Digitalni svet, koji će promeniti stvarnost, dolazi u Evropu

Količina podataka u digitalnom svetu već sada je gotovo nezamisliva, a sa svakim razvojem nove tehnologije postaje još veća. Video-konferencije su tokom pandemije postale normalna stvar, a samo jedna konferencija s više učesnika i relativno pristojnim kvalitetom slike stvara više „znakova“ nego što ih ima u nekoj solidnoj javnoj biblioteci.

Pritom se neće ostati samo na slici i zvuku – stiže virtuelna realnost, „pametne“ mašine i vozila, sve ono što će u deliću sekunde da razmenjuje više informacija nego što nama treba do kraja života.

Tako se stiže do sledećeg problema: gde će sve te informacije da budu smeštene? Bilo da je reč o „oblaku“ ili o samom transferu – sve to po pravilu ide preko velikih američkih digitalnih kompanija koje trenutno dominiraju u digitalnom svetu. A u njega se sve više guraju i kineske firme.

To je razlog zašto mnoge evropske kompanije zaobilaze takve virtuelne servere, jer nema načina da budu sigurni da će njihova poverljiva dokumenta to zaista i da ostanu. U SAD postoji i zakon koji digitalne koncerne prisiljava da stave na uvid podatke tamošnjim tajnim (i ne tako tajnim) službama, a već strane firme – one nemaju zaštitu ni američkih sudova. To znači da evropske kompanije zaostaju za sve bržim razvojem u informatici.

U se i u svoj „Gaia-X“

Jedino moguće rešenje jeste da Evropljani moraju sami da stvore svoj sopstveni digitalni svet. On već ima i ime: „Gaia-X“ – projekat koji su još 2019. pokrenule Nemačka i Francuska i kojem se u međuvremenu priključilo oko 270 firmi. „Gaia-X“ nije samo nekakav „evropski oblak“ na kojem će moći da se čuvaju fotografije sa godišnjeg odmora – to je mnogo više od toga. U tom projektu formiraju se standardi o tome kako će informacije da budu čuvane, a svaki informatičar odlično zna koliko je to važno. Ujednačeni protokol od presudne je važnosti da bi računari međusobno komunicirali, a te standarde Evropljanima sada neko diktira spolja.

Nije to samo „oblak“, nego čitav jedan standard

Kako objašnjava Andreas Vajs iz nemačkog Udruženja informatičke privrede, „Gaia-X“ bi trebalo da koordinira čitav niz sistema, a samo jedan njegov deo biće brojni „oblaci“ koji će takođe da funkcionišu po propisima EU o poverljivosti podataka. To je izuzetno važno pitanje ne samo kod ličnih, već i kod poslovnih informacija. Nije samo reč o mogućoj krađi tehnologije, već i o tome da je ponekad previše rizično slati podatke u neku državu s kojom bi možda u neko dogledno vreme moglo da bude „ozbiljnijih problema“.

Pa ni tu nije kraj razlozima zbog kojih se stvara „Gaia-X“. Taj sistem bi trebalo da bude garancija da će biti relativno lako prebaciti podatke sa jednog servera na drugi. Već danas mnoge firme, naravno i evropske, na „oblacima“ „Gugla“, „Majkrosofta“ ili „Palantira“ imaju ne gigabajte ili terabajte, nego petabajte, a uskoro i egzabajte podataka. Zato je veliki problem već i sama pomisao da se promeni server i presele podaci. To se po pravilu graniči s nemogućim. Kod „Gaia-X“ bi to moralo da ide bez poteškoća, što bi podstaklo i konkurenciju u digitalnom svetu.

Da li ste čuli za „Gaia-X“?

Digitalni i svet informacija je postao mesto na kojem se okreće ogroman novac, a kako bude bilo više podataka, tako će i iznosi biti veći. Evropska komisija procenjuje da će se iznos koji se troši na upravljanje podacima već do 2025. utrostručiti i dostići sumu od oko 830 milijardi evra.

Pa zašto onda „Gaia-X“ već sada nije standard? Nije, zato što su dve godine malo za toliko posla, a problem je i što je samo šest odsto od 500 nemačkih tvrtki koje su učestvovale u anketi Instituta nemačke privrede uopšte čulo da se tako nešto sprema.

Pritom se na projektu radi širom Evropske unije: prošle godine je osnovano i nevladino udruženje koja organizuje razvoj i koordinira rešenja problema koji se pojavljuju. U nekim državama osnovana su i tzv. „čvorišta Gaia-X“ koja su svojevrsna spona informatičara i firmi koje zainteresovanih da se uključe u taj svet, a pritom imaju svoje želje i prohteve.

I ne samo to, u projekat „Gaia-X“ veoma rado bi se uključili i digitalni giganti, i to ne samo iz SAD, već i kineski „Huavej“ ili „Alibaba“. Boris Oto, direktor Fraunhoferovog instituta za softver i sistemsku tehniku (ISST) i privremeni šef „Udruženja Gaia-X“ u tome ne vidi nikakav problem: „Mi iz Evrope ne želimo da se otcepimo od sveta, već dozvoljavamo da učestvuje svako ko je spreman da se pridržava pravila igre koja mi postavljamo.“ A to je u digitalnom svetu nešto – apsolutno novo.