Kultura u 2010. u znaku besparice

Pisac i izdavač Gojko Božović smatra da je 2010. godinu obeležila pre svega vitalnost kulturne scene, koja je učinila da objavljena dela budu „bolja od okolnosti“.

„Ja najviše pratim književnost, imali smo u čemu da uživamo kada je reč o nekolicini knjiga domaćih pisaca ili o jednom broju prevedenih knjiga, ali bih rekao i da je put vrhunskih dela savremene književnosti neizvesniji nego ikada ranije“, ocenio je Božović.

Slične ocene iznela je i književnica Ljubica Arsić koja je kao pozitivne primere izdvojila manifestacije koje se i dalje održavaju uprkos nepovoljnim finansijskim uslovima, poput filmskog festivala FEST i Beogradskog sajma knjiga.

Kao pozitivan primer i važan događaj u 2010. godini književnica Vladislava Gordić Petković navela je drugo kolo edicije „Srpska proza u prevodu“ beogradske izdavačke kuće „Geopoetika“, u kojoj se objavljuju romani srpskih pisaca u engleskom prevodu. Prema njenom mišljenu taj projekat garantuje prisustvo srpskog romana u evropskim okvirima na dugi rok.

Kompozitor Vojkan Borisavljević kritikovao je i grad i državu zbog odsustva bilo kakve državne politike. Direktorka preduzeća „Jugokoncert“ Biljana Zdravković takođe je zabrinuta zbog izrazito smanjenja sredstava za kulturu. Prema njenom mišljenju najznačajniji kulturni događaj u 2010. gostovanje Njujorške filharmonije na 42. Beogradskim muzičkim svečanostima.

„Nedostatak budžeta uvek je nekako adresiran na kulturu. Udar krize bio je dodatni psihološki udar na postojeći osećaj nedovoljnosti sredstava kojima kultura raspolaže“, rekao je izdavač i specijalni savetnik ministra kulture Zoran Hamović.

Reditelj Goran Marković, specijalni savetnik ministra kulture, rekao je da je za njega najlepša vest u 2010. godini to što je uspešno završen konkurs za rekonstrukciju Narodnog muzeja u Beogradu, čija je stalna postavka zatvorena već sedam godina.

„Ako tome dodamo i završetak radova na Muzeju Jugoslovenske kinoteke, koji će, posle više od decenije rekonstrukcije, biti za nekoliko meseci otvoren u novoj, veličanstvenoj zgradi na Studentskom trgu, onda se čini da smo, bar što se tiče obnova naših uglavnom zatvorenih muzeja, ugledali svetlost na kraju tunela", rekao je Marković.

Za Markovića, međutim, potpuno razočarenje predstavlja odsustvo političke volje da se Zakon o kinematografiji konačno stavi u skupštinsku proceduru.

Direktorka Beogradskog festivala igre Aja Jung ima utisak da je u 2010. godini, kada je o kulturi reč, došlo do „potpune atrofije naroda“. I ostali Betini sagovornici upozorili su i na nedovoljno interesovanje medija za kulturu, kao i na dalju najezdu lake zabave na televiziji i u stampi.

„Ostali smo bez reakcije, kao da nas ništa ne boli, ni propast ekonomije, ni vređanje inteligencije, ni jeftina TV kultura, ni otrovi koji se serviraju našoj deci, ni obmane, ni nove otimačine“, zaključila je Aja Jung.