno da bude prikazivan u ruskim bioskopima kako bi najšira javnost mogla da ga uporedi sa radovima ruske rediteljke Valerije Gaj Germanike.

Zabrana “Klipa” otvorila je i pitanje Dragojevićeve “Parade” u ruskim bioskopima. Distributer “Parade” takođe je kuća “Film bez granica”, koja strahuje da bi priča o gej tematici mogla da bude neprihvatljiva.

Kako je objavio Kinosavez, zanimljivo je što je u ovom slučaju reč o filmovima iz Srbije, budući da lokalni zvaničnici vole da kažu da Rusija gaji poseban odnos sa slovenskom “bratskom” državom. Oba filma su pritom visoko ocenjena od evropskih kritičara upravo kao “sočne slovenske slike”. Ograničavanjem njihovog prikazivanja u Rusiji, vlasti takođe doprinose pirateriji, a u prilog tome govore i podatak da je samo prošlog meseca “Parada” preuzeta sa jedne ruske file-sharing mreže više od 600 puta.

Ruski politikolog Aleksandar Pavlov ocenio je da je uspeh “Klipa” pre svega u tome što se o njemu mnogo piše. U članku “Pornografija, nepristojnost i argumenti protiv cenzure”, objavljenom u listu “Izvestija”, Pavlov je ocenio da je “Klip” nalik mnogim filmovima koji se bez ikakvog problema prikazuju u bioskopima.

Za publicitet tog filma, prema njegovom mišljenju, razlozi su u nastojanju Srba da budu “glavni proizvođači sveobuhvatno šokirajućih i skandaloznih filmova”. Podsetio je u tom smislu na šokantni “Srpski film” Srđana Todorovića, koji nije imao sličnih problema, mada niko nije ni nameravao da ga otkupi i prikaže, pa ni Moskovski međunarodni filmski festival nije smeo da rizikuje.

Pavlov je podsetio i na jednu epizodu “South parka” u kojoj se jedan lik uporno zalaže da se jedna TV serija skine sa programa, mada je lično nikada nije doživeo kao uvredljivu. Na pitanje zbog čega onda uporno insistira na zabrani te serije, odgovorio je da je neophodno iz bilo kojih razloga uvek nešto zabranjivati kako bi se tu našli i drugi razlozi da se zabrani i sve ostalo, budući da jedino tako cenzura može opstati i podići svoju zastavu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 62 idi na stranu