Wikipedia kao nastavni alat

Ja bih rekao da ne treba stvarati mitove i zabune, jer je, u svojstvu pomoćnog i orijentacionog oruđa, Wikipedia odavno i vrlo toplo prihvaćena i u akademskoj sferi, ali kao ozbiljan izvor nije i nikada neće biti, iz prostog razloga što joj po definiciji nedostaju neophodni verifikacioni mehanizmi koji su suština naučne metodologije. Ali ovaj potez je odličan, studenti će imati zanimljiv zadatak koji će sigurno uvećati njihovo znanje i sposobnost baratanja njim, a korisnici Wikipedije će profitirati, jer će imati pristup većem broju dobro istraženih i fundiranih članaka.

Ja sam bila u školi pre 15 godina, ali se pitam da li naši profani sada bilo gde deci predaju npr.geografiju sa prezentacijom preko kompjutera. Čitala sam skoro neki udžbenik iz geosa i gle čuda, lekcija se zove Australija, na 12 strana sa samo jednom slikom?! I to deca treba kao da zamisle ostatak pojmova koji su pomenuti u lekciji, a lekcija inače samo nabraja suvoparno pojmove. Ili iz drugih predmeta interesuje me da li se fizika predaje sa prezentacijom ili hemija, ili bilo šta? Skoro sam prolazila pored jedne škole i videla profana kako piše kredom po tabli?! s time da je to jedina oprema u učionici. Ja sam se zabezeknula.

Mala ispravka: nije 'slobodna' nego besplatna internet enciklopedia (free internet encyclopedia).

Написати одабрани чланак за Википедију је уистину нивоа доброг семинарског рада. За оне који воле да читају само квалитетне и проверене текстове (додуше за сада само на енглеском језику) је Veropedija, док за оне који желе да читају само чланке написане од квалификованих научника је бесплатна енциклопедија Citizendium.

Једино је Википедија слободна, док су остале две енциклопедије бесплатне. Разлика је значајна, мада за обичног корисника није увек видљива.

@profa (#3):
greska, free u ovom slucaju znaci da je svako moze koristiti za sta god zeli, da moze menjati i redistribuirati tekstove po volji. 'free as in free speach, not free as in free beer', sto neko rece u malo drugacijem kontekstu. dakle slobodna, ne besplatna. mada, jeste i besplatna ;).

Wikipedia je ok, iako nije 100% pouzdana, ali je zgodna za brze informacije. Ali na Google Earth sam se navukao najstrasnije. To je najbolja i najgenijalnija stvar koja se desila! Kad ja lepo mogu da vidim koliko je daleko od plaze hotel u Turskoj u koji su ici... sta mi vise treba?! Pod hitno kompjuter u svaki kabinet za geografiju i vise nema "redar, idi po kartu Evrope i Azije".

Ima toliko odrednica koje ne zadovoljavaju ni elementarne akademske kriterijume da je zalosno. Drugo, ljudi koji ''uredjuju'' stranice wikipedije su u ogromnom broju nestrucni u oblastima o kojima ''pisu''. Najcesce se radi o copy paste skidanju sa neta svega i svacega... Trece nema nacina da se napisano verifikuje. Cetvrto izvori su katastrofalni, cesto pogresno navodjeni i citirani. Peto, ko god je imao malo iskustva sa wikipedijom na hrvatskom jeziku ili tzv. ''bosnjackom'' jeziku zna o cemu pisem... Odrednice vezane za noviju istoriju su gore nego one gluposti na youtube... Nema sanse da to postane relevantno za ozbiljan naucni rad.

Možda bi na početku svakog wiki članka trebalo da stoji ono što piše ispred komentara na ovom sajtu: "Preporučujemo da tekstove na ovim stranicama shvatite kao poziv na razmenu mišljenja i iskustava. Mi samo otvaramo teme, a svi zajedno ih razvijamo... ". Wikipediju, bar za sada, treba tako i posmatrati, kao sredstvo za razmenu mišljenja i odličan izvor linkova ka člancima koji dalje obrađuju posmatranu temu.

Vikipedija predstavlja redefinisani koncept enciklopedije. Enciklopediju može svako da piše. Nažalost dešava se da su teme zbog toga jednostrano obrađene. Ipak za ozbiljne knjige ili enciklopedije su potrebni stručnjaci, odnosno potreban je bar njihov potpis da je neka tema kompletna i tačna. To nažalost nedostaje na vikipediji na velikom broju tema.

Nista se nije mnogo promenilo. U gimanziji 90% seminarskih radova, kao referencu sadrzi prosvetinu enciklopediju. Sada ce to biti Wiki. Ostalih 10% ce makar okrenuti drugu stranicu Googlea :-).

wikipedia nikako se ne sme koristiti kao osnovno stivo jer u tekstovima postoji dosta gresaka, a posto skoro svako moze da napise sta zeli i postoji i gomila subjektivnih misljenja, ali svakako moze biti korisna studentima i djacima ali obavezno proveriti kljucne podatke negde drugde

Nema nista lose u koriscenju krede i table - cesto je to mnogo bolje nego masa dosadnih PowerPoint slajdova... Ali slazem se da je potrebno uvesti raznovrsnost u ucionicu... Wikipedia je odlican resurs za neko pocetno istrazivanje teme i wikis (ne samo wikipedia) se koriste sve vise i vise kao edukativna alatka jer podrzavaju kolaborativni rad medju studentima; takodje, zbog verziranja sadrzaja - omogucavaju da se tacno vidi ko je iz grupe je uradio/napisao sta.

Wikipedia i pored najbolje namere nije sredstvo koje treba koristiti kao osnovni izvor podataka. Jer njena otvorenost za izmenu tekstova je i njena glavna mana.

Mala ispravka: nije 'slobodna' nego besplatna internet enciklopedia (free internet encyclopedia).

Ja sam bila u školi pre 15 godina, ali se pitam da li naši profani sada bilo gde deci predaju npr.geografiju sa prezentacijom preko kompjutera. Čitala sam skoro neki udžbenik iz geosa i gle čuda, lekcija se zove Australija, na 12 strana sa samo jednom slikom?! I to deca treba kao da zamisle ostatak pojmova koji su pomenuti u lekciji, a lekcija inače samo nabraja suvoparno pojmove. Ili iz drugih predmeta interesuje me da li se fizika predaje sa prezentacijom ili hemija, ili bilo šta? Skoro sam prolazila pored jedne škole i videla profana kako piše kredom po tabli?! s time da je to jedina oprema u učionici. Ja sam se zabezeknula.

Wikipedia i pored najbolje namere nije sredstvo koje treba koristiti kao osnovni izvor podataka. Jer njena otvorenost za izmenu tekstova je i njena glavna mana.

Ima toliko odrednica koje ne zadovoljavaju ni elementarne akademske kriterijume da je zalosno. Drugo, ljudi koji ''uredjuju'' stranice wikipedije su u ogromnom broju nestrucni u oblastima o kojima ''pisu''. Najcesce se radi o copy paste skidanju sa neta svega i svacega... Trece nema nacina da se napisano verifikuje. Cetvrto izvori su katastrofalni, cesto pogresno navodjeni i citirani. Peto, ko god je imao malo iskustva sa wikipedijom na hrvatskom jeziku ili tzv. ''bosnjackom'' jeziku zna o cemu pisem... Odrednice vezane za noviju istoriju su gore nego one gluposti na youtube... Nema sanse da to postane relevantno za ozbiljan naucni rad.

Možda bi na početku svakog wiki članka trebalo da stoji ono što piše ispred komentara na ovom sajtu: "Preporučujemo da tekstove na ovim stranicama shvatite kao poziv na razmenu mišljenja i iskustava. Mi samo otvaramo teme, a svi zajedno ih razvijamo... ". Wikipediju, bar za sada, treba tako i posmatrati, kao sredstvo za razmenu mišljenja i odličan izvor linkova ka člancima koji dalje obrađuju posmatranu temu.

Ja bih rekao da ne treba stvarati mitove i zabune, jer je, u svojstvu pomoćnog i orijentacionog oruđa, Wikipedia odavno i vrlo toplo prihvaćena i u akademskoj sferi, ali kao ozbiljan izvor nije i nikada neće biti, iz prostog razloga što joj po definiciji nedostaju neophodni verifikacioni mehanizmi koji su suština naučne metodologije. Ali ovaj potez je odličan, studenti će imati zanimljiv zadatak koji će sigurno uvećati njihovo znanje i sposobnost baratanja njim, a korisnici Wikipedije će profitirati, jer će imati pristup većem broju dobro istraženih i fundiranih članaka.

Nema nista lose u koriscenju krede i table - cesto je to mnogo bolje nego masa dosadnih PowerPoint slajdova... Ali slazem se da je potrebno uvesti raznovrsnost u ucionicu... Wikipedia je odlican resurs za neko pocetno istrazivanje teme i wikis (ne samo wikipedia) se koriste sve vise i vise kao edukativna alatka jer podrzavaju kolaborativni rad medju studentima; takodje, zbog verziranja sadrzaja - omogucavaju da se tacno vidi ko je iz grupe je uradio/napisao sta.

Nista se nije mnogo promenilo. U gimanziji 90% seminarskih radova, kao referencu sadrzi prosvetinu enciklopediju. Sada ce to biti Wiki. Ostalih 10% ce makar okrenuti drugu stranicu Googlea :-).

Написати одабрани чланак за Википедију је уистину нивоа доброг семинарског рада. За оне који воле да читају само квалитетне и проверене текстове (додуше за сада само на енглеском језику) је Veropedija, док за оне који желе да читају само чланке написане од квалификованих научника је бесплатна енциклопедија Citizendium.

Једино је Википедија слободна, док су остале две енциклопедије бесплатне. Разлика је значајна, мада за обичног корисника није увек видљива.

@profa (#3):
greska, free u ovom slucaju znaci da je svako moze koristiti za sta god zeli, da moze menjati i redistribuirati tekstove po volji. 'free as in free speach, not free as in free beer', sto neko rece u malo drugacijem kontekstu. dakle slobodna, ne besplatna. mada, jeste i besplatna ;).

Wikipedia je ok, iako nije 100% pouzdana, ali je zgodna za brze informacije. Ali na Google Earth sam se navukao najstrasnije. To je najbolja i najgenijalnija stvar koja se desila! Kad ja lepo mogu da vidim koliko je daleko od plaze hotel u Turskoj u koji su ici... sta mi vise treba?! Pod hitno kompjuter u svaki kabinet za geografiju i vise nema "redar, idi po kartu Evrope i Azije".

wikipedia nikako se ne sme koristiti kao osnovno stivo jer u tekstovima postoji dosta gresaka, a posto skoro svako moze da napise sta zeli i postoji i gomila subjektivnih misljenja, ali svakako moze biti korisna studentima i djacima ali obavezno proveriti kljucne podatke negde drugde

Vikipedija predstavlja redefinisani koncept enciklopedije. Enciklopediju može svako da piše. Nažalost dešava se da su teme zbog toga jednostrano obrađene. Ipak za ozbiljne knjige ili enciklopedije su potrebni stručnjaci, odnosno potreban je bar njihov potpis da je neka tema kompletna i tačna. To nažalost nedostaje na vikipediji na velikom broju tema.