"Rak je dobra smrt i lečenje je gubitak vremena"

Ma divna smrt, sve dok doticni ne bude oboleo od raka, onda ce pevati drugu pesmu. Otac mi je umro od ove bolesti i ne verujem da ima smrti sa vise muke I manje dostojanstva od ove.

pa po srpskoj statistici, rak baš i nije bolest starih ljudi.

Lako je o bolesti pricati kad nemas tu vrstu iskustva. Pitam se da li bi g-din doktor od 4-iri smrti izabrao rak?

Prvo, najgore je onom koga nema, porodica vec nekako prebrodi, drugo, od smrti gore je umiranje, a umiranje od raka je cesto dugo i vrlo mucno za bolesnog, kao i za okolinu. Ako mogu da biram, uvek bih izabrao trenutnu smrt. A ovaj onkolog bi verovatno drugacije mislio kad bi se ne daj boze sam razboleo od raka. Ovako je vrlo lako sa strane pametovati.

Majka mi je umrla iznenadnom smrcu, u kasnim 50im, otac umro 2 god kasnije od raka pluca, u ranim sedamdesetim.

Gori je rak. Ostaje vam urezana patnja tog coveka i beskrajna tuga dok ga gledate bespomocnog.

Sok,neverica i na kraju pomirenje...Dok prolazite sve faze ove okrutne bolesti,koje na kraju u dosta slučajeva dovedu do smrti dobijete vreme koje vam omogući da se oprostite od svojih bližnjih.Borite se za svaki dan za koji vam se pruzi i najmanja nada da provedete zajedno.Ali za obolelog je daleko od "dobre smrti"Borite se za svaki dan....

Pitao bih ga ja sta misli o tome da neko njegov oboli od raka!?
Imao sam takav slucaj u porodici i znam kako smo to prezivljavali.
Gledas svog najblizeg kako se pati,ne mozes mu pomoci,lekari odmahuju glavom,a on te gleda molecivim pogledom i trazi spas.
Nikada se u zivotu nisam osecao bespomocnijim.
Da,otac mi je umro od raka i samo spoznaja da smo ucinili sve sto smo mogli nam je pomogla da ostanemo normalni!
Lako je pricati o drugima,dok se ne dogodi tebi licno!

Velika je to nesreca kad gledas nekog bliskog kako se gasi polako. Zivot cesto ume da priredi iznenadjenja ali je to najmucnije gledati i prozivljavati sa obolelim.

Imam 57 godina, pre 7 godina sam operisao rak debelog creva. Ziv sam hvala bogu, ne zivim kao pre u penziji sam. Docekao sam dvoje unucadi, oboje ih cuvam, osecam se ipak korisnim. Treba se boriti do kraja

Kod mene, rak, u 37 godina. Za sad je sve ok, ali svakog dana zamolim dragog boga, da ako mi dodje vreme da me uzme, da mi posalje jednu srcku. Da mogu da biram, ne bi nikako izabrala opet teske operacije, hemo, zracenja...Patnja je to uzasna i tezak nacin da se ode sa ovoga sveta. I za mene, i za moje bliznje.

Ja bih izabrala srcku, rak je dug i bolan :(

Хвала докторе, на доброти, што и теби желим!

Nema dostojanstva u umiranju od kancera, iznenadna smrt je bolja. Ali stari ljudi bi zaista, po svoljoj volji da oduzmu sve sto je moguce od mladih, sede po ordinacijama po ceo dan dok mladji ne stignu da zakazu ni pregled, zaradjujuci im penzije koje sami nece imati. Ja imam 50g, necu biti kao oni.

За овога тзв.доктора је чак и Менгеле оличење хуманости.

Besmislica je da ovaj čovek "ne zna šta je rak". Doktor je samo smetnuo s uma da mi već odavno nismo prirodna bića, ne živimo u prirodnim staništima, ne hranimo se prirodnom hranom, više čak i ne dišemo prirodni vazduh već mešavinu gasova koju smo sami stvorili. Medicina je direktno suprotna prirodnoj evoluciji vrste i omogućuje da oni koji ne bi ni zakoračili u život ostave i potomke. Čovek radi toliko mnogo "neprirodnih" stvari.... Zapravo sve, jer definicija "veštačkog" je "stvoreno od čoveka".
Ako se već život čoveka održava potpuno veštački, nije prirodno, ali jeste normalno da i smrt bude veštačka, odnosno da se odlaže na svaki mogući način sve dok to čovek želi i može.

Ima deda i baba koji bi voleli da unuce pre njih umre,toliko su prokleti.

ma sjajno.hajde sada da sva sredstva usmerimo ka pronalaženju što efikasnijih oružja za masovno uništenje.kakvi sve opskurni likovi gamižu planetom majko božja!

"Rak je dobra smrt i lečenje je gubitak vremena"
Ko misli da je rak dobar , ja mu zelim dobar rak !

Imao sam par slucajeva u okolini gde su ljudi umrli od raka. Naime, svako od njih se par meseci pre smrti osecao dobro i njegovo stanje je krenulo na bolje, a onda naprasno krene sve gore i gore i osoba umre. To je frapantno i zanima me zasto se desava.

Priča neko ko je lekar i ljude vidi samo u intrrakciji u bolnici. Možda bi onkoloski psiholog imao više da kaže. U međuvremenu, veliko je pitanje šta on smatra "mladim" i "starim" za lečenje, mnogo mladih ljudi oboli od raka i neoohodno je istrazivati i pronaći bolja rešenja. Jedna tetka je nakon rođenja dece dobila rak materice, lečila se i već 20 godina je ok. To je bar 20 godina koje inače ne bi imala a njena deca ne bi imala majku. Deda je u 76 godini umro od raka želuca, dijagnoza previše brzo napreduje nema zašto da se leči, bio je kući dok bolovi i nemoć nisu prevagnuli da mora da bude na lekovima 24h,oko poslednjih nedelju dana života. Svako ko je gledao to, kako se neko koga volite potpuno transformise, postaje nemoćan, slab, u bolovima konstantnim, gubitak težine i mišića, razume sav užas ove bolesti, i kako ponekad eutanazija nije loša stvar. On nema iskustvo sa time. Pri tom kod nas lekari i rođaci često donose odluku da se to ne saopštava obolelom ako ne može da se leči..

Moj otac je umro mlad od aneurizme kad sam imao 24 godine, i nije mi se to dopalo. Slazem se sa naslovom. Mislim da ovi sto prizeljkuju iznenadnu smrt od infarkta ili aneurizme, to je zato sto se plase smrti. Ja bih voleo da znam unapred, da imam vremena da zavrsim to sto treba da se zavrsi, da sredim sto treba da se sredi, da uradim jos par puta to sto sam voleo. A ovo, patnje, bol, depresija, levo, desno... To je dobro. To je priroda uredila da se covek pomiri sa svojim gasenjem, i da na njega gleda kao na prihvatljiv izlaz. Uostalom, ko se ikad izlecio? Koliko je trajalo to "izlecenje". Nema od toga nista. U pravu je taj, rak je dobra smrt, a lecenje je gubljenje vremena. Video sam to par puta. I ko se lecio, i ko se nije lecio, na kraju je bilo isto. Mozda je produzio trajanje za kratko vreme, ali je morao da se odrekne svega sto je voleo. Zasto bih ja trebalo da hocu da budem ziv na taj nacin?

U vreme Rima prosečan vek je bio 21 godinu.Starima su se smatrali ljudi preko 50 godina.Ovo se menjalo vremenom na 40.50 pa skoro u mojoj mladosti svi preko 70 god su smatrani jako starima.To je bilo tek pre 40-50 godina.Sada je to 80 pa i 90 godina.Hoču da kažem da nema granice u trajanju ljudskog života.Trud da se život poboljša i produži duboko je povezan sa napretkom ljudske rase.Rak je samo jedna prepreka u tom trudu i njegovim iskorenjivanjem će se opet produžiti ljudski život.I tako sve do granice ljudske mašte.A posle toga mašine sa ljudskom inteligencijom,osećanjima i svim što ljude čini živim.Kloniranje.veštačka oplodnja,genetski inžinjering su samo nagoveštaji šta nas očekuje u budućnosti.Zato ovaj doktor lupa gluposi i izjava mu je na nivou naciste iz konc logora!

Ma ja bih voleo da zivim jos 200 godina samo kada bih bio siguran da ce to 'bolje sutra' konacno da dodje. Cisto onako, da vidim i dozivim i to 'bolje sutra'. U suprotnom bolje da me nema odma' nego da me ima u jos gorem sutra.

Ne razumem zašto su svi protiv eutanazije. Kada ti otkriju ovu opaku bolest jednostavno zatražiš tu injekciju i lepo skratiš sebi muke, uštediš svojoj porodici i bol i patnju i vreme i novac jer ćeš na kraju ipak isto da završiš pod zemljom. Čemu mrcvarenje kad može dostojanstveno?!

Mama mi je preminula od raka u 59-toj godini zivota nako godinu i po dana od dijagnoze. Niko ne zasluzuje da umre u takvim mukama i "dobra smrt" ne postoji. kako smrt moze da bude dobra?

Ima logike to sto prica.

@milovan
Dobijas minuse zato što to što govoriš ni najmanje nije objektivno i odvojeno od emocija, zapravo kompletno tvoje shvatanje ove priče je jako subjektivno i zasićeno emocijama. Svako ko ima u svojoj sredini osobu koja se uspešno izlečila i godinama posle normalno živi se neće složiti sa tvojom idejom da je lečenje besmisleno niti da zahteva da ostatak života provedeš na nezadovoljavajuc način. Jedno je imati vremena da sve središ, da se oprostiš a nešto sasvim drugo da se mesec dana moliš bogu da prestane i da već jednom umreš. Takođe tvoja lična nemoć da svoj život živiš na zadovoljavajuc način u iskrenim odnosima pa ti je potreban izgovor smrti da "konačno sve oteraš" i da te ostave na miru, ne oslikava stavove ljudi koji već iskreno i autentično žive pa im taj "konačni izgovor" nije potreban i neće se složiti sa tobom. Ali opet ti na celu priču gledaš jako subjektivno i ne kapiraš da je neko mogao da ima drugačije iskustvo, drugačije želje i sa ili bez straha od smrti. To je tvoja priča nemoj tražiti izgovore zašto svi moraju da se slože sa tobom.

A gde on tu postuje pravo pacijenata u odnosu na 1.starost, rasu, pol itd. Smatram da bi svi trebali da imaju prava na adekvatnu zdravstvenu zastitu, od novorodjenceta u porodilistu, do baba i deda na odeljenju interne medicine ili nekog drugog odeljenja. Zdravstveni sam radnik, i iskreno ne zelim da pravim razliku medju pacijentima na osnovu starosti, sve su to zive duse i oni najmladji i oni najstariji. Ne zaboravite da su i oni najstariji nekada bili mladi, a nekada bebe. Ne zaboravite da cete mozda i vi doci u te stare godine, i da cete mozda zavrsiti u toj istoj bolesnickoj postelji, jos kako cete se osecati kada vas neko otpise zbog starosti? Medicina je pre svega human posao, a ona osoba koja ce da diskriminise ljude, ne treba medicinom ni da se bavi. Medicina treba da napreduje, a lekovi za bolesti treba da se otkriju, jer je to svrha medicine, lecenje naroda.

Realno.

Je li, jel bas mora na ovom svetu kad god neko kaze nesto razumno, objektivno, odvojeno od emocija, da krene masovno dranje? Ne razumem ove koji lupaju minuse na moj komentar dole. Ja njih ne ubedjujem da i oni budu fanovi ideje da je bolje znati unapred vreme svoje smrti. Samo sam napisao sta je moje misljenje.

Doduse, koliko vidim, 90% ovih komentara koji negativno komentarisu ovaj tekst nisu tu iz nekog altruizma ili cega vec, nego ili je u pitanju strah od smrti, ili je komentatorima bilo mučno da prisustvuju necijoj polaganoj smrti, ili im je odbojna ta ideja. Oni su tu znas najvazniji, i sto se njima bilo mucno. Sta da im kazem. Očvrsnite malo.

A ovi pa sto bi kao da dobiju infarkt ili da ih udari autobus, oni kad to pricaju, njima je to samo maglovita ideja o nekom tamo danu nekada, za 30, 40 godina, mozda. Oni ne pomisljaju da je taj dan mozda danas, mozda sada, mozda za pet minuta.

Što se tiče mene, godinama "kontempliram" na tu temu, i ubeđen sam da je bolje znati. U stvari, bilo bi čak veoma oslobadjajuce. Bio bi to ultimativni izgovor za zahtev da se konacno svi i sve oteraju dodjavola, i da se od svih izricito zahteva da ostave subjekta na miru, da bar tih nekoliko meseci bude potpuno slobodan, daleko od svih tih "zabrinutih" , "empaticnih" i "čovečnih", ha ha ha ha ha...

Kada vec prica takve stvari, red je da da otkaz i promeni profesiju. A rak je izleciv! Mnogi sami sebe sahrane cim dobiju dijagnozu jer je ukorenjeno verovanje da je smrt neminovna. Svima koji su bolesni zelim da se bore i ne klonu duhom i da ne citaju ove gluposti.

ma dao bog da i on dobije neki rak pa da vidimo onda sta ce ds kaze,

Tema je komplikovana i teđko je biti pametan. Ponekad je rak u takvoj fazi da je zaista neizlečiv. Da li je u takvim situacijama bolje da čovek kvalitetno poživio još 6 meseci, ili da se vuče po hemoterapijima i zračenjima 18 meseci? Teško je tu biti pametan. Sahranio sam bliske članove porodice i znam koliko je patnje u tim poslednjim mesecima, bez obzira na sva povraćanja i gubitak kose koji su prethodili tokom lečenja. U odnosu na "brzu i laku smrt", rak opet omogući čoveku i porodici da se pripreme za rastanak. Što se tiče cene lečenja raka, tu bi imao šta da kažem, ali mi pristojnost ne dozvoljava. Isto se odnosi i na srpsku praksu da čovek umire, a lekari i rodbina se prave ludi, kao nije mu ništa. pacijentu se MORA reći istina.

Lepo je živeti

Čovek je samo surovo realan i kao takav neprijatan za sve koji veruju u šarene laže. :(

covek je upravu! Cela medicina se pretvorila u biznis i samo biznis! Kada ti prodaju lek pozele ti da se sto pre razbolis i dodjes ponovo a da ne pricam o aidsu itd. Svako ko je prišao istraživanjem brzom, jednostavnom i jeftinom leku ili rešenju za neki problem (alternativni izvori energije, lečenje aidsa/raka ili npr. uber) odmah ga saseku u korenu.

Ovo sto je rekao za mlade je u redu po meni, svaka smrt je neizbezna desice se kad tad. Svaki od ovih nacina umiranja nije prijatan .Volite sebe i druge, jer kako rece jedan psiholog rak je bolest uma, tela i duse. Dobro razmislite sa cim se trujete prvo misli,pa supstance, alkohol,losa hrana, cigarete, itd. Zelite sebi dobro, i bice vam dobro.

I to kaze ugledni onkolog! Pa kako je stekao ugled? Zar ne stoje iza toga brojna izljecenja od ove bolesti ili barem produzenje zivota "na duze"? Ako nema nista od toga, ne bi trebalo da ima smisla ni postojanje ljekara ovog profila.

Bolje i smrt nego li dugotrajno ili ikakvo podrvgavanje kemoterapijama i citostaticima. Poznavala sam najmanje deset osoba različite životne dobi koje su nakon mukotrpnih terapija umrle. U stvari ne poznajem nikoga tko se izliječio. Više vjerujem alternativnim načinima "liječenja" i kako reče slavni filozof kada su ga osudili na smrt:
Vrijeme je, da ja pođem u smrt, a vi u život. A tko od nas ide boljoj sudbini, to nitko ne zna.

U potpunosti se slažem sa Vama kolega Sidarta.

Realno.

Ima logike to sto prica.

Moj otac je umro mlad od aneurizme kad sam imao 24 godine, i nije mi se to dopalo. Slazem se sa naslovom. Mislim da ovi sto prizeljkuju iznenadnu smrt od infarkta ili aneurizme, to je zato sto se plase smrti. Ja bih voleo da znam unapred, da imam vremena da zavrsim to sto treba da se zavrsi, da sredim sto treba da se sredi, da uradim jos par puta to sto sam voleo. A ovo, patnje, bol, depresija, levo, desno... To je dobro. To je priroda uredila da se covek pomiri sa svojim gasenjem, i da na njega gleda kao na prihvatljiv izlaz. Uostalom, ko se ikad izlecio? Koliko je trajalo to "izlecenje". Nema od toga nista. U pravu je taj, rak je dobra smrt, a lecenje je gubljenje vremena. Video sam to par puta. I ko se lecio, i ko se nije lecio, na kraju je bilo isto. Mozda je produzio trajanje za kratko vreme, ali je morao da se odrekne svega sto je voleo. Zasto bih ja trebalo da hocu da budem ziv na taj nacin?

Je li, jel bas mora na ovom svetu kad god neko kaze nesto razumno, objektivno, odvojeno od emocija, da krene masovno dranje? Ne razumem ove koji lupaju minuse na moj komentar dole. Ja njih ne ubedjujem da i oni budu fanovi ideje da je bolje znati unapred vreme svoje smrti. Samo sam napisao sta je moje misljenje.

Doduse, koliko vidim, 90% ovih komentara koji negativno komentarisu ovaj tekst nisu tu iz nekog altruizma ili cega vec, nego ili je u pitanju strah od smrti, ili je komentatorima bilo mučno da prisustvuju necijoj polaganoj smrti, ili im je odbojna ta ideja. Oni su tu znas najvazniji, i sto se njima bilo mucno. Sta da im kazem. Očvrsnite malo.

A ovi pa sto bi kao da dobiju infarkt ili da ih udari autobus, oni kad to pricaju, njima je to samo maglovita ideja o nekom tamo danu nekada, za 30, 40 godina, mozda. Oni ne pomisljaju da je taj dan mozda danas, mozda sada, mozda za pet minuta.

Što se tiče mene, godinama "kontempliram" na tu temu, i ubeđen sam da je bolje znati. U stvari, bilo bi čak veoma oslobadjajuce. Bio bi to ultimativni izgovor za zahtev da se konacno svi i sve oteraju dodjavola, i da se od svih izricito zahteva da ostave subjekta na miru, da bar tih nekoliko meseci bude potpuno slobodan, daleko od svih tih "zabrinutih" , "empaticnih" i "čovečnih", ha ha ha ha ha...

Čovek je samo surovo realan i kao takav neprijatan za sve koji veruju u šarene laže. :(

Nema dostojanstva u umiranju od kancera, iznenadna smrt je bolja. Ali stari ljudi bi zaista, po svoljoj volji da oduzmu sve sto je moguce od mladih, sede po ordinacijama po ceo dan dok mladji ne stignu da zakazu ni pregled, zaradjujuci im penzije koje sami nece imati. Ja imam 50g, necu biti kao oni.

Ima deda i baba koji bi voleli da unuce pre njih umre,toliko su prokleti.

За овога тзв.доктора је чак и Менгеле оличење хуманости.

covek je upravu! Cela medicina se pretvorila u biznis i samo biznis! Kada ti prodaju lek pozele ti da se sto pre razbolis i dodjes ponovo a da ne pricam o aidsu itd. Svako ko je prišao istraživanjem brzom, jednostavnom i jeftinom leku ili rešenju za neki problem (alternativni izvori energije, lečenje aidsa/raka ili npr. uber) odmah ga saseku u korenu.

Ne razumem zašto su svi protiv eutanazije. Kada ti otkriju ovu opaku bolest jednostavno zatražiš tu injekciju i lepo skratiš sebi muke, uštediš svojoj porodici i bol i patnju i vreme i novac jer ćeš na kraju ipak isto da završiš pod zemljom. Čemu mrcvarenje kad može dostojanstveno?!

ma dao bog da i on dobije neki rak pa da vidimo onda sta ce ds kaze,

pa po srpskoj statistici, rak baš i nije bolest starih ljudi.

"Rak je dobra smrt i lečenje je gubitak vremena"
Ko misli da je rak dobar , ja mu zelim dobar rak !

Ma divna smrt, sve dok doticni ne bude oboleo od raka, onda ce pevati drugu pesmu. Otac mi je umro od ove bolesti i ne verujem da ima smrti sa vise muke I manje dostojanstva od ove.

Хвала докторе, на доброти, што и теби желим!

Prvo, najgore je onom koga nema, porodica vec nekako prebrodi, drugo, od smrti gore je umiranje, a umiranje od raka je cesto dugo i vrlo mucno za bolesnog, kao i za okolinu. Ako mogu da biram, uvek bih izabrao trenutnu smrt. A ovaj onkolog bi verovatno drugacije mislio kad bi se ne daj boze sam razboleo od raka. Ovako je vrlo lako sa strane pametovati.

Pitao bih ga ja sta misli o tome da neko njegov oboli od raka!?
Imao sam takav slucaj u porodici i znam kako smo to prezivljavali.
Gledas svog najblizeg kako se pati,ne mozes mu pomoci,lekari odmahuju glavom,a on te gleda molecivim pogledom i trazi spas.
Nikada se u zivotu nisam osecao bespomocnijim.
Da,otac mi je umro od raka i samo spoznaja da smo ucinili sve sto smo mogli nam je pomogla da ostanemo normalni!
Lako je pricati o drugima,dok se ne dogodi tebi licno!

Besmislica je da ovaj čovek "ne zna šta je rak". Doktor je samo smetnuo s uma da mi već odavno nismo prirodna bića, ne živimo u prirodnim staništima, ne hranimo se prirodnom hranom, više čak i ne dišemo prirodni vazduh već mešavinu gasova koju smo sami stvorili. Medicina je direktno suprotna prirodnoj evoluciji vrste i omogućuje da oni koji ne bi ni zakoračili u život ostave i potomke. Čovek radi toliko mnogo "neprirodnih" stvari.... Zapravo sve, jer definicija "veštačkog" je "stvoreno od čoveka".
Ako se već život čoveka održava potpuno veštački, nije prirodno, ali jeste normalno da i smrt bude veštačka, odnosno da se odlaže na svaki mogući način sve dok to čovek želi i može.

U vreme Rima prosečan vek je bio 21 godinu.Starima su se smatrali ljudi preko 50 godina.Ovo se menjalo vremenom na 40.50 pa skoro u mojoj mladosti svi preko 70 god su smatrani jako starima.To je bilo tek pre 40-50 godina.Sada je to 80 pa i 90 godina.Hoču da kažem da nema granice u trajanju ljudskog života.Trud da se život poboljša i produži duboko je povezan sa napretkom ljudske rase.Rak je samo jedna prepreka u tom trudu i njegovim iskorenjivanjem će se opet produžiti ljudski život.I tako sve do granice ljudske mašte.A posle toga mašine sa ljudskom inteligencijom,osećanjima i svim što ljude čini živim.Kloniranje.veštačka oplodnja,genetski inžinjering su samo nagoveštaji šta nas očekuje u budućnosti.Zato ovaj doktor lupa gluposi i izjava mu je na nivou naciste iz konc logora!

U potpunosti se slažem sa Vama kolega Sidarta.

Ma ja bih voleo da zivim jos 200 godina samo kada bih bio siguran da ce to 'bolje sutra' konacno da dodje. Cisto onako, da vidim i dozivim i to 'bolje sutra'. U suprotnom bolje da me nema odma' nego da me ima u jos gorem sutra.

Kod mene, rak, u 37 godina. Za sad je sve ok, ali svakog dana zamolim dragog boga, da ako mi dodje vreme da me uzme, da mi posalje jednu srcku. Da mogu da biram, ne bi nikako izabrala opet teske operacije, hemo, zracenja...Patnja je to uzasna i tezak nacin da se ode sa ovoga sveta. I za mene, i za moje bliznje.

Bolje i smrt nego li dugotrajno ili ikakvo podrvgavanje kemoterapijama i citostaticima. Poznavala sam najmanje deset osoba različite životne dobi koje su nakon mukotrpnih terapija umrle. U stvari ne poznajem nikoga tko se izliječio. Više vjerujem alternativnim načinima "liječenja" i kako reče slavni filozof kada su ga osudili na smrt:
Vrijeme je, da ja pođem u smrt, a vi u život. A tko od nas ide boljoj sudbini, to nitko ne zna.

Sok,neverica i na kraju pomirenje...Dok prolazite sve faze ove okrutne bolesti,koje na kraju u dosta slučajeva dovedu do smrti dobijete vreme koje vam omogući da se oprostite od svojih bližnjih.Borite se za svaki dan za koji vam se pruzi i najmanja nada da provedete zajedno.Ali za obolelog je daleko od "dobre smrti"Borite se za svaki dan....

Lako je o bolesti pricati kad nemas tu vrstu iskustva. Pitam se da li bi g-din doktor od 4-iri smrti izabrao rak?

Mama mi je preminula od raka u 59-toj godini zivota nako godinu i po dana od dijagnoze. Niko ne zasluzuje da umre u takvim mukama i "dobra smrt" ne postoji. kako smrt moze da bude dobra?

Majka mi je umrla iznenadnom smrcu, u kasnim 50im, otac umro 2 god kasnije od raka pluca, u ranim sedamdesetim.

Gori je rak. Ostaje vam urezana patnja tog coveka i beskrajna tuga dok ga gledate bespomocnog.

Velika je to nesreca kad gledas nekog bliskog kako se gasi polako. Zivot cesto ume da priredi iznenadjenja ali je to najmucnije gledati i prozivljavati sa obolelim.

ma sjajno.hajde sada da sva sredstva usmerimo ka pronalaženju što efikasnijih oružja za masovno uništenje.kakvi sve opskurni likovi gamižu planetom majko božja!

A gde on tu postuje pravo pacijenata u odnosu na 1.starost, rasu, pol itd. Smatram da bi svi trebali da imaju prava na adekvatnu zdravstvenu zastitu, od novorodjenceta u porodilistu, do baba i deda na odeljenju interne medicine ili nekog drugog odeljenja. Zdravstveni sam radnik, i iskreno ne zelim da pravim razliku medju pacijentima na osnovu starosti, sve su to zive duse i oni najmladji i oni najstariji. Ne zaboravite da su i oni najstariji nekada bili mladi, a nekada bebe. Ne zaboravite da cete mozda i vi doci u te stare godine, i da cete mozda zavrsiti u toj istoj bolesnickoj postelji, jos kako cete se osecati kada vas neko otpise zbog starosti? Medicina je pre svega human posao, a ona osoba koja ce da diskriminise ljude, ne treba medicinom ni da se bavi. Medicina treba da napreduje, a lekovi za bolesti treba da se otkriju, jer je to svrha medicine, lecenje naroda.

Kada vec prica takve stvari, red je da da otkaz i promeni profesiju. A rak je izleciv! Mnogi sami sebe sahrane cim dobiju dijagnozu jer je ukorenjeno verovanje da je smrt neminovna. Svima koji su bolesni zelim da se bore i ne klonu duhom i da ne citaju ove gluposti.

Ovo sto je rekao za mlade je u redu po meni, svaka smrt je neizbezna desice se kad tad. Svaki od ovih nacina umiranja nije prijatan .Volite sebe i druge, jer kako rece jedan psiholog rak je bolest uma, tela i duse. Dobro razmislite sa cim se trujete prvo misli,pa supstance, alkohol,losa hrana, cigarete, itd. Zelite sebi dobro, i bice vam dobro.

Ja bih izabrala srcku, rak je dug i bolan :(

Priča neko ko je lekar i ljude vidi samo u intrrakciji u bolnici. Možda bi onkoloski psiholog imao više da kaže. U međuvremenu, veliko je pitanje šta on smatra "mladim" i "starim" za lečenje, mnogo mladih ljudi oboli od raka i neoohodno je istrazivati i pronaći bolja rešenja. Jedna tetka je nakon rođenja dece dobila rak materice, lečila se i već 20 godina je ok. To je bar 20 godina koje inače ne bi imala a njena deca ne bi imala majku. Deda je u 76 godini umro od raka želuca, dijagnoza previše brzo napreduje nema zašto da se leči, bio je kući dok bolovi i nemoć nisu prevagnuli da mora da bude na lekovima 24h,oko poslednjih nedelju dana života. Svako ko je gledao to, kako se neko koga volite potpuno transformise, postaje nemoćan, slab, u bolovima konstantnim, gubitak težine i mišića, razume sav užas ove bolesti, i kako ponekad eutanazija nije loša stvar. On nema iskustvo sa time. Pri tom kod nas lekari i rođaci često donose odluku da se to ne saopštava obolelom ako ne može da se leči..

Imao sam par slucajeva u okolini gde su ljudi umrli od raka. Naime, svako od njih se par meseci pre smrti osecao dobro i njegovo stanje je krenulo na bolje, a onda naprasno krene sve gore i gore i osoba umre. To je frapantno i zanima me zasto se desava.

Imam 57 godina, pre 7 godina sam operisao rak debelog creva. Ziv sam hvala bogu, ne zivim kao pre u penziji sam. Docekao sam dvoje unucadi, oboje ih cuvam, osecam se ipak korisnim. Treba se boriti do kraja

Tema je komplikovana i teđko je biti pametan. Ponekad je rak u takvoj fazi da je zaista neizlečiv. Da li je u takvim situacijama bolje da čovek kvalitetno poživio još 6 meseci, ili da se vuče po hemoterapijima i zračenjima 18 meseci? Teško je tu biti pametan. Sahranio sam bliske članove porodice i znam koliko je patnje u tim poslednjim mesecima, bez obzira na sva povraćanja i gubitak kose koji su prethodili tokom lečenja. U odnosu na "brzu i laku smrt", rak opet omogući čoveku i porodici da se pripreme za rastanak. Što se tiče cene lečenja raka, tu bi imao šta da kažem, ali mi pristojnost ne dozvoljava. Isto se odnosi i na srpsku praksu da čovek umire, a lekari i rodbina se prave ludi, kao nije mu ništa. pacijentu se MORA reći istina.

@milovan
Dobijas minuse zato što to što govoriš ni najmanje nije objektivno i odvojeno od emocija, zapravo kompletno tvoje shvatanje ove priče je jako subjektivno i zasićeno emocijama. Svako ko ima u svojoj sredini osobu koja se uspešno izlečila i godinama posle normalno živi se neće složiti sa tvojom idejom da je lečenje besmisleno niti da zahteva da ostatak života provedeš na nezadovoljavajuc način. Jedno je imati vremena da sve središ, da se oprostiš a nešto sasvim drugo da se mesec dana moliš bogu da prestane i da već jednom umreš. Takođe tvoja lična nemoć da svoj život živiš na zadovoljavajuc način u iskrenim odnosima pa ti je potreban izgovor smrti da "konačno sve oteraš" i da te ostave na miru, ne oslikava stavove ljudi koji već iskreno i autentično žive pa im taj "konačni izgovor" nije potreban i neće se složiti sa tobom. Ali opet ti na celu priču gledaš jako subjektivno i ne kapiraš da je neko mogao da ima drugačije iskustvo, drugačije želje i sa ili bez straha od smrti. To je tvoja priča nemoj tražiti izgovore zašto svi moraju da se slože sa tobom.

Lepo je živeti

I to kaze ugledni onkolog! Pa kako je stekao ugled? Zar ne stoje iza toga brojna izljecenja od ove bolesti ili barem produzenje zivota "na duze"? Ako nema nista od toga, ne bi trebalo da ima smisla ni postojanje ljekara ovog profila.