LJudi ja sam prestao da pusim posle 12 godina,nepusac sam 5 godina. Zelim vam reci da je potrebna volja za prestankom ,malo karaktera i naravno nacin da izbacite iz glave cigaru.
Sve je u glavi, u umu nikaki geni i babaroge. Toplo vam preporucujem da nabavite knjigu "- Allen Carr's Easy Way to Stop Smoking-"
ta knjiga ce vam biti vodic do pobede.. Kosta 3,5 paklice cigara. Zelim vam da kao i meni smeta dim od cigarete te da imate osecaj slobodnog coveka.
nakon cca 10 godina pusenja prestao bez puno muke (8mjeseci) ali kako stoje stvari vracam se polako, pusim 4-5 cigareta kad se alkoholiziram petkom i sub iz razloga sto te mini pauze izbistre um.
jos ovo da dodam, ko krene ostavljati cigarete i ostavi ih a nije se oslobodio potrebne doze dopamina gde lezi uzrok u obrascu, nacice drugi nacin da dodje do istog uglavnom se prebaci kroz paznju od ljudi.Dopamin je krivac sto covek ne zivi u SADA i sve je dalje od toga i sve je vise zavistan.Tako da jedino pravo isceljenje je ne biti zavistan od dopamina tj. imati mir.
nivo dopamina zavisi od paznje, najvise ga je u ljubavi jer je paznja jedne osobe usmerena na drugu, onda priznatost u drustvu i sredini podize dopamin, zapravo do dopamina se dolazi na dva nacina, kroz paznju ljudi ili hranu, alkohol, cigarete, narkotike.Zavisnost od dopamina je odredjena jos u detinjstvu, gde roditelji, babe, dede stave dete u centar paznje i tu mu odrede dozu.Jer to dete je zapravo njima nacin da dodju do dopamina jer su priznati u ocima drugih ljudi.Ceo zivot tom detetu bice jurnjava za tom dozom na ovaj ili onaj nacin, kroz obrazac.Pre 100 godina upozoravao je jadan naucnik na poremecaj paznje kod dece ali ga niko nije slusao pa sada imamo pandemiju.
nema opravdanja samo jaka volja i kraj..
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (pp aparat, 4. decembar 2015 15:28) # Link komentara
Stvarno? Evo ti, pošto vidim da imaš jaku volju, obećaj da od ovog trenutka do kraja života više nećeš da staviš hleb u usta. S obzirom na volju i karakter, ne bi trebalo da bude tako teško. Ovo kao ilustracija koliko je "lako".
Nepušači bi trebalo da znaju, kada pušač sa 200 dinara preostalih u džepu uđe u radnju, da vreme u kome on odlučuje da li da kupi cigarete ili hleb obično traje nekoliko nanosekundi (šalim se za vreme, ali shvatili ste poentu).
Pušenje je zavisnost koja u početku može da se kontroliše, kasnije u životu sama preuzme kontrolu. Ipak, smatram da je po jačini tek na četvrtom mestu, iza alkohola, droge i kockanja.
Sada je već drugi dan kako ne pušim svoje cigare i mogu vem reći da se odlično osećam. Jutros sam se ogrebao za par cigareta od komšije, kasnije sam uzeo tri komada od kolege sa posla, a popušio sam i pola kutije koju je devojka zaboravila kod mene u stanu. Uopšte nisam nervozan, niti primećujem da jedem više. Stvarno nisam verovao da će mi tako dobro ići ta apstinencija.
Planiram da, za svaki slučaj, prestanem da nosim novčanik u grad, kako ne bih došao u iskušenje da kupim cigarete, a nadam se da će mi to pomoći možda i da ostavim alkohol.
Ma kako da ne. Jos kad bi taj nikotin bio najveci problem...a ne one hem.supstance koje ubacuju da bi zavisnost bila jaca,skoro u rangu sa heroinom....ali o tome se ćuti, naravno.
Geni..da,da phahah.
Genetika ili ne, ja sam posle skoro 20 godina (2+ paklice dnevno), prestao bez mnogo muke. Odlučio i kraj. Od "kriza" pamtim svoj osmeh kada je ulica, park... sve, ponovo počelo da ima svoj miris, višak energije i forme. Ok, i problemi sa snom koji su trajali skoro mesec dana. Da li je vredelo... posle par dana se shvati i bude smešno a onda prati osećaj "kako sam bio glup svih tih godina (20-ak)". Genetika, stres, nervoza, "čiča pušio i živeo 100 godina", itd. su samo izgovori. Ne postoji razlog zašto se ne može ostaviti pušenje, postoje samo izgovori.
Prosto sada ne mogu da se dozovem KOLIKO JE LAKO BILO!?!...a sve te SILNE godine se nisam ni usudio da probam,mislecci da neccu izdrzzati,jer,lazzem,na pochetku zzelje da ih ostavim sam "uspeo" u tome chitava dva meseca!!...posle vishe nisam ni pokushavao-dok se umalo nisam shlogirao od 'zapushtene' i nekontrolisane hipertenzije....i sad evo vecc pola godine umesto duvana "cepam" amlodipin!...vishe nemam ni zzelju ni uzzitak...chak sam,da bi se "testirao",i zapalio i ispushio jednu u drushtvu-i nishta,bezveze,nikakav oseccaj uzzitka!...sad se pitam,koji krasni ku... sam ih i dudlao sve ove godine(pushachki stazz od 26 godina)!?!???....
Ljudi, ja se slazem da karakter igra najvecu ulogu u svemu tome. Ali je problem sto se kod vecine ljudi koji ostave pusenje desava "slicna" sitaucija i onda vecina misli da je kod SVAKOGA isto.
Konkretno, vecina ljudi kad ostavi cigarete najteze im je prvih par dana, velike krize itd, a zatim se to lagano smanjuje... I onda takva vecina misli da tako mora da bude kod svakoga pa onda daju savete i popuju drugima... Slazem se da kad neko prestane pa pocne opet da je u 99% slucajeva u pitanje karakter ali...
Iz licnog iskustva mogu da kazem da je kod mene skroz drugacije. Ja sam (probao da budem karakter) posle 10 godina pusenja odlucio da ne zapalim cigaru godinu dana a posle toga sta bude. Desilo se to da prvih par dana nisam imao ogromne krize. Imao sam krize ali ne preterane kao kod mnogih. Medjutim, meni se te "blage" krize desavale svaki dan ISTIM intenzitetom. Godinu dana nisam zapalio cigaretu ali sam i posle godinu dana imao istu potrebu za cigarama kao i 3 dana nakon sto sma prestao da pusim. Ja sam BUKVALNO svake noci sanjao da palim cigaru i jos se nerviram u snu sto sam posle godinu dana zapalio.
Kako se nista nije smanjio intenzitet zavisnosti i prethodnih godinu i par meseci je bilo "mucenje" jednostavno sam ponovo poceo. Umrecu mladji, od raka pluca ili neceg drugog ali to je moja odluka. Jednostavno ako posle skoro godinu i par meseci meni i dalje ista kriza onda bolje da pusim pa sta bude.
Dobra stvar je sto sam prilicno smanjio pusenje nego pre
Sve su to prazne price. Ja sam ostavio cigarete prije 3 godine i to nakon 33 godine spaljivanja ko zna kolike kolicine duvana. Jednostavno se desilo. Nema to nikakve veze sa karakterom, voljom i genima. Kada sam zelio da ostavim pusenje (nekoliko puta) nisam mogao a onda se desilo samo od sebe. Nisam uopste krizirao (na moju srecu) kao sto mnogi tvrde da imaju taj problem a danas se osjecam kao da nikada nisam trosio cigarete i kao da ne postoje. Mozda sve ovo zvuci nevjerovatno ali tako je. Dakle mislim da je sva ta prica o cigaretama od slucaja do slucaja.
Ovaj nadimak sam dobio bas zbog toga sto sam bio strastveni pusac. Pusio sam i do 3 kutije dnevno, iako sam bio svestan da je to bolest zavisnosti i da me finansijski nenormalno opterecuje. Iako nisam zbog toga imao nikakvih zdravstvenih problema, shvatio sam da je nemoralno da svoju porodicu toliko skupo kostam, ako vec nisam u stanju da zaradim toliko da ovaj trosak bude sitnica. Pala je odluka i 1.IX 2008. sam prestao da pusim. Bilo je uzasno tesko, ali posto sam doneo odluku nema nazad. Najgore je sto je tog dana cak bio "Dan Grada" (Subotice) i bio je koncert grupe Van Gog na trgu, pa smo izasli, a oko mene svi "purnjaju". Danas vise nemam nikakvu zelju da zapalim, ali mi ne smeta ako neko pusi u mojoj blizini, iako kazu da to najvise smeta bas bivsim pusacima.
Evo mog primera. Umereni pušač sam bio 35 godina (manje od paklice dnevno) i nisam imao neki zdravstvenih problema zbog pušenja. Pre tri godine sam ostao bez posla i dok sam u početku još primao nešto para sa biroa ja sam i dalje kupovao cigarete, međutim kada sam ostao i bez tih para prvo što sam prestao da kupujem su bile upravo cigarete, nastavio sam da pušim tako što sam se grebao od drugih i dok mi jednog dana nije dosadilo da to radim i jednostavno sam rekao više ne. Sada bih mogao da ponovo počnem, ali mi je žao da više od godinu ipo dana apstinencije bacim u dim.
Ovde geni imaju jedino veze sa tim ko je kakav karakter pa shodno tome lakse ili teze ce ostaviti pljuge.Kakve varijacije na genu kakvi bakraci.Svako ko je bacio iste potvrdice da je tesko prvih mesec dana i da ljudi padaju upravo u tom periodu. Posle toga sve ide mnoooogo lakse.
Ovde geni imaju jedino veze sa tim ko je kakav karakter pa shodno tome lakse ili teze ce ostaviti pljuge.Kakve varijacije na genu kakvi bakraci.Svako ko je bacio iste potvrdice da je tesko prvih mesec dana i da ljudi padaju upravo u tom periodu. Posle toga sve ide mnoooogo lakse.
Sve su to prazne price. Ja sam ostavio cigarete prije 3 godine i to nakon 33 godine spaljivanja ko zna kolike kolicine duvana. Jednostavno se desilo. Nema to nikakve veze sa karakterom, voljom i genima. Kada sam zelio da ostavim pusenje (nekoliko puta) nisam mogao a onda se desilo samo od sebe. Nisam uopste krizirao (na moju srecu) kao sto mnogi tvrde da imaju taj problem a danas se osjecam kao da nikada nisam trosio cigarete i kao da ne postoje. Mozda sve ovo zvuci nevjerovatno ali tako je. Dakle mislim da je sva ta prica o cigaretama od slucaja do slucaja.
Ovaj nadimak sam dobio bas zbog toga sto sam bio strastveni pusac. Pusio sam i do 3 kutije dnevno, iako sam bio svestan da je to bolest zavisnosti i da me finansijski nenormalno opterecuje. Iako nisam zbog toga imao nikakvih zdravstvenih problema, shvatio sam da je nemoralno da svoju porodicu toliko skupo kostam, ako vec nisam u stanju da zaradim toliko da ovaj trosak bude sitnica. Pala je odluka i 1.IX 2008. sam prestao da pusim. Bilo je uzasno tesko, ali posto sam doneo odluku nema nazad. Najgore je sto je tog dana cak bio "Dan Grada" (Subotice) i bio je koncert grupe Van Gog na trgu, pa smo izasli, a oko mene svi "purnjaju". Danas vise nemam nikakvu zelju da zapalim, ali mi ne smeta ako neko pusi u mojoj blizini, iako kazu da to najvise smeta bas bivsim pusacima.
Evo mog primera. Umereni pušač sam bio 35 godina (manje od paklice dnevno) i nisam imao neki zdravstvenih problema zbog pušenja. Pre tri godine sam ostao bez posla i dok sam u početku još primao nešto para sa biroa ja sam i dalje kupovao cigarete, međutim kada sam ostao i bez tih para prvo što sam prestao da kupujem su bile upravo cigarete, nastavio sam da pušim tako što sam se grebao od drugih i dok mi jednog dana nije dosadilo da to radim i jednostavno sam rekao više ne. Sada bih mogao da ponovo počnem, ali mi je žao da više od godinu ipo dana apstinencije bacim u dim.
Genetika ili ne, ja sam posle skoro 20 godina (2+ paklice dnevno), prestao bez mnogo muke. Odlučio i kraj. Od "kriza" pamtim svoj osmeh kada je ulica, park... sve, ponovo počelo da ima svoj miris, višak energije i forme. Ok, i problemi sa snom koji su trajali skoro mesec dana. Da li je vredelo... posle par dana se shvati i bude smešno a onda prati osećaj "kako sam bio glup svih tih godina (20-ak)". Genetika, stres, nervoza, "čiča pušio i živeo 100 godina", itd. su samo izgovori. Ne postoji razlog zašto se ne može ostaviti pušenje, postoje samo izgovori.
Ma kako da ne. Jos kad bi taj nikotin bio najveci problem...a ne one hem.supstance koje ubacuju da bi zavisnost bila jaca,skoro u rangu sa heroinom....ali o tome se ćuti, naravno.
Geni..da,da phahah.
Ljudi, ja se slazem da karakter igra najvecu ulogu u svemu tome. Ali je problem sto se kod vecine ljudi koji ostave pusenje desava "slicna" sitaucija i onda vecina misli da je kod SVAKOGA isto.
Konkretno, vecina ljudi kad ostavi cigarete najteze im je prvih par dana, velike krize itd, a zatim se to lagano smanjuje... I onda takva vecina misli da tako mora da bude kod svakoga pa onda daju savete i popuju drugima... Slazem se da kad neko prestane pa pocne opet da je u 99% slucajeva u pitanje karakter ali...
Iz licnog iskustva mogu da kazem da je kod mene skroz drugacije. Ja sam (probao da budem karakter) posle 10 godina pusenja odlucio da ne zapalim cigaru godinu dana a posle toga sta bude. Desilo se to da prvih par dana nisam imao ogromne krize. Imao sam krize ali ne preterane kao kod mnogih. Medjutim, meni se te "blage" krize desavale svaki dan ISTIM intenzitetom. Godinu dana nisam zapalio cigaretu ali sam i posle godinu dana imao istu potrebu za cigarama kao i 3 dana nakon sto sma prestao da pusim. Ja sam BUKVALNO svake noci sanjao da palim cigaru i jos se nerviram u snu sto sam posle godinu dana zapalio.
Kako se nista nije smanjio intenzitet zavisnosti i prethodnih godinu i par meseci je bilo "mucenje" jednostavno sam ponovo poceo. Umrecu mladji, od raka pluca ili neceg drugog ali to je moja odluka. Jednostavno ako posle skoro godinu i par meseci meni i dalje ista kriza onda bolje da pusim pa sta bude.
Dobra stvar je sto sam prilicno smanjio pusenje nego pre
Sada je već drugi dan kako ne pušim svoje cigare i mogu vem reći da se odlično osećam. Jutros sam se ogrebao za par cigareta od komšije, kasnije sam uzeo tri komada od kolege sa posla, a popušio sam i pola kutije koju je devojka zaboravila kod mene u stanu. Uopšte nisam nervozan, niti primećujem da jedem više. Stvarno nisam verovao da će mi tako dobro ići ta apstinencija.
Planiram da, za svaki slučaj, prestanem da nosim novčanik u grad, kako ne bih došao u iskušenje da kupim cigarete, a nadam se da će mi to pomoći možda i da ostavim alkohol.
Prosto sada ne mogu da se dozovem KOLIKO JE LAKO BILO!?!...a sve te SILNE godine se nisam ni usudio da probam,mislecci da neccu izdrzzati,jer,lazzem,na pochetku zzelje da ih ostavim sam "uspeo" u tome chitava dva meseca!!...posle vishe nisam ni pokushavao-dok se umalo nisam shlogirao od 'zapushtene' i nekontrolisane hipertenzije....i sad evo vecc pola godine umesto duvana "cepam" amlodipin!...vishe nemam ni zzelju ni uzzitak...chak sam,da bi se "testirao",i zapalio i ispushio jednu u drushtvu-i nishta,bezveze,nikakav oseccaj uzzitka!...sad se pitam,koji krasni ku... sam ih i dudlao sve ove godine(pushachki stazz od 26 godina)!?!???....
nema opravdanja samo jaka volja i kraj..
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (pp aparat, 4. decembar 2015 15:28) # Link komentara
Stvarno? Evo ti, pošto vidim da imaš jaku volju, obećaj da od ovog trenutka do kraja života više nećeš da staviš hleb u usta. S obzirom na volju i karakter, ne bi trebalo da bude tako teško. Ovo kao ilustracija koliko je "lako".
Nepušači bi trebalo da znaju, kada pušač sa 200 dinara preostalih u džepu uđe u radnju, da vreme u kome on odlučuje da li da kupi cigarete ili hleb obično traje nekoliko nanosekundi (šalim se za vreme, ali shvatili ste poentu).
Pušenje je zavisnost koja u početku može da se kontroliše, kasnije u životu sama preuzme kontrolu. Ipak, smatram da je po jačini tek na četvrtom mestu, iza alkohola, droge i kockanja.
nivo dopamina zavisi od paznje, najvise ga je u ljubavi jer je paznja jedne osobe usmerena na drugu, onda priznatost u drustvu i sredini podize dopamin, zapravo do dopamina se dolazi na dva nacina, kroz paznju ljudi ili hranu, alkohol, cigarete, narkotike.Zavisnost od dopamina je odredjena jos u detinjstvu, gde roditelji, babe, dede stave dete u centar paznje i tu mu odrede dozu.Jer to dete je zapravo njima nacin da dodju do dopamina jer su priznati u ocima drugih ljudi.Ceo zivot tom detetu bice jurnjava za tom dozom na ovaj ili onaj nacin, kroz obrazac.Pre 100 godina upozoravao je jadan naucnik na poremecaj paznje kod dece ali ga niko nije slusao pa sada imamo pandemiju.
LJudi ja sam prestao da pusim posle 12 godina,nepusac sam 5 godina. Zelim vam reci da je potrebna volja za prestankom ,malo karaktera i naravno nacin da izbacite iz glave cigaru.
Sve je u glavi, u umu nikaki geni i babaroge. Toplo vam preporucujem da nabavite knjigu "- Allen Carr's Easy Way to Stop Smoking-"
ta knjiga ce vam biti vodic do pobede.. Kosta 3,5 paklice cigara. Zelim vam da kao i meni smeta dim od cigarete te da imate osecaj slobodnog coveka.
jos ovo da dodam, ko krene ostavljati cigarete i ostavi ih a nije se oslobodio potrebne doze dopamina gde lezi uzrok u obrascu, nacice drugi nacin da dodje do istog uglavnom se prebaci kroz paznju od ljudi.Dopamin je krivac sto covek ne zivi u SADA i sve je dalje od toga i sve je vise zavistan.Tako da jedino pravo isceljenje je ne biti zavistan od dopamina tj. imati mir.
nakon cca 10 godina pusenja prestao bez puno muke (8mjeseci) ali kako stoje stvari vracam se polako, pusim 4-5 cigareta kad se alkoholiziram petkom i sub iz razloga sto te mini pauze izbistre um.
Sve su to prazne price. Ja sam ostavio cigarete prije 3 godine i to nakon 33 godine spaljivanja ko zna kolike kolicine duvana. Jednostavno se desilo. Nema to nikakve veze sa karakterom, voljom i genima. Kada sam zelio da ostavim pusenje (nekoliko puta) nisam mogao a onda se desilo samo od sebe. Nisam uopste krizirao (na moju srecu) kao sto mnogi tvrde da imaju taj problem a danas se osjecam kao da nikada nisam trosio cigarete i kao da ne postoje. Mozda sve ovo zvuci nevjerovatno ali tako je. Dakle mislim da je sva ta prica o cigaretama od slucaja do slucaja.
Ovde geni imaju jedino veze sa tim ko je kakav karakter pa shodno tome lakse ili teze ce ostaviti pljuge.Kakve varijacije na genu kakvi bakraci.Svako ko je bacio iste potvrdice da je tesko prvih mesec dana i da ljudi padaju upravo u tom periodu. Posle toga sve ide mnoooogo lakse.
Ljudi, ja se slazem da karakter igra najvecu ulogu u svemu tome. Ali je problem sto se kod vecine ljudi koji ostave pusenje desava "slicna" sitaucija i onda vecina misli da je kod SVAKOGA isto.
Konkretno, vecina ljudi kad ostavi cigarete najteze im je prvih par dana, velike krize itd, a zatim se to lagano smanjuje... I onda takva vecina misli da tako mora da bude kod svakoga pa onda daju savete i popuju drugima... Slazem se da kad neko prestane pa pocne opet da je u 99% slucajeva u pitanje karakter ali...
Iz licnog iskustva mogu da kazem da je kod mene skroz drugacije. Ja sam (probao da budem karakter) posle 10 godina pusenja odlucio da ne zapalim cigaru godinu dana a posle toga sta bude. Desilo se to da prvih par dana nisam imao ogromne krize. Imao sam krize ali ne preterane kao kod mnogih. Medjutim, meni se te "blage" krize desavale svaki dan ISTIM intenzitetom. Godinu dana nisam zapalio cigaretu ali sam i posle godinu dana imao istu potrebu za cigarama kao i 3 dana nakon sto sma prestao da pusim. Ja sam BUKVALNO svake noci sanjao da palim cigaru i jos se nerviram u snu sto sam posle godinu dana zapalio.
Kako se nista nije smanjio intenzitet zavisnosti i prethodnih godinu i par meseci je bilo "mucenje" jednostavno sam ponovo poceo. Umrecu mladji, od raka pluca ili neceg drugog ali to je moja odluka. Jednostavno ako posle skoro godinu i par meseci meni i dalje ista kriza onda bolje da pusim pa sta bude.
Dobra stvar je sto sam prilicno smanjio pusenje nego pre
Prosto sada ne mogu da se dozovem KOLIKO JE LAKO BILO!?!...a sve te SILNE godine se nisam ni usudio da probam,mislecci da neccu izdrzzati,jer,lazzem,na pochetku zzelje da ih ostavim sam "uspeo" u tome chitava dva meseca!!...posle vishe nisam ni pokushavao-dok se umalo nisam shlogirao od 'zapushtene' i nekontrolisane hipertenzije....i sad evo vecc pola godine umesto duvana "cepam" amlodipin!...vishe nemam ni zzelju ni uzzitak...chak sam,da bi se "testirao",i zapalio i ispushio jednu u drushtvu-i nishta,bezveze,nikakav oseccaj uzzitka!...sad se pitam,koji krasni ku... sam ih i dudlao sve ove godine(pushachki stazz od 26 godina)!?!???....
Genetika ili ne, ja sam posle skoro 20 godina (2+ paklice dnevno), prestao bez mnogo muke. Odlučio i kraj. Od "kriza" pamtim svoj osmeh kada je ulica, park... sve, ponovo počelo da ima svoj miris, višak energije i forme. Ok, i problemi sa snom koji su trajali skoro mesec dana. Da li je vredelo... posle par dana se shvati i bude smešno a onda prati osećaj "kako sam bio glup svih tih godina (20-ak)". Genetika, stres, nervoza, "čiča pušio i živeo 100 godina", itd. su samo izgovori. Ne postoji razlog zašto se ne može ostaviti pušenje, postoje samo izgovori.
Ma kako da ne. Jos kad bi taj nikotin bio najveci problem...a ne one hem.supstance koje ubacuju da bi zavisnost bila jaca,skoro u rangu sa heroinom....ali o tome se ćuti, naravno.
Geni..da,da phahah.
Evo mog primera. Umereni pušač sam bio 35 godina (manje od paklice dnevno) i nisam imao neki zdravstvenih problema zbog pušenja. Pre tri godine sam ostao bez posla i dok sam u početku još primao nešto para sa biroa ja sam i dalje kupovao cigarete, međutim kada sam ostao i bez tih para prvo što sam prestao da kupujem su bile upravo cigarete, nastavio sam da pušim tako što sam se grebao od drugih i dok mi jednog dana nije dosadilo da to radim i jednostavno sam rekao više ne. Sada bih mogao da ponovo počnem, ali mi je žao da više od godinu ipo dana apstinencije bacim u dim.
nakon cca 10 godina pusenja prestao bez puno muke (8mjeseci) ali kako stoje stvari vracam se polako, pusim 4-5 cigareta kad se alkoholiziram petkom i sub iz razloga sto te mini pauze izbistre um.
Ovaj nadimak sam dobio bas zbog toga sto sam bio strastveni pusac. Pusio sam i do 3 kutije dnevno, iako sam bio svestan da je to bolest zavisnosti i da me finansijski nenormalno opterecuje. Iako nisam zbog toga imao nikakvih zdravstvenih problema, shvatio sam da je nemoralno da svoju porodicu toliko skupo kostam, ako vec nisam u stanju da zaradim toliko da ovaj trosak bude sitnica. Pala je odluka i 1.IX 2008. sam prestao da pusim. Bilo je uzasno tesko, ali posto sam doneo odluku nema nazad. Najgore je sto je tog dana cak bio "Dan Grada" (Subotice) i bio je koncert grupe Van Gog na trgu, pa smo izasli, a oko mene svi "purnjaju". Danas vise nemam nikakvu zelju da zapalim, ali mi ne smeta ako neko pusi u mojoj blizini, iako kazu da to najvise smeta bas bivsim pusacima.
Sada je već drugi dan kako ne pušim svoje cigare i mogu vem reći da se odlično osećam. Jutros sam se ogrebao za par cigareta od komšije, kasnije sam uzeo tri komada od kolege sa posla, a popušio sam i pola kutije koju je devojka zaboravila kod mene u stanu. Uopšte nisam nervozan, niti primećujem da jedem više. Stvarno nisam verovao da će mi tako dobro ići ta apstinencija.
Planiram da, za svaki slučaj, prestanem da nosim novčanik u grad, kako ne bih došao u iskušenje da kupim cigarete, a nadam se da će mi to pomoći možda i da ostavim alkohol.
nema opravdanja samo jaka volja i kraj..
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (pp aparat, 4. decembar 2015 15:28) # Link komentara
Stvarno? Evo ti, pošto vidim da imaš jaku volju, obećaj da od ovog trenutka do kraja života više nećeš da staviš hleb u usta. S obzirom na volju i karakter, ne bi trebalo da bude tako teško. Ovo kao ilustracija koliko je "lako".
Nepušači bi trebalo da znaju, kada pušač sa 200 dinara preostalih u džepu uđe u radnju, da vreme u kome on odlučuje da li da kupi cigarete ili hleb obično traje nekoliko nanosekundi (šalim se za vreme, ali shvatili ste poentu).
Pušenje je zavisnost koja u početku može da se kontroliše, kasnije u životu sama preuzme kontrolu. Ipak, smatram da je po jačini tek na četvrtom mestu, iza alkohola, droge i kockanja.
jos ovo da dodam, ko krene ostavljati cigarete i ostavi ih a nije se oslobodio potrebne doze dopamina gde lezi uzrok u obrascu, nacice drugi nacin da dodje do istog uglavnom se prebaci kroz paznju od ljudi.Dopamin je krivac sto covek ne zivi u SADA i sve je dalje od toga i sve je vise zavistan.Tako da jedino pravo isceljenje je ne biti zavistan od dopamina tj. imati mir.
nivo dopamina zavisi od paznje, najvise ga je u ljubavi jer je paznja jedne osobe usmerena na drugu, onda priznatost u drustvu i sredini podize dopamin, zapravo do dopamina se dolazi na dva nacina, kroz paznju ljudi ili hranu, alkohol, cigarete, narkotike.Zavisnost od dopamina je odredjena jos u detinjstvu, gde roditelji, babe, dede stave dete u centar paznje i tu mu odrede dozu.Jer to dete je zapravo njima nacin da dodju do dopamina jer su priznati u ocima drugih ljudi.Ceo zivot tom detetu bice jurnjava za tom dozom na ovaj ili onaj nacin, kroz obrazac.Pre 100 godina upozoravao je jadan naucnik na poremecaj paznje kod dece ali ga niko nije slusao pa sada imamo pandemiju.
LJudi ja sam prestao da pusim posle 12 godina,nepusac sam 5 godina. Zelim vam reci da je potrebna volja za prestankom ,malo karaktera i naravno nacin da izbacite iz glave cigaru.
Sve je u glavi, u umu nikaki geni i babaroge. Toplo vam preporucujem da nabavite knjigu "- Allen Carr's Easy Way to Stop Smoking-"
ta knjiga ce vam biti vodic do pobede.. Kosta 3,5 paklice cigara. Zelim vam da kao i meni smeta dim od cigarete te da imate osecaj slobodnog coveka.
IMAGE SOURCE
23 Komentari
Sortiraj po: