Srušena pa ponovo podignuta – evo kako će izgledati Centralna kula na Starom sajmištu

Iako je beogradsko Staro sajmište, smešteno uz Brankov most u Bloku 17 na Novom Beogradu, proglašeno za spomenik kulture još 1987. godine, ovaj kompleks je u stvarnosti već decenijama bio potpuno zapušten, piše gradnja.rs.

Većina sajamskih paviljona bila je uništena u bombardovanjima tokom Drugog svetskog rata, a sačuvani deo kompleksa služio je u različite svrhe – od privremenog smeštaja i umetničkih ateljea do administrativne namene.

Međutim, usled lošeg održavanja stanje objekta je pogoršano, a sama statika vremenom ugrožena propadanjem.

Konačno, usvajanjem Zakona o Memorijalnom centru "Staro sajmište" 2020. godine imovina je preneta na državu, te se tako u julu 2022. zvanično ušlo u izgradnju, polaganjem cigle za rekonstrukciju Centralne kule.

Radovi na jednom od malobrojnih očuvanih objekata prvog beogradskog Sajma predviđaju temeljnu rekonstrukciju koja će zdanju vratiti originalni izgled iz 1938. godine, uz korišćenje mera konzervacije, restauracije, sanacije i adaptacije.

Zbog armature i betona koji su se nalazili u izuzetno lošem stanju kula je jesenas morala da bude uklonjena, a vraćena je na svoje mesto u potpunosti prema originalnom projektu. Po završetku, kula će imati i panoramski lift koji neće narušiti njen prvobitni izgled.

Nakon centralne kule, na red za obnovu dolaze Italijanski paviljon i Paviljon Nikole Spasića, a plan je da budu rekonstruisane sve zgrade nekadašnjeg Sajma.

Prva faza radova, koja obuhvata arhitektonsko-građevinske radove na Centralnoj kuli, u vrednosti od 186 miliona dinara, završena je u skladu sa planiranim rokovima, odnosno u decembru 2022. godine.

Druga faza radova, kojoj smo prisustvovali ovih dana, podrazumeva kompletnu obnovu objekta, za šta je predviđeno 306 miliona dinara, sa rokom završetka do kraja 2023. godine, kao i nastavak radova na adaptaciji upravne zgrade ustanove u vrednosti od 30 miliona dinara.

Memorijalni centar "Staro sajmište" zajednički je projekat Ministarstva za kulturu i informisanje i Grada Beograda, a osnovan je kao ustanova posvećena kulturi sećanja na žrtve i istorijske događaje koji su se desili na prostoru današnjeg Starog sajmišta.

Prema Zakonu predviđene su dve muzejske celine, od kojih će jedna biti posvećena prvoj fazi logora – "Jevrejskom logoru Zemun", a druga "Prihvatnom logoru Zemun" u kojem su većinu činili Srbi. Jedan će biti u Spasićevom, drugi u Italijanskom paviljonu.

U jednom delu Centralne kule trebalo bi da budu smeštene kancelarije Memorijalnog centra "Staro sajmište", a drugi deo je planiran da bude prostor za izložbe sa edukacionom namenom.

"U vreme Gestapo logora kula je bila slika užasa koji se ovde događao. Sada će ona biti centralna figura sećanja na to vreme. Tu će biti centralni izložbeni prostor u okviru memorijalnog centra i neće biti zaboravljene ni druge istorijske namene ovog mesta: od sajma, preko logora, do umetničkih ateljea u kojima su stvarali brojni značajni umetnici", kazala je Krinka Vidaković Perov, v. d. direktorke memorijalnog centra.