Intel izašao iz projekta OLPC

Odgovor druge strane (OLPC fondacije) mozete procitati ovde: http://wiki.laptop.org/go/Intel#INTEL_RESIGNS_FROM_OLPC

Radi se o tome da su OLPC i Intel imali sporazum da se u nekim zemljama XO-1 distribuira osnovcima a Classmate srednjoskolcima, medjutim predstavnica intela je pokusala 'ispod zita' da 'uvali' classmate ministarstvu prosvete Perua i osnovcima. To je bila kap u casi N.Negroponte-a koja je prelila.

Inace ovde ne mozemo da pricamo o konkurenciji u punom smislu, sa obzirom da je OLPC neprofitna organizacija. Mnogi ce sad pitati zasto OLPC-iju smeta Intelova kampanja za Classmate. Stvar je u tome sto cena XO laptopa moze da se pusti na nivo od 100$ kako je i zamisljeno u pocetku samo ako se naruce velike kolicine. Posto je doslo do konkurencije i pojave alternativa (skupljih!) vlade zemalja u razvoju narucuju manji broj XO-1, tako da mu cena ostaje u nivou 200$. Ovo znaci da ce duplo manje dece da uopste dobije bilo kakav laptop. Ocigledno da je Intelu bitniji biznis nego dobrobit dece i jos jednom smo u prilici da vidimo surovost korporativnog sveta. :(

LEPO. Udjes u privremenu koaliciju, pokupis ideje i onda izadjes iz koalicije i sve to komercijalizujes. Tako to rade veliki igraci.

A šta bi falilo da recimo vlada Srbije recimo odvoji oko 2 miliona dolara (što je sitnica za jednu državu, čak i našu) i kupi 10.000 takvih računara i podeli školama? Pa da se deca već od prvog razreda osnovne škole uče računarskoj pismenosti. Ne vidim baš ni jednu lošu stvar u tome. Znam da će mnogi sa podsmehom da gledaju na takve računare, kao na krševe, ali u zemlji gde je preko 90% sveta računarski nepismeno, to bi bio veliki napredak.

Vuce, gresis. Za pocetak, nije OLPC namenjen samo zemljama koje su potpuno nerazvijene. Namenjen je i za zemlje kao sto su Srbija.

A sto se tice najsiromasnijih zemalja, koliko kostaju knjige da im se posalju? Mnogo. Koliko knjiga moze da stane na jedan XO? Hiljade. Uvodjenje mobilnih telefona - tj. uvodjenje sredstava komunikacije - je znacajni popravilo mogucnosti zivota u selima po Indiji. Ovaj projekat ce doneti istu dobit.

I kao sto je "One Laptop Per Serb" rekao, ne mozemo cekati da svi dobiju hranu i cistu vodu pa da onda tek resavamo ostale probleme (kao sto bi nasi politicari zeleli da zivot u Srbiji stane dok oni ne "rese" problem Kosova).

@Vuk: Daj coveku ribu i bice sit ceo dan, nauci ga da peca i bice sit celog zivota!
Znanje je moc!
U zabludi si ako mislis da su treci svet samo oni koji nemaju da jedu. Postoje milioni dece koji imaju vodu i hranu ali nista vise od toga kao sto imaju njihovi vrsnjaci u razvijenim zemljama i njima su ti racunari i namenjeni. Oni debelo zaostaju za nama (mada i neki delovi srbije i neki stalezi su u istom polozaju). Pored toga u mnogim slucajevima se puko dostavljanje hrane siromasnim zemljama pokazalo katastrofalno jer su lokalni poljoprivrednici izgubili mogucnost da prodaju svoje proizvode na lokalnim pijacama i prestali da se bave zemljoradnjom. Uostalom, zasto ne i hranu i racunare?

PS. OLPC prodaje XO-1 ali je neprofitna organizacija, sto znaci da se zaradjeni novac koristi za troskove razvoja projekta.

Kad ste već objavili izjavu Intela, bio bi red da objavite i izjavu OLPC projekta, koja događaj prikazuje u znatno drugačijem svetlu.

http://wiki.laptop.org/go/Intel#INTEL_RESIGNS_FROM_OLPC

"Classmate is more expensive, consumes 10 times the power, has 1/3 the wifi range, and can't be used outside. Also, the Classmate doesn't use neighboring laptops to extend the reach of the internet via hopping (mesh-networking) like the XO does. So not only is the XO cheaper than the Classmate, the XO requires less infrastructre expenditure for electricity and for internet access. In Peru we can run off of solar during the day and handcrank at night for an additional $25 or so per student – this is one-time expense – the solar panel and the crank will last 10 or perhaps 20 years. Just try running electricity cables up and down the Peruvian Andes for that cost while making sure it's environmentally clean energy. The Classmate isn't as durable as the XO, and its screen is about 30% smaller, the batteries are the type that can explode and only last 1-2 years and can't be removed by the user and harm the environment. The batteries are expensive to replace: $30-40 per replacement. The XO batteries last for 5 years and cost less than $10 to replace. Finally, the XO is the greenest laptop ever made, the Classmate isn't – this matters a great deal when one proposes to put millions of them in the developing world."

@ Zoki Jasno mi je da postoje i druga, mozda na izgled pragmaticnija gledista i iako smatram da su otvorene platforme bolje za edukaciju, jasne su mi i prednosti vlasnickog softvera. Medjutim toplo preporucujem ovaj intervju gore sa Mary Lou Jepson, narocito ako te zanima tehnika. Evo jednog isecka:

"...half the kids in the world don't have electricity at home. Half the kids. Eighty percent of the schools that we're going into don't have electricity. So we had to design a laptop that was also the infrastructure. It has mesh networking, which is the last mile, 10 miles, 100-mile Internet solution. The solar repeaters and active antennas that we've added into the mix cost about $10 a piece and help to relay the Internet. If one laptop in a village is connected to the Internet, they all are.....
...There's truly so little power in the developing world. If a school is wired, it tends to be on a generator, and there's one 60-watt light bulb per classroom. Generators make really weird power. Usually what comes out of the wall in most countries is 50 or 60 hertz, or somewhere in between. With generators, the frequency of the AC power can go down to 35 hertz. We therefore had to do really interesting power conditioning on the AC adapter. The laptop itself can take between negative 32 volts to 40 volts, and work well with anything from 11 to 18 volts. You can plug a car battery into it. You can plug a solar panel into it. A hand crank can produce enough energy to power the battery for some time, as can a bicycle or a windmill. India has this cow-dung system that creates methane that drives a generator. Even that will work...
..The education situation in the developing world is so bad. School is basically 2½ hours a day from when the children are 6 until they're, let's say, 12, and then they go to work. They are sort of drilled and practiced to death. They learn how to sing, memorize, and exercise during their time. They get bored and drop out.
We wanted to design something that would engage kids beyond these rote-learning exercises, so the software architecture is completely different from a regular laptop. The user interface, called SUGAR, is based on the idea of everything being sharable; it explicitly enables collaboration. If you open a Web browser, if you open a write program, different kids can work with you. They can join in; they can share your activities. "

Naravno, nisam bio u prilici da probam XO laptop, ali me odusevlja sam taj nekomercijalni pristup dizajnu gde se tehnologija razvija po meri ljudskih potreba a ne prema potrebi za maksimalnom zaradom. Iako ja ne znam da li Mary Lou i Negroponte govore istinu ipak im vise verujem nego jednoj korporaciji. Intelu, MS-u je cilj samo profit, iako su ljudi koji rade za njih mozda i filantropi korporacije su takav konstrukt gde je cilj samo profit. Nekada se taj cilj poklopi sa onim sto se cini kao dobro za sve nas, kao sto je to sada slucaj sa OLPC i Google-om, Red Hat-om i AMD-om. Mislim da bi bilo steta propustiti priliku da nesto kao ovaj projekat zazivi.Ljudi se cesto plase da eksperimentisu ali napredak je jedino tako moguc. Pa i PC racunari su poceli da ulaze u svaki dom kada je IBM 'oslobodio' svoju platformu, zasto ne bismo jos jednom napravili takav kvantni pomak? Velika vrednost ne lezi u hardveru i softveru koji koristimo nego u nasem znanju i kreativnosti, bilo bi odlicno da se i ostatak planete ukljuci tu veliku razmenu kulture i znanja koja je internet.OLPC sa svojom otvorenoscu i inovativnom stedljivoscu je korak u tom pravcu.

"LEPO. Udjes u privremenu koaliciju, pokupis ideje i onda izadjes iz koalicije i sve to komercijalizujes. Tako to rade veliki igraci."

Ja bih u ovj recenici "veliki igraci" zamenio drugom kombinacijom reci, koja bi mnogo vise odgovarala istini, ali mi onda verovatno ne bi objavili komentar zbog psovanja.

@ Zoki: Odakle ti ta cena od 180$? Koliko sam ja procitao na razlicitim mestima, Classmate (bez Win licence, sa Linuxom) je oko 250$ a sa Win i Office je 320$. http://en.wikipedia.org/wiki/Classmate_pc#Hacao_Vietnam

Na to treba dodati i troskove sprovodjenja struje (generatora) do udaljenih skola a verovatno su i troskovi sprovodjenja interneta veci jer nema mesh networking kao XO-1. Uz to mnogo je manje robustan (krace traje). Jeste, ima programe koji se koriste u poslovnom svetu, ali zaboravljas da je XO-1 namenjen osnovcima. U kakvom ce svetu oni ziveti i raditi (kroz 10 godina!) mi to ne znamo. U stvari mozemo da naslutimo, web aplikacije, prenosivi racunari, lokalne wireless mreze... Zamislite da mozete da strimujete, video, muziku, radite na istom text fajlu i crtate sa svojim prijateljima iz komsiluka cak i uslovima kad je restrikcija struje. E to je ono sto je revolucionarno u vezi XO-1 i ono sto plasi neke mamutske korporacije.
PS. Intel bio bio OK sa tim da ima dovoljno efikasan procesor ali nazalost nema.

Saradnja je prekinuta ne zato sto je OLPC trazio od Intela da prekine razvoj, vec zato sto je trazio od njega da ne pokusava da im raskine vec zakljucene ugovore. Intel je sve vreme kocio ovaj projekat, na kraju se ukljucio u njega samo da bi ga sabotirao.

Vise o ovome na sajtu BBC-a:
http://news.bbc.co.uk/2/hi/technology/7178241.stm

Intel nudi Classmate po ceni od $180 po komadu za kolicine od 10000 i vise. Pri tome zaposljava lokalnu radnu snagu za njihovo sklapanje.
Cena XO i dalje ne pada na obecanih $100, da bi se doslo do te cena potrebna je velika kolicina (oko 3 miliona) koja bi bila sklopljena na istom mestu i u priblizno isto vreme.
XO je orginalno resenje, ali Classmate je vise "mainstream". XO vam omogucuje da rucno punite bateriju, moze da radi 12 sati sa jednim punjenjem baterije (tako bar kazu), veoma je intuitivan.
Medjutim, koja je prakticna vrednost toga za vecinu zemalja u razvoju?

Sa druge strane, sa Classmate se prakticno bez treninga moze preci na druge racunare.

Ma kakvi jeftini laptop računari, prvo njima treba obezbediti osnovne uslove za život (struja, pitka voda, lekovi i itd,) pa tek onda razmišljati o jeftinim računarima. Ti računari sa cenom od 100$ nisu jeftini za njih gde je mesečna zarada i to u najboljem slučaju 100 dolara. A to što se povukao Intel je normalno, što bi on nekom svoju tehnologiju besplatno ustupao i taj zarađivao na njoj. A OLPC izjavu sam pročitao i smešna mi je, pa i oni tu decu posmatraju kao tržište, prodaju njima računare ne daju ih besplatno.

Ponovo se javljam, jer mi se cini da se ovde i dalje iznose neke neistine, namerno ili slucajno, svejedno.

Kao prvo, ne misli se da ce deca sama kupovati laptopove, nego njihova drzava, a slicne budalastine o zivotu su se cule i kad su pre 50 i vise godina deca slala u skolu, da se opismene, "umesto da rade na polju i bolje zive". Drugo, niko normalan ne sprecava, pogotovu na Zapadu, konkurente da nude jednake ili slicne proizvode na trzistu. Ali se ovde radi o tome da je Intel nudio svoju robu onima koji su se vec bili odlucili da kupe XO, doslovno fizicki isao da ubedjuje ljude da kupe njihove laptopove. Trece, nista Intel ne poklanja nekome da bi taj naknadno zaradjivao pare. Desava se cak u suprotno - izgleda da Intel kaznjava stranke koje kupuju od drugih, link http://news.bbc.co.uk/2/hi/business/7181748.stm

Odlican intervju sa Meri Lu ovde:
http://www.acmqueue.com/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=515
Zanimljiv narocito za geekove zbog tehnjckih detalja ;)

Navodi u vesti nisu tacni, ne svi, ali vecina. Prvo, vec pri samoj ceni je velika razlika. Ostalo su vec objasnili ostali komentatori.

@"One Laptop Per Serb"

Cene od $180 po komadu za Classmate, za narudzbe preko 10000 komada, mozes naci na raznim mestima na Internetu, npr. http://education.zdnet.com/?p=1066 Kao sto mozes naci i informaciju da se XO prodaje po oko $175 po komadu. (Microsoft tu nije relevantan jer se uz Classmate moze dobiti Linux. Medjutim, ne zaboravi da vlade u zemljama treceg sveta mogu da dobiju Windows i Office za $3 po licenci.)
XO moze da se koristi u bilo kakvim uslovima, ne treba ti ni struja, ni internet, ni krov nad glavom... medjutim da li uslovi u zemljama treceg sveta zaista bas takvi? Da li su tipicne skole u npr. Brazilu bez krova i struje?
Sa druge strane, Classmate im omogucava da nauce stvari koje se danas koriste. Dete sa 12 godina moze da ode i zaradi preko leta radeci nesto za racunarom, bez nekog posebnog treninga.
Druga znacajna stvar za zemlje u razvoju je mogucnost da se Classmate sklapa na licu mesta, u lokalnim fabrikama. Drzava treceg sveta na taj nacin zaposljava i lokalnu radnu snagu. Ta radna snaga stice trening i iskustvo radeci za veliku IT kompaniju kao sto je Intel.

Ne pokusavam da presudjujem sta je bolje, nego samo pokusavam da pokazem drugu stranu medalje: sta je to sto moze da motivise vlade u zemljama treceg sveta da se odluce za Classmate umesto za XO.

Slažem se ja sa vama da je znanje moć tu nema govora, ali evo u Srbiji, koliko građana Srbije koristi širokopojasni Internet? Ja samo kažem da treba obezbediti prvo neke uslove pa tek onda krenuti u takve humanitarne akcije. Samo mislim da treba da se ima neki redosled.

U Kanadi vec neko vreme traje akcija: kupi XO za 400 dolara i dobijes jedan za tvoje dete i jedan si poklonio u humanitarne svrhe, tj. ide nekom detetu u nekoj zemlji u razvoju.
Ono sto je fascinantno je koliko je vrhunske tehologije potrebno da bi se napravilo ovakvo nesto (verovatno komplikovanije od vrhunskih laptopova danas na trzistu).
Usput, ne postoji nijedan filantrop koji radi za Intel (ni za AMD uostalom). Cak ni kada slusam onog naseg glavnog direktora meksikanca (radim u AMDu) kako pun odusevljenja prica o ovom projektu, uz sve te filantropske fore, znam da je iza svega profit u pitanju (i mala margina profita je fina ako je serija ogromna).

Ma kakvi jeftini laptop računari, prvo njima treba obezbediti osnovne uslove za život (struja, pitka voda, lekovi i itd,) pa tek onda razmišljati o jeftinim računarima. Ti računari sa cenom od 100$ nisu jeftini za njih gde je mesečna zarada i to u najboljem slučaju 100 dolara. A to što se povukao Intel je normalno, što bi on nekom svoju tehnologiju besplatno ustupao i taj zarađivao na njoj. A OLPC izjavu sam pročitao i smešna mi je, pa i oni tu decu posmatraju kao tržište, prodaju njima računare ne daju ih besplatno.

Slažem se ja sa vama da je znanje moć tu nema govora, ali evo u Srbiji, koliko građana Srbije koristi širokopojasni Internet? Ja samo kažem da treba obezbediti prvo neke uslove pa tek onda krenuti u takve humanitarne akcije. Samo mislim da treba da se ima neki redosled.

Kad ste već objavili izjavu Intela, bio bi red da objavite i izjavu OLPC projekta, koja događaj prikazuje u znatno drugačijem svetlu.

http://wiki.laptop.org/go/Intel#INTEL_RESIGNS_FROM_OLPC

Odgovor druge strane (OLPC fondacije) mozete procitati ovde: http://wiki.laptop.org/go/Intel#INTEL_RESIGNS_FROM_OLPC

Radi se o tome da su OLPC i Intel imali sporazum da se u nekim zemljama XO-1 distribuira osnovcima a Classmate srednjoskolcima, medjutim predstavnica intela je pokusala 'ispod zita' da 'uvali' classmate ministarstvu prosvete Perua i osnovcima. To je bila kap u casi N.Negroponte-a koja je prelila.

Inace ovde ne mozemo da pricamo o konkurenciji u punom smislu, sa obzirom da je OLPC neprofitna organizacija. Mnogi ce sad pitati zasto OLPC-iju smeta Intelova kampanja za Classmate. Stvar je u tome sto cena XO laptopa moze da se pusti na nivo od 100$ kako je i zamisljeno u pocetku samo ako se naruce velike kolicine. Posto je doslo do konkurencije i pojave alternativa (skupljih!) vlade zemalja u razvoju narucuju manji broj XO-1, tako da mu cena ostaje u nivou 200$. Ovo znaci da ce duplo manje dece da uopste dobije bilo kakav laptop. Ocigledno da je Intelu bitniji biznis nego dobrobit dece i jos jednom smo u prilici da vidimo surovost korporativnog sveta. :(

Saradnja je prekinuta ne zato sto je OLPC trazio od Intela da prekine razvoj, vec zato sto je trazio od njega da ne pokusava da im raskine vec zakljucene ugovore. Intel je sve vreme kocio ovaj projekat, na kraju se ukljucio u njega samo da bi ga sabotirao.

Vise o ovome na sajtu BBC-a:
http://news.bbc.co.uk/2/hi/technology/7178241.stm

LEPO. Udjes u privremenu koaliciju, pokupis ideje i onda izadjes iz koalicije i sve to komercijalizujes. Tako to rade veliki igraci.

Navodi u vesti nisu tacni, ne svi, ali vecina. Prvo, vec pri samoj ceni je velika razlika. Ostalo su vec objasnili ostali komentatori.

Intel nudi Classmate po ceni od $180 po komadu za kolicine od 10000 i vise. Pri tome zaposljava lokalnu radnu snagu za njihovo sklapanje.
Cena XO i dalje ne pada na obecanih $100, da bi se doslo do te cena potrebna je velika kolicina (oko 3 miliona) koja bi bila sklopljena na istom mestu i u priblizno isto vreme.
XO je orginalno resenje, ali Classmate je vise "mainstream". XO vam omogucuje da rucno punite bateriju, moze da radi 12 sati sa jednim punjenjem baterije (tako bar kazu), veoma je intuitivan.
Medjutim, koja je prakticna vrednost toga za vecinu zemalja u razvoju?

Sa druge strane, sa Classmate se prakticno bez treninga moze preci na druge racunare.

"LEPO. Udjes u privremenu koaliciju, pokupis ideje i onda izadjes iz koalicije i sve to komercijalizujes. Tako to rade veliki igraci."

Ja bih u ovj recenici "veliki igraci" zamenio drugom kombinacijom reci, koja bi mnogo vise odgovarala istini, ali mi onda verovatno ne bi objavili komentar zbog psovanja.

@ Zoki: Odakle ti ta cena od 180$? Koliko sam ja procitao na razlicitim mestima, Classmate (bez Win licence, sa Linuxom) je oko 250$ a sa Win i Office je 320$. http://en.wikipedia.org/wiki/Classmate_pc#Hacao_Vietnam

Na to treba dodati i troskove sprovodjenja struje (generatora) do udaljenih skola a verovatno su i troskovi sprovodjenja interneta veci jer nema mesh networking kao XO-1. Uz to mnogo je manje robustan (krace traje). Jeste, ima programe koji se koriste u poslovnom svetu, ali zaboravljas da je XO-1 namenjen osnovcima. U kakvom ce svetu oni ziveti i raditi (kroz 10 godina!) mi to ne znamo. U stvari mozemo da naslutimo, web aplikacije, prenosivi racunari, lokalne wireless mreze... Zamislite da mozete da strimujete, video, muziku, radite na istom text fajlu i crtate sa svojim prijateljima iz komsiluka cak i uslovima kad je restrikcija struje. E to je ono sto je revolucionarno u vezi XO-1 i ono sto plasi neke mamutske korporacije.
PS. Intel bio bio OK sa tim da ima dovoljno efikasan procesor ali nazalost nema.

"Classmate is more expensive, consumes 10 times the power, has 1/3 the wifi range, and can't be used outside. Also, the Classmate doesn't use neighboring laptops to extend the reach of the internet via hopping (mesh-networking) like the XO does. So not only is the XO cheaper than the Classmate, the XO requires less infrastructre expenditure for electricity and for internet access. In Peru we can run off of solar during the day and handcrank at night for an additional $25 or so per student – this is one-time expense – the solar panel and the crank will last 10 or perhaps 20 years. Just try running electricity cables up and down the Peruvian Andes for that cost while making sure it's environmentally clean energy. The Classmate isn't as durable as the XO, and its screen is about 30% smaller, the batteries are the type that can explode and only last 1-2 years and can't be removed by the user and harm the environment. The batteries are expensive to replace: $30-40 per replacement. The XO batteries last for 5 years and cost less than $10 to replace. Finally, the XO is the greenest laptop ever made, the Classmate isn't – this matters a great deal when one proposes to put millions of them in the developing world."

@Vuk: Daj coveku ribu i bice sit ceo dan, nauci ga da peca i bice sit celog zivota!
Znanje je moc!
U zabludi si ako mislis da su treci svet samo oni koji nemaju da jedu. Postoje milioni dece koji imaju vodu i hranu ali nista vise od toga kao sto imaju njihovi vrsnjaci u razvijenim zemljama i njima su ti racunari i namenjeni. Oni debelo zaostaju za nama (mada i neki delovi srbije i neki stalezi su u istom polozaju). Pored toga u mnogim slucajevima se puko dostavljanje hrane siromasnim zemljama pokazalo katastrofalno jer su lokalni poljoprivrednici izgubili mogucnost da prodaju svoje proizvode na lokalnim pijacama i prestali da se bave zemljoradnjom. Uostalom, zasto ne i hranu i racunare?

PS. OLPC prodaje XO-1 ali je neprofitna organizacija, sto znaci da se zaradjeni novac koristi za troskove razvoja projekta.

Vuce, gresis. Za pocetak, nije OLPC namenjen samo zemljama koje su potpuno nerazvijene. Namenjen je i za zemlje kao sto su Srbija.

A sto se tice najsiromasnijih zemalja, koliko kostaju knjige da im se posalju? Mnogo. Koliko knjiga moze da stane na jedan XO? Hiljade. Uvodjenje mobilnih telefona - tj. uvodjenje sredstava komunikacije - je znacajni popravilo mogucnosti zivota u selima po Indiji. Ovaj projekat ce doneti istu dobit.

I kao sto je "One Laptop Per Serb" rekao, ne mozemo cekati da svi dobiju hranu i cistu vodu pa da onda tek resavamo ostale probleme (kao sto bi nasi politicari zeleli da zivot u Srbiji stane dok oni ne "rese" problem Kosova).

Ponovo se javljam, jer mi se cini da se ovde i dalje iznose neke neistine, namerno ili slucajno, svejedno.

Kao prvo, ne misli se da ce deca sama kupovati laptopove, nego njihova drzava, a slicne budalastine o zivotu su se cule i kad su pre 50 i vise godina deca slala u skolu, da se opismene, "umesto da rade na polju i bolje zive". Drugo, niko normalan ne sprecava, pogotovu na Zapadu, konkurente da nude jednake ili slicne proizvode na trzistu. Ali se ovde radi o tome da je Intel nudio svoju robu onima koji su se vec bili odlucili da kupe XO, doslovno fizicki isao da ubedjuje ljude da kupe njihove laptopove. Trece, nista Intel ne poklanja nekome da bi taj naknadno zaradjivao pare. Desava se cak u suprotno - izgleda da Intel kaznjava stranke koje kupuju od drugih, link http://news.bbc.co.uk/2/hi/business/7181748.stm

Odlican intervju sa Meri Lu ovde:
http://www.acmqueue.com/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=515
Zanimljiv narocito za geekove zbog tehnjckih detalja ;)

@"One Laptop Per Serb"

Cene od $180 po komadu za Classmate, za narudzbe preko 10000 komada, mozes naci na raznim mestima na Internetu, npr. http://education.zdnet.com/?p=1066 Kao sto mozes naci i informaciju da se XO prodaje po oko $175 po komadu. (Microsoft tu nije relevantan jer se uz Classmate moze dobiti Linux. Medjutim, ne zaboravi da vlade u zemljama treceg sveta mogu da dobiju Windows i Office za $3 po licenci.)
XO moze da se koristi u bilo kakvim uslovima, ne treba ti ni struja, ni internet, ni krov nad glavom... medjutim da li uslovi u zemljama treceg sveta zaista bas takvi? Da li su tipicne skole u npr. Brazilu bez krova i struje?
Sa druge strane, Classmate im omogucava da nauce stvari koje se danas koriste. Dete sa 12 godina moze da ode i zaradi preko leta radeci nesto za racunarom, bez nekog posebnog treninga.
Druga znacajna stvar za zemlje u razvoju je mogucnost da se Classmate sklapa na licu mesta, u lokalnim fabrikama. Drzava treceg sveta na taj nacin zaposljava i lokalnu radnu snagu. Ta radna snaga stice trening i iskustvo radeci za veliku IT kompaniju kao sto je Intel.

Ne pokusavam da presudjujem sta je bolje, nego samo pokusavam da pokazem drugu stranu medalje: sta je to sto moze da motivise vlade u zemljama treceg sveta da se odluce za Classmate umesto za XO.

@ Zoki Jasno mi je da postoje i druga, mozda na izgled pragmaticnija gledista i iako smatram da su otvorene platforme bolje za edukaciju, jasne su mi i prednosti vlasnickog softvera. Medjutim toplo preporucujem ovaj intervju gore sa Mary Lou Jepson, narocito ako te zanima tehnika. Evo jednog isecka:

"...half the kids in the world don't have electricity at home. Half the kids. Eighty percent of the schools that we're going into don't have electricity. So we had to design a laptop that was also the infrastructure. It has mesh networking, which is the last mile, 10 miles, 100-mile Internet solution. The solar repeaters and active antennas that we've added into the mix cost about $10 a piece and help to relay the Internet. If one laptop in a village is connected to the Internet, they all are.....
...There's truly so little power in the developing world. If a school is wired, it tends to be on a generator, and there's one 60-watt light bulb per classroom. Generators make really weird power. Usually what comes out of the wall in most countries is 50 or 60 hertz, or somewhere in between. With generators, the frequency of the AC power can go down to 35 hertz. We therefore had to do really interesting power conditioning on the AC adapter. The laptop itself can take between negative 32 volts to 40 volts, and work well with anything from 11 to 18 volts. You can plug a car battery into it. You can plug a solar panel into it. A hand crank can produce enough energy to power the battery for some time, as can a bicycle or a windmill. India has this cow-dung system that creates methane that drives a generator. Even that will work...
..The education situation in the developing world is so bad. School is basically 2½ hours a day from when the children are 6 until they're, let's say, 12, and then they go to work. They are sort of drilled and practiced to death. They learn how to sing, memorize, and exercise during their time. They get bored and drop out.
We wanted to design something that would engage kids beyond these rote-learning exercises, so the software architecture is completely different from a regular laptop. The user interface, called SUGAR, is based on the idea of everything being sharable; it explicitly enables collaboration. If you open a Web browser, if you open a write program, different kids can work with you. They can join in; they can share your activities. "

Naravno, nisam bio u prilici da probam XO laptop, ali me odusevlja sam taj nekomercijalni pristup dizajnu gde se tehnologija razvija po meri ljudskih potreba a ne prema potrebi za maksimalnom zaradom. Iako ja ne znam da li Mary Lou i Negroponte govore istinu ipak im vise verujem nego jednoj korporaciji. Intelu, MS-u je cilj samo profit, iako su ljudi koji rade za njih mozda i filantropi korporacije su takav konstrukt gde je cilj samo profit. Nekada se taj cilj poklopi sa onim sto se cini kao dobro za sve nas, kao sto je to sada slucaj sa OLPC i Google-om, Red Hat-om i AMD-om. Mislim da bi bilo steta propustiti priliku da nesto kao ovaj projekat zazivi.Ljudi se cesto plase da eksperimentisu ali napredak je jedino tako moguc. Pa i PC racunari su poceli da ulaze u svaki dom kada je IBM 'oslobodio' svoju platformu, zasto ne bismo jos jednom napravili takav kvantni pomak? Velika vrednost ne lezi u hardveru i softveru koji koristimo nego u nasem znanju i kreativnosti, bilo bi odlicno da se i ostatak planete ukljuci tu veliku razmenu kulture i znanja koja je internet.OLPC sa svojom otvorenoscu i inovativnom stedljivoscu je korak u tom pravcu.

A šta bi falilo da recimo vlada Srbije recimo odvoji oko 2 miliona dolara (što je sitnica za jednu državu, čak i našu) i kupi 10.000 takvih računara i podeli školama? Pa da se deca već od prvog razreda osnovne škole uče računarskoj pismenosti. Ne vidim baš ni jednu lošu stvar u tome. Znam da će mnogi sa podsmehom da gledaju na takve računare, kao na krševe, ali u zemlji gde je preko 90% sveta računarski nepismeno, to bi bio veliki napredak.

U Kanadi vec neko vreme traje akcija: kupi XO za 400 dolara i dobijes jedan za tvoje dete i jedan si poklonio u humanitarne svrhe, tj. ide nekom detetu u nekoj zemlji u razvoju.
Ono sto je fascinantno je koliko je vrhunske tehologije potrebno da bi se napravilo ovakvo nesto (verovatno komplikovanije od vrhunskih laptopova danas na trzistu).
Usput, ne postoji nijedan filantrop koji radi za Intel (ni za AMD uostalom). Cak ni kada slusam onog naseg glavnog direktora meksikanca (radim u AMDu) kako pun odusevljenja prica o ovom projektu, uz sve te filantropske fore, znam da je iza svega profit u pitanju (i mala margina profita je fina ako je serija ogromna).