Chez Vous

U Americi sam naucila nesto sto me je u pocetku nerviralo, a to je: da domacica/domacin ne bi 'padali s nogu" cesto se organizuju pot-luck vecere, ili ruckovi. To znaci da svako donese po nesto i onda se to sve stavi na sto, a drustvo uziva u prici i calabrckanju. A kada mi Balkanke po nesto spremimo, ili same organizujemo veceru, Amerikanci "padaju u nesvest." I sto je najveci stos, nasa najobicnija jela, za njih su "cudo od ukusa." Naravno, u pozitivnom smislu.

Slazem se sa komentarom Jelene. Amerikanci stvarno vole nasu tradicionalnu hranu, narocito prebranac, gibanicu, prasetinu a ni ajvar ili urnebes salata ne zaostaju. Ono sto me jos vise raduje, kada ih pozovem na veceru, je neformalnost ili lezernost u ponasanju, jer njima nista nije bezveze i uvek uzivaju i cene svaki trud koji ulozim kada spremam veceru. Zato svaka vecera i uspe, jer sam zadovoljna kada vidim koliko cene sve sto je na stolu.

Tekst je sjajan, ali je autorka zaboravila da pomene da svaka zemlja i svaka nacija imaju svoje obicaje kada je konzumiranje hrane u pitanju. Naravno, uhodanih obicaja se ne treba drzati kao pijan plota, ali nije naodmet znati ih. Recimo, da li ste znali da u Holandiji domacica sluzi goste keksom samo jednom, na pocetku vecere. Cim se svi posluze, kutija se zatvara, odlaze u vitrinu i ne iznosi drugi put pred goste. E sad, probajte vi da to primenite u Srbiji - ispascete u najmanju ruku neuctivi. U Kini, kada nazdravljate stojeci na nekom prijemu, casu nikada ne smete da podignete iznad glave prisutnih (sto nije bas jednostavno, s obzirom na prosecan rast Kineza), jer cete time uvrediti vecinu.

Na isti nacin i kod nas postoje izvesni lepi, stari obicaji, koje smo nasledili od ko zna kada. I koje bi valjalo ipak da cuvamo. Nisu losi. Ne treba se po svaku cenu silom uklapati u nekakvu "Evropu" ili "svet". Setite se Nusicevog "Sveta".

Prvo, u nasim gradskim kucama gosti se ne izuvaju. Selo je druga prica, tamo se do kucnog praga dolazi po zemlji i blatu. U gradu, ako je napolju blato ili sneg gosti, koji se vec doteraju za veceru, dolaze kolima ili taksijem, a ne gacaju po snegu u salonskoj obuci. Skuplja je steta na italijanskim cipelama od posute soli po ulicama, nego jedna voznja taksijem, zar ne? Naravno, ima hrabrijih ljudi koji i po mecavi idu pesice, njih treba uctivo pitati da li bi im bilo udobnije u papucama. Budite fleksibilni!

Drugo, nije lose setiti se ponekad bakinih obicaja, pa goste iznenaditi slatkom i vodom pre vecere. Ta shock terapija za stomak otvara ljudima apetit bolje od bilo kog aperitiva, pa nutkanje gostiju jelom postaje tako reci nepotrebno.

Trece, nismo svi te srece da zivimo u dublu. Ima dosta singl sveta, bilo bi lepo da se pojavi neki savet i za njih. Kako, recimo, usluziti i zabaviti goste u isto vreme, ako morate da stalno da pobijate zakone fizike, odnosno da budete u kuhinji i sa njima u isto vreme? Vecita dilema samaca (osecam da ce odgovor biti: prestanite da budete samci).

Cetvrto, balkanski obicaj da domacica rinta po kuhinji, a domacin zabavlja goste je out ... domacin i domacica pred gostima treba da se smenjuju, a da obaveze u kuhinji podele. Komentar o kecelji je bas bez veze: niti domacin sa pivskim stomakom u kecelji izgleda seksi (stavise, izgleda kao seoski kasapin), niti doterana i lepo gradjena domacica sa keceljom izgleda kao mucenica. Kecelja je radno odelo i mesto joj je u kuhinji. Stavlja i skida za 10 sekundi. Uvek je ostavljajte u kuhinji, prikopcajte je i skidajte po potrebi i ne pojavljujte se pred gostima u njoj.

Peto, carsav na stolu ima svoju funkciju. On stiti sam sto. Lakse je baciti carsav u masinu nego ponovo lakirati i politirati sto.

Sesto, nutkanje gostiju hranom nekima izgleda smesno, ali ima svog smisla: ljudi se zapricaju i zaborave na zeludac. Narocito ako se vide posle mnogo dugog vremena. Ne idemo svi na vecere da bismo samo zdrali i pili, za to postoje i restorani. Kljucni element vecere je druzenje.

Sedmo, balkanski take away: pakovanje ostataka hrane gostima za put datira iz vremena kada se na vecere putovalo satima ili danima. Mada to danas vise nema smisla, spakujte ipak gostima nesto kolaca ili torti. Narocito ako imaju decu koju nisu doveli na veceru. Bice vam zahvalni. Ljudi su osetljivi kada su deca u pitanju. A deca obozavaju slatkise, zar ne?

Tekst je kul, a komentari su još bolji. Svaka čast! :thumbup:

Pa sta ima veze sto cete ponekad goste zamoliti da izuju cipele (i ponudite im kucne papuce). Pa to se radi i u Americi (provereno), Japanu (provereno), Svedskoj (provereno), Turskoj (tamo se i sobarice izuju kada vam ulaze u hotelsku sobu). Ako je vece neformalno i opusteno, nije nikakva posebna slava, a napolju bljuzgavica i blato i gosti u cipelama sa kramponima. Naravno da se u salon ulazi u salonskim cipelama, ali samo u formalnoj poseti. Evo, na pr. moj muz i ja praktikujemo da pozovemo goste koji vole da kuvaju (naravno ne uvek samo takve goste). Obezbedimo sve potrebne namirnice i gosti uzivaju, a i mi i svi smo zadovoljni.

U Americi, kod Amerikanaca, nije uobicajeno da se skidaju cipele.

Da se ne svadjamo sada oko cipela :) Smatram da nije nekulturno ako zamolite goste da izuju cipele (mada ja to nikad ne radim). Bilo je mnogo polemika u kojim zemljama je obicaj da se skidaju cipele a u kojima ne, no ostavimo to po strani (to je najmanje vazno). Tema je kako prirediti prijatnu veceru. Svidja mi se komentar Ljilje iz LA kako su njeni gosti lezerni i nista im nije bezveze (takve i ja goste volim :) Odlican text, dobro je da ste ga stavili na vas sajt.

Predlazem crne ili tamne salvete sa ukrasnom trakom koja moze da ima i neki cvet. Vrlo je efektno sa belim stolnjakom i belim tanjirima.

Savet za samce (mada i nije najpoželjniji) je da veliki deo večere spreme pre dolaska gostiju. A ako dolazi jedan gost (koji pri tome može biti interesantan u promeni statusa samac), odradite jedan deo posla u kuhinji, pa ga zamolite da vam pomogne oko ostakta. Ovaj savet posebno važi za muškarce.
Što se tiče boja posuđa i stoljnjaka, pa ...
Probajte crnu prostirku, sa narandžastim i zelenim tanjirima
I naravno svetlom smanjenog intentiteta

Sve je OK samo sto bi ovakav clanak mogao da prodje 1999 ili 2000 godine kada je sve ovo navedeno bilo hit/fazon. Sada su drugi trendovi u modu. Sto se tradicije tice, tj. formalnih vecera, ni tu nije pogodjena tema, tako da je clanak jednostavno receno los.

Niko nije do sada spomenuo da je pozeljno da hrana treba da se sluzi u toplim tanjirima. Kuvana hrana je ukusnija kada je topla. U haldnim tanjirima hrana se brzo ohladi.Vecerinke , uz razgovor , taju mnogo duze tako da hrana se u hladnim anjirima brzo ohladi.Nekoliko minuta u rerni ili mikrotalasnoj peci je dovolno da tanjir bude mlak , spreman za sluzenje.
Nedavno sam bio goscen u Beogradu u nekoliko kuca. Supe mlake , a dok pecenje i povrce stigne na sto manje vise sve je hladno.
Isto tako cinije u kojima se servira hrana bi trebalo da budu predgrejani.
A sto se tice izuvanja - taj onbicaj ytradicjonalno pripada narodima sa delekog istoka i i muslimanske vere.Dame u svecanim haljinama sa papucama na nogama izgledaju komico. Isto to vazi i za muskarce u odelima.Veoma je uvredljivo da domacini diktiraju gostima kako i sta danose na nogama.

E, kad je obuca u pitanju evo resenja koje se praktikuje na Zapadu: ponesete u torbi cipele koje idu uz toaletu i presvecete ih kad stignete kod domacina. Tamo ljudi ne gacaju ulicama u cipelama koje su namenjene nekoj svecanosti, sem ako ne ulaze/izlaze iz taksija pred samim ulazom domacinove kuce.

Niko nije do sada spomenuo da je pozeljno da hrana treba da se sluzi u toplim tanjirima. Kuvana hrana je ukusnija kada je topla. U haldnim tanjirima hrana se brzo ohladi.Vecerinke , uz razgovor , taju mnogo duze tako da hrana se u hladnim anjirima brzo ohladi.Nekoliko minuta u rerni ili mikrotalasnoj peci je dovolno da tanjir bude mlak , spreman za sluzenje.
Nedavno sam bio goscen u Beogradu u nekoliko kuca. Supe mlake , a dok pecenje i povrce stigne na sto manje vise sve je hladno.
Isto tako cinije u kojima se servira hrana bi trebalo da budu predgrejani.
A sto se tice izuvanja - taj onbicaj ytradicjonalno pripada narodima sa delekog istoka i i muslimanske vere.Dame u svecanim haljinama sa papucama na nogama izgledaju komico. Isto to vazi i za muskarce u odelima.Veoma je uvredljivo da domacini diktiraju gostima kako i sta danose na nogama.

U Americi sam naucila nesto sto me je u pocetku nerviralo, a to je: da domacica/domacin ne bi 'padali s nogu" cesto se organizuju pot-luck vecere, ili ruckovi. To znaci da svako donese po nesto i onda se to sve stavi na sto, a drustvo uziva u prici i calabrckanju. A kada mi Balkanke po nesto spremimo, ili same organizujemo veceru, Amerikanci "padaju u nesvest." I sto je najveci stos, nasa najobicnija jela, za njih su "cudo od ukusa." Naravno, u pozitivnom smislu.

Pa sta ima veze sto cete ponekad goste zamoliti da izuju cipele (i ponudite im kucne papuce). Pa to se radi i u Americi (provereno), Japanu (provereno), Svedskoj (provereno), Turskoj (tamo se i sobarice izuju kada vam ulaze u hotelsku sobu). Ako je vece neformalno i opusteno, nije nikakva posebna slava, a napolju bljuzgavica i blato i gosti u cipelama sa kramponima. Naravno da se u salon ulazi u salonskim cipelama, ali samo u formalnoj poseti. Evo, na pr. moj muz i ja praktikujemo da pozovemo goste koji vole da kuvaju (naravno ne uvek samo takve goste). Obezbedimo sve potrebne namirnice i gosti uzivaju, a i mi i svi smo zadovoljni.

Slazem se sa komentarom Jelene. Amerikanci stvarno vole nasu tradicionalnu hranu, narocito prebranac, gibanicu, prasetinu a ni ajvar ili urnebes salata ne zaostaju. Ono sto me jos vise raduje, kada ih pozovem na veceru, je neformalnost ili lezernost u ponasanju, jer njima nista nije bezveze i uvek uzivaju i cene svaki trud koji ulozim kada spremam veceru. Zato svaka vecera i uspe, jer sam zadovoljna kada vidim koliko cene sve sto je na stolu.

U Americi, kod Amerikanaca, nije uobicajeno da se skidaju cipele.

Da se ne svadjamo sada oko cipela :) Smatram da nije nekulturno ako zamolite goste da izuju cipele (mada ja to nikad ne radim). Bilo je mnogo polemika u kojim zemljama je obicaj da se skidaju cipele a u kojima ne, no ostavimo to po strani (to je najmanje vazno). Tema je kako prirediti prijatnu veceru. Svidja mi se komentar Ljilje iz LA kako su njeni gosti lezerni i nista im nije bezveze (takve i ja goste volim :) Odlican text, dobro je da ste ga stavili na vas sajt.

Sve je OK samo sto bi ovakav clanak mogao da prodje 1999 ili 2000 godine kada je sve ovo navedeno bilo hit/fazon. Sada su drugi trendovi u modu. Sto se tradicije tice, tj. formalnih vecera, ni tu nije pogodjena tema, tako da je clanak jednostavno receno los.

Tekst je sjajan, ali je autorka zaboravila da pomene da svaka zemlja i svaka nacija imaju svoje obicaje kada je konzumiranje hrane u pitanju. Naravno, uhodanih obicaja se ne treba drzati kao pijan plota, ali nije naodmet znati ih. Recimo, da li ste znali da u Holandiji domacica sluzi goste keksom samo jednom, na pocetku vecere. Cim se svi posluze, kutija se zatvara, odlaze u vitrinu i ne iznosi drugi put pred goste. E sad, probajte vi da to primenite u Srbiji - ispascete u najmanju ruku neuctivi. U Kini, kada nazdravljate stojeci na nekom prijemu, casu nikada ne smete da podignete iznad glave prisutnih (sto nije bas jednostavno, s obzirom na prosecan rast Kineza), jer cete time uvrediti vecinu.

Na isti nacin i kod nas postoje izvesni lepi, stari obicaji, koje smo nasledili od ko zna kada. I koje bi valjalo ipak da cuvamo. Nisu losi. Ne treba se po svaku cenu silom uklapati u nekakvu "Evropu" ili "svet". Setite se Nusicevog "Sveta".

Prvo, u nasim gradskim kucama gosti se ne izuvaju. Selo je druga prica, tamo se do kucnog praga dolazi po zemlji i blatu. U gradu, ako je napolju blato ili sneg gosti, koji se vec doteraju za veceru, dolaze kolima ili taksijem, a ne gacaju po snegu u salonskoj obuci. Skuplja je steta na italijanskim cipelama od posute soli po ulicama, nego jedna voznja taksijem, zar ne? Naravno, ima hrabrijih ljudi koji i po mecavi idu pesice, njih treba uctivo pitati da li bi im bilo udobnije u papucama. Budite fleksibilni!

Drugo, nije lose setiti se ponekad bakinih obicaja, pa goste iznenaditi slatkom i vodom pre vecere. Ta shock terapija za stomak otvara ljudima apetit bolje od bilo kog aperitiva, pa nutkanje gostiju jelom postaje tako reci nepotrebno.

Trece, nismo svi te srece da zivimo u dublu. Ima dosta singl sveta, bilo bi lepo da se pojavi neki savet i za njih. Kako, recimo, usluziti i zabaviti goste u isto vreme, ako morate da stalno da pobijate zakone fizike, odnosno da budete u kuhinji i sa njima u isto vreme? Vecita dilema samaca (osecam da ce odgovor biti: prestanite da budete samci).

Cetvrto, balkanski obicaj da domacica rinta po kuhinji, a domacin zabavlja goste je out ... domacin i domacica pred gostima treba da se smenjuju, a da obaveze u kuhinji podele. Komentar o kecelji je bas bez veze: niti domacin sa pivskim stomakom u kecelji izgleda seksi (stavise, izgleda kao seoski kasapin), niti doterana i lepo gradjena domacica sa keceljom izgleda kao mucenica. Kecelja je radno odelo i mesto joj je u kuhinji. Stavlja i skida za 10 sekundi. Uvek je ostavljajte u kuhinji, prikopcajte je i skidajte po potrebi i ne pojavljujte se pred gostima u njoj.

Peto, carsav na stolu ima svoju funkciju. On stiti sam sto. Lakse je baciti carsav u masinu nego ponovo lakirati i politirati sto.

Sesto, nutkanje gostiju hranom nekima izgleda smesno, ali ima svog smisla: ljudi se zapricaju i zaborave na zeludac. Narocito ako se vide posle mnogo dugog vremena. Ne idemo svi na vecere da bismo samo zdrali i pili, za to postoje i restorani. Kljucni element vecere je druzenje.

Sedmo, balkanski take away: pakovanje ostataka hrane gostima za put datira iz vremena kada se na vecere putovalo satima ili danima. Mada to danas vise nema smisla, spakujte ipak gostima nesto kolaca ili torti. Narocito ako imaju decu koju nisu doveli na veceru. Bice vam zahvalni. Ljudi su osetljivi kada su deca u pitanju. A deca obozavaju slatkise, zar ne?

Predlazem crne ili tamne salvete sa ukrasnom trakom koja moze da ima i neki cvet. Vrlo je efektno sa belim stolnjakom i belim tanjirima.

Savet za samce (mada i nije najpoželjniji) je da veliki deo večere spreme pre dolaska gostiju. A ako dolazi jedan gost (koji pri tome može biti interesantan u promeni statusa samac), odradite jedan deo posla u kuhinji, pa ga zamolite da vam pomogne oko ostakta. Ovaj savet posebno važi za muškarce.
Što se tiče boja posuđa i stoljnjaka, pa ...
Probajte crnu prostirku, sa narandžastim i zelenim tanjirima
I naravno svetlom smanjenog intentiteta

E, kad je obuca u pitanju evo resenja koje se praktikuje na Zapadu: ponesete u torbi cipele koje idu uz toaletu i presvecete ih kad stignete kod domacina. Tamo ljudi ne gacaju ulicama u cipelama koje su namenjene nekoj svecanosti, sem ako ne ulaze/izlaze iz taksija pred samim ulazom domacinove kuce.

Tekst je kul, a komentari su još bolji. Svaka čast! :thumbup: