Patriotsko ubijanje?

Sjajan članak! I sam sam mnogo puta razmišljao na temu "oslobodilačkog" i "zločinačkog" terorizma. Uvek bih dolazio do odgovora da suštinske razlike zapravo NEMA! Atentat na Franca Ferdinanda i Kralja Aleksandra I Karadjordjevića se razlikuju samo po vremenu, mestu i imenima aktera, u svojoj pravnoj dimenziji su gotovo identične situacije! Ovim primerima se može pridružiti i ubistvo Vladimira Rolovića, ambasadora SFRJ u Švedskoj. U svakom od ovih slučajeva ubijen je visoki zvaničnik medjunarodno priznate države, sa ciljem da se pošalje politička poruka o unutrašnje-političkim prilikama i destabilizuje zamlja čiji je zvaničnik ubijen. Jedino moguća pravna kvalifikacija sva tri slučaja, kao i mnogih drugih u starijoj i novijoj istoriji, jeste TERORIZAM! To što se jedan terorista proglašava za heroja, dodeljuju mu se ulice i trgovi u mnogim gradovima, a drugi se kvalifikuje kao najgori civilizacijski otpad i šljam, samo govori koliko su nam političke elite razroke i kakvi su nam vrednosni sistemi. Afirmacija univerzalnih civilizacijskih vrednosti, na ovim prostorima je gotovo nemoguća misija, ali bi bila velika greška odustati.

Neverovatno koliko smo isti! I po prici o 'izdajnicima' i 'patriotama', nekada, kao i po 'kompaktnoj moralnoj vecini' koja bi, uvek, pa i danas, sve pod tepih! Gospodinu Puhovskom izrazavam divljenje i zahvalnost na javnom iskazivanju elementarne gradjanske hrabrosti i licne doslednosti.

"teror nije naprosto nasilje (niti svako nasilje djeluje teroristički), nego simbolički orijentirano nasilje, takva, dakle, uporaba nasilja koja “nadilazi” neposredni objekt nasilnoga čina. Žrtva terora najčešće nije i žrtva neposrednoga nasilja, nego nasilje nad (slučajno, ili zbog simboličkih razloga namjerno) izabranom žrtvom prenosi poruku terorista neposrednim (i medijima posredovanim) svjedocima. Ovima pak preostaje tek da (re)organiziraju svoje životne strategije kako se i njima ne bi dogodilo nešto slično."

Hvala za ovaj pasus. Otvara oči na više nivoa, a naročito još jednom potvrđuje korisnost i snagu pasivne hrabrosti kao i hladnokrvnosti pred nesrećom.

Kontemplacija nad (nepravednom i nasilnom) sudbinom često je za redove veličine teža i surovija od same sudbine. Hristova pouka i Gandijeva praksa većim delom su prožete upravo tom spoznajom.

Teror i terorizam su MAGIJSKE akcije - one su usmerene na one koji nisu ni na koji način učestvovali u njima, ali će za njih saznati. Čitao sam negde o neobičnom slučaju koji se davno dogodio u Australiji: Aboridžinski šaman je zbog nečeg bacio prokletstvo na jednog od pripadnika svog plemena koji je živeo stotinama kilometara daleko od svojih, u gradu gde je radio u fabrici. Dva saplemenika su otputovala tamo i saopštila mu da je proklet. On je odmah klonuo, zgrčio se u nekom uglu i drhtao, a kasnije istog dana je umro. Tako isto deluju i teror i terorizam. Njihove neposredne žrtve su samo krvne, ljudske žrtve demonu straha, koje "mag" prinosi u svom obredu prizivanja, ali prave žrtve su oni koji će osetiti strah i sklupčati se u uglu, ili razjareno jurišati na crvenu krpu i igrati onako kako "lutkar" vuče konce.

Neverovatno koliko smo isti! I po prici o 'izdajnicima' i 'patriotama', nekada, kao i po 'kompaktnoj moralnoj vecini' koja bi, uvek, pa i danas, sve pod tepih! Gospodinu Puhovskom izrazavam divljenje i zahvalnost na javnom iskazivanju elementarne gradjanske hrabrosti i licne doslednosti.

"teror nije naprosto nasilje (niti svako nasilje djeluje teroristički), nego simbolički orijentirano nasilje, takva, dakle, uporaba nasilja koja “nadilazi” neposredni objekt nasilnoga čina. Žrtva terora najčešće nije i žrtva neposrednoga nasilja, nego nasilje nad (slučajno, ili zbog simboličkih razloga namjerno) izabranom žrtvom prenosi poruku terorista neposrednim (i medijima posredovanim) svjedocima. Ovima pak preostaje tek da (re)organiziraju svoje životne strategije kako se i njima ne bi dogodilo nešto slično."

Hvala za ovaj pasus. Otvara oči na više nivoa, a naročito još jednom potvrđuje korisnost i snagu pasivne hrabrosti kao i hladnokrvnosti pred nesrećom.

Kontemplacija nad (nepravednom i nasilnom) sudbinom često je za redove veličine teža i surovija od same sudbine. Hristova pouka i Gandijeva praksa većim delom su prožete upravo tom spoznajom.

Teror i terorizam su MAGIJSKE akcije - one su usmerene na one koji nisu ni na koji način učestvovali u njima, ali će za njih saznati. Čitao sam negde o neobičnom slučaju koji se davno dogodio u Australiji: Aboridžinski šaman je zbog nečeg bacio prokletstvo na jednog od pripadnika svog plemena koji je živeo stotinama kilometara daleko od svojih, u gradu gde je radio u fabrici. Dva saplemenika su otputovala tamo i saopštila mu da je proklet. On je odmah klonuo, zgrčio se u nekom uglu i drhtao, a kasnije istog dana je umro. Tako isto deluju i teror i terorizam. Njihove neposredne žrtve su samo krvne, ljudske žrtve demonu straha, koje "mag" prinosi u svom obredu prizivanja, ali prave žrtve su oni koji će osetiti strah i sklupčati se u uglu, ili razjareno jurišati na crvenu krpu i igrati onako kako "lutkar" vuče konce.

Sjajan članak! I sam sam mnogo puta razmišljao na temu "oslobodilačkog" i "zločinačkog" terorizma. Uvek bih dolazio do odgovora da suštinske razlike zapravo NEMA! Atentat na Franca Ferdinanda i Kralja Aleksandra I Karadjordjevića se razlikuju samo po vremenu, mestu i imenima aktera, u svojoj pravnoj dimenziji su gotovo identične situacije! Ovim primerima se može pridružiti i ubistvo Vladimira Rolovića, ambasadora SFRJ u Švedskoj. U svakom od ovih slučajeva ubijen je visoki zvaničnik medjunarodno priznate države, sa ciljem da se pošalje politička poruka o unutrašnje-političkim prilikama i destabilizuje zamlja čiji je zvaničnik ubijen. Jedino moguća pravna kvalifikacija sva tri slučaja, kao i mnogih drugih u starijoj i novijoj istoriji, jeste TERORIZAM! To što se jedan terorista proglašava za heroja, dodeljuju mu se ulice i trgovi u mnogim gradovima, a drugi se kvalifikuje kao najgori civilizacijski otpad i šljam, samo govori koliko su nam političke elite razroke i kakvi su nam vrednosni sistemi. Afirmacija univerzalnih civilizacijskih vrednosti, na ovim prostorima je gotovo nemoguća misija, ali bi bila velika greška odustati.