Lep je život tinejdžera

Jako mi je teško nositi bedž staromodne majke,a želim samo da moja kćer (p)ostane pristojna, obrazovana,zdrava,moralna....Ima 16 godina,i polako se sve manje razumemo,ne puši,ne drogira se ,sigurna sam da i ne pije(još uvek)...sve spolja izgleda besprekorno....ali ja vidim da se udaljavamo jedna od druge.Sve što predložim (npr.kvalitetan sportski stil odevanja,zdr.ishrana,fiz.aktivnosti..frizura - sve odbija i bira totalno oposite..Stvarno ne želim da je gušim,ali ne mogu lako da gledam moju kćer kako se transformiše u stranu devojku u crnom koja uživa u hamburgeru (ja sam vegan)sa raščupanom kosom koja ne voli ni da reže redovno nokte ,ni da sprema sobu,a ne voli ni školu (mi smo obrazovani, samozaposleni), ne voli cveće,to je gnjavi i "smara"..Razlika je tri puta veća nego između mene i moje majke koju su odgajali njeni deda i baka rodjeni 18..i neke.Ne štedim se i jako sam zainteresovana za svoje troje dece.Pametni su i do sada jako dobri učenici.Ali primećujem da svoje prvo dete nekako gubim i tužna sam zbog toga i to me pogađa više od svih turbulencija koje zadešavaju i društvo i državau pa i svet.Ovo je,dragi moji, moja najveća bitka i proba do sada.Imam 43.Hoću samo dodati da sam sedam godina bila svojom voljom nezaposlena i da sam podizala svoju decu bez stranaca u kući,i trudila se da dobiju ono najbolje.Nisu skoro nikad bili bolesni,ne psuju,ne lažu,mnogo truda je uloženo u njih a sada mi se nekako čini da je ovaj svet jači od mene..Žao mi je ako je ovaj moj komentar depresivan.

Mislim da je veci deo naseg drustva duboko zagazio u potpunu dekadenciju. Otudjenje i komformizam dominiraju nasim drustvom, a oni su plodno tle za rasulo i propast drustva, a i priroda je pred potpunim kolapsom. Ljudi tezeci da zadovolje svoje potrebe, zapravo samo stvarju nove i vece potrebe i tako se stvara spirala nesrece i depresije. Resenje je u borbi za obuzdavanje svojih zahteva i njihovo svodjenje na sto manju meru. Skromnost, pozrtvovanje i smirenost su vrline koje moraju iybiti u prvi plan. To je misija kojom, pre svega, treba da se bave skolstvo, kulturne institucije, mediji... Danas vladaju povrsnost i brzina. Niko se nigde ne udubljuje u problem, vec se samo tezi sto brzem resavanju, a to je samo prividno resavanje. Filmovi, serije, emisije, pa cak i pozorisne predstave velicaju povrsnost i sebicnost. Vecina medija velicaju primitivizam, prostotu i bezstidnost. Ako se ovakav trend ne zaustavi, odosmo i mi i priroda dodjavola.

nemojte da se brinete,
sve ce to doci na svoje,
previse je ocekivati od tinejdzera da postuje stil odjevanja koji se vama svidja, cak i ishranu da mijenja zbog vas previse je da trazite,
morate pokusati da je volite takvu kakva je a ona ce to poslije znati da vam vrati,
u suprotnom ako je budete kako kazete gusili definitivno cete se udaljiti i poslije ce vam ona to oprostiti ali ce ostati cinjenica da ste guseca osoba koja misli da tinejdzeru treba propisati sta da obuce,
donekle bih vas i razumjela da vam kcerka hoda polu gola i nudi seks muskarcima vasih godina,
ali ako se radi samo o tom da ona voli crnu boju i hamburgere onda problem zaista lezi samo u vama,
pustite je, razumite je i imacete odnos kakav treba da imaju majka i kcerka

Ja sam jedna nenormalna devojka danas u Srbiji. Ne pusim, ne pijem, ne drogiram se. Jedinica sam, zavrsila sam osnovnu muzicku (klavir) i upravo zavrsavam gimnaziju, spremam se od oktobra za fakultet i treniram 4 puta nedeljno. I setam kuce. Imam 19 godina a moja mama 40, tata 43. Nikada mi nisu pravili frku zbog ocena i zato sam uvek i bila odlicna. Nikada me nisu terali da pohadjam neke kurseve ili slicno i zato sam zavrsila muzicku, engleski, balet, manekenstvo, hor i sl... Sebi planiram raspuste tako sto organizujem skole jezika preko kulturnih centara. Proslog leta sam bila mesec dana u Parizu... Sve je to lepo i sve je to fino, ali generalno ja NISAM normalna. Ovo vam pisem u petak uvece. Ja ne izlazim, ja ne volim sve sto vole mladi. Ne izlazim jer ne slusam narodnjake, ne izlazim zato sto mrzim da mi kosa ujutru smrdi na duvanski dim. Imam sve uslove poput automobila na raspolaganju ali ih ne koristim jer danas u mom gradu u mojoj zemlji ja se osecam suvisno. Znate niste u trendu ako ne slusate Cecu, Jecu, Seku, Medu, i ostale patke Grand-Mega-Giga i ostalih show programa. Sa vama nesto nije u redu ukoliko ne popijete pola flase pelinkovca i ako ne prevodite tekstove sa engleskog u 4 izjutra sa cuvenim lektorima "Jack Daniels-om" i "Johnny Walkerom-om"...
Tinejdzeri o kojima se danas govori su mnogo svesniji nego sto se misli, samo sto imate 2 grupacije i dva tabora. Ja smatram da pripadam onom malobrojnijem. Ja sam tako izabrala. Ja znam sta cu sa zivotom i uspecu. A za to jedno veliko hvala RODITELJIMA. Samo roditelji od deteta mogu da naprave coveka...

paaaaa, nekada je mnogo bolji provod otici sa drugarima i napiti se kao du*pe nego muvati neku napaljenu klinku...

Pa lepo su to ove devojke primetile, da postoji problem sa "prilazenjem" i to nije samo problem tinejdzera.
Pre ce biti da je kulturoloski problem.
Ako je svugde u svetu za zapocinjanje razgovora sasvim ok reci "Having a good time?" , zasto je to problem i u Srbiji?
Devojke rekose da ocekuju neki originalan, zanimljiv i nadasve duhovit pristup - e toga nema, mozda uvidite neciji kvalitet posle 10 min. price, mozda ne ,ali dajte ljudima sansu.
U cemu je problem da se dvoje nepoznatih ljudi upozna na javnom mestu, popricaju 10ak minuta ili popiju pice i vide dal tu nesto moze da bude ili ne?
Ja konkretno ne prilazim svakoj devojci za koju mislim da dobro izgleda, ali ako steknem utisak da je zainteresovana, dakle salje poglede prema meni, govor tela, ili se oseti neka vibracija onda mozda i probam.
Rodjene Beogradjanke su izgleda skepticnije prema startovima, devojke iz unutrasnjosti (kojih je sve vise) su cini mi se otvorenije.

Ukinite 90% televizija.vidite sta stvara od dece.a bice sve gore.tinejdzeri danas nemaju pojma o zivotu,hoce da zive neciji drugi zivot,umesto da se uce pravim vrednostima.shvatice to tek za koju godinu.

ako treba,vratite komunizam,jer ovo je zlo.
naravno svi hoce demokratiju,kapitalizam i te gluposti,ali ja sam za strozi pristup,jer mom ocu,majci,svim generacijama mladih iz tog perioda nista ne fali,tj od njih su ispali ljudi,a od ovih nece nista da ispadne.
naravno cast izuzecima.

majko gimnazijalke, to sto vi ucite svoju cerku da pazi higijenu, cuje to ona, i kad-tad ce joj isplivati to sto ste joj pricali i videcete kakva ce cistunica da bude:) ucite je kulturi, toleranciji pre svega, vi joj to pricajte-pricajte, a ona ce to svakako jednog dana primenjivati. i nemojte da zaboravite da ste im vi ipak prvi uzor u zivotu. iz licnog iskustva vam govorim.
I nemojte gusiti decu, sa njima kao sa prijateljima, a sa starcima kao sa decom:)
pOz od sTudenta

Zelo bih da napomenem neke recenice koje se isticu svojim mestom u tekstu:

Na pitanje kakvi su tinejdzeri: "Moji drugovi i drugarice iz škole su dobri. Generalno, pa uvek se neki drogiraju, a neki se ne drogiraju, neki čitaju, neki ne čitaju a svi izlaze."

To je odgovor na pitanje kakvo je stanje gimnazijalaca, srednjoskolaca i uopste mladih ljudi. Neki se drogiraju, a neki se ne drogiraju... Nesto mi govori da pod ovim uslovima postoji verovatnoca da ima onih koji se i drogiraju i ne u isto vreme, tacnije probaci su.
Da li zaista mozemo da se pomirimo sa tim da deca koja se ne drogiraju idu u ustanove i u blizi i dalji kontakt sa narkomanima, riskirajuci da postanu probaci (a tako se pocinje)?
I jos na nekoliko navodno bezazlenih pitanja spominje se droga...

Učite li u školi o higijeni tela, o kulturi življenja, o seksualnoj kulturi: " Ne govori se dovoljno ni o sidi, ni o različitim bolestima, mi nemamo pojma kakvih sve bolesti ima i kako se prenose, neupućeni smo, o tome bi trebalo da bude više TV i radio emisija."

Hajde molim te koliko je samo bilo akcija od Ypeer-a, Jazas-a i ko zna vec cega... To je samo tup izgovor da se opravdaju problemi nezainteresovanih adolescenata.

Licni komentar na celokupni clanak je to da se zaista zamislim, i ponadam u trenutku, kad na momenat osetim ovako lepo i bezazleno vidjenje stvarnosti kao sto ove tri devojke dozivljavaju svoj zivot.

Draga gimnazijalkina majko. Shvatam u potpunosti ili skoro u potpunosti vas problem. I moja cerka je gimnazijalka i mi imamo probleme. Oni dolaze otuda sto deca u pubertetu moraju da nadju svoj put a da bi ga nasli moraju prvo nas autoritet da stave pod znak pitanja, da ga sruse i nov izgrade. Kad prodju pubertetske turbulencije opet ce se vratiti, ali onako kako mi mozda ne zelimo. A i nije vazno sta mi zelimo, vazno je da oni nadju svoj put i da on bude ispravan. Moje je misljenje da vam u priblizavanju vasoj cerki ona moze najvise pomoci. Pustite je da prica i slusajte je pazljivo bez davanja suda o svemu sto kaze. Mladi su i ne znaju sve , ali ipak strasno dobro nas ocenjuju iako ta slika nije uvek povoljna po nas.Pitajte nju da da ocenu vaseg odevanja i vase sminke, ili ocenu vaseg izbora jela. Trazite i da obrazlozi , pa cete videti koliko je zapravo zrela. Oni u tim godinama u principu moraju da se bune protiv roditelja.Kada vi ne biste bili vegan, ona bi bila. Da vi nosite crno , ona bi nosila druge boje.Tako je oduvek bilo. Mi samo zaboravljamo jer negujemo idealnu sliku o sebi. Njima je potrebno priznanje da su dobri, jedinstveni i da dobiju paznju od nas kakva im je potrebna. Pustite je da prica o svojim drugaricama i pokazite radoznalost ali nemojte sve da kritikujete.Ne moze se odmah postici rezultat kakav zelite. ne ocekujte od nje da bude dete iz vasih snova. Ona je licnost. Postujte je i ne stavljajte sebe u prvi plan. Sad je na nju red.

Imam 20 i nesto i pocinjem da razmisljam takodje o toj mojoj deci buducoj i njihovom odgoju. Ja i sestra smo ispale odlicno, uprkos silnim dramama kroz koje je nasa porodica prosla. Obe smo uspesne, ostvarene, srecne, zdrave, socijalne. Sto sam starija, sve mi se vise cini da je takozvani "staromodni" pristup odgoju imao mnogo prednosti. Ne mislim da prut i dernjavu i nepostvanje deteta, vec mislim da je potrebna ta roditeljska distanca...Ipak, sto rece Barak Obama (otkud mi sad on), ne mozemo istovremeno pricati da je porodica srz drustva i graditi ekonomiju tako da roditelji nikad nisu kod kuce i da oboje moraju da rade fulltime svo vreme da bi se isfinansirala deca. Mislim da je u odgoju licni primer najvazniji. Vidim to i kod sebe. KOliko god mrzeli to, gotovo pa postanemo nasi roditelji kad porastemo...jedna osobina tu, jedan hir tamo...i eto nas :-).

tipično tinejdž razmišljanje, slatke su devojčice, al' nadam se u sledećoj seriji da ćemo imati prilike da čujemo šta dečaci misle.

u potpunosti se slazem sa njima...100% su u pravu...

Ma sta lupate bre,kakvi ciljevi u zivotu,vreme je takvo da nema ciljeva u zivotu jer sta ces sa njima kad zavrsis neku skolu visoku i ne mozes da nadjes posao i opet zivis od mamine i tatine plate(penzije)Tuzno je to ali tek onda shvatite da zivot niste proziveli i kad to shvatite onda pravite gluposti u poznijim godinama!!to se zove izivljavanje i to treba da se desi u tinejdzerskim godinama.Ja imam 16 godina odlican sam u skoli ali moj zivot definitivno nije streberski,izlazim,napijam se itd.

neka neko predlozi recept za odgajanje deteta moji su jos 5 i 3 ja se vec plasim ovog drustva htela bih ali ne mogu da shvatim kuda sve ovo vodi!sve nekako izmice kontroli mladi su razuzdani i bezvoljni.ne znam kako drugi ali ja se plasim vremena koji dolazi!stvarno ti odgojis dete po nekom svom "receptu"tj kako bi trebalo da bude i dodjemo do 13 i sve pada u vodu

Jako mi je teško nositi bedž staromodne majke,a želim samo da moja kćer (p)ostane pristojna, obrazovana,zdrava,moralna....Ima 16 godina,i polako se sve manje razumemo,ne puši,ne drogira se ,sigurna sam da i ne pije(još uvek)...sve spolja izgleda besprekorno....ali ja vidim da se udaljavamo jedna od druge.Sve što predložim (npr.kvalitetan sportski stil odevanja,zdr.ishrana,fiz.aktivnosti..frizura - sve odbija i bira totalno oposite..Stvarno ne želim da je gušim,ali ne mogu lako da gledam moju kćer kako se transformiše u stranu devojku u crnom koja uživa u hamburgeru (ja sam vegan)sa raščupanom kosom koja ne voli ni da reže redovno nokte ,ni da sprema sobu,a ne voli ni školu (mi smo obrazovani, samozaposleni), ne voli cveće,to je gnjavi i "smara"..Razlika je tri puta veća nego između mene i moje majke koju su odgajali njeni deda i baka rodjeni 18..i neke.Ne štedim se i jako sam zainteresovana za svoje troje dece.Pametni su i do sada jako dobri učenici.Ali primećujem da svoje prvo dete nekako gubim i tužna sam zbog toga i to me pogađa više od svih turbulencija koje zadešavaju i društvo i državau pa i svet.Ovo je,dragi moji, moja najveća bitka i proba do sada.Imam 43.Hoću samo dodati da sam sedam godina bila svojom voljom nezaposlena i da sam podizala svoju decu bez stranaca u kući,i trudila se da dobiju ono najbolje.Nisu skoro nikad bili bolesni,ne psuju,ne lažu,mnogo truda je uloženo u njih a sada mi se nekako čini da je ovaj svet jači od mene..Žao mi je ako je ovaj moj komentar depresivan.

paaaaa, nekada je mnogo bolji provod otici sa drugarima i napiti se kao du*pe nego muvati neku napaljenu klinku...

nemojte da se brinete,
sve ce to doci na svoje,
previse je ocekivati od tinejdzera da postuje stil odjevanja koji se vama svidja, cak i ishranu da mijenja zbog vas previse je da trazite,
morate pokusati da je volite takvu kakva je a ona ce to poslije znati da vam vrati,
u suprotnom ako je budete kako kazete gusili definitivno cete se udaljiti i poslije ce vam ona to oprostiti ali ce ostati cinjenica da ste guseca osoba koja misli da tinejdzeru treba propisati sta da obuce,
donekle bih vas i razumjela da vam kcerka hoda polu gola i nudi seks muskarcima vasih godina,
ali ako se radi samo o tom da ona voli crnu boju i hamburgere onda problem zaista lezi samo u vama,
pustite je, razumite je i imacete odnos kakav treba da imaju majka i kcerka

Zelo bih da napomenem neke recenice koje se isticu svojim mestom u tekstu:

Na pitanje kakvi su tinejdzeri: "Moji drugovi i drugarice iz škole su dobri. Generalno, pa uvek se neki drogiraju, a neki se ne drogiraju, neki čitaju, neki ne čitaju a svi izlaze."

To je odgovor na pitanje kakvo je stanje gimnazijalaca, srednjoskolaca i uopste mladih ljudi. Neki se drogiraju, a neki se ne drogiraju... Nesto mi govori da pod ovim uslovima postoji verovatnoca da ima onih koji se i drogiraju i ne u isto vreme, tacnije probaci su.
Da li zaista mozemo da se pomirimo sa tim da deca koja se ne drogiraju idu u ustanove i u blizi i dalji kontakt sa narkomanima, riskirajuci da postanu probaci (a tako se pocinje)?
I jos na nekoliko navodno bezazlenih pitanja spominje se droga...

Učite li u školi o higijeni tela, o kulturi življenja, o seksualnoj kulturi: " Ne govori se dovoljno ni o sidi, ni o različitim bolestima, mi nemamo pojma kakvih sve bolesti ima i kako se prenose, neupućeni smo, o tome bi trebalo da bude više TV i radio emisija."

Hajde molim te koliko je samo bilo akcija od Ypeer-a, Jazas-a i ko zna vec cega... To je samo tup izgovor da se opravdaju problemi nezainteresovanih adolescenata.

Licni komentar na celokupni clanak je to da se zaista zamislim, i ponadam u trenutku, kad na momenat osetim ovako lepo i bezazleno vidjenje stvarnosti kao sto ove tri devojke dozivljavaju svoj zivot.

Ukinite 90% televizija.vidite sta stvara od dece.a bice sve gore.tinejdzeri danas nemaju pojma o zivotu,hoce da zive neciji drugi zivot,umesto da se uce pravim vrednostima.shvatice to tek za koju godinu.

ako treba,vratite komunizam,jer ovo je zlo.
naravno svi hoce demokratiju,kapitalizam i te gluposti,ali ja sam za strozi pristup,jer mom ocu,majci,svim generacijama mladih iz tog perioda nista ne fali,tj od njih su ispali ljudi,a od ovih nece nista da ispadne.
naravno cast izuzecima.

tipično tinejdž razmišljanje, slatke su devojčice, al' nadam se u sledećoj seriji da ćemo imati prilike da čujemo šta dečaci misle.

u potpunosti se slazem sa njima...100% su u pravu...

Mislim da je veci deo naseg drustva duboko zagazio u potpunu dekadenciju. Otudjenje i komformizam dominiraju nasim drustvom, a oni su plodno tle za rasulo i propast drustva, a i priroda je pred potpunim kolapsom. Ljudi tezeci da zadovolje svoje potrebe, zapravo samo stvarju nove i vece potrebe i tako se stvara spirala nesrece i depresije. Resenje je u borbi za obuzdavanje svojih zahteva i njihovo svodjenje na sto manju meru. Skromnost, pozrtvovanje i smirenost su vrline koje moraju iybiti u prvi plan. To je misija kojom, pre svega, treba da se bave skolstvo, kulturne institucije, mediji... Danas vladaju povrsnost i brzina. Niko se nigde ne udubljuje u problem, vec se samo tezi sto brzem resavanju, a to je samo prividno resavanje. Filmovi, serije, emisije, pa cak i pozorisne predstave velicaju povrsnost i sebicnost. Vecina medija velicaju primitivizam, prostotu i bezstidnost. Ako se ovakav trend ne zaustavi, odosmo i mi i priroda dodjavola.

majko gimnazijalke, to sto vi ucite svoju cerku da pazi higijenu, cuje to ona, i kad-tad ce joj isplivati to sto ste joj pricali i videcete kakva ce cistunica da bude:) ucite je kulturi, toleranciji pre svega, vi joj to pricajte-pricajte, a ona ce to svakako jednog dana primenjivati. i nemojte da zaboravite da ste im vi ipak prvi uzor u zivotu. iz licnog iskustva vam govorim.
I nemojte gusiti decu, sa njima kao sa prijateljima, a sa starcima kao sa decom:)
pOz od sTudenta

Pa lepo su to ove devojke primetile, da postoji problem sa "prilazenjem" i to nije samo problem tinejdzera.
Pre ce biti da je kulturoloski problem.
Ako je svugde u svetu za zapocinjanje razgovora sasvim ok reci "Having a good time?" , zasto je to problem i u Srbiji?
Devojke rekose da ocekuju neki originalan, zanimljiv i nadasve duhovit pristup - e toga nema, mozda uvidite neciji kvalitet posle 10 min. price, mozda ne ,ali dajte ljudima sansu.
U cemu je problem da se dvoje nepoznatih ljudi upozna na javnom mestu, popricaju 10ak minuta ili popiju pice i vide dal tu nesto moze da bude ili ne?
Ja konkretno ne prilazim svakoj devojci za koju mislim da dobro izgleda, ali ako steknem utisak da je zainteresovana, dakle salje poglede prema meni, govor tela, ili se oseti neka vibracija onda mozda i probam.
Rodjene Beogradjanke su izgleda skepticnije prema startovima, devojke iz unutrasnjosti (kojih je sve vise) su cini mi se otvorenije.

Ja sam jedna nenormalna devojka danas u Srbiji. Ne pusim, ne pijem, ne drogiram se. Jedinica sam, zavrsila sam osnovnu muzicku (klavir) i upravo zavrsavam gimnaziju, spremam se od oktobra za fakultet i treniram 4 puta nedeljno. I setam kuce. Imam 19 godina a moja mama 40, tata 43. Nikada mi nisu pravili frku zbog ocena i zato sam uvek i bila odlicna. Nikada me nisu terali da pohadjam neke kurseve ili slicno i zato sam zavrsila muzicku, engleski, balet, manekenstvo, hor i sl... Sebi planiram raspuste tako sto organizujem skole jezika preko kulturnih centara. Proslog leta sam bila mesec dana u Parizu... Sve je to lepo i sve je to fino, ali generalno ja NISAM normalna. Ovo vam pisem u petak uvece. Ja ne izlazim, ja ne volim sve sto vole mladi. Ne izlazim jer ne slusam narodnjake, ne izlazim zato sto mrzim da mi kosa ujutru smrdi na duvanski dim. Imam sve uslove poput automobila na raspolaganju ali ih ne koristim jer danas u mom gradu u mojoj zemlji ja se osecam suvisno. Znate niste u trendu ako ne slusate Cecu, Jecu, Seku, Medu, i ostale patke Grand-Mega-Giga i ostalih show programa. Sa vama nesto nije u redu ukoliko ne popijete pola flase pelinkovca i ako ne prevodite tekstove sa engleskog u 4 izjutra sa cuvenim lektorima "Jack Daniels-om" i "Johnny Walkerom-om"...
Tinejdzeri o kojima se danas govori su mnogo svesniji nego sto se misli, samo sto imate 2 grupacije i dva tabora. Ja smatram da pripadam onom malobrojnijem. Ja sam tako izabrala. Ja znam sta cu sa zivotom i uspecu. A za to jedno veliko hvala RODITELJIMA. Samo roditelji od deteta mogu da naprave coveka...

Ma sta lupate bre,kakvi ciljevi u zivotu,vreme je takvo da nema ciljeva u zivotu jer sta ces sa njima kad zavrsis neku skolu visoku i ne mozes da nadjes posao i opet zivis od mamine i tatine plate(penzije)Tuzno je to ali tek onda shvatite da zivot niste proziveli i kad to shvatite onda pravite gluposti u poznijim godinama!!to se zove izivljavanje i to treba da se desi u tinejdzerskim godinama.Ja imam 16 godina odlican sam u skoli ali moj zivot definitivno nije streberski,izlazim,napijam se itd.

Draga gimnazijalkina majko. Shvatam u potpunosti ili skoro u potpunosti vas problem. I moja cerka je gimnazijalka i mi imamo probleme. Oni dolaze otuda sto deca u pubertetu moraju da nadju svoj put a da bi ga nasli moraju prvo nas autoritet da stave pod znak pitanja, da ga sruse i nov izgrade. Kad prodju pubertetske turbulencije opet ce se vratiti, ali onako kako mi mozda ne zelimo. A i nije vazno sta mi zelimo, vazno je da oni nadju svoj put i da on bude ispravan. Moje je misljenje da vam u priblizavanju vasoj cerki ona moze najvise pomoci. Pustite je da prica i slusajte je pazljivo bez davanja suda o svemu sto kaze. Mladi su i ne znaju sve , ali ipak strasno dobro nas ocenjuju iako ta slika nije uvek povoljna po nas.Pitajte nju da da ocenu vaseg odevanja i vase sminke, ili ocenu vaseg izbora jela. Trazite i da obrazlozi , pa cete videti koliko je zapravo zrela. Oni u tim godinama u principu moraju da se bune protiv roditelja.Kada vi ne biste bili vegan, ona bi bila. Da vi nosite crno , ona bi nosila druge boje.Tako je oduvek bilo. Mi samo zaboravljamo jer negujemo idealnu sliku o sebi. Njima je potrebno priznanje da su dobri, jedinstveni i da dobiju paznju od nas kakva im je potrebna. Pustite je da prica o svojim drugaricama i pokazite radoznalost ali nemojte sve da kritikujete.Ne moze se odmah postici rezultat kakav zelite. ne ocekujte od nje da bude dete iz vasih snova. Ona je licnost. Postujte je i ne stavljajte sebe u prvi plan. Sad je na nju red.

neka neko predlozi recept za odgajanje deteta moji su jos 5 i 3 ja se vec plasim ovog drustva htela bih ali ne mogu da shvatim kuda sve ovo vodi!sve nekako izmice kontroli mladi su razuzdani i bezvoljni.ne znam kako drugi ali ja se plasim vremena koji dolazi!stvarno ti odgojis dete po nekom svom "receptu"tj kako bi trebalo da bude i dodjemo do 13 i sve pada u vodu

Imam 20 i nesto i pocinjem da razmisljam takodje o toj mojoj deci buducoj i njihovom odgoju. Ja i sestra smo ispale odlicno, uprkos silnim dramama kroz koje je nasa porodica prosla. Obe smo uspesne, ostvarene, srecne, zdrave, socijalne. Sto sam starija, sve mi se vise cini da je takozvani "staromodni" pristup odgoju imao mnogo prednosti. Ne mislim da prut i dernjavu i nepostvanje deteta, vec mislim da je potrebna ta roditeljska distanca...Ipak, sto rece Barak Obama (otkud mi sad on), ne mozemo istovremeno pricati da je porodica srz drustva i graditi ekonomiju tako da roditelji nikad nisu kod kuce i da oboje moraju da rade fulltime svo vreme da bi se isfinansirala deca. Mislim da je u odgoju licni primer najvazniji. Vidim to i kod sebe. KOliko god mrzeli to, gotovo pa postanemo nasi roditelji kad porastemo...jedna osobina tu, jedan hir tamo...i eto nas :-).