Čurug, štrand i regata na Tisi

Kako sam odrastao u ovom selu ovaj clanak je ponovo probudio lepe uspomene. Secam se jos onih dana kada sam sa prijateljem isao na pecanje. Magla je lebdela nad poljem i rekom. Samo su se vrhovi onih najvisih drveca mogli videti. Mirno provesti vreme sa dobrim drugom zagledan u mutnu Tisu, ne znajuci sta te ceka ispod nje, je bilo carobno iskustvo. Mnogi pricaju kako su ovi krajevi uvek rado posecni od strane pecarosa. Moj tata svaki slobodan dan provede na pecanju.

Jos mogu da osetim miris suve zemlje Curuskog atara kroz koji sam rado odlazio sa svojim dedom. Njegovi konji i zaprezna kola svaki put vodila su me u novu avanturu u kojoj nije bilo opasnih trenutaka jer je moj deda svaku situaciju mogao da savlada. Secam se i onog slatkog ukusa mladog kukuruza koji smo brali pored puta, ja i moji drugari dok smo isli na kupanje. I onih trenutaka kada su me vijali komsijski psi dok smo pokusali da pobegnemo sa njihovim lubenicama, najsladjih koje sam ikada jeo.

Ovih dana, iako se nalazim na poluostrvu Istra i uzivam u toplini jadranskog mora mastam da ce me vreme posluziti i da cu se bar jos jednom okupati u Tisi.
Puno lepih uspomena i puno dobrih stvari mogu da kazem o prelepim vojvodjanskim selima, a posebno o ovom jer je moje. Zato uvek kada me posete prijatelji iz inostranstva pokazem im Srbiju, ali ih dovedem obavezno u Curug da bi im pokazao toplinu gostoprimstva koja zivi u mom narodu. Kuhinja moje majke, voznja camcom po Tisi, domaca rakija koga oca i otkaceni smisao za humor Curuzana odusevili su mnoge. I sada kada se cujem sa nekim od njih, zahvale mi za prijatno vreme koje sam im priredio u Srbiji, ali mi uvek posebno zahvale za to sto su posetili "moje" selo. Nadam se da cete takvo iskustvo imati i vi koji mu dodjete u posetu.

U Curugu vise nema pravih Vojvodjana.Nema Nemaca,niti Madjara.Ali na zalost ima Bosanaca.To je tragedija.

Ah da, ne podrzavam ni malo odmazdu zbog koje su mnogi neduzni ljudi nastaradali, kao ni rusenje crkve. Zlocincima je trebalo suditi i kraj. Ali je ocigledno da je ta ista odmazda rezultat racije i bacanje pod led, jer moras priznati stravicno je i sama pomisao na to. Ja pukim slucajem znam iz prica ljudi koji su pukim slucajem preziveli.

Madjarska vojska je od 1941 do 1945 bilo nista drugo nego okupator tudje teritorije. Ako ne znas od 1918 Vovodina je medjunarodno priznata srpska teritorije. Isti ti ljudi Srbi, Madjari i Nemci su ziveli do racije zajedno i lepo i bez problema.

A sad o Curugu ima mnogo lepsih prica od racije. Ako ne verujes dodji na pecanje, kotlic, kupanje i uveri se.

Pozdruske

NSboy, ne znam da li si upucen u raciju i bacanje pod led. Mozda ti onda bude malo jasnije odmazda koja je nastupila posle oslobodjenja. Malo se prosetaj do NS keja ili do zabaljskog mosta ili do curuske trece rampe. Da da, oni visoki spomenici sa listom ljudi koja je ta ista prepostena madjarska vojska bacala pod led. Ogromna vecina muskog curuskog stanovnistva nemadjarske nacionalnsti je zavrsila pod ledom kao i veliki broj zena i dece koja su naravno terorisali istu tu extra dobru madjarsku vojsku. Zato bratko nemoj da te cudi ta odmazda.

Bajdvej, nisi ti nikakav NSboy. Kanda bi ti voleo da se ovi tvoji malo vrate.

Ne znam šta je na Čurugu tako zanimljivo i lepo da bi proveli ceo odmor tamo?
Rukavac Tise i mala plažica su poslednjih godina OK ali to je sve. Stara vetrenjača uništena (pravi vlasnik Nemac isteran 1945 a bio je to fin čovek, deda ga je lično dobro znao), jedna od dve crkve iste godine spaljena, nema ni "pravih" Vojvodjana (Lale pobiše Madjari 1942, Madjari i Nemci pobegoše ili isterani 1945, tako da skoro svo stanovništo su doseljenici iz Bosne - ništa protiv njih ali nije to "original´" Lala), sve ostalo je na nivou okolnih sela....

Slike, slike! Bravo cxuksi, baš si me raznežio, lepo pišeš. Nisam bila u Čurugu iako sam iz NS (sramota, naravno), ali sad moram ići.

Bio sam u Curugu prije otprilike desetak godina.Lijepo,pitomo vojvodjansko mjesto.Cuo sam da je lijepa plaza,zato dogodine sigurno dolazim na kupanje.A moram da vidim i vjetrenjacu.Mojim Dalmatincima uvijek govorim kako je divna Vojvodina.A i cijela Srbija.Pozdrav svim Curuzanima.

Samo mala ispravka, ti momci koji su kuvali riblju corbu u camcu su iz Backog Gradiste!Pridruzili smo se komsijama u regati.
Slike mozete videti na mojoj facebook stranici:
http://www.facebook.com/album.php?aid=131513&id=777592473&saved

Nisu Madjari pobili sve Lale '42,samo one koji su terorisali madjarsku vojsku.Ali su curuski Madjari zbog toga zestoko stradali '45,bili su 35% stanovnistva Curuga.Bio sam pre par godina u Curugu...ma kakav vojvodjanski sarm,oni su prokleti za sva vremena...

ma da...rodjena je ona u Beču, ali njena ljubav prema Čurugu je učinila čuružankom, tako da je ona 100% čuružanka.
Možeš je pitati ak' mi ne veruješ:)

"Iz malog mesta kraj Tise je i austrijska carica Marija Terezija."
Zar nije rođena u beču?

Jes' vala. I ja bih se sad okupao na Mrtvoj Tisi. Bili smo ovo leto u Curug city-ju na odmoru i bilo je super.

Nisu Madjari pobili sve Lale '42,samo one koji su terorisali madjarsku vojsku.Ali su curuski Madjari zbog toga zestoko stradali '45,bili su 35% stanovnistva Curuga.Bio sam pre par godina u Curugu...ma kakav vojvodjanski sarm,oni su prokleti za sva vremena...

U Curugu vise nema pravih Vojvodjana.Nema Nemaca,niti Madjara.Ali na zalost ima Bosanaca.To je tragedija.

Ne znam šta je na Čurugu tako zanimljivo i lepo da bi proveli ceo odmor tamo?
Rukavac Tise i mala plažica su poslednjih godina OK ali to je sve. Stara vetrenjača uništena (pravi vlasnik Nemac isteran 1945 a bio je to fin čovek, deda ga je lično dobro znao), jedna od dve crkve iste godine spaljena, nema ni "pravih" Vojvodjana (Lale pobiše Madjari 1942, Madjari i Nemci pobegoše ili isterani 1945, tako da skoro svo stanovništo su doseljenici iz Bosne - ništa protiv njih ali nije to "original´" Lala), sve ostalo je na nivou okolnih sela....

Kako sam odrastao u ovom selu ovaj clanak je ponovo probudio lepe uspomene. Secam se jos onih dana kada sam sa prijateljem isao na pecanje. Magla je lebdela nad poljem i rekom. Samo su se vrhovi onih najvisih drveca mogli videti. Mirno provesti vreme sa dobrim drugom zagledan u mutnu Tisu, ne znajuci sta te ceka ispod nje, je bilo carobno iskustvo. Mnogi pricaju kako su ovi krajevi uvek rado posecni od strane pecarosa. Moj tata svaki slobodan dan provede na pecanju.

Jos mogu da osetim miris suve zemlje Curuskog atara kroz koji sam rado odlazio sa svojim dedom. Njegovi konji i zaprezna kola svaki put vodila su me u novu avanturu u kojoj nije bilo opasnih trenutaka jer je moj deda svaku situaciju mogao da savlada. Secam se i onog slatkog ukusa mladog kukuruza koji smo brali pored puta, ja i moji drugari dok smo isli na kupanje. I onih trenutaka kada su me vijali komsijski psi dok smo pokusali da pobegnemo sa njihovim lubenicama, najsladjih koje sam ikada jeo.

Ovih dana, iako se nalazim na poluostrvu Istra i uzivam u toplini jadranskog mora mastam da ce me vreme posluziti i da cu se bar jos jednom okupati u Tisi.
Puno lepih uspomena i puno dobrih stvari mogu da kazem o prelepim vojvodjanskim selima, a posebno o ovom jer je moje. Zato uvek kada me posete prijatelji iz inostranstva pokazem im Srbiju, ali ih dovedem obavezno u Curug da bi im pokazao toplinu gostoprimstva koja zivi u mom narodu. Kuhinja moje majke, voznja camcom po Tisi, domaca rakija koga oca i otkaceni smisao za humor Curuzana odusevili su mnoge. I sada kada se cujem sa nekim od njih, zahvale mi za prijatno vreme koje sam im priredio u Srbiji, ali mi uvek posebno zahvale za to sto su posetili "moje" selo. Nadam se da cete takvo iskustvo imati i vi koji mu dodjete u posetu.

NSboy, ne znam da li si upucen u raciju i bacanje pod led. Mozda ti onda bude malo jasnije odmazda koja je nastupila posle oslobodjenja. Malo se prosetaj do NS keja ili do zabaljskog mosta ili do curuske trece rampe. Da da, oni visoki spomenici sa listom ljudi koja je ta ista prepostena madjarska vojska bacala pod led. Ogromna vecina muskog curuskog stanovnistva nemadjarske nacionalnsti je zavrsila pod ledom kao i veliki broj zena i dece koja su naravno terorisali istu tu extra dobru madjarsku vojsku. Zato bratko nemoj da te cudi ta odmazda.

Bajdvej, nisi ti nikakav NSboy. Kanda bi ti voleo da se ovi tvoji malo vrate.

Slike, slike! Bravo cxuksi, baš si me raznežio, lepo pišeš. Nisam bila u Čurugu iako sam iz NS (sramota, naravno), ali sad moram ići.

Bio sam u Curugu prije otprilike desetak godina.Lijepo,pitomo vojvodjansko mjesto.Cuo sam da je lijepa plaza,zato dogodine sigurno dolazim na kupanje.A moram da vidim i vjetrenjacu.Mojim Dalmatincima uvijek govorim kako je divna Vojvodina.A i cijela Srbija.Pozdrav svim Curuzanima.

Samo mala ispravka, ti momci koji su kuvali riblju corbu u camcu su iz Backog Gradiste!Pridruzili smo se komsijama u regati.
Slike mozete videti na mojoj facebook stranici:
http://www.facebook.com/album.php?aid=131513&id=777592473&saved

"Iz malog mesta kraj Tise je i austrijska carica Marija Terezija."
Zar nije rođena u beču?

Jes' vala. I ja bih se sad okupao na Mrtvoj Tisi. Bili smo ovo leto u Curug city-ju na odmoru i bilo je super.

ma da...rodjena je ona u Beču, ali njena ljubav prema Čurugu je učinila čuružankom, tako da je ona 100% čuružanka.
Možeš je pitati ak' mi ne veruješ:)

Ah da, ne podrzavam ni malo odmazdu zbog koje su mnogi neduzni ljudi nastaradali, kao ni rusenje crkve. Zlocincima je trebalo suditi i kraj. Ali je ocigledno da je ta ista odmazda rezultat racije i bacanje pod led, jer moras priznati stravicno je i sama pomisao na to. Ja pukim slucajem znam iz prica ljudi koji su pukim slucajem preziveli.

Madjarska vojska je od 1941 do 1945 bilo nista drugo nego okupator tudje teritorije. Ako ne znas od 1918 Vovodina je medjunarodno priznata srpska teritorije. Isti ti ljudi Srbi, Madjari i Nemci su ziveli do racije zajedno i lepo i bez problema.

A sad o Curugu ima mnogo lepsih prica od racije. Ako ne verujes dodji na pecanje, kotlic, kupanje i uveri se.

Pozdruske