Škola je stres

Škola?
Mora se priznati da je to veliki stres i za učitelje , profesore, roditelje.
Radi se o nečemu gde smo zalutali, gde nam deca nose u školu „tone“knjiga.Zamislite prvake ili trećake koji imaju po dve knjige iz svakog predmeta.
Nastavnici i profesori bez kompromisa.Knjige menjaju svake godine.Mi smo nasleđivali knjige jedni od drugih.Godinama su bile iste.
Gradivo neverovatno i za osnovce i za srednju školu.Ono što naša deca uče u sedmom razredu provereno znam da u Švedskoj ne uče u drgom srednje.Kako oni postaju lekari, inžinjeri i kako Švedska ne propada?
Deca nam donose kući zadatke na rešavanje.Upošljavaju nas profesori.
Čudo!
Oni koji se bave stresom mogli bi malo da analiziraju školski program, rekreativne nastave i ekskurzije.Mogli bi da analiziraju gomilu gluposti koja se uči.Deca u gimnaziji (recimo petoj) moraju zadatke iz matematike uraditi stoprocentno tačno a zadaci se daju takvi da je greška moguća gotovo sigurno.Iskreno rečeno takvi zadaci nisu potrebni na društvenom smeru a i ne rade se kao takvi na Elektrotehnici.
Još jedna informacija.
Dolaze inspektori i nastavnici drastično menjaju odnos prema deci.
O kakvim školama pričamo i o stresovima?
Stres je pomiso na škole ovakve kakve jesu u dužno poštovanje vrlo malog broja.

"Idemo" u treci razred. Pre neki dan je bila dvojka iz matematike. Od celog razreda dve petice i ostalo sarenilo. Na proslom petica k`o vrata,kako je to moguce? Do sada smo prosli pakao pisanja domacih i vezbanja za kontrolne zadatke, nekoliko desetina puta. Sistem je katastrofalan, toliko los da sam kompletno razocaran. Primer: svaki dan, ali zaista svaki dan za domaci, minimum dve stranice iz matematike zadataka, srpski pisana vezba ili pesma ili vec nesto, plus obicno domaci iz prirode i drustva od 1-5 stranica. To je samo domaci. Gde je vezbanje za kontrolne iz matematike, gde je ucenje za srpski i prirodu. Da li treba pominjati da oboje radiom? Pokusao sam da predstavim problem na nacin da moj sin ima strah i konsultovao uciteljicu trazeci savet. Pedagog u skoli nije ni zeleo da razgovara sa detetom vec je trazio da razgovara sa roditeljima. Mi smo ti koji zahtevamo previse, jer Boze moj sta ima veze ako dete na kraju drugog razreda ima tri cetvorke. Nije smak sveta. Ma naravno da nije ali ako provodi tri sata u skoli svaki dan i jos minimum dva sata rada kod kuce uz nasu pomoc, kakav je kriterijum u pitanju? Mi smo monstrumi koji zele da sin ima sve petice. Pomislih Boze, glup je. Nije dorastao. OK ako je tako, volim ga naravno takvog kakav je. Ma, ko je glup? Devetogodisnjak koji izkombinuje tri poteza unapred u obicnoj partiji saha sa ocem glup! Gospodo tu nesto nije u redu. Pravimo od dece kretene koja biflaju bespotrebne podatke. Skolski program je prenatrpan i preobiman. Sistem rada se svodi na sto veca kolicina gradiva bez obzira na kvalitet nastave. Preci sto brze gradivo je ga toliko ima da se nema vremena na utvrdjivanje. Skolstvo je u rukama nekompetentih politicki kompromitovanih ljudi, politickih apartcika. Skolujemo idiote. Neka nam je Bog upomoc.

Dete dnevno provede u školi bar 4x45 min, što je i više nego dovoljno vremena da nauči to što treba. Stvarno ne vidim razloga zašto moraju deca da nose knjige kući i tamo da još dodatno da uče. Ipak je to posao za školu, a kući - igra, ipak su to deca. Trebalo bi skrenuti učiteljicama pažnju da njihov posao obavljaju roditelji. Jedva čekam da ja dodjem u situaciju da moje dete krene u školu.

Imam samo jedno pitanje: zbog cega ovaj tekst nije postojao kada sam JA isao u skolu!? :( Pa da ga pokazem mami i tati, da se malo podsete kako je njima bilo kad su isli u skolu. Mozda bi me tako bolje razumeli, jer kao klinac nisam bas bio "vican" u artikulisanju svojih osecanja prema skoli i obavezama koje su naglo pocele da se pojavljuju niotkuda, i da se gomilaju. A u taj iznenadni momenat sam docekao potpuno nespreman. Rezultat: u ocima roditelja sam bio samo lenj i nesposoban (smrc). Rezultat (2): sto vise vremena prolazi od kako sam zavrsio sa skolom - sve sam srecniji. Da, lepse mi je na poslu nego u skoli! Okruzenje me zbog takvih izjava gleda malo "cudno", al sta da im radim...

Ceo naš školski sistem i jeste baziran na bubanju i teškom arbajtu koji sasvim legitimno može da se poredi sa logoraškim. Logika nastavnika "Rad oslobađa" od dece pravi male neurotike.

Škola bi morala da uči decu da razmišljaju i rešavaju probleme, a ne da bubaju kilograme suvoparnih podataka.

Evo npr. spiska reči iz engleskog koje su učenici 4. razreda jedne beogradske OŠ dobili za zadatak da nauče (sa sve spelovanjem) - elbow, navel, lungs, nerves, skin, wrist, ankle, eyebrows, brain, skeleton, muscles, generous, jealous, sister-in-law, slug, snail, basin... sve ukupno 60 reči, da se nauče za nedelju dana. Ko zna engleski, neka se priseti kada je naučio te reči. Reči su izdiktirane deci van ikakvog konteksta, bez primera, bez korišćenja u konverzaciji ili rečenicama. Znači, samo su dobili da ih nabiflaju napamet, a ko u spelovanju napravi jednu grešku - dobija 4. Ko ne speluje tečno, dobija 3. Kako onda da dete od 10 godina izbegne stres?

Da li treba spominjati i besomučno učenje napamet prirode, društva, matematičkih definicija, definicija književnih i stilskih formi, gramatičkih definicija...

Na kraju dobijamo istresirane persone koje još nisu dobacile ni do puberteta, a koje školskom radu pristupaju kao štrebanju napamet recimo telefonskog imenika. Kome je to potrebno?

Dok cekate da Vam dete podje u skolu,mozda nije lose da razmislite koliko puta po 45min.Vase dete provede kod kuce,koliko od toga sa Vama,koliko toga ste ga Vi naucili(a nije skolsko gradivo),kojih sve igrica igrate zajedno,koliko omiljeni igara imate...A kada krene u skolu ta onda pitajte uciteljicu da li obavlja svoj posao kako treba i sta je sve duzna da nauci Vase dete.Ili cete sacekati da i to obavi ona!?

U Biljaninom komentaru dopao mi se detalj da nastavnici ne traže nivo znanja, već grešku. Moje dete je četvrti razred, za sada ima sve petice, ali upravo me ova činjenica poražava: učiteljica ne traži šta sve ona zna, već gde može da je 'upeca' da ne zna. Naravno, takva je i sa drugom decom, a iz roditeljskih priča stičem utisak da su i druge učiteljice takve. Čak, da je školski sistem upravo takav. Upravo to je razlika u odnosu na škole u nekim zemljama, gde deca nemaju stres, a ipak na kraju postanu podjednako dobri stručnjaci u svojim zanimanjima, a manje isfrustrirani ljudi. Ovde su deca pod takvim stresom, da o drugarstvu, kao jednoj od važnih stvari koja bi trebalo da se uči i doživljava u školi, nema ni govora! Kako se deca odnose jedni prema drugima? Kako ih učimo mi roditelji, a učitelji se prećutno slažu? Gledaj samo sebe, baci drvlje i kamenje na drugara, da ispadneš pametan. Meni je učiteljica objasnila da to što se moje dete žali da je drugovi neprestano prekidaju dok odgovara, komentarima 'Učiteljice, pogrešila je!', spada u 'nove' metode nastave, koje su njima po raznim seminarima objašnjavali i koje, navodno, razvijaju kritičko mišljenje dece. Ja ne primećujem da tu ima ikakve objektivnosti, uvek se sve svodi na kritike onaoga koji odgovara, i na opštu galamu u učionici od koje dete i ne može da pokaže ono što zna. Učitelji ovo podržavaju, kao što rekoh na početku. idući logikom traženja greške, a ne podrške detetu da ispolji svoje kvalitete. I onda dobijamo ljude koji vode ovu zemlju onako kako je vode. Bolje nismo ni zaslužili!

"Skolstvo je u rukama nekompetentih politicki kompromitovanih ljudi, politickih apartcika".Odlična rečenica u gornjrm tekstu.
U jednoj osnovnoj školi učitelj dobija otkaz zbog neispunjavanja obaveza i kriterijuma koje je usvoilo ministarstvo.Tužbi ma školu ima pun registrator.Javio se jedan visoki funkcioner parlamentarne stranke i rekao "No, No".Naravno niko više ništa nije smeo.
Šta onda misliti o temi koja je na čitanju?
Deca imaju ubistvene domaće zadatke.Ja sam imao priliku da vidim pismeni zadatak(Matematika) u petoj gimnaziji.Iskreno mislim da profsorka nebi stigla da te zadatke uradi za jedan čas.Ispiti sa takvim zadacma se na fakultetu rade po tri sata.Da li je dete tad u stresu i ako zna zadatak?Siguno da.Moje dete je svih pet zadataka bez pomoći uradila kod kuće a na pismenom zadatku dvojka.Tu se inače ocenjuju samo kontrolne vežbe i pismeni.Nema provere znanja na drugi način.Recimo da sam profesor a i oni sigurno trebaju da znaju koliki je nivo znanja učenika sa kojima se druže godinu dana.Ili recimo obaveštenja u stilu "ako ne budete..."biće jedinica.Mi kući smo se zapitali da li je rekla kriterijum za peticu ili trojku.Iživljavaju se.Stvaraju deci traume
Još bi samo napomenuo da je u jednom od članaka pomenuta Švedska.Tamo svaki đak ima svoju "sošku"u školi naravno u prvim razredima.Knjige se ne nose kući jer dete svoju ličnost ne gradi samo u školi već i u porodici iu igri, druženju.
Naše deca to nemaju i inzeresantni su oni koji svoju energiju ispoljavaju na drugi način pa su nemirni u školi a napolju su u Zvezdi odlični košarkaši ili negde drugi sportisti.Verujte da san u kontaktu rekao da sam iz Srbije a Šveđanin je pitao gde je to?Prijatelj mu je rekao"Tu iza grada sto kilometara.On se zahvalio .Dakle pojma nema.Moje dete mora da zna istoriju mongolije i njihov stočni fond sa brojem grla.Voleo bih da vidim čoveka koji pravi školske programe i dali ima decu?

Mnoga deca ne znaju kako postici zivot u skoli bez stresa -treba navici roditelje na nerad, moja starija sestra je dobijala grdnje i kazne kada donese kuci cetvorku, sa druge strane ja kada dobijem cetvorku, majka je pravila tortu, za petice sam zahtevao materijalnu nadoknadu, i opet sam uspeo da postanem inzenjer informatike, jedino ne znam hocu li imati obraza da deci valjam one lose price kako sam ja u njihovim godinama imao sve petice i obozavao da ucim.

Ja, vec cetvrtu godinu za redom, cekam oktobarsku losu ocenu. Svaka godina krene sa nekom trojkom. E, onda uvedem vanredne mere: ogranicenje gledanja tv-a, upotrebe racunara, igranja, strogo kontrolisano slobodno vreme, posebne zadatke koje treba da obavi. Ovo stanje traje izmedju tri i pet dana, ja glumim strogocu, ona se provredni... do kraja godine, suve petice. Bez opominjanja, podsecanja, zvocanja.... Doduse, pre neki dan se ispostavi da je naredjala silne petice, koje nije ni prijavila. Pocele su da se podrazumevaju... valjda?

Citajuci vase komentare shvatam da je moje dete manje optereceno od dece u srbiji!Imam sina koji je star pet godina i ide u prvi razred(zivimo u londonu)!On sada uci sve sto se kod nas uci sa sedam god!Medjutim,oni nemaju tonu knjiga,vec jednom nedeljno dobiju jednu skolsku knjigu koju procitaju kuci!Svesku za domaci takodje oni daju i ja nemam nikakvu obavezu da kupujem knjige!Deca uce kroz igru,vode ih na plivanje,izlete,bioskop,dele im nagrade kada postignu dobre rezultate!Moje dete obozava skolu i jedva ceka domace zadatke jer su kreativni!Sledeca stvar koja takodje moze da utice na jednakost medju decom jeste uvodjenje uniformi za djake!Deca mogu da budu deprimirana jer nemaju bolju garderobu od nekih vrsnjaka, sto dovodi do pojave kompleksa!Trebalo bi promeniti mnogo toga skolstvu u Srbiji!Pozdrav svima

Fantastičan članak. Zaista dugo, dugo vremena nisam procitao niti otvoreno čuo nešto ovako istinito, iskreno i dobro.Čini mi se da ovo svi imamo u sebi,ali ga vremenom zaboravimo.Još jednom-sve pohvale.

Ovo je interesantna tema.
Dete dolazi kući sa ceduljom za roditeljski i prvo pitanje je „Koliko para?“
U današnje vreme to je stres. Moje dete ide na rekreativnu za 16000 dinara.Zamislite petočlanu porodicu sa po 15000 to je 75000 dinara ili oko 1000 evra.Može se na more.Nama ustvari škola „čini“ a svak nastavniki ima 400 dinara po detetu dnevno.Pomnožite to i vidite zašto se zalažu za ono što i oni neznaju čemu služi
Još nisam susreo nastavnika koji traži nivo znanja đaka.već grešku.Rade se privatni časovi i nežale se ljudi na primanja.
U jednoj beograqdskoj gimnaziji jedna petica, par četvorki i jedinica i dvojki većina.Ko je kriv?
To su sve odlikaši i nemoguće da su svi pali.
Mislim da daju idiotske zadatke da podcene znanjekoje je nosporno ili je nastavnik loš.

Sistem je los.Profesori su ljudi i nisu dovoljno dobro placeni i bezbrizni da bih se posvetili svom poslu, ko jeste,neka se javi taj koji svoj posao obavi toliko dobro da zadovolji 30 mladih umova jos daleko od zrelog a jos gore da zadovlji njihove roditelje(prepametne ljude koji nemaju vremena za svoju decu zbog tolikog trajanja casova pa kad deca dodju kuci oni surfuju po netu dopisuju se i sl.)
Sve je to super zelite detetu najbolje ali kako su mogli stari vasi roditelji bez interneta da vas obrazuju i nauce kako se zivi. ...Ovo je Srbija ako nemas milione dete ce ti biti depresivno, a ako ne bude, postace rob ako vec nije, postace covek kojim drugi upravlja bez uredjenog sistema vrednosti.
Jer prevelikom zastitom pravite od svoje dece debile
a samo najaci opstaju sta ce biti kad ne bude vas i vase zastite.....Ustvari ko sam ja da vam govori kako se postupa sa decom ja sam samo dete koje radi taj nemoguci pismeni zadatak i ono dete koje je zbog toga srecno jer znam da cu za taj jedan ne resiv pismeni zadatak biti bolji od Svedjanina.

Sa stresom i skolstvom na srpski nacin bavila sam se u prvom razredu. Posle sam pocela da "omekasavam" skolski sitem kod kuce. Da kazem detetu da zadatak koji nema resenje (jer je pogresno postavljen) ili ih ima vise, odnese neuradjen i kaze uciteljici zasto ga nije uradila. Da, recimo, kad joj nastavnik fizickog, nedelju dana pred kraj skolske godine zalepi keca, jer nije uspela da za 20 sekundi 16 puta udari loptom u zid, i uhvati je, pa sva uplakana dodje kuci, kazem da je bas briga sta ce da ima iz fizickog, ali da odem u skolu i porazgovaram sa sefom katedre. O tome da li je to normalno, i u kom to programu pise da tako treba. Ali, svaka nova skolska godina je novi stres i za roditelje. Pre par dana sam se zgranula nad cinjenicom da se u cetvrtom osnovne uci stepenovanje. Vidim da to moje dete ume. Ali, zaboga! Da li mora???? Inace, u reformisanom skolstvu, u prvom razredu je bilo 11 predmeta, da bi ih sad, u cetvrtom bilo 14. Ne terajte mi da ih nabrojim.

Jedino sto mogu reci je da su roditelji ili prestrogi ili nemaju nikakvu disciplinu. Ja mislim da nagradjivanje djaka kada dobije dobru ocenu iz bilo og predmeta vodi do boljeg ucenja!!!! Meni to pomaze da se koncentrisem na ucenje....

katarina wrote:
...pre neki dan se ispostavi da je naredjala silne petice, koje nije ni prijavila. Pocele su da se podrazumevaju... valjda?

uh! sto to ne volim kad nesto pocne da se "podrazumeva"... pa tako u osnovnoj, u srednjoj, na fakultetu... godine i godine pod pritiskom roditelja, a bogmi i "sire javnosti"...
i kad se desi nesto malo manje podrazumevano (a cesto se vremenom "podrazumeva" sve vise i vise!), nema kraja neverici, zabrinutosti i pitanjima: pa kako? pa zasto? itd...
samo kad se setim muka mi pripadne!
nekada i deca razmaze roditelje...

Ja, vec cetvrtu godinu za redom, cekam oktobarsku losu ocenu. Svaka godina krene sa nekom trojkom. E, onda uvedem vanredne mere: ogranicenje gledanja tv-a, upotrebe racunara, igranja, strogo kontrolisano slobodno vreme, posebne zadatke koje treba da obavi. Ovo stanje traje izmedju tri i pet dana, ja glumim strogocu, ona se provredni... do kraja godine, suve petice. Bez opominjanja, podsecanja, zvocanja.... Doduse, pre neki dan se ispostavi da je naredjala silne petice, koje nije ni prijavila. Pocele su da se podrazumevaju... valjda?

Dete dnevno provede u školi bar 4x45 min, što je i više nego dovoljno vremena da nauči to što treba. Stvarno ne vidim razloga zašto moraju deca da nose knjige kući i tamo da još dodatno da uče. Ipak je to posao za školu, a kući - igra, ipak su to deca. Trebalo bi skrenuti učiteljicama pažnju da njihov posao obavljaju roditelji. Jedva čekam da ja dodjem u situaciju da moje dete krene u školu.

katarina wrote:
...pre neki dan se ispostavi da je naredjala silne petice, koje nije ni prijavila. Pocele su da se podrazumevaju... valjda?

uh! sto to ne volim kad nesto pocne da se "podrazumeva"... pa tako u osnovnoj, u srednjoj, na fakultetu... godine i godine pod pritiskom roditelja, a bogmi i "sire javnosti"...
i kad se desi nesto malo manje podrazumevano (a cesto se vremenom "podrazumeva" sve vise i vise!), nema kraja neverici, zabrinutosti i pitanjima: pa kako? pa zasto? itd...
samo kad se setim muka mi pripadne!
nekada i deca razmaze roditelje...

Imam samo jedno pitanje: zbog cega ovaj tekst nije postojao kada sam JA isao u skolu!? :( Pa da ga pokazem mami i tati, da se malo podsete kako je njima bilo kad su isli u skolu. Mozda bi me tako bolje razumeli, jer kao klinac nisam bas bio "vican" u artikulisanju svojih osecanja prema skoli i obavezama koje su naglo pocele da se pojavljuju niotkuda, i da se gomilaju. A u taj iznenadni momenat sam docekao potpuno nespreman. Rezultat: u ocima roditelja sam bio samo lenj i nesposoban (smrc). Rezultat (2): sto vise vremena prolazi od kako sam zavrsio sa skolom - sve sam srecniji. Da, lepse mi je na poslu nego u skoli! Okruzenje me zbog takvih izjava gleda malo "cudno", al sta da im radim...

Sa stresom i skolstvom na srpski nacin bavila sam se u prvom razredu. Posle sam pocela da "omekasavam" skolski sitem kod kuce. Da kazem detetu da zadatak koji nema resenje (jer je pogresno postavljen) ili ih ima vise, odnese neuradjen i kaze uciteljici zasto ga nije uradila. Da, recimo, kad joj nastavnik fizickog, nedelju dana pred kraj skolske godine zalepi keca, jer nije uspela da za 20 sekundi 16 puta udari loptom u zid, i uhvati je, pa sva uplakana dodje kuci, kazem da je bas briga sta ce da ima iz fizickog, ali da odem u skolu i porazgovaram sa sefom katedre. O tome da li je to normalno, i u kom to programu pise da tako treba. Ali, svaka nova skolska godina je novi stres i za roditelje. Pre par dana sam se zgranula nad cinjenicom da se u cetvrtom osnovne uci stepenovanje. Vidim da to moje dete ume. Ali, zaboga! Da li mora???? Inace, u reformisanom skolstvu, u prvom razredu je bilo 11 predmeta, da bi ih sad, u cetvrtom bilo 14. Ne terajte mi da ih nabrojim.

"Idemo" u treci razred. Pre neki dan je bila dvojka iz matematike. Od celog razreda dve petice i ostalo sarenilo. Na proslom petica k`o vrata,kako je to moguce? Do sada smo prosli pakao pisanja domacih i vezbanja za kontrolne zadatke, nekoliko desetina puta. Sistem je katastrofalan, toliko los da sam kompletno razocaran. Primer: svaki dan, ali zaista svaki dan za domaci, minimum dve stranice iz matematike zadataka, srpski pisana vezba ili pesma ili vec nesto, plus obicno domaci iz prirode i drustva od 1-5 stranica. To je samo domaci. Gde je vezbanje za kontrolne iz matematike, gde je ucenje za srpski i prirodu. Da li treba pominjati da oboje radiom? Pokusao sam da predstavim problem na nacin da moj sin ima strah i konsultovao uciteljicu trazeci savet. Pedagog u skoli nije ni zeleo da razgovara sa detetom vec je trazio da razgovara sa roditeljima. Mi smo ti koji zahtevamo previse, jer Boze moj sta ima veze ako dete na kraju drugog razreda ima tri cetvorke. Nije smak sveta. Ma naravno da nije ali ako provodi tri sata u skoli svaki dan i jos minimum dva sata rada kod kuce uz nasu pomoc, kakav je kriterijum u pitanju? Mi smo monstrumi koji zele da sin ima sve petice. Pomislih Boze, glup je. Nije dorastao. OK ako je tako, volim ga naravno takvog kakav je. Ma, ko je glup? Devetogodisnjak koji izkombinuje tri poteza unapred u obicnoj partiji saha sa ocem glup! Gospodo tu nesto nije u redu. Pravimo od dece kretene koja biflaju bespotrebne podatke. Skolski program je prenatrpan i preobiman. Sistem rada se svodi na sto veca kolicina gradiva bez obzira na kvalitet nastave. Preci sto brze gradivo je ga toliko ima da se nema vremena na utvrdjivanje. Skolstvo je u rukama nekompetentih politicki kompromitovanih ljudi, politickih apartcika. Skolujemo idiote. Neka nam je Bog upomoc.

Sistem je los.Profesori su ljudi i nisu dovoljno dobro placeni i bezbrizni da bih se posvetili svom poslu, ko jeste,neka se javi taj koji svoj posao obavi toliko dobro da zadovolji 30 mladih umova jos daleko od zrelog a jos gore da zadovlji njihove roditelje(prepametne ljude koji nemaju vremena za svoju decu zbog tolikog trajanja casova pa kad deca dodju kuci oni surfuju po netu dopisuju se i sl.)
Sve je to super zelite detetu najbolje ali kako su mogli stari vasi roditelji bez interneta da vas obrazuju i nauce kako se zivi. ...Ovo je Srbija ako nemas milione dete ce ti biti depresivno, a ako ne bude, postace rob ako vec nije, postace covek kojim drugi upravlja bez uredjenog sistema vrednosti.
Jer prevelikom zastitom pravite od svoje dece debile
a samo najaci opstaju sta ce biti kad ne bude vas i vase zastite.....Ustvari ko sam ja da vam govori kako se postupa sa decom ja sam samo dete koje radi taj nemoguci pismeni zadatak i ono dete koje je zbog toga srecno jer znam da cu za taj jedan ne resiv pismeni zadatak biti bolji od Svedjanina.

Jedino sto mogu reci je da su roditelji ili prestrogi ili nemaju nikakvu disciplinu. Ja mislim da nagradjivanje djaka kada dobije dobru ocenu iz bilo og predmeta vodi do boljeg ucenja!!!! Meni to pomaze da se koncentrisem na ucenje....

Citajuci vase komentare shvatam da je moje dete manje optereceno od dece u srbiji!Imam sina koji je star pet godina i ide u prvi razred(zivimo u londonu)!On sada uci sve sto se kod nas uci sa sedam god!Medjutim,oni nemaju tonu knjiga,vec jednom nedeljno dobiju jednu skolsku knjigu koju procitaju kuci!Svesku za domaci takodje oni daju i ja nemam nikakvu obavezu da kupujem knjige!Deca uce kroz igru,vode ih na plivanje,izlete,bioskop,dele im nagrade kada postignu dobre rezultate!Moje dete obozava skolu i jedva ceka domace zadatke jer su kreativni!Sledeca stvar koja takodje moze da utice na jednakost medju decom jeste uvodjenje uniformi za djake!Deca mogu da budu deprimirana jer nemaju bolju garderobu od nekih vrsnjaka, sto dovodi do pojave kompleksa!Trebalo bi promeniti mnogo toga skolstvu u Srbiji!Pozdrav svima

Dok cekate da Vam dete podje u skolu,mozda nije lose da razmislite koliko puta po 45min.Vase dete provede kod kuce,koliko od toga sa Vama,koliko toga ste ga Vi naucili(a nije skolsko gradivo),kojih sve igrica igrate zajedno,koliko omiljeni igara imate...A kada krene u skolu ta onda pitajte uciteljicu da li obavlja svoj posao kako treba i sta je sve duzna da nauci Vase dete.Ili cete sacekati da i to obavi ona!?

Škola?
Mora se priznati da je to veliki stres i za učitelje , profesore, roditelje.
Radi se o nečemu gde smo zalutali, gde nam deca nose u školu „tone“knjiga.Zamislite prvake ili trećake koji imaju po dve knjige iz svakog predmeta.
Nastavnici i profesori bez kompromisa.Knjige menjaju svake godine.Mi smo nasleđivali knjige jedni od drugih.Godinama su bile iste.
Gradivo neverovatno i za osnovce i za srednju školu.Ono što naša deca uče u sedmom razredu provereno znam da u Švedskoj ne uče u drgom srednje.Kako oni postaju lekari, inžinjeri i kako Švedska ne propada?
Deca nam donose kući zadatke na rešavanje.Upošljavaju nas profesori.
Čudo!
Oni koji se bave stresom mogli bi malo da analiziraju školski program, rekreativne nastave i ekskurzije.Mogli bi da analiziraju gomilu gluposti koja se uči.Deca u gimnaziji (recimo petoj) moraju zadatke iz matematike uraditi stoprocentno tačno a zadaci se daju takvi da je greška moguća gotovo sigurno.Iskreno rečeno takvi zadaci nisu potrebni na društvenom smeru a i ne rade se kao takvi na Elektrotehnici.
Još jedna informacija.
Dolaze inspektori i nastavnici drastično menjaju odnos prema deci.
O kakvim školama pričamo i o stresovima?
Stres je pomiso na škole ovakve kakve jesu u dužno poštovanje vrlo malog broja.

Fantastičan članak. Zaista dugo, dugo vremena nisam procitao niti otvoreno čuo nešto ovako istinito, iskreno i dobro.Čini mi se da ovo svi imamo u sebi,ali ga vremenom zaboravimo.Još jednom-sve pohvale.

Mnoga deca ne znaju kako postici zivot u skoli bez stresa -treba navici roditelje na nerad, moja starija sestra je dobijala grdnje i kazne kada donese kuci cetvorku, sa druge strane ja kada dobijem cetvorku, majka je pravila tortu, za petice sam zahtevao materijalnu nadoknadu, i opet sam uspeo da postanem inzenjer informatike, jedino ne znam hocu li imati obraza da deci valjam one lose price kako sam ja u njihovim godinama imao sve petice i obozavao da ucim.

Ovo je interesantna tema.
Dete dolazi kući sa ceduljom za roditeljski i prvo pitanje je „Koliko para?“
U današnje vreme to je stres. Moje dete ide na rekreativnu za 16000 dinara.Zamislite petočlanu porodicu sa po 15000 to je 75000 dinara ili oko 1000 evra.Može se na more.Nama ustvari škola „čini“ a svak nastavniki ima 400 dinara po detetu dnevno.Pomnožite to i vidite zašto se zalažu za ono što i oni neznaju čemu služi
Još nisam susreo nastavnika koji traži nivo znanja đaka.već grešku.Rade se privatni časovi i nežale se ljudi na primanja.
U jednoj beograqdskoj gimnaziji jedna petica, par četvorki i jedinica i dvojki većina.Ko je kriv?
To su sve odlikaši i nemoguće da su svi pali.
Mislim da daju idiotske zadatke da podcene znanjekoje je nosporno ili je nastavnik loš.

Ceo naš školski sistem i jeste baziran na bubanju i teškom arbajtu koji sasvim legitimno može da se poredi sa logoraškim. Logika nastavnika "Rad oslobađa" od dece pravi male neurotike.

Škola bi morala da uči decu da razmišljaju i rešavaju probleme, a ne da bubaju kilograme suvoparnih podataka.

Evo npr. spiska reči iz engleskog koje su učenici 4. razreda jedne beogradske OŠ dobili za zadatak da nauče (sa sve spelovanjem) - elbow, navel, lungs, nerves, skin, wrist, ankle, eyebrows, brain, skeleton, muscles, generous, jealous, sister-in-law, slug, snail, basin... sve ukupno 60 reči, da se nauče za nedelju dana. Ko zna engleski, neka se priseti kada je naučio te reči. Reči su izdiktirane deci van ikakvog konteksta, bez primera, bez korišćenja u konverzaciji ili rečenicama. Znači, samo su dobili da ih nabiflaju napamet, a ko u spelovanju napravi jednu grešku - dobija 4. Ko ne speluje tečno, dobija 3. Kako onda da dete od 10 godina izbegne stres?

Da li treba spominjati i besomučno učenje napamet prirode, društva, matematičkih definicija, definicija književnih i stilskih formi, gramatičkih definicija...

Na kraju dobijamo istresirane persone koje još nisu dobacile ni do puberteta, a koje školskom radu pristupaju kao štrebanju napamet recimo telefonskog imenika. Kome je to potrebno?

U Biljaninom komentaru dopao mi se detalj da nastavnici ne traže nivo znanja, već grešku. Moje dete je četvrti razred, za sada ima sve petice, ali upravo me ova činjenica poražava: učiteljica ne traži šta sve ona zna, već gde može da je 'upeca' da ne zna. Naravno, takva je i sa drugom decom, a iz roditeljskih priča stičem utisak da su i druge učiteljice takve. Čak, da je školski sistem upravo takav. Upravo to je razlika u odnosu na škole u nekim zemljama, gde deca nemaju stres, a ipak na kraju postanu podjednako dobri stručnjaci u svojim zanimanjima, a manje isfrustrirani ljudi. Ovde su deca pod takvim stresom, da o drugarstvu, kao jednoj od važnih stvari koja bi trebalo da se uči i doživljava u školi, nema ni govora! Kako se deca odnose jedni prema drugima? Kako ih učimo mi roditelji, a učitelji se prećutno slažu? Gledaj samo sebe, baci drvlje i kamenje na drugara, da ispadneš pametan. Meni je učiteljica objasnila da to što se moje dete žali da je drugovi neprestano prekidaju dok odgovara, komentarima 'Učiteljice, pogrešila je!', spada u 'nove' metode nastave, koje su njima po raznim seminarima objašnjavali i koje, navodno, razvijaju kritičko mišljenje dece. Ja ne primećujem da tu ima ikakve objektivnosti, uvek se sve svodi na kritike onaoga koji odgovara, i na opštu galamu u učionici od koje dete i ne može da pokaže ono što zna. Učitelji ovo podržavaju, kao što rekoh na početku. idući logikom traženja greške, a ne podrške detetu da ispolji svoje kvalitete. I onda dobijamo ljude koji vode ovu zemlju onako kako je vode. Bolje nismo ni zaslužili!

"Skolstvo je u rukama nekompetentih politicki kompromitovanih ljudi, politickih apartcika".Odlična rečenica u gornjrm tekstu.
U jednoj osnovnoj školi učitelj dobija otkaz zbog neispunjavanja obaveza i kriterijuma koje je usvoilo ministarstvo.Tužbi ma školu ima pun registrator.Javio se jedan visoki funkcioner parlamentarne stranke i rekao "No, No".Naravno niko više ništa nije smeo.
Šta onda misliti o temi koja je na čitanju?
Deca imaju ubistvene domaće zadatke.Ja sam imao priliku da vidim pismeni zadatak(Matematika) u petoj gimnaziji.Iskreno mislim da profsorka nebi stigla da te zadatke uradi za jedan čas.Ispiti sa takvim zadacma se na fakultetu rade po tri sata.Da li je dete tad u stresu i ako zna zadatak?Siguno da.Moje dete je svih pet zadataka bez pomoći uradila kod kuće a na pismenom zadatku dvojka.Tu se inače ocenjuju samo kontrolne vežbe i pismeni.Nema provere znanja na drugi način.Recimo da sam profesor a i oni sigurno trebaju da znaju koliki je nivo znanja učenika sa kojima se druže godinu dana.Ili recimo obaveštenja u stilu "ako ne budete..."biće jedinica.Mi kući smo se zapitali da li je rekla kriterijum za peticu ili trojku.Iživljavaju se.Stvaraju deci traume
Još bi samo napomenuo da je u jednom od članaka pomenuta Švedska.Tamo svaki đak ima svoju "sošku"u školi naravno u prvim razredima.Knjige se ne nose kući jer dete svoju ličnost ne gradi samo u školi već i u porodici iu igri, druženju.
Naše deca to nemaju i inzeresantni su oni koji svoju energiju ispoljavaju na drugi način pa su nemirni u školi a napolju su u Zvezdi odlični košarkaši ili negde drugi sportisti.Verujte da san u kontaktu rekao da sam iz Srbije a Šveđanin je pitao gde je to?Prijatelj mu je rekao"Tu iza grada sto kilometara.On se zahvalio .Dakle pojma nema.Moje dete mora da zna istoriju mongolije i njihov stočni fond sa brojem grla.Voleo bih da vidim čoveka koji pravi školske programe i dali ima decu?