Najsrećniji su žitelji malih mesta

Individualna stvar!

Lepo je živeti u malom mestu. Oseća se neka prisnost i poštovanje među ljudima. Ovde (u Beogradu) komšija komšiju ne poznaje, svi su otuđeni, večito u grču, nekoj negativnosti i strahu od drugih. U mom Milanovcu su svi bili nasmejani i druželjubivi, a ovde udješ u GSP i vidiš kako se skklanjaju na sigurnu razdaljinu u strahu od džeparenja ili šta već.. Niko da se nasmeje, osim kad se deca vraćaju iz škole pa cvrkuću sa kraja busa.. Nigde igralište, i ljuljaška se naplaćuje.. To je ipak neprijatna realnost (koju je i onaj Tarabić video pre 250 godina) tako da bi moja poenta bila samo da ne bežimo od sela, prirode, malog mesta.. Tamo čovek pronadje sebe, a ovde je samo deo mašine.

Treba uvek uzimati ova "istrazivanja" sa rezervom. Poznato je da je svuda u svetu u malim mestima veca stopa samoubistava, da su plate manje i nezadovoljstvo vece. To potvrdjuje i cinjenica da svi zele da odu u gradove. Predvidjanje je da ce do 2040. devedeset odsto stanovnistva ziveti u velikim gradovima. Da su nesrecni, ne bi dolazili u gradove. Gospodin iz Milanovca koji je ostavio komentar, mogao je da ostane tamo ako je bio srecniji. To je cuveni sindrom Radovana III, ni mrtav ne mrda iz Beograda, a stalno "pati" za zavicajem.

Besmislica! Naravno, oni koji su
otisli na selo, njima vise nista ne treba. U tom smislu je hibernirajuca zivotinja srecna.

U malom mestu, ljudi u toku jednog dana vide sve osobe koje vole. Potpuno se slazem da su srecniji ali ne iz u textu navedenih razloga.

Ja zivim u malom gradicu na jugu Srbije koji odise svezinom, cistocom i mirnim medjuljudskim odnosima. Niko od nas nije pomrsio odnose prirode i zivota, zivimo u skladu sa njom, u tome je epilog zdravog zivota.

U manja mesta, u posljednje vreme statistika pokazuje, da ljude odvodi materijalno stanje pojedinca, ako je neko rjesio pitanje svoje materijalne sigurnosti taj se seli iz urbanih sredina u manja mesta, moze da si priusti tu udobnost.
U Srbiji se to gleda sa pogresne tacke gledista. Nemoj mo se zavaravati da onaj koji nema ulicu, soliter, kompjuter, jogi madrac da je nesrecan, u njegovom malom mjestu sreca dolazi sa vise strana i svi koji je umeju prepoznati vise su nego srecni. A pitanje teznje treba staviti u drugi plan i drugaciju diskusiju.
Ta manja mesta u Srbiji u kojima ce ljudi biti srecniji nego u gradovima tek pocinju da se grade.

U manjim mestima nekako ljudi imaju više vremena i za sebe i za druge i još uvek se pre kafe prvo posluži slatko i voda:)

Poštovani,
Kako reče neko od prethodnih komentatora, svakako je indivudalna stvar da li je neko srećniji u gomili asfalta i betona, a neko u na razlokanim putevima tj. ponekad i u blatu.
Ali, doživljaj lične sreće svakako je (u ova naopaka vremena...) vezan i za materijalno blagostanje i okruženje u kojem se budite i odlazite na počinak. Ipak, mislim da ništa prirodnije, zdravije i smirenije nije nego da smo prvo u skladu sa samim sobom (mentalno zdravlje...), potom sa prirodom i okruženjem, a svakako i sa ljudima ljudima oko nas (dakle civilizovano i kulturno opštenje sa socijalnim okruženjem). Pa ipak, nije slučajno da u Parizu više ne žive Francuzi već su oni rasuti po Normadiji na 250 km od posla pa taj put (fenomenalnim autoputevima kao staklo...) svakodnevno prelaze svojim dobrim automobilima ili čistim i tačnim vozovima.
Dakle, svakako je život u manjem mestu bliži ljudima, a do velikog sveta lako se stiže ako se ima zašto!
Mislite na to... Ili priuštite sebi put do Zaovina na Tari...
Pozdrav,
Aureus Mons

Malo mesto u Srbiji != malo mesto u Engleskoj!

Besmislica! Naravno, oni koji su
otisli na selo, njima vise nista ne treba. U tom smislu je hibernirajuca zivotinja srecna.

Treba uvek uzimati ova "istrazivanja" sa rezervom. Poznato je da je svuda u svetu u malim mestima veca stopa samoubistava, da su plate manje i nezadovoljstvo vece. To potvrdjuje i cinjenica da svi zele da odu u gradove. Predvidjanje je da ce do 2040. devedeset odsto stanovnistva ziveti u velikim gradovima. Da su nesrecni, ne bi dolazili u gradove. Gospodin iz Milanovca koji je ostavio komentar, mogao je da ostane tamo ako je bio srecniji. To je cuveni sindrom Radovana III, ni mrtav ne mrda iz Beograda, a stalno "pati" za zavicajem.

Poštovani,
Kako reče neko od prethodnih komentatora, svakako je indivudalna stvar da li je neko srećniji u gomili asfalta i betona, a neko u na razlokanim putevima tj. ponekad i u blatu.
Ali, doživljaj lične sreće svakako je (u ova naopaka vremena...) vezan i za materijalno blagostanje i okruženje u kojem se budite i odlazite na počinak. Ipak, mislim da ništa prirodnije, zdravije i smirenije nije nego da smo prvo u skladu sa samim sobom (mentalno zdravlje...), potom sa prirodom i okruženjem, a svakako i sa ljudima ljudima oko nas (dakle civilizovano i kulturno opštenje sa socijalnim okruženjem). Pa ipak, nije slučajno da u Parizu više ne žive Francuzi već su oni rasuti po Normadiji na 250 km od posla pa taj put (fenomenalnim autoputevima kao staklo...) svakodnevno prelaze svojim dobrim automobilima ili čistim i tačnim vozovima.
Dakle, svakako je život u manjem mestu bliži ljudima, a do velikog sveta lako se stiže ako se ima zašto!
Mislite na to... Ili priuštite sebi put do Zaovina na Tari...
Pozdrav,
Aureus Mons

U malom mestu, ljudi u toku jednog dana vide sve osobe koje vole. Potpuno se slazem da su srecniji ali ne iz u textu navedenih razloga.

Individualna stvar!

U manjim mestima nekako ljudi imaju više vremena i za sebe i za druge i još uvek se pre kafe prvo posluži slatko i voda:)

Lepo je živeti u malom mestu. Oseća se neka prisnost i poštovanje među ljudima. Ovde (u Beogradu) komšija komšiju ne poznaje, svi su otuđeni, večito u grču, nekoj negativnosti i strahu od drugih. U mom Milanovcu su svi bili nasmejani i druželjubivi, a ovde udješ u GSP i vidiš kako se skklanjaju na sigurnu razdaljinu u strahu od džeparenja ili šta već.. Niko da se nasmeje, osim kad se deca vraćaju iz škole pa cvrkuću sa kraja busa.. Nigde igralište, i ljuljaška se naplaćuje.. To je ipak neprijatna realnost (koju je i onaj Tarabić video pre 250 godina) tako da bi moja poenta bila samo da ne bežimo od sela, prirode, malog mesta.. Tamo čovek pronadje sebe, a ovde je samo deo mašine.

Ja zivim u malom gradicu na jugu Srbije koji odise svezinom, cistocom i mirnim medjuljudskim odnosima. Niko od nas nije pomrsio odnose prirode i zivota, zivimo u skladu sa njom, u tome je epilog zdravog zivota.

U manja mesta, u posljednje vreme statistika pokazuje, da ljude odvodi materijalno stanje pojedinca, ako je neko rjesio pitanje svoje materijalne sigurnosti taj se seli iz urbanih sredina u manja mesta, moze da si priusti tu udobnost.
U Srbiji se to gleda sa pogresne tacke gledista. Nemoj mo se zavaravati da onaj koji nema ulicu, soliter, kompjuter, jogi madrac da je nesrecan, u njegovom malom mjestu sreca dolazi sa vise strana i svi koji je umeju prepoznati vise su nego srecni. A pitanje teznje treba staviti u drugi plan i drugaciju diskusiju.
Ta manja mesta u Srbiji u kojima ce ljudi biti srecniji nego u gradovima tek pocinju da se grade.

Malo mesto u Srbiji != malo mesto u Engleskoj!