Simptomi raka pluća mogu da se pojave na delovima tela, pogledajte ruke, ramena i lice

Мени је отац умро од тога, пре 7 година. Ретко је одлазио код лекара и генерално био веома запуштеног здравља. Зато су му болест и констатовали већ у развијеној фази, кад нису могли да ураде ништа друго, осим да му палијативном терапијом умање бол и одложе смрт са шест до осам недеља (колико су му давали уколико одбије хемиотерапију) на нешто више од годину дана. Тако је и било. Сећам се да је један од првих симптома на које је доктор обратио пажњу био губитак осећаја у ногама и изненадно падање на под. Објаснио ми је да тумор лучи токсине који умтрвљују нервне завршетке и чине да човеку неосетно "клецну колена", као да му је неко измакао ноге "клизећим стартом" у фудбалу или "ножним чишћењем" у џудоу.

Jedan od simptoma je i bol u kolenima.

Na žalost, otac mi je umro od raka pluća. Prvi simptom koji smo primetili je bilo trnjenje jedne ruke i nešto slično ukočenosti u vratu.

Moj muž se nije zalio ni na sta, bio je covek u najboljim godinama i zdravstveno skroz ok. Samo je u prolece 2017 zakacio grip (ili je to već onda bio neki predak covida?), kao i svi mi ostali u kuci, i prebolio ga brzo (tj. tako smo svi tada mislili). Narednih mesec dana se pomalo zalio na umor (cak manje od nas ostalih), svo vreme bio je na nogama i izgledao je normalno, radio sve redovno. Niti jedan jedini znak upozorenja niko nije video na njemu. Onda je jedan dan samo pao i tu vece su mi rekli da ima mikrocelularni tumor na oba plucna krila sa metastazama na jetri, mozgu, kostima...Kada sam pitala dr koliko meseci jos ima, on mi je rekao da ja imam nekoliko dana da odlucim gde cu da ga sahranim. Umro je 10 dana nakon postavljanja dijagnoze, od toga je posljednjih 7 bio u komi. Za tih par dana promjena na njemu bila je drastična, od jakog muskarca postao je biljka. Ja se i danas pitam kako je to sve bilo moguće i kako to da ni on ni mi oko njega mista nismo primetili.

Još da znaju da ga izleče, a ne hemoterapijom koja je već u razvijenim zemljama prošlost. U našoj zemlji koriste zastarele hemiterapeutike tako da samo ubrzaju kraj.

Još samo da je napisano kome se obratiti i koje analize tražiti

Zet mi je umro od raka pluca a doktori se ubiše kako da mu izlece kicmu.
Boli ga rame pa to nije ništa malo neka tabletica i ko nov.
Ja sam posle svega toga kao neko ko je jedva završio srednju školu 100 puta strucniji od naših doktora.
Cak sam jednom mom poznaniku dao savet,pošto nije znao šta mu je i on kada god me vidi zahvaljuje mi se kao da sam neki Bog.
Čovek ima simptome kao da ce da doživi infarkt a naši eksperti od doktora vide da mu nije ništa i da je to više psiha.
To ti je zbog stresa i rešen problem.
Danas svi doktori reše sve bolesti tako što kažu da je to od stresa.
A ja koji je jedva završio srednju školu cak je i prvu godinu pao sam mu rešio problem.
A problem je bio želudac koji se pomerio pa sam u pokazao vežbe i šta da radi da mu se želudac vratu u normalu.
Mislim prosto je neverovatno da se neka osoba žali na to i to a strucnjaci mu prepišeš bensedine.
I ta osoba za pola godine umre od raka pluca.
I to doktori koji imaju preko 30 godina iskustva.
I takvi nas lece.

Skoro svi simptomi koje ste naveli su simptomi uznapredovale bolesti (tumorska masa je vec velika i zato se ti simptomi i javljaju) koja je skoro sigurno vec prosirena najmanje u limfne zlezde ali, verovatno, ima i mikormetastaze u drugim delovima organizma.

takođe i bol u stomaku, tacnije zeludcu moze biti simptom

Treba disati duboko svaki dan i postiti, jer kiseonik ne prija malignim celijama, a hrana im prija.

Мени је отац умро од тога, пре 7 година. Ретко је одлазио код лекара и генерално био веома запуштеног здравља. Зато су му болест и констатовали већ у развијеној фази, кад нису могли да ураде ништа друго, осим да му палијативном терапијом умање бол и одложе смрт са шест до осам недеља (колико су му давали уколико одбије хемиотерапију) на нешто више од годину дана. Тако је и било. Сећам се да је један од првих симптома на које је доктор обратио пажњу био губитак осећаја у ногама и изненадно падање на под. Објаснио ми је да тумор лучи токсине који умтрвљују нервне завршетке и чине да човеку неосетно "клецну колена", као да му је неко измакао ноге "клизећим стартом" у фудбалу или "ножним чишћењем" у џудоу.

Jedan od simptoma je i bol u kolenima.

Na žalost, otac mi je umro od raka pluća. Prvi simptom koji smo primetili je bilo trnjenje jedne ruke i nešto slično ukočenosti u vratu.

Zet mi je umro od raka pluca a doktori se ubiše kako da mu izlece kicmu.
Boli ga rame pa to nije ništa malo neka tabletica i ko nov.
Ja sam posle svega toga kao neko ko je jedva završio srednju školu 100 puta strucniji od naših doktora.
Cak sam jednom mom poznaniku dao savet,pošto nije znao šta mu je i on kada god me vidi zahvaljuje mi se kao da sam neki Bog.
Čovek ima simptome kao da ce da doživi infarkt a naši eksperti od doktora vide da mu nije ništa i da je to više psiha.
To ti je zbog stresa i rešen problem.
Danas svi doktori reše sve bolesti tako što kažu da je to od stresa.
A ja koji je jedva završio srednju školu cak je i prvu godinu pao sam mu rešio problem.
A problem je bio želudac koji se pomerio pa sam u pokazao vežbe i šta da radi da mu se želudac vratu u normalu.
Mislim prosto je neverovatno da se neka osoba žali na to i to a strucnjaci mu prepišeš bensedine.
I ta osoba za pola godine umre od raka pluca.
I to doktori koji imaju preko 30 godina iskustva.
I takvi nas lece.

Skoro svi simptomi koje ste naveli su simptomi uznapredovale bolesti (tumorska masa je vec velika i zato se ti simptomi i javljaju) koja je skoro sigurno vec prosirena najmanje u limfne zlezde ali, verovatno, ima i mikormetastaze u drugim delovima organizma.

takođe i bol u stomaku, tacnije zeludcu moze biti simptom

Moj muž se nije zalio ni na sta, bio je covek u najboljim godinama i zdravstveno skroz ok. Samo je u prolece 2017 zakacio grip (ili je to već onda bio neki predak covida?), kao i svi mi ostali u kuci, i prebolio ga brzo (tj. tako smo svi tada mislili). Narednih mesec dana se pomalo zalio na umor (cak manje od nas ostalih), svo vreme bio je na nogama i izgledao je normalno, radio sve redovno. Niti jedan jedini znak upozorenja niko nije video na njemu. Onda je jedan dan samo pao i tu vece su mi rekli da ima mikrocelularni tumor na oba plucna krila sa metastazama na jetri, mozgu, kostima...Kada sam pitala dr koliko meseci jos ima, on mi je rekao da ja imam nekoliko dana da odlucim gde cu da ga sahranim. Umro je 10 dana nakon postavljanja dijagnoze, od toga je posljednjih 7 bio u komi. Za tih par dana promjena na njemu bila je drastična, od jakog muskarca postao je biljka. Ja se i danas pitam kako je to sve bilo moguće i kako to da ni on ni mi oko njega mista nismo primetili.

Još samo da je napisano kome se obratiti i koje analize tražiti

Još da znaju da ga izleče, a ne hemoterapijom koja je već u razvijenim zemljama prošlost. U našoj zemlji koriste zastarele hemiterapeutike tako da samo ubrzaju kraj.

Treba disati duboko svaki dan i postiti, jer kiseonik ne prija malignim celijama, a hrana im prija.