46 godina,sa roditeljima zivim,imam svoj posao,vecinu dana provedem van kuce .ali opet ja moram njima da se prilagodjavam.Imam svoju sobu ali delimo kuhinju i kupatilo.Brat je sa zenom i detetom na spratu.Da li se odseliti?
Imam 38 godina, nezaposlena sam, vec 4 godine. Stalno konkurisem, ali nista od posla. Zivim sa roditeljima, penzionerima. Tata ima i fizickih i psihickih problema. Ima 73 godine, mama 71 godinu. Nisam udata i nemam dece. Nisam ni u emotivnoj vezi sa nikime.
Ja sam prva za samostalan zivot. Deset godina smo ziveli kao podstanari. Oboje radimo. Troskovi su bili toliki da je bilo nemoguće priustiti bilo sta osim prezivljavanja. Sa dvoje dece. Ja radim u opstinskoj upravi - hvala vucicu sto nam je smanjio plate, a moj suprug u americkoj firmi koja ih tretira kao robove. Onda smo odlucili da predjemo kod njegovih, koji imaju ogroman stan. Fatalna greska. Svekar je valjda imao neki dvostruki zivot i zaduzio se pola miliona. Mi to nismo znali. Sada cede od nas svaki dinar.
Otišla sam od kuće sa 18 godina, na studije, iz manjeg grada u unutrašnjosti došla sam u Beograd. Bila je godina 1989. Najlepše godine života su mi te tri godine studentskog života u Bg-u. Onda je počeo rat, pa su došle sankcije, pa su prošle sankcije, onda kada je plata vredela 2 marke pitala sam se kakvog smisla ima završiti faks...zato i nisam završila u roku, a mogla sam. Međutim diplomirala sam. Godinu dana tražila posao. Zaposlila se u jednoj državnoj instituciji. Sve vreme sam živela kao podstanar, dok se nisam udala, onda smo živeli u svom stanu, ali iako njegovi roditelji nisu bili fizički prisutni, pitali su se bukvalno o svakom aspektu našeg (njegovog, a to automatski znači i mog) života. Razvela sam se. Moji roditelji su adaptirali veliki stan u mestu mog rođenja i pretvorili ga u dve stambene jedinice. Jednu su prodali i kupili mi garsonjeru od 25 kvadrata u Beogradu 2005. 2007. sam posle dve godine upornog traženja, našla drugi, bolje plaćen posao. 2010. sam uzela kredit za stan. Sada živim u dvosobnom stanu, garsonjeru izdajemo.
Ne znam da li je moja priča pitanje sreće, dobrog snalaženja (vezu nisam imala!). Ali mislim da nije zgoreg da se malo manje kuka, a malo više radi na pobojšanju kvaliteta života. Odvajanje od roditelja spada u jednu od stvari koje su potrebne da biste imali normalniji i kvalitetniji život. Podrška porodice je ok, ali podrška treba samo da prati vašu borbu za bolji i kvalitetniji život. Puno ljudi očekuje da im sve padnje s neba.
"Roditelji nece da prodaju stan ni pod razno, zakonski im ne mozes nista jer se stan vodi na njih" (Ana, 18. mart 2014 13:57)
- Alo bre, sta ti zamisljas !? Stan se vodi na njih jer je njihov, a ti mu dodjes kao podstanar, buduci da imaju pravo da te izbace na ulicu cim napunis 18. Budi srecna sto imas krov nad glavom. Nisu roditelji duzni da te trpe. I kako to zamisljas da oni kao prodaju stan, da ti daju pare, da bi ti mogla da se osamostalis !? Vecu nezahvalnost nisam skoro procitao
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (Ger-mann, 18. mart 2014 22:53)
Nije baš tako. Generacije naših roditelja su dobijale stanove i na osnovu broja članova porodice, osim po stepenu stručne spreme. Tako da znam čoveka kome je zatraženo da da saglasnost za prodaju stana njegovog oca(kad je otac hteo i želeo), da bi uopšte moglo da dođe do zaključenja ugovora o kupoprodaji. Iako već godinama nije živeo u očevom stanu.Da ne bude ono -"imam divnu decu, svako nosi po xxx bodova, a kad napune po 18, šut u ...".
Eh što nemam tvoje godine, a ovo životno iskustvo...Ne ljuti se dečko,imam
dete tvojih godina , pa ću ti reći isto što i njemu; uživaj u svakoj sekundi svog života i onome što si stekao. Znam da ti se čini da ti nešto nedostaje, ali pitanje je trenutka kada će stvari leći na svoje mesto. Daću ti jedan primer: moja poznanica iz mladosti je svojevremeno bukvalno pobegla u inostranstvo od loše porodične situacije. Pre toga je godinama čeznula za tipom koji ju je više puta otvoreno odbio-nije mu se sviđala. Danas, pogađaš, šeta ulicama rodnog grada mašući stranim pasošem u jednoj ruci - a držeći drugom rukom TOG ISTOG TIPA. Sad mu se dopala. Na stranu ko je u tome svemu luđi - zaključak je lako izvući.
Naći će se i lepša i bolja i pametnija devojka, kada se najmanje budeš nadao. I što je najbitnije neće ni primetiti šta i kolko imaš u novčaniku.
Zvuči kao kliše, ali nije, ova devojka ti je samo učinila uslugu.
Otisao da studiram pre mnogo godina, radio razne poslove da bi dosao do ovde, budan bio nocima radeci, i nista mi nije bilo tesko. Danas, 26 god, normalan posao, kola, stan (na kredit), bez dinara trazenja od mojih kako sam nasao posao koji je iznad prosecne plate... Isto tako, drugovi koji jos studiraju, ne zele da traze posao, ili da se osamostale sami zive...
Ali, sve ovo sto je navedeno nije bilo dovoljno da osvojim devojku koja mi se svidja (iako imam 2 ruke, pristojnog fiz izgleda, duhovitost)
Pa stvarno, tema se nastavlja, evo, već treći je dan! Znači da je ovo pitanje koje duboko pogađa mnogo ljudi, mnogo više nego što sam mislila. Ostavila sam i sama neke komentare,ogromna većina se slaže sa onim što sam rekla(i da nije tako, mislila bih isto). Što se tiče odvojenog života, to nije isto što i samostalnost. Znam ljude koji su još u ranoj mladosti imali sopstvene stanove, pa su "visili" svakodnevno kod mame i time ispunjavali dane. E takvima bi trebalo zabraniti stupanje u brak. Ukoliko ima sve uslove, a ništa mu nije lepše nego da bude u primarnoj porodici, samo će nekom stvorenju, muškom ili ženskom, svejedno, spremnom da se emotivno posveti, da zagorča život. Verujte mi,imam dovoljno godina da sam videla mnogo takvih primera. Čak i da još uvek nije u braku ili vezi, trebalo bi da ume da uživa u svom prostoru, a da mu ne bude dosadno samom sa sobom.
(Observer, 19. mart 2014 18:06)
Jeste, daleko sam od Srbije ali i da sam u Srbiji to ne bi promenilo moje misljenje. U Srbiji su generalno plate 10 puta manje nego u zapadnoevropskoj zemlji pa je u skladu sa tim i satnica za ciscenje jednog privatnog stana - prosle godine je u mom malom gradu u Vojvodini bila 250 dinara. Za jedno generalno spremanje, pranje i prozora i roletna pa sve ostalo, je mozda potrebno 16 radnih sati ili dva dana u zavisnosti od kvadrature stana ili kuce, puta 250, pa nije to bas tako mala para ni za ovu bogatu zemlju u kojoj zivim ali naci osobu koja i hoce da radi takav posao je u Srbiji veliki problem. Ali prenemaganja i izigravanje gospode cete retko gde u svetu vise naci nego u Srbiji. Znam cak mlade ljude koji su dali otkaz na stalan posao da bi se vratili u roditeljsku kucu jer, eto, oni ne mogu da rade na nekom recnom brodu, da bi sada vec nekoliko godina bili bez posla. Sve mi izgleda da ce tako ziveti dok ne naslede bogatu tetku kada ona umre.
Au covece sta je ovo..ni na kraj pameti mi nije bilo da ce ovoliko komentara biti.
Elem ,i sam sam ostavio par komada,ali citajuci duge pogotovo ove svezije,sticem utisak da u Srbiji svi moraju biti fakultetski obrazovani ,samim tim zaradjujes pristojno, i onda aj da pljuljemo ove neobrazove sto ne mogu sa 200-300e da zive sami..
Neko ce reci,eeee..pa ko te shisha sto nisi ucio.. neko mozda nije imao finansijske uslove za fax,neko mozda jednostavno nije zeleo dalje da se skoluje nego je poceo da radi misleci da ce stim moci da bude samostalan ,ali zelena osoba je u sustini naivna i veruje.
Nekima mozda roditelji nisu objasnili kako zivot funkcionise ,jer svako ko je navodno vec u 7-8 razredu znao/la da zeli da upise fax je iskljucivo plod roditeljske instrukcije.
Dakle takve osobe su napravljene od strane roditelja da budu takve ,dok ovi drugi koji su u tom smislu bili prepusteni sami sebi,bez forsiranja roditelja, su mozda iskreniji u svemu ovom.
Naravucenije ,kao sto rekoh vec,ne mogu niti trebaju svi u Srbiji da budu dr. mr. .. a to ne znaci da ne zasluzuju normalan zivot,ali to sa 2-300e nije moguce!
Stan u BG 200e
Stan u provinciji 100e.
Gorivo u BG, parking 7000
Unutrasnjost 2000
Kafa 2x nedeljno, BG 2000
Provincija 1000
Rekreacija, BG, 3000
Provincija 1500.
Ako sa 50.000 ne mozes da zivis u BG,
onda zivi u ne-BG za 25.000 jeftinije.
Ili zivim u zabludi da je ekvivalent od beogradskih 75.000 malo?
Ili ako ti je malo pa uradi nesto, instaliraj Windows, budi haus majstor, spremi nekome kolace, sasij nesto, uradi nesto preko omladinske ako imas godine. Budi personal trener ako imas lepo telo. Drzi casove ako imas lepu pamet.
Jednu jedinu stvar od nevedenih da uradis nedeljno imas povisicu od 5-10.000 mesecno.
E sad, ako ti je trebalo da zavrsis fakultet da bi shvatio da ne znas sta ces posle, a pri tome ne zelis da se snadjes - nije mi te zao.
A jos me je manje sramota zbog misljenja.
Ana, drago mi je sto niste slobodni. Uspesna i samostalna zena nikako ne bi smela da bude sama.
Jako mi je dragoda ipak ima razumnih ljudi, a ne samo onih koji jadikuju i placu non stop (ne mislim na izuzetke koji za to zaista imaju zdravstvenih ili nekih drugih ozbiljnih razloga). A onima koji razmisljaju o svom buducem pozivu ili promeni ako je zagustilo - gledajte oko sebe na vreme kakva je situacija i adaptirajte se po potrebi.
"I ako je tako, a sta cekate? Posaljite jedno 100 biografija, pa neko ce da vas primi garant. I nije BG jedini grad na svetu, budite lekar u Vrscu ili Blacu ili Tutinu - sa 50.000 tamo ste extra bogati."
veću glupost nisam pročitao
meni se zgadila koji nisam završio medicinu a mogu da zamislim šta bi na ovo rekli oni koji jesu
evidentno je da ovde neke komentare ostavljaju ljudi koji blage veze nemaju o uslovima u Srbiji,
samim tim i tužno poredjenje mladih u Srbiji i njihovih vršnjaka u Evropi koji iste "prljave" poslove rade za 10 puta veću dnevnicu
ako ste daleko od Srbije pa tako lupetate - ok,
ako ste pak ovde, onda ste samo licemerno
Da li je bas neprimereno porediti mlade iz Srbije sa njihovim vrsnjacima iz zapadnih zemalja!? U clanku je vec receno ali da ponovim: Mladi na Zapadu su vaspitavani da od malena rade i u kuci a sa 14 godina vec traze sebi posao i rade uporede sa skolovanjem. Nije im ispod casti da uzmu bilo kakav posao, razosenje novina, ciscenje, bilo sta, niti je njihovim porodicama to ispod casti. Sa 18 godina dele stan sa vise mladih osoba, studiraju uz kredite i opet rade pored toga bilo da je vikednd ili radni dan. Pitanje casti je da se dete nauci radu i nekim vrednostima u zivotu a ne izigravanje visoke klase s jedne strane i jadnicka sa druge, vec u zavisnosti od situacije i potreba.
Razumljivo je da neki ljudi moraju biti sa roditeljima koji su nezbrinuti ali zasto oni koji stanuju kod roditelja ne mogu da pomognu u kuci i oko ciscenja a i spremanja hrane? Imala sam dve rodjake koje su zivele sa majkom (jedna je imala stan koji je izdavala) i koja im je sve dok nije umrla u 83. godini redovno kuvala, isla na pijaci i spremala stan dok one sa 60 godina su isle od kafe na kafu kod prijateljica. E, to je tragedija da stari ljudi moraju da sluze svoje 60-godisnje cerke.
Pozdrav @Slobodanu i njegovom stavu:-)
Ja sam ta koja je decu "izbacila" ili usmerila na pravi put, kako hocete. Rade, zaradjuju iznadprosecno, otplacuju svoje nekretnine i kredite, ne gledamo jedni drugima u lonac svaki dan niti me to interesuje, svako ima svoje hobije, rekreacije ili zanimacije...
Ana, hvala za komentar.
Jednaki i jednakiji, upravo ste potvrdili moj komentar.
Ako vidite da na birou imate hiljade lekara, mislim da je ocigledno da ne treba da se upisete na medicinu.
Evo ja sam zavrsio molekularnu biologiju.
Mogucnosti za rad u nauci ogromne. Sa izuzetkom nekoliko kolega svi smo se zaposlili odmah. Neki otisli u inostranstvo, neki ostali ali svi rade.
E sada, ako niste dobar strucnjak onda vas nece u struci. I onda radite posao sa prakticno srednjom skolom.
I ako je tako, a sta cekate? Posaljite jedno 100 biografija, pa neko ce da vas primi garant. I nije BG jedini grad na svetu, budite lekar u Vrscu ili Blacu ili Tutinu - sa 50.000 tamo ste extra bogati.
@kica, u istoj sam situaciji kao i ti, verovatno ne mozes ni da odes od njih zbog manipulacija i nabijanja krivice, ali moras da ih navikavas da neces zauvek ziveti sa njima i da se sami snalaze...
U poslednjoj recenici si tako lepo opisao posledice jedne takve nazovi harmonicne zajednice. Na kraju su snaje (cesce) i zetovi (mnogo redje) ti koji pakuju kofere i vracaju se odakle su dosli, a vi im masete i kazete kako zivot ide dalje. Pa i ide, sta vas briga, ali imaj u vidu da vreme prolazi! Bolje reci proleti i dok lupis dlanom o dlan vec si sredovecni cikica sa 3 razvoda iza sebe, u bezuspesnoj potrazi za zenom koja ce da igra po pravilima vase zajednice. Odmah da ti kazem prijatelju, iz svog licnog iskustva: ako zelis takvu zenu moraces da se uputis u neko zabito selo. Nasi seljaci bi jos dodali i albansko selo. A dobre su ti recimo i Indonezanke ili Filipinke, takodje iz ruralnih oblasti. Jer jedino su takve jos uvek strogo patrijarhalne i bespogovorno slusaju muza i svekrvu. Nasa moderna devojka, pogotovo visoko obrazovana, nema sanse da sedi i trpi da joj se tvoja familija mesa u zivot, na to mozes komotno da zaboravis. Vec sam napisao dole sta sam ja preziveo u takvom eksperimentu. Zaista skidam kapu porodicama u kojima snaja i svekrva zive pod istim krovom i cvrkucu kao kanarinci, ali to je jedino moguce ako jedna strana pristane da cuti, trpi i guta gorcinu, bes i suze u sebi zarad mira u kuci. Samo ne pitaj kako je onda toj "cutoloskinji". Ne bi voleo da si u njenoj kozi. Ajd u zdravlje!
Alo bre je l tebi dobro, i jos u potpisu pise muskarcina, da neko ceka da mu baba i deda umru. Svi se okomili na neke druge izjave odavde, ali ova je najgora.
(Nin, 19. mart 2014 10:59)
Ali pazi, dobio sam preko 80 pluseva prema 150 minusa :)))
Sta bi uradila prava muskarcina na mom mestu.
Ima par stanova u nasledstvu, a rentira/emigrira? Umesto da stedi tu lovu za renoviranje svojih stanova i onda u jedan ubaci neku gospodju i 1-2 dece a drugi izda?
Primate se na "istrazivanja" samo tako. Jedno je Srbija, drugo SAD a trece Avganistan.
Moj otac celog zivota zivi u istom stanu, dva puta se zenio i sa zenama je ziveo u stanu sa majkom i tetkom, sasvim normalno. imao je 43 god kad mu je majka umrla, do tad sam sebi nije skuvao, oprao, pocistio za sobom, jednoatavno covek je navikao na sluzavku. posto je i moja majka svojevrsna pokondirena tikva, posle smrti moje babe, posto nije imao ko da izigrava sluzavku, zahtevala je kucnu pomocnicu. Dosla su teza vremena i otac vise nije mogao da placa sluzavku, pa je normalno od zene ocekivao da ga tetosi, sa kuva, menja mu gace
itd., to ni na sta nije licilo, ona je "dama" , a on "gazda" pa je palo sve na moja ledja, kad sam imala 15 godina i to traje do dan danas. Ja mu kuvam, perem, peglam, cistim, teram ga da se kupa, covek nece da obrise kad nesto prospe nego se dere da ja ustanem od ucenja da ocistim. Ima primera na pretek, tako da ne podnosim osobe koje zive sa roditeljima jer nisu sposobne da se brinu o sebi i drugome predstavljaju teret. a meni preostaje da odbrojavam dane do njihove smrti kad cu konacno nastaviti sa zivotom gde sam stala pre 8 godina...
Odličan tekst, pročitala sam ga u nekim novinama pre nekoliko dana. A medijskoj kući B92 čestitam na pametnom, interaktivnom pristupu, gde svi možemo da kažemo svoje mišljenje.
Poređenja sa zapadnim zemljama su neprimerena. Tamo svako može ,ma kako malu platu imao, da živi odvojenim životom već od rane mladosti,što je i normalno. Tu nikakve veze nemaju "loši" odnosi sa članovima primarne porodice, niti nesposobnost nečija da ispegla ili skuva. Osoba koja ima svoj prostor oseća se zrelom ,samouverenijom, to se reflektuje na sve oblasti života. Uvažavam drugačija mišljenja. Neko možda želi da ostane sa "svojima", smatra sa ponosom da čini "žrtvu s razlogom". Sve što vas čini srećnima, ljudi. Samo, sada pričam o većini kojoj i ja pripadam, smatram da je zdravije za sve da svako ima svoj prostor, ma koliki bio.
o cemu ti pricas? i kakve veze ova tvoja gomila frustracija ima sa mojim komentarom?
pa ja sam i pisao o ljudima koji takodje nisu "blejali ispred zgrade" nego vredno ucili i radili i imali dobre ocene!
a ti isti ljudi danas i pored znanja stecenog vrednim radom mogu samo da fizikalisu za 200e a ti ih pljujes!
kao sto je neko vec rekao, ne mozemo svi da budemo elektro-inzenjeri i programeri, a to opet nije razlog da nekog ko je vredno radio i trudio se, pljujes...
to sto je neko zavrsio neko deficitarno zanimanje ili je jednostavno imao srecu da bude u pravo vreme na pravom mestu ili da ima neku nasledjenu privilegiju (kao na primer ja sa stranim pasosem, ne daje ti za pravo da pljujes one koji to nisu imali a pritom su vredno radili, odricali se i imali dobre ocene - za to sto oni danas u srbistanu ne mogu da se osamostale i moraju da rmbace za 200e kriv je ovaj bolestan sistem koji odrzavaju maloumni i zatucani, kao i oni "jednakiji" tj paraziti...
@ rade
Muskarcima je ok,a zenama? Oduvek je zivot u zajednici pogodovao muskarcima,dok su zene u takvim okolnostima uglavnom morale stosta da pretrpe. Da ne pominjem da u takvim porodicama snaje nemaju prava glasa,sve odlucuje primarna porodica -otac,majka,sin. Interesantno bi bilo cuti sta misle tvoja mama,zena ili buduca snaja o zivotu u zajednici.
I nije tu u pitanju toliko dal je neko dobar covek ili ne,vec se radi o sasvim drugacijim sistemima vrednosti starijih i mladjih generacija-i koliko god da su sve osobe koliko toliko dobre osobe,neslaganja su neminovnost.Prokleto zatucano razmisljanje starijih onemogucava srecan zajednicki zivot. Primecujem da skoro svi momci-muskarci koji zive u mom okruzenju u zajednici sa roditeljima ,a ima ih podosta,imaju za zene neke veoma tradicionalne zene,cesto neobrazovane i seljankaste. A cesto ulaze u brak samo zato sto njegovi smatraju da je doslo vreme za to i zato sto je majka suvise stara pa ne moze sama da brine o velikoj porodici. Ne treba njima zena kao bracni partner,vec kao domacica koja ce biti poslusna i koja ce da radja decu. Neka slobodoumnija i obrazovanija zena tu ne bi mogla da se uklopi jer se tu zena slabo za sta pita. Zasto bi zena,ako radi i ima svoj dinar morala da se non stop prilagodjava i popusta i da se ponasa kao da nema svoj stav,kada moze samostalno da zivi sa muzem i da njih dvoje sami kao par odlucuju sta ce danas rucati,kakvu ce kupiti kuhinju,u kakvu ce boju kreciti sobu,kako ce decu vaspitavati?
Ana, sram te bilo. Svaka iole normalna osoba zna da ne mogu svi biti inzenjeri ,programeri i sl. Neko ima cuku za to,neko za nesto drugo. Psihologiju i sociologiju uopste nije lako zavrsiti ,ko to studira veoma dobro to zna-za to treba da procitate tone i tone knjiga i da se ceo zivot usavrsavate ako zelite da budete u toku. Ja znam dosta programera i inzenjera masinstva koji znaju samo ono sto ima veze sa strukom ali su zato totalni duduci za neke druge stvari. Znam jednom programera koji super obavlja svoj posao ali zato ne zna da pise,tacnije ne zna sva slova azbuke i nije procitao ni jednu knjigu osim onoga sto je vezano za programiranje,a mlati pare neverovatno. Znam nekoliko inzenjera masinstva koji su jedva prolazili osnovnu i srednju skolu jer nisu imali mozak za drustvene predmete ,da ih pitate kad se odigrao prvi ili drugi svetski rat oni ne bi znali,ali eto- super su u svom poslu. Ali ja nikog za razliku od tebe ne omalovazavam- znam da nisu svi rodjeni za iste stvari. Vas pokusaj da omalovazite sve one koji su u proslosti zavrsili fakultete koji danas nisu preterano profitabilni je jako ruzan i nedostojan osobe koja se predstavlja kao visokoobrazovana. Vi nikada ,ama bas nikada ne bi mogli zavrsiti psihologiju ili sociologiju,koliko god se trudili jer nemate takav kapacitet.
Sto se tice zadnjeg dela,slazem se- mladi treba da se osamostale i treba da daju sve od sebe da u tome uspeju. Bez obzira na zrtve i odricanja.
Majo, ja uopste ne omalovazavam ljude koji studiraju drustvene nauke niti medicinske. Mozda je moj komentar bio malo preteran u to smislu, ali je podstaknut prethodnim komentarima gde su ljudi koji studiraju psihologiju (po Bolonji zamislite!) ti koji imaju za mene potpuno neprihvatljive stavove. Odatle i moj komentar.
Tacno je da nismo svi isti, ali danas je neverovatan trend studiranja "fensi" fakulteta, a izgovor da nam druge stvari ne idu je jako lako iskoristiti. I vrlo je verovatno da onim koji se zale zapravo ne ide nista, jer nikakav rad ne posvecuju nicemu. To je obicno vrlo vezano sa generalnim stavom oko "nemucenja" u zivotu o kojem je ovde rec, pa odatle i moje stavljanje svih ovih stvari u isti kos.
edva sam cekala da zavrsim srednju skolu i odem u beograd da studiram samo da bih otisla od kuce.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (10 godina samostalno, 18. mart 2014 13:08)
Sad bi ti svasta rekao ali mi nece objaviti komentar
(aco, 18. mart 2014 15:27)
Reci brate,kao da je neka tajna sta rade i kako se ponasaju devojke iz unutrasnjosti kad dodju u bg. da studiraju
(vlade, 18. mart 2014 18:47)
Izvini ali sta je ona tu toliko lose rekla da je vi ovako izvredjate? Bili su mnogi ovde koji su govorili mnogo gore stvari, pa ne vdim da se iko potresao, a kamo li vredjao. Je l to lose sto je neko dosao da studira iz drugog grada/sela, kod mene je najblzi grad za studiranje Beograd i ako hoces da imas fakultet logicno moras tu. Nego ste je napali zato sto je zensko pa ko zna sta ona radi tu, da je napisano u muskom rodu cutali biste ko bubice i ne bi im zamerali sto pijance i vataju sta stignu, a ovako ste napali devojku a ne znate ni da li to uopste radi . Ko da je greh studirati i traziti posao, deca iz manjih mesta treba izgleda da uzmu socijalnu pomoc kada nema posla u rodnom mestu i ostanu zatucana sa osnovnom skolom(posto u mom mestu i okolini nema nigde srednje), pogotovu devojke, da "kavaljeri" ne bi pricali gluposti.
Kada smo se suprug i ja venčali, njegov otac se naljutio što ćemo živeti u iznajmljenom stanu, a ne kod njega. Gde već žive muževljeva sestra i majka. Bilo bi nas petoro. Navodno-ima mesta. Pošto je suprug to kategorično odbio( i u moje ime), ostao je trajno pomalo ljut. Danas, suprug i ja, naravno živimo sami, u sopstvenom stanu koji smo imali sreće da steknemo, dok svekar živi sa neudatom kćerkom, koja mu je nešto pout kućne pomoćnice. Treba imati odlučan otklon od roditeljske sebičnosti. I ona je jedan od najjačih razloga za zavisnu poziciju u zrelim godinama.
(nismo svi jednaki jer su neki malo jednakiji..., 19. mart 2014 11:02)
Mi koji smo ucili zaista teske fakultete, a nismo se folirali sa psihologijom, sociologijom i slicnim, mi smo kao "jednakiji"? Mi koji smo uspeli da se osamostalimo, pa cak i otisli ko zna gde daleko, jer je to bio jedini nacin, mi smo "jednakiji"? Mi koji smo od osnovne smatrani kretenima, jer nismo non stop blejali ispred zgrade i glupirali se bez prestanka, mi smo "jednakiji"? Mi koji da smo ostali kod mame i tate bili bi u 45 kvadrata, bez babe koju cekam da umre da mi ostavi stan, mi smo "jedankiji"? Mi kojima je uvek "lako", jer smo imali dobre ocene, mi koji u inostranstvu sada delimo stanove i dalje nam je "lako", mi smo "jednakiji"? Dosta mi je vas "jednakih". I tako ceo zivot, uvek je nama laske, a posli smo iz pet puta gore pozicije od vas kojima je tesko.
I ne, nismo studirali medicinu, jer smo znali da s tim nema sanse da se zaposlimo bez veze, a znali smo jer s 18 godina nismo bili u imaginarnom svetu, vec smo gledali i slusali sta se desava. A i da jesmo, sada bismo trazili neki drugi posao ili pobegli tamo gde bismo nasli posao.
A zivot s pet cimera jeste pocetak osamostaljivanja, jer nijedan od tih pet cimera nece da kupi tvoje djubre ni da placa tvoj deo stana/telefona/interneta kao sto to rade mama i tata.
Zaradjujem za sebe od svojih 15 godina.Za sve sto mi je trebalo u zivotu sam sam finansirao.Ali jos uvek zivim sa roditeljima sa svojih 38.Ta odluka je cisto iz prakticnih razloga.
Brat nakon sto je stupio u brak je ostao bez posla.Kredit za njegov stan je podignut mojim novcem,a sad i rate za isti ja placam.Nazalost ni on ni njegova zena jednostavno nisu u stanju da isplate rate.
Moji roditelji jedva imaju jedva imauju za sebe.Moram i njima da pomognem ,jer bolje da im poboljsam uslove zivota nego da placam lecenja zbog losih uslova.
Mozda sam ja blesav i jednostano bi moga da gledam svoja posla ali tako sam vaspitan.Meni je porodica sve.Nije mi problem da iznajmim sebi stan ,i da zivim sam i budem "samostalan".Ja jednostavno to sad trenutno vidim ko bacanje novca.Posto nisam ozenjen ,iznajmljivanje stana da bi ziveo sam u njemu je bez ikakve potrebe ,sem za upraznjavanje nekih intimnih momenata.
Poenta price ,je da kulturolosko nasljedje igra veliku ulogu.Ja kao sto sam rekao mogu bez problema pustiti ljude oko mene da se sami snadju.Ja sam svoju porodicu i prijatelje uvek gledao kao nesto vise od novca.Kao takav spreman sam da zrtvujem deo svoje slobode da bi njima pomogao.
Sve ovo je prilicno slozena socijalna tema, u kojoj treba staviti jasnu i ostru crtu izmedju dva slucaja:
1. Oni koji NEMAJU kud i prinudjeni su da se guraju s roditeljima, i:
2. Oni koji IMAJU mogucnosti da se osamostale, a NECE.
Ove prve razumem i ne treba ih posmatrati kao nezrele ili lenje. Prosto, ljudi bi mozda i zeleli, ali nemaju. Mnogi su to resili emigracijom, ali za to treba imati herca ili biti neki inzenjer, programer. A nisu svi bas talenti za tehniku i matematiku, niti mogu svi to da nauce. Niti hoce.
Medjutim, ovi drugi i njihovi roditelji su vec za posmatranje. Covek koji radi za 800 evra mesecno uziva u hotelu kod tate i mame. Naravno, posao u lepoj drzavnoj firmi, nasao mu tata. Mama kuva, pere, pegla, namesta mu krevet. Tata opravlja sve po kuci, ganja majstore, a usput sredjuje i sinovljeva kola. Ujak sef odeljenja u nekoj drzavnoj klinici, kod njega ide kad god ga boli nesto. Preko reda. A ako ujka ne moze da pomogne, posalje ga kod kolege koji moze. Naravno opet preko reda. Sin nece da se zeni. Kaze da je brak smor, da bas tu rec koristi. Vec u 3 popodne zbrise s posla, menja devojke kao carape, provodi se. Ako mu stanu kola nasred puta cima caleta mobilnim. E takvi jesu za zaljenje, jer ne daj boze da mu se taj savrseni zivot poremeti pa pukao bi sutra skroz!
Pogledajte malo kako se živi na strani.Sin se oženi pa otac sazna posle 3 godine.Unuka(u) vide posle 10.ko stranci.Rastu bez prenešenog životnog iskustva podložni raznim uticajima.Hladni I do bola isfolirani sa hladnim I lažnim osmesima.Masu stvari upijaju napamet.Živeo sam I sada živim u zajednici 3 generacije.Kuća velika komotna ,zajednička kuhinja I trpezarija.majka spremi šta spremi kome se ne sviđa nek sam sprema.Svako prima svoje goste u skladu sa godinama.Sve u kući što treba radim sa sinovima I ocem.Kompletna radionica.Farbanje,gletovanje,malterisanje,varenje,elektrika.Sin je počeo I kola da održava,nešto video od mene nešto od dede.
I moj otac I ja smo što se kaže intelektualci,sa fakultetom.I on je živeo sa svojim ocem koji je i sazidao kuću.Samo biblioteka nam zauzima 2/3 kuće.Bitno je da su ljudi u zajednici normalni I da su tolerantni da cene svoj ali I tuđi doprinos.Da se ne "guše" međusobno.Nije baš lako ali je moguće.Ako toga nema bolje je razlaz ali ako malo bolje pogledate do razlaza je došlo jer neko "odskače"-snaja,zet,sin,majka...I po meni to su već diskutabilne osobe ko god da je u pitanju.
to pricas ovde u srbiji gde ljudi koji su zavrsili najtezi fakultet u istoj (medicinski na primer) fizikalisu za (najvise) 200e?
za tvoju inofrmaciju i oni su ucili osnovnu, srednju i posle sestogodisnji faks (koji zahteva mnogo odricanja) i gle cuda bez korupcije u srbistanu ne mogu da se zaposle nego rmbace za 200e i ti ih pljujes?
sram te bilo!
ja sam otisao preko jer sam imao tu privilegiju da mogu da uzmem strani pasos, mnogi to nemaju kao sto nemaju ni dovoljno poznanstva da odu na crno jer ih zbog toga treba pljuvati?
mnogi su isto tako ceo zivot ucili i zavrsavali regularne fakultete (a ne privatne cash&cary) i ne mogu da nadju posao jer ovde jednostavno normalnog posla nema (ima ga samo za one koje imaju vezu ili su iz nekog deficitarnog zanimanja) a sa 200e u beogradu ne mozete da zivite samostalno
(pa sve ni da se udruzite sa 5 cimera - a to onda opet nije samostalan zivot jer zavisite od njih)
Ja cekam da mi babe i dede umru, zive 100 godina i jos mi daju dzeparac (a zaposlen sam, imam nekih 50 hiljada mesecno).
Alo bre je l tebi dobro, i jos u potpisu pise muskarcina, da neko ceka da mu baba i deda umru. Svi se okomili na neke druge izjave odavde, ali ova je najgora.
i dalje je misterija i niko ne komentarise zasto se mladi ne udruze da zive zajedno, kao cimeri? da li je moguce da su vam najbolji "cimeri" mama i tata?
Ma bre. alo... ziveti zasebno, imati svoj stan, to nije nuzno jednako sa samostalnoscu. Mislim da je to vec pomenuto. Moze biti ali uopste i ne mora. Mislim, kakve veze ima....ljudi mogu da zive i sa roditeljima i u bracnoj zajednici, i da istovremeno znaju i da sebi skuvaju i da opeglaju i da sami zavrsavaju svakodnevne obaveze. I da rade, zaradjuju. Kakve to veze ima da li ce neko ziveti sa roditeljima ili ne. Sto rece neko sve zavisi kako se vaspitava. Mene su moji vaspitali, naucen sam da obavljam poslove sam, da se ne oslanjam, iako ne zivim sam. Znaci, ziveti u zajednici ne znaci automatski i biti lenj, i cekati sve na gotovs. Ok, ima i toga, al to nije uvek tako. I kao sto neko rece nismo svi isti, ne zelimo svi iste zelje. Nismo svi zeljni zasebnog porodicnog bracnog zivota, dece..ovo ono..., i zasto bi onda ulazili u kredite zaduzivanja za kupovinu zasebnih stanova, za razdvajanje iz porodicnog doma, kada vec imamo gde. Ja nemam recimo nameru da se zenim niti da 'prosirujem porodicu'. I zasto bih isao nekud. I u roditeljskoj kuci sam. To je moj izbor i svesna odluka. Al, ne zato sto sam 'lenj', i ne zato sto mi fali vrednoca. Umem oko sebe sam, radim, zaradjujem, nisam lenj, al ne zelim brak, Necu bracni zivot. Ne zanima me. Ovi sto kazu kako su srecni u tome, i sto su kao srecni sto su pobegli od roditelja, ok to je njihov nacin zivota, njihove odluke i izbor. Srecan im put. Zivite onako kako zelite, niko vam ne brani. Pustite druge da zive onako kako oni zele.
nijebitno, 18. mart 2014 12:35
Svaka čast.I ja samostalno zivim od svoje 14-e godine.Napustio sam rodni grad kada sam upisao srednju u Beogradu,završio fakultet,ziveo u domu i evo sada radim u struci,zivim sa devojkom i sam sebi plaćam stan.Pored svega toga uspeo sam da upišem i master studije na mom faksu.Zivot je tek preda mnom...
Umorio sam se od citanja kako kako u srbiji. Nadjite nacina, tekst upravo o tome i prica. Mozda je neprijatno, ali je u konacnom vremenu dobro za vas.
Imam za druga coveka koji sa punih 30 zivi u simbiozi sa dve sestre i roditeljima. Pre 4 meseca je poceo da zivi sa devojkom u stanu na 400m od kuce. I dalje redovno jede kod mame, sedi u maticnoj kuci, a sa devojkom mu je dosadno. Rodjendan mu je spremila mama i proslavljen je kod nje.
O takvoj nerazvijenosti prica ovaj tekst.
Ja takodje zivim sa mojima, kako sam iz bga, nisam video ni dom. Sa platom od 50.000 sam mogao da se upustim u avanturu da zivim sa nekim, ali kako je bila neredovna nisam uspeo da izdvajam ni 15.000 za kucu (racuni + hrana). Naravno novac sam trosio na moj komoditet. Objasnjeno mi je da nije fer da stalno pozamljujem od mojih i da non stop dugujem i da non stop nemam, a zaradio sam. Tako da sam presekao, otisao iz Srbije, i trenutno radim u jednoj nedodjiji za 4.5 puta vise para. Necu imati privatan zivot neko vreme, necu ga imati uopste prakticno, ali se radujem da kada se vratim konacno izadjem iz porodicnog doma :)
Secam se zadovoljstva kada sam sam prvi put ukljucio masinu i oprao svoj ves :)
Kada sam imala 27 godina, moj dve godine mlađi brat se oženio, Roditelji su zamenili nas trosoban stan za dva manja (sto podržavam), da bi on i njegova porodica imali svoj prostor. Ja sam ostala sa njima u dvosobnom stanu. Bez posla. Kad su ih prijatelji pitali "A gde će drugo dete da vam živi?",odgovorili su (oboje fakultetski obrazovani),"Naslediće ovaj stan". Komentari su bili najrazličitiji, da ne dužim. Uglavnom, po prvi put sam požalila žto nisam dve godine pre toga otišla u Australiju, kad sam imala mogućnost za to. Verujem da ni tamo nije lako, ali poenta moje priče je da se ,nažalost, u najvećem broju slučajeva možeš osloniti isključivo na sebe...
Izgleda da vas niko nije naucio velikoj zivotnoj istini da ako sve u zivotu pogresno uradite, necete moci lepo da zivite.
Neki se zale zato sto rade za 200-300e. Pa sta da vam kazem, osnovna skola, ja ucio vi visili na ulici. Srednja skola, ja ucio, vi isli u kafice. Fakultet, ja gle cuda ucio, a vi polako, 7, 8, 10 godina.
Ja ucio jak fakultet, vi tek da zavrsite nesto. Posao dobio kao i svi sa mog fakulteta bez ikakve veze, korupcije i slicnog.
Neko drugi otisao u beli svet, mucio se, nije imao sa kime ni da prica, a vama sve potaman.
Neko treci otvorio neku trafiku, rostilj, frizeraj. Pa radio, stajao, smrzavao se. Ucio na svojim greskama, rizikovao.
I sada imate obraza da se zalite sto lose zivite?
Ako. I treba lose da zivite.
"Roditelji nece da prodaju stan ni pod razno, zakonski im ne mozes nista jer se stan vodi na njih" (Ana, 18. mart 2014 13:57) - Alo bre, sta ti zamisljas !? Stan se vodi na njih jer je njihov, a ti mu dodjes kao podstanar, buduci da imaju pravo da te izbace na ulicu cim napunis 18. Budi srecna sto imas krov nad glavom. Nisu roditelji duzni da te trpe. I kako to zamisljas da oni kao prodaju stan, da ti daju pare, da bi ti mogla da se osamostalis !? Vecu nezahvalnost nisam skoro procitao
Dovoljno godina imam da pamtim finansijski bolja vremena. Istog ovoga je bilo. Takodje pamtim kakvu je dinamiku u medjuljudske odnose unosio taj zivot u zadruzi, ono kad se vise sinova ozeni, pa se onda kuci. Muskarci zijaju napolju, a jetrve se intenzivno ne vole. To je bila generacija mojih baba i deda. Stecena netrpeljivost se prenosila na sledecu generaciju. Ovaj primer o sebicnim cerkama gura "retro" Milivojevic. U pravu je Brka gde je primer za sinove?
Skinite se malo ovoj deci, a vi deco menjajte nedto ako Boga znate, o vasem se zivotu radi. Da sam ostala tu ne bih imala nista.
Imam primer u komsiluku , nisu pare u pitanju . lik ima 40 godina , preduzetnik je. Zivi sa mamom i tatom u stanu, ima kucu koju je dobio od dede koja bruji prazna. svakog dana njegova sedamdesetogodisnja majka dodje do njegove firme da ga pita sta zeli za rucak .Boze sacuvaj me . To mi je ujedno i gazda.
Znam tacno o cemu pricas! Preziveo sam tacno takvu situaciju. Zena i ja smo jedno vreme ziveli kod mojih roditelja, jer smo cekali papire za odlazak iz Srbije. Racunao sam da nece biti problema, jer moji nikada nisu bili zvocala i uvek su voleli moju suprugu. Zavrsilo se tako sto sam ja izigravao Ban Ki Muna, trceci izmedju zaracenih strana i ponavljajuci mantru: mir, mir, mir, niko nije kriv. Prosto: zeni je smetala radoznalost moje majke i potreba da zna gde smo, sta radimo, s kim se vidjamo ... kao i zajedljivi komentari moje mladje sestre. Moja majka nije ostala mutava i eto svadje. Posle zena i ja odemo u sobu i krene bujica osuda: da sam ja mekusac, da nemam svoje ja, da je ne stitim, da stajem na kevinu stranu. Taman kazem nesto kevi, a onda ce keva i sveca u horu: ti si mekusac, samo slusas svoju zenu, nemas svoje ja ... Ma terajte se i vi i vase ja da ne kazem gde. Vec 7 godina smo u braku, imamo divno dete, daleko smo od Beograda, Srbije, jednih i drugih roditelja, ali oziljci tog vremena su jos uvek ostali i kad god izbije neka svadja oko bilo cega zena odmah pocne da pominje taj period i moje ponasanje.
Jaz izmedju generacija je sve dublji. Ne smem ni da pomislim sta bi bilo da nas sin jednog dana dovede snaju da zivi sa nama! Srecom, imace mogucnost da se odseli i zapocne sopstveni zivot. Ne zelim mu ono sto smo nas dvoje preziveli! Za njegovo dobro!
Bice toga i poslje 58e.Dok je god mamine penzije.Sta ces-to su porodicne vrijednosti.Tradicionalizam i konzervatizam.Mamina beba ostaje do kraja.I ako je sjedog brka,vata u lijevom uvu, pushi i hrace.Dok god ima pive u frizideru i futbalskog"prenosa" na radiju.Ljudine su to.Nema sta.Ideal srpstva.
Nisu sve porodične situacije iste, niti su svi ljudi isti, a svako lično stanovište je utemeljeno upravo na konkretnoj porodičnoj situaciji.
Neka svako čini prema svojoj savesti i pusti druge da takođe postupaju prema svojoj savesti, u skladu sa željama i mogućnostima, a uzimajući u obzir želje i mogućnosti bližnjih.
@
"Znaci, imam 43 godine i visoko obrazovanje, sto znaci da sam po kriterijumima zapadnog sveta covek u najboljim godinama da napredujem u karijeri i zaradim novac, kao i da se odgovarajuce pozicioniram (mislim na radnom mestu)..."
Ne zelim da te uvredim na bilo koji nacin, ali tebi je taj high light prosao pre desetak godina, po merilima zapadnog sveta
(naselje, 18. mart 2014 18:40)
Nije tacno! Nije ti ovde Srbija gde neki krimi klinci otvaraju privatna preduzeca i svoji su sefovi sa 22 godine. Te stvari ovde ne postoje! Covek ovde krene od najmanje odgovorne pozicije u firmi i POSTEPENO, u zavisnosti od obrazovanja, rada, truda, angazovanosti, licne motivacije i gomile drugih faktora - napreduje! I tacno je da se tek oko 40te godine zivota ostvari taj High Light kako si ga nazvao, u najbolji ruku ako se odreknes drustvenog zivota oko 35te. A najvise zaradjuju zaposleni od 40 - 55 godine starosti. Sve do tada manje-vise "peces zanat" i to je sasvim u redu.
Svasta procitah ali uglavnom je vise onih lezilebovica kod mame i tate....Ok,zavrsili ste fakultet i nemate posao pa boze moj,naucite nesto drugo da radite.Ja sam zavrsila samo srednju da se ima diploma za fakultet sam jos u osnovnoj skoli shvatila da je to ovde gubljenje vremena.Sa 17 sam otisla od mojih gde mi je bilo fenomenalno i upustila se u sve te racune,ruckove i ostale obaveze....Milion puta sam htela da se vratim ali sam ipak istrajala...Radila sam sve i svasta i prezivljavala....Sada imam 27god,3 dece i jednu prosecnu platu od 30hijada naravno da nije dovoljno ne znam ni kako smo ziveli od toga.....u medjuvremenu sam smisljala sta bih mogla da radim i zapocela sopstveni biznis od kuce ....da raspadam se od posla jer pored troje male dece ja imam vremena samo uvece ,radim do 2,3 ujutru i ustajem u 6 ali se isplati,zaradim jos jednu malo vecu platu i mnogo je lakse....Tako da sve se moze ako se hoce,ali u ovoj Srbiji svi vole leba bez motike i ovde je popularna fraza "ja sa fakultetom necu da radim za 25hiljada" Spustite se na zemlju i zasucite rukave ali za pocetak ustanite iz maminog krila....Zao mi je ali uvek sam surovo iskrena.
Ovaj tekst je za ljude slicne meni. Za one koji imaju uslova, a sede kod kuce. Bio sam i ja razmazen do 30-te priznajem. Kao mladji nisam trazio posao jer sam prakticno toliko dobijao od roditelja. Imao sam tu srecu da oni imaju novca. Imam cak i reseno stambeno pitanje. Uzivao jesam do trenutka kada sam poceo da izbegavam susrete sa ljudima koji su samostalni, jer sam osecao veliku sramotu. To pocne da te iznutra izjeda jer sve verujte mi ima svoju cenu. Osecas se jako ruzno kad u 30-toj trazis od roditelja novac, dok drugi zaradjuju svoj. Stavio sam tacku, lepo je kod roditelja ali je mnogo lepse kada si ostvaren i samostalan covek. Pa makar se i pomucio u zivotu. Verujte mi.
U Srbiji fakulteti traju 4,5,6 godina. Ako radis i studiras (na drzavnom) onda il neces zavrsiti faks ili ces jos par godina vise ostati na njemu. Tako pretesko da se osmostalim pre 26. Ali naravno mislim da i roditelji u Srbiji ne zele da se njihova deca rano osamostale. Mene roditelji smaraju ako uzmem da radim preko omladinske, a zahtevaju od mene i master diplomu. Na zapadu lepo svi ociste godinu u maju, pa rade po celo leto..
Tekst je istinit. Vi i vasi matorci ste razmazeni. Stanovi u Kaludjerici i Visnjickoj Banji nisu skupi. Nista vam tamo nece faliti.
"Kada vidi žrtvu svoje majke, devojka na delu ima negativan model koji želi da izbegne. Postaje egocentrična: "Ne bih se ja udala, da mu kuvam i perem"".
Zaboravili ste da dopisete: kada sin vidi kako mu tata gleda tv, a mama savija kicmu i riba, ocekuje da ce i njegova zena saviti kicmu, a on gledati tv. Da deca u kuci vide roditelje koji dele kucne poslove, sve bi bilo drugacije.
@(Muskarcina, 18. mart 2014 14:45)
@(mimi, 18. mart 2014 14:17)
Vas dvoje ste razmazeni. Ne osudjujem vas ja nimalo. Samo vas zalim, jer ce vas jednog dana zivot tako grubo osamariti, da necete znati gde ste. Nicija do zore nije gorela, nece ni vasa. Trgnite se, bre !!!
@(Straw Dog, 18. mart 2014 14:21)
Ovde nije rec o deci, vec odraslim ljudima. Niko nije nigde rekao da (maloletnu) decu treba isterivati iz kuce! Deci je mesto uz roditelje do punoletstva. Takodje imaj u vidu da ni deca koja su zivela do 40-ih sa roditeljima nisu imuna na zivotne greske i da su mnoga takva "decica" propalice. Bas kao sto i mnogi ljudi koji su u 18-oj napustili roditelje i otisli u veci grad na studije postaju uspesni i uzorni likovi. Sve je stvar vaspitanja - onoga sto detetu usadis do njegove 14-te godine. Posle toga je kasno za bilo sta. Mator covek se ne moze prevaspitati. Sta si posejao, to ces i da zanjes.
Zao mi je sto se ovoliko ljudi osetilo uvredjeno i svesna sam da postoji veliki broj ljudi koji samostalni zivot ne mogu da priuste jer zaradjuju nedovoljno. Ipak postoje i oni koji ne zaradjuju katastrofalno malo, a i dalje su kod kuce.Ja sam kao student zivela sa roditeljima i bratom u stanu od 40 kvadrata. Ni trunke privatnosti, mesanje u sve, svi spavamo i ustajemo u isto vreme jer drugacije ne moze. Imala sam stipendiju od 15000 (toliko je otprilike imala kasirka u to vreme takodje) i da sada mogu da posavetujem 20togodisnju sebe, otisla bih da zivim u studentskom domu. Na kraju sam se nakon studija odselila u Amerku ( pa odatle u EU) i osamosatljivanje je bilo ludo, nezaboravno i sramotno. Heh, kada sa 25 godina skontas da ako danas ne kupis WC papir sutra neces imati cime da se obrises i da ako ne bacis smece i odes na put, svasta zateci kad se vratis.
@ mik
Zato bih ja kao obrazovana zena sa svojom platom-svoj covek, pristala da zivim sa roditeljima od muza ako mozemo sa svojim platama da samostalno zivimo? Razlike u shvatanjima nasih roditelja i nas su veoma velike i jako je tesko naci neku sredinu da se normalno funkcionise. Matorci najcesce zele da bude sve po njihovom,stalno pametuju a kada dodje snajka u kucu tad postaje jos gore. Snaja je uvek najgora,nista ne radi kako treba,losa je domacica i majka,previse raspusna i nemoralna. Jel tako? Takav je scenario u 90% slucajeva kada sin sa zenom zivi sa njegovim roditeljima. Na svakom koraku ponizavanje i podsecanje da ste pod "njihovim krovom". Zasto bi bilo koja normalna zena to trpela? Nase bake su to morale,one se nisu skolovale i zaradjivale novac,ali zasto bi danasnja zena koja radi i zaradjuje to trpela. Muskarci kao sto si ti uopste ne razmisljaju o tome kako ce njihovim zenama biti u zajednici vec uglavnom gledaju da njima bude lepo. Uglavnom gledaju na zene kao na niza bica, koja moraju da budu ponizna pred njegovim roditeljima. Zena se kod njih nista ne pita,vec samo oni i njihovi roditelji.
Bilo bi lepo kada bi razlicite generacije mogle zajedno da zive pod istim krovom,ali nazalost,razlike u vrednostima su isuvise velike-ja licno ne znam ni jednu osobu koja je zadovoljna svojom snajom,stalno se snaje kritikuju i puno se brakova razvodi jer se njegovi roditelji mesaju u sve i svasta. Previse je zatucanosti i patrijalhalnosti u nasih starih ljudi.
Деда је напустио село где је имао кућу од блата, родитеље и 1 ха земље, 1959. Отишао је у град и радио као чиновник. Добио је на коришћење стан од 50 мет.квад. Отплатио га је мој отац пре 8 година. Било нас је 6 комада у "гајби". Мој отац, чиновник, је 1985. започео кућу и уселили смо се у незавршену кућу 1991. И данас је незавршена, нисмо могли, дошла зла времена.
Сада је кућа празна јер су деда и баба умрли а моји и сестра (!) су се вратили у стан јер је јефтинији за живот. Кућа има уређених 100-120 мет.квад. и још толико за сређивање.
Град је "пукао" и сада та кућа кошта 10000 е. Ја сам отишао са 18, завршио школе далеко од родитеља (уз њихову помоћ и свој рад), живим са породицом још даље, у изнајмљеном стану од 40 мет.квад. Назад у "гнездо" не могу. Немам шта тамо да радим. Ја своју кућу нећу моћи да започнем - имам 7 година више него мој матори кад је започео кућу, имам боље образовање, боље плаћен посао итд. али не могу. Немам одакле.
Ипак, 3 генерације су се осамостаљивале. Раније или касније. Видимо се сваки дан преко нета и 2х месечно и уживо. "Мамине" кухиње су најбоље а иначе је моја супруга најбољи кувар на свету, кад нема мама. Радујемо се једни другима, а толико нас је ххања снашло у животу да је право питање како неко није узео конопац или бомбу?
Ја поруку за своју децу имам.
Свим осталима: срећно својим животом, како год да га живите!
И смањите кукњаву. Колективно, сви ми, почињемо да личимо на бабе нарикаче!
Moja keva zivi samnom (moj stan, nasledjen), jer nije u stanju da zivi sama. I ako ima svoj stancic. Stara i veoma bolesna (dobila me relativno kasno). I, sta sad? Da je strpam u staracki dom? Pustim da umre? I ako me cesto dovodi do ludila, i ako bih voleo da sam sam, cutim i trpim. Trpela je i ona mene, menjala pelene, hranila itd. Jednog dana, kad je ne bude bilo vise, ne zelim da se kajem zbog toga sto sam se poneo kao nezahvalni skot. Niti bih voleo sutra, kad ja budem bolestan i nemocan, da moja deca mene ostave i zaborave. A vi?
Sutra, ako se ponovo budem zenio, sigurno nece biti samnom (kao sto nije ni prvi put), zivece kod starije sestre, koja je vec podigla dvoje odrasle dece koje ce u narednih godinu dve napustiti zemlju, jedno u inostranstvo na studije, drugo u inostranstvo na arbeit. Taman jedna drugoj da prave drustvo. Do tad, cutim, i trpim. I skupljam poene za afterlajf.
Inace, malo je onih normalnih u srbiji koji zele da zive sa svojim roditeljima a da ne moraju, i ako znam par takvih. Super im je, ne placaju nista, imaju svoj sprat porodicne kuce, a zaradjuju super. I cela plata im ode na kola, izlaske, telefone od 700 evra i tako dalje. Ali znam mnogo vise onih koji i pored toga sto zive sa roditeljima jedva sklapaju kraj sa krajem. Budite realni. Zivimo u srbiji. Novac je najveci problem. A tamo gde nije, jbg. Vratite obavezno sluzenje vojske, dobro dodje maminim sinovima koji ne zele iz gnezda. Ovako su sanse da postanu seka perse mnogo vece.
Evo primera iz Beograda
za kakav jos niste culi. Slika i prilika
nasem mentaliteta - "ljubi ga majka"! Naime,
mladi drug, poprilicno finansijski uspesan
(porez prikriva i ne placa) ima u centru grada
stan koji izdaje, na crno svakako. Zivi sa majkom
u njenom jednosobnom stanu, baskari se i siri u jednoj
jedinoj sobi, a majka spava na terasi koja je zastakljena.
Mama svakako kuva svaki dan supicu, pere, pegla, ide na
pijacu, masta kako ce sin jednog dana da se ozeni i sin
veli kako su oboje jako srecni. Alal mu vera sebicnjancka!
Kaze, sto bih ja da se potucam, kada sve imam.
Vidim zale se mnogi da ne mogu da se odsele jer im je velika rata za kredit?! Polako bre deco, ne postaje se vlasnik stana sa 25 godina. Ja imam 41, zivim na Zapadu, plata poprilicna i za njihove pojmove i tek smo sad kupili nekretninu, mnogo vecu i luksuzniju nego sto nasi roditelji imaju. Ali zato prvih deset godina zivota ovde standard mi je definitivno bio nizi nego kod roditelja.
Nesposobna i blentava nacija odgaja jos nesposobniju i blentaviju "decu" i to traje od 1945. naovamo, pa me stvarno cudi da nasa slatka "dece" ne nose jos uvek i Pampersice u 40 godina!
A resenje je tako jednostavno! Negde oko 20. godine, ukines apanazu, otvoris vrata, izbacis napolje, promenis bravu i kraj. Na rucak primas jednom nedeljno, al' da se najavi tri dana unapred.
Momentalno ima da se "snadju" bez mame i tate, a sve i da se ne snadju, za takve nesposobnjakovice i nije neka steta.
Svi moji prijatelji koji žive van roditeljskog doma moraju od istih da uzimaju novac kako bi mogli da pokriju troškove stanarine.
Možda se keko i odvoji od roditelja, ali postaje još veći trošak. Masa mladih ljudi svake večeri čeka na autobuskoj stanici da pime hranu koju su im roditelji poslali od kuće. Primera ima, ali da li su pozitivni?
@Sweonline: U Švedskoj kao što znaš ne grade dovoljno stanova i više i više ljudi ostaju kod roditelja do 28-30godine.
Ja živim u Stokholmu i znam koliko je teško naći stan i svako nema para da kupi stan i da ispuni uslove da dobije stan.
Pa i ako čovek na kredit kupi stan ipak mora učešće da se plati i to je bar 20-30.000 evra.
Ova ekonomska kriza isto je uradila svoje svuda u svetu,ni zapad nije više kao pre.
(Milos, 18. mart 2014 16:49)
Glasaj za Vucica i odmah ima da budes zreo, kao citava nacija!
Ili jos bolje za Tadica , ali nikako Djilasa, on nema vizije ko ova dvojica beskarakternih.
PS: Ako razmisljas svojom glavom i imas svoje ja, prebrodices ova vremena.
To su moja deca postigla u inostranstvu!
Ovde, kod ove vlasti, i licemernih gradjana, nema sanse!!! Na zalost!
Ovde vaze pravila: da mislis kao Vucic i da zelis da komsiji crkne krava.
Narocito ako se izjasnjava kao demokrata.
Ja sam sa roditeljima ziveo u jednoj sobi u izbeglickom kampu do svoje 25 godine. Devojku nije htela ni da dodje kod mene. Iako imam diplomu radio sam 'obicne poslove' za tadasnjih 250 maraka. Odlucili smo da probamo da zivimo zajedno. I ona nije bila iz Beograda i radila za slicnu sumu pa smo iznajmili stan/ rupu za 120 maraka. Do tada nisam znao nista da spremam
Ona me je ostavila a ja sam i dalje ostao da zivim sam. Vise sam bio gladan nego sit, iscrpljen i umoran jer sam radio prekovremeno. Otac mi je umro u medjuvremenu, pa je majka ostala da zivi sama. Nisam nikako zeleo da se vratim, niti da uzimam nju kod mene.
Dobio ponudu za posao u Cacku, tamo sreo moju zenu. Imamo stan na kredit, cak sam i majci kupio garsonjeru. Srecemo se jednom mesecno i volimo se. Mojom platom otplacujemo kredit za stan a od zenine zivimo nas cetvoro. Pomalo nam njeni pomazu jer zive na selu.
Мислим да је најгоре овима што су им родитељи били добростојећи, па имају огромне станове са по 4+ соба, а родитељима не пада на памет да их продају и поделе на мање, него седе у великом и не дају никоме да се исели јер како ће онда они јадни са малом пензијом да плаћају комуналије???
Prva plata kao istrazivac-saradnik 27000, placala stan i dazbine zajedno sa cimerkom. Kako sam napredovala u zvanju i plata je rasla ali ni za vreme studija ni kasnije nisam uzimala novac od roditelja koji su namucena ali postena radnicka klasa!!! I sada ja njih pomazem koliko mogu!!! Tesko je ali napomenjem, moze se!!!! Treba samo zagristi i hrabro krenuti!! Prve tri godine rada i zivota u Bg-u jedva sastavis kraj sa krajem. Imas za hranu i to je to!!! Ali sve se menja...napredujes...to stanje nije trajno!!!!!!!
Nerviraju me tzv psiholoske te socioloske studije na naucnoj bazi. Jedini razlog sto odrasli i dalje zive sa svojim roditeljima jeste novac. Ako je trecina stanovnistva bez posla, a druga trecina radi za 250e, onda je jasan problem u Srbiji. Ima i onih koji zive sami, u stanovima koje su im kupili roditelji-politicari, mafijasi, estradni 'umetnici' i slicno. Na zalost, takvi bogatasi su ljudi bez ideja, dok inteligencija zbog lose finansijske situacije propada ili ona sposobna bezi iz zemlje. Tako da je generalno situacija u nasoj zemlji katastrofalna, jer verujem da bi statistike negde i pokazale da kvalitetan osamostaljeni zivot ima samo 10-15% mlade populacije. Tu ne racunam mlade uzrasta 20-40god koji zive u starim dorcolskim garsonjerama punih bubasvaba i slicnih malih bica. Takav zivot jednako je tuga i beda... Svi bi u Srbiji rado ziveli sami, ali nemaju ljudi odakle.. Prosto si vezan za osnovnu porodicu i tu je kraj price..
Ima jos nesto,sto roditelji nece da kazu nekim ovim pojedincima pa evo ja cu. Ja vas bre necu covece u mojoj kuci kad ste vec odrasli. Necu vas zato sto mi smetate. To nije prirodno da mladunci zive sa roditeljima u istom brlogu/gnezdu.
Ko tako ne razmišlja i sam je nezreo "roditelj" i to gde je tako nesto kao sto je ovde obicaj normalno su nefunkcionalne porodice a ako su u vecini, onda su takva drustva nefunkcionalna drustva. Funkcija roditelja je da odgaji mladuncad tako da se ona osamostale,a onda mladuncad treba da odu iz gnezda,i to je sve. Molim da se izbegnu pateticne price kako "mi nismo zivotinje" Pa ako nismo tim pre treba da nas vodi razum a ne kojekakvi izgovori i neke price bez ikakvih osnova.Kao da neko hoce da zivi u istom stambenom prostoru sa 10 njih. Takve stvari kako je to bas kul moze da prica samo onaj ko nikad nije ni ziveo sam niti ima nameru, a takav odmah nije relevantan da prica o bilo cemu zato sto je fakticki izdrzavano lice.
Ja znam da ja zivim sam a mom bratu koji ima 45 godina i njegovoj zeni i deci "mama" svakog dana pravi rucak i postavlja im sto, i vec 11 godina im cuva decu.I znam da se meni od toga povraca pa zato vise i ne idem tamo. I jos nesto znam. Kad oni odu na more,ta "mama" postane druga zena. Nekako je zadovoljnija, nadje vremena za sebe, da ode kod frizera, iako je baba sa svoje 73 godine, ide da poseti drugarice koje su jos zive itd. Verovatno je to zbog toga sto tuguje zato sto su ovi na moru pa jedva ceka da se vrate.
Stipendije na faksu, juris uspeh. drzala casove i sama placala dom, menzu i sve ostalo. Iz radnicke sam porodice i imam mladjeg brata i sestru... tako da sam se sama snalazila za sve...:)!! Od riditelja, OGROMNA PODRSKA!! Sada sam doktor nauka, imam 31 godinu, platu takvu da se sama izdrzavam i placam 200 e ratu za stan!!! Znaci, moze se i u ovoj Srbiji nesto postici...sve zavisi sta se trazi i ocekuje. Situacija je teska ali nikad nisam stala...radila po 12-14 sati...drzala vezbe, predavanja, privatne casove...uvece se samo srusim u krevet. Mislim da to ne zasluzuje minuse vec oni koji samo kukaju i sebe sazaljevaju!!!
@
"Znaci, imam 43 godine i visoko obrazovanje, sto znaci da sam po kriterijumima zapadnog sveta covek u najboljim godinama da napredujem u karijeri i zaradim novac, kao i da se odgovarajuce pozicioniram (mislim na radnom mestu)..."
Ne zelim da te uvredim na bilo koji nacin, ali tebi je taj high light prosao pre desetak godina, po merilima zapadnog sveta
Evo primera iz moje porodice. Ja sam se, na opšte zgražavanje roditelja i okoline, udala sa 24 godine i počela da živim sa suprugom koji od svoje 23. živi sam u bakinom stanu. Iako smo tada još studirali, kad vratim film, sada sam sigurna da je to bio jedan od najboljih životnih poteza. Imamo četvoro dece i sada, sa 40 godina, skoro da se i ne sećam perioda kada nisam živela samostalno. Za razliku od mene, sestra, koja sada ima 37 god i nije udata, ostala je sa roditeljima koji ne nameravaju da je "puste". Već ih je stigla starost i bolest, ona je tu "na usluzi", pa svoj stan od 100 kvadrata ni u ludilu ne bi prodali, zarad njene samostalnosti. Očajna je, oseća se kao u klopci jer finansijski nije u mogućnosti da ode, a njima, uprkos dobrom materijalnom stanju, ne pada na pamet da nešto menjaju (prodaju stan, plate neku pomoć...). Mnogo mi je žao jer joj prolaze godine...
Divan članak, još divniji komentari. Imam 35 god., dete i muža. Lepu porodicu. Jedino što nam fali je malo više novca mada se snalazimo. Ja nemam stalan posao ali uspem da zaradim svoj deo prihoda. Odselila sam se od roditelja u 27. Sećam se da sam želela to da uradim godinama ranije. Nisam se bojala i silno sam to želela. Ali sam stalno sve odlagala jer nisam završila fakultet. Kada mi je bilo jasno da ga neću završiti i da postajem depresivna jer mi je jedina obaveza u životu da studiram, uzela sam život u svoje ruke. Zaposlila sam se sama (nisu mi pomogli roditelji), skućila sam se sama a kao rezultat postala sam vrlo zadovoljna i srećna osoba. Nije mi nizbočega žao jer smatram ako sam ja zadovoljna i drugi će biti zadovoljni samnom. Ali sam dugo odlagala odluku da odem jer sam se bojala da ću ih povrediti ako ne ispunim njihova očekivanja da pre odlaska završim fakultet. Kada sam odlazila bili su ponosni, nisu se bunili i podpuno su me podržali. Bila sam prijatno iznenađena. Bili su divni roditelji, i bila sam najbezbrižnija u njihovom domu. Ali ću se uvek rado odreći te bezbrižnosti u korist sreće koje osećam što danas imam svoju porodicu.
Hajde da napravimo drugu racunicu,za ove sto im drugarice zive same i jedu pirinac i pastetu a ne satobrijane,za ove sto im na glavi rastu neke dlake pa im samo smetaju,a najvise za ove koji uvek imaju izgovor,a izgovori su je li zna se kao sta i zna se da svako ga ima.
Evo ovako.
Dok se bolje ne snadjete,ima da jedete musli i mleko.Ako kupujete musli na meru dosta vam je 5,6 hiljada mesecno.To je em zdravo em fensi,ima da budete zdraviji nego ikada.
Onda,ljudi su vam rekli kako se radi negde tamo.Ima da nadjete 2,3 cimera/ke i onda da delite kiriju.Necete da trazite fensi stan sa djakuzijem,nego moze da prodje i nesto od 45 kvadrata za vas cetvoro.
Telefone i ostalo ima da stedite,a internet ima da placate zajedno sa cimerima.
Ko pusi,ima duvan da mota.
Pivo ima da pijete iz plasticne flase a ne iz stakla.U klubove i ostalo nema da idete,nego za provod setnja po gradu,rekreacija to je zdravo.
I koliko za to sve treba? 15,20 'iljada,nema ni toliko.To je znaci za pocetak,a posle ce ici sve po redu.Vecina vas ce tek krajem tridesetih moci da razmislja o kupovini stana ili nesto,ali polako,ne mozete trcanjem da naucite trcanje,nego prvo morate da puzite pa da hodate pa tek onda da trcite,je li tako,jeste,rek'o Niče.
E moj bato.Da su svi tako bili princeze na zrnu graska kao vecina kod nas,mi bi sad svi jos uvek viseli sa grana i gadjali jedni druge sopstvenim izmetom.Jedan Tesla kopao kanale da ima za hleb,ovima fale indijski orasi.Nije nego.
edva sam cekala da zavrsim srednju skolu i odem u beograd da studiram samo da bih otisla od kuce.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (10 godina samostalno, 18. mart 2014 13:08)
Sad bi ti svasta rekao ali mi nece objaviti komentar
(aco, 18. mart 2014 15:27)
Reci brate,kao da je neka tajna sta rade i kako se ponasaju devojke iz unutrasnjosti kad dodju u bg. da studiraju
Jedino što mogu jeste da se divim mladim ljudima na beskrajnom strpljenju. Biti mlad na Balkanu, posebno u Bosni, Srbiji ili Makedoniji, znači živeti život u bunaru sa malim krugom plavetnila iznad i okusom memle ispod. Ta mladost nije ni lepa, ni zdrava, ni vesela, a sve to bi trebalo da bude. Najgore što nikoga od ovih što upravljaju nije stvarno briga, što ne žele da prave državu, što ne žele vladavinu prava i zakona već žele pravo na vladavinu i izuzeće od zakona, što im odgovara kontrolisani haos u kojem mešetare i pune džepove bez rada i rezultata...i sve to po cenu uništenja nečije mladosti. Izlaz će pronaći pojedinci. Svi ostali zbirno tonu...kao Titanik.
jeste, lakse je ako se troskovi podele sa cimerima, ali odvojiti 150 evra za sobu i racune od plate od 250 evra je nemoguce, osim ako necemo jesti hleba i pastete svaki dan. i ako ce nam mama i tata i dalje kupovati odecu i obucu.... iskreno, meni je i to bolje nego da zivim sa njima, ali je jako tesko kad se nema za nove cipele, a dosla je zima i hladno je, a stare se odavno raspale :/
Sa 22 sam seo na avion ibotisao u Ameriku. Sada, posle 6 godina mislim da mladi treba da se osamostaljuju ranije. Usponi, padovi, sreca, tuga, razocarenja, ushicenja I jos mnogo stvari koje ne bih doziveo da sam ostao da zivim sa roditeljima su jedno ogromno zivotno iskustvo. Ali se takodje slazem da verovatno ne bih mogao da se osamostalim da sam se zaposlio u Srbiji I radio za jednu prosecnu srpsku platu.
Pošto u komentarima preovlađuje ekonomski faktor kao glavni razlog za neosamostaljivanje, evo vam i druga strana te priče - rano osamostaljivanje je tekovina i baština industrijske revolucije. Ono pogoduje tržišnoj privredi, jer kapitalu je potrebna horda mladih, kao osamostaljenih, ali ekonomski nesigurnih pojedinaca, koji će se što ranije uključivati u tržište rada, i što pre isključivati iz roditeljsko-rodbinskog sistema materijale podrške, kako bi podizali ponudu i obarali cenu rada.
@Olga
I sama kazes, roditelji su prodali kucu. Sta je sa onima koji nemaju nekretninu viska. Nisam bila lenja, niko mi nije prijavljivao ispite, niti sam spavala do podne. Cim sam upisala fakultet grejala sam stolicu kako bih ostala na budzetu, a paraleno sam radila. Sve su to bile mizerne plate kako ne bi morali moji da mi daju pare. Nikad mi nisu trazili da placam racune, ali su mi uvek govorili da treba da zaradim svoj dinar. Moji roditelji su divni, odlicno su odradili svoj posao, ali njih vise boli nego mene sto ne mogu da odem iz kuce. Imaju pametnu i obrazovanu cerku ali izgleda da je u ovoj drzavi veza jaca od toga.
U Srbiji i dalje na snazi pravilo prvenstva - ko se prvi uda/oženi i privede bračnog partnera u roditeljsko gnezdo, automatski tera brata/sestru ili ko je već ostao samac u istoj zajednici, napolje.
Znam mnoge koji nisu završili fakultetkoji su studirali u roku jer su im se starija braća i sestre utrpali u roditeljski dvosobni stan sa ženom i detetom, i sad pod stare dane, kad su napokon došli do malo vremena, pokušavaju da završe faks uz tri posla i čuda (dok ne istekne i ovaj poslednji rok za ne-bolonju).
Svako od nas zna bar jedan takav primer.
Ako smo već kod komentarisanja tog "potencijalnog" italijanskog zakona, možda bi kod nas trebalo uvesti neki da ne smeš da useljavaš bračnog druga i decu u roditeljski ston ako u njemu još uvek živi neki tvoj srodnik. Hteo si porodicu? Izvoli pa je izdržavaj, a ne da se okačiš na roditeljske i bratsko/sestrinske resurse da če oni da ti daju hranu i krov nad glavom i da ti čuvaju decu. To je sebično i samoživo. Usput, taj roditeljski stan podjednako pripada svoj deci tih roditelja.
Srećom, nemam ovaj problem, al mi je pun komšiluk takvih. I još se bune, kao kad će sestra da im se uda ili da nadje bolji posao da se iseli, jer im fali mesta u stanu. Mrš.
"...kriminal ili partijska knjizica JUL-a, onda sledi bombardovanje, pa zatim 5-ti oktobar. Tada sam imao 30god. U tim godinama je moj vrsnjak u Nemackoj na primer, vec imao siguran posao, jasno definisanu karijeru, stan..
(Milos, 18. mart 2014 16:49)
Da li si ti čoveče nekad bio u Nemačkoj? Ne verujem. A izgleda da slabo pratiš medije.....nedavno je objavljeno da su u Nemačkoj oko 50% porodica ili singla podstanari u Nemačkoj! Tekst je bio na temu poreza na nekretnine u Nemakoj, pa je konstatovano da oko 50% Nemaca poseduje, tj ima u svojini svih 100% stanova i kuća!
Nije zapad baš samo zlato..zamisli da ste ti i supruga prodavci u supermarketu u Berlinu, plate oko 1300 evra, kirija za stan oko 1000 evra, dvoje dece.....krompir i pasulj glavna hrana. Meso? Dva puta sedmično.
Cinjenica je da ima dosta ljudi koji u Srbiji zive tesko. Ali ima isto toliko onih koje vole da im keva pere gace dok svu lovu spucaju na pljuge i corbu koju trose caletovim kolima. Neka, to se zove prirodna selekcija i takvi dzabalebarosi nece imati potomaka. A ostalima (vrednima)porucujem: Dalje o Srbije. To nije majka koja ce vas sacuvati nego maceha koja ce vas pepelom hraniti dok vam guli kozu sa ledja. Patriotizam su izmislili oni na vlasti da bi decu naterali da jure grudima na bajonete zarad njihovih interesa, a sada taj isti patriotizam koriste da bi vas vezali kreditima za vesla galije kojom se oni po pucini voze dok vi pod palubom zuljate ruke i krivite ledja bez ideje vas brod nosi. Pametnome jednom reci dosta.
Površno, uopšteno, s mnoštvom generalizacija i predrasuda i stereotipa...
Ko određuje granicu osamostaljivanja?
Da li je ona važeća u svim zemljama?
Koje zajednicu su najbolje za dati narod, rodovske, plemenske, liberokapitalističke...?
Mladi u Srbiji nesposobni i razmaženi? Onda autor nije kročio u zapadne zemlje, ili istočne gde je život u roditeljskom domu normalnost...
Mnogo poglešnih premisa ima ovde. Prema tome i zaključaka...
Osamostaliće se deca ne brinite,samo kad odu odavde.Sin ima 21 g radi evo 1 god,plata 28000.Kako da se osamostali?Isti taj posao u svetu plaćaju 2800 $.Tamo može da se osamostali.
Sa 19.kada sam upisala fakultet preselila se iz roditeljske kuce u stan sa cimerkama,u drugi deo grada.Sa 24.ostala bez oba roditelja.Bio je to veliki udarac,da nisam provela tih par godina tokom studiranja koliko toliko samostalno i naucila kako da upravljam sopstvenim zivotom,ne smem ni da zamislim kako bi sve to izgledalo da moj zivot nije krenuo svojim putem van roditeljske kuce par godina pre toga.Neke stvari se jednostavno dogode...i tada ostaje malo izbora..niko vas vise ne pita da li imate posao ili nemate,da li ste gladni ili niste...prosto morate da se prilagodite i nastavite dalje sami.
@ (Swedenonline, 18. mart 2014 16:37) i ostali slicni
Prekinite da uporedjujete Srbiju sa nekim od najsredjenijih drzava sveta!
Drugo manite nas tih bajki kako ste sa par godina dok jos niste naucili da hodate otisli od kuce i uspeli u zivotu kao Bil Gejts ali samo zato sto ste se mucili.
O cemu pricate vi ljudi, mislite da smo mi ostali budale? Racunica je prosta, primer: plata iznad proseka, iz mog primera, plata lekara je nesto ispod 50 hiljada dinara. Za stan kakav takav a da nije u Vinci ili na Staroj Planini a da ima zid izmedju wc solje i dnevne sobe mora da se da minimum 200e + jos minimum 100e za racune = 300e odnosno 35.000 dinara. Meni lekaru ostaje 15.000 dinara za 30 dana zivota! LEKARU, zamislite ove mucenike sto rade na trafikama ili slicno! Ziveo sam skoro godinu dana u iznajmljenom stanu tako i jeo sam bukvalno hleb i jogurt! Ne zivim ni sada sa roditeljima, zivim u dedinoj vikendici, da vikendici ALI putujem busom svaki dan na posao preko sat i po! Sada mogu da putujem jednom godisnje negde i imam novca za kurs jezika sto mi je bio primarni cilj.
Manite nas tih prica, ima izuzetaka i svaka vama cast na vanserijskoj snalazljivosti i hrabrosti junacine sto ste otisle sa par godina od kuce ali ovde se govori o situaciji generalno!
A poredjenja radi moj kolega sa preko dve decenije radnog staza i specijlaizacijom ima oko 20 hiljada dinara visu platu od mene ALI i tri deteta...
pa bas lepo sto razni "psiholozi" kao i oni koji su imali vezu (rodbina, stranka, koverta) za posao (u srbiji je normalan posao nemoguce naci bez bitnog poznanstva u 90% slucajeva) i samim tim dobili na gotovo tu privilegiju da uzimaju novac (uglavnom iz budzeta) i sansu da se osamostale -
- sada pljuju po onima koji nemaju te privilegije kao oni (nemaju bitnu rodbinu, prijatelje a ni kovertu), nazivaju ih "nesposobnima" (a oni su kao sposobni - da im nije privilegija bili bi cak i gori!), razmazenima i ostalim pogrdinim imenima...
verovatno privilegovana gospoda preporucuju neprivilegovanima da se osamostale a posto nemaju novca (posla) - onda lepo na ulicu i rovarenje po kontejnerima (sto je nezaobilazno dok zaradujete 15-20 hiljada koliko covek bez privilegija i retkog talenta moze u srbistanu nadnicenjem mesecno da zaradi)- jer boze moj, "finansije su samo izgovor"
Zivim od 14 godine sam, i mogu reci da sam prezahvalan svojim roditeljima sto su me tako rano poslali od kuce. Stovise, smatram da bi se deca trebala sto pre osamostaljivati, jer nazalost jako cesto srecem svoje vrsnjake koji i dan danas zive sa roditeljima(33 su mi godine), a verujte da novac nije bio u pitanju, nego - strah.
(nijebitno, 18. mart 2014 12:35)
Slazem se. Ja sam to uradio odmah po zavrsetku srednje skole, cim sam poceo studiranje. Ko hoce uvek nadje nacin. Niko ne kaze da treba da se selimo u svoje privatne stanove ili sta vec. Za vecinu je sramota da se iz dvo- ili trosobnog stana roditelja, sa sve komforom, odsele u garsonjeru od 28 m2. Ujedno, osamostaljivanje je i prilika da testiramo nase odnose sa drugima, koliko kvalitetno sklapamo poznanstva na primer itd. Zivot sa nekim drugim ko nije roditelj(decko/devojka, drug/drugarica, poznanici, kolege sa faksa) podrazumeva vise kompromisa i direktnijih razgovora/dogovora koji grade jednu zajednicu. Naucite da budete tolerantni na frustraciju i da nastavite dalje.
Iz mog okruzenja je veoma zanmljivo da su ljudi koji su manjih finansijkih mogucnosti imali, pokazivali vecu potrebu za osamostaljivanjem (vecina se uspesno osamostalila jako rano), dok su oni (vecina) koji su svakog dana mogli da napuste udobnost roditeljskog gnezda ostali do dana danasnjeg u istom. Isto tako sam sa jednim koferom i polupraznih dzepova, pre dve godine otisao van Srbije i ne zalim se. Btw. imam 27god.
HOCU > ZELIM/VOLEO BIH!
Swedenonline, NE LUPAJ! Ako zivis u Svedskoj onda su ti poznati i podaci o nezaposlenosti i mladima koji su i posle 30-e kod roditelja! Drugo uporedjivati socijalnu politiku Srbije i Svedske...NEMOGUCE!!!
Ovo nisu gluposti. Clanak dotice vrlo bitne teme od kojih je jedna cinjenica da mladi ljudi u velikoj vecini slucajeva NECE da rade ukoliko ne nadju posao u svojoj struci. Gospodo, ako toga posla nema onda trazite neki drugi posao (ili dva) da bi mogli da ustedite neke pare, iznajmite mali stan za pocetak i krenete sa osamostaljivanjem bez roditelja. U protivnom sedite tu gde jeste.
Reci da je samo u pitanju ekonomski cinilac razlog zasto odrasle osobe zive sa roditeljima u zemlji Srbiji je laz. Iako znam dosta onih kojima su finansije problem(50%),znam i dosta onih koji iako imaju solidna primanja jednostavno ne zele da odu iz roditeljke kuce-tako su vaspitani(ostalih 50%). E takvi su najgori za zivot-supruga njihova je uvek ispod njihovih roditelja,morace celog zivota da trpi zanovetanja njegovih,roditelji se za sve pitaju itd. Znam da je zivot sa roditeljima cesto nuznost,ali realno ako je tako kako je,nemojte ulaziti u brak i dovoditi zenu u roditeljsku kucu-previse je velika razlika u shvatanjima onih i ovih sada generacija i nastupa veciti stres. Ja sam u jednom kratkom periodu,godinu dana, kada sam ostao bez posla,a zenina plata bila isuvise mala za kiriju,ziveo sa zenom kod mojih roditelja ,znaci to je bio haos. Zena sa kojom sam se predivno slagao dok smo ziveli sami je svaki dan bila napadana od strane mojih da nije dobra domacica,da ne zna ovo-ono,svaki dan slusala zvocanja na temu "kakve su danasnje zene". Ma pravi horor-nisam mogao da verujem da su to moji roditelji,koji inace nisu losi ljudi,ali eto djavo im nije dao mira. A davali smo im skoro celu zeninu platu za hranu,moja zena nije svadjalica -al ne vredi. Stalna zanovetanja i kritike-zasto ovako a ne onako itd. Nakon godinu dana smo bukvalno pobegli-cak da jedem samo hleb mesec dana nikad vise u roditeljsku kucu.
Hajde da vidim ko se to moze osamostaliti sa platom od 250 evra?
Da ne zaboravim: plata nije redovna, vec zavisi o tome kako je gazda raspolozen i kakvi su njegovi planovi.
Ovo je ko zna koji po redu tekst koji govori o zivotu sa roditeljima kao o necemu negativnom a zapravo u ekonomskoj situaciji u kakvoj je nasa zemlja i ovako neuredjenom drustvo zivot sa roditeljima, pogotovo ako je postoji odgovarajuci zivotni prostor, je ono sto je pozeljno i racionalno. Zasto bi se neko osamostaljivao po svaku cenu davao pare gazdi za stanarinu ili banci za kredit, znaci omogucavao drugima da zarade na njemu kad taj novac moze da ostavi na stranu deci za skolovanje, roditeljima za lekove, eventualno za neko letovanje ili sto god, a ne da svako zivi u svom domacinstvu i jedva sastavlja kraj sa krajem. Cinjenica je da je jeftinije ziveti u zajednici, roditelji dok su u snazi mogu vama da pomognu oko dece a mozete i vi njima da se nadjete kad su bolesni i nesto im zatreba. A posebna prica su tek seoska domacinstva koja mogu da opstanu i funkcionisu samo kada u njima imate vise generacija koje zive zajedno.
Primer iz mog okruuženja - devojka, 25 godina, završila fakultet, zaposlena, plata nadprosečna za Srbiju, može sama sebi da plaća stan, i iskazala je želju da se odseli, ali njeni roditelji ne odobravaju da se odseli iz stana ako se ne uda ili ako ne ide na dalje školovanje u inostranstvo. Iz poštovanja prema njima, ona za sada ne želi da im se suprotstavlja. Ja sam pokušao da je ubedim da mora da stavi svoje želje ispred njihovih, i to će se svakako dogoditi, pre ili kasnije. Što pre, to bolje za sve. Ovakav BOLESTAN odnos roditelja prema detetu nikako ne može da se završi dobro.
da prosecan evropljanin zivi sa prosecnom srpskom platom, ziveli bi u coporu kao Topalovici, po 5 generacija, pa onda da cujemo o "socioloskim i psiholoskim" faktorima, nedovrsenim procesima odvajanja i neostvarenoj zrelosti...
Zivot u otudjenosti, u jurnjavi za zaradom( da se prezivi) ili u jurnjavi za profitom(oni koji imaju neki biznis), zivot u iscedjenoj i poslednjoj kapi znoja da bi se dokazala 'samostalnost i zrelost'..ect ect nisu nikakve ingeniozne ideje, vec po mom misljenju bas suprotno ideje koje potkopavaju humanost u ljudskom rodu. A s obzirom da je to okvirno dominantan obrazac danas, samim tim i ne cudi sto je sirom kugle zemaljske sve manje humanosti, bliskosti, solidarnosti. Ne moze se kroz otudjivanje kao sistem vrednosti promovisati napredak ljudske civilizacije. To sto ljudi zive vise generacija u istom domu ne znaci da nije moguce steci radne i ostale korisne navike. Kao i samostalnost. Moguce je,samo je pitanje kako se stvari od malih nogu postave u primarnoj porodici. Dakle, nije ostanak u primarnoj porodici ni u 40-tim problem, ako se korisne osobine usvoje na vreme, od malena. Dalje, tekst operise uopstenom opservacijom..ne uzimajuci dovoljno u obzir pravo da svako ima svoje razloge. Nisu ljudi identicni, pa se ni ljudskim zivotima, odlukama ne moze prilaziti jednobrazno, uniformno. Ima ljudi recimo koji ne zele u brak. Ne fali im radinost, rade itd, al objektivno, ako vec nece vezu, brak itd zasto bi imali poseban stan. Dalje,ima onih koji jesu u svom stanu, rade, zaradjuju, ali zive sa jednim roditeljem, vode brigu roditelju. Zar ce roditelja(e) u neki staracki dom ako nema kud(a ne mogu da priuste roditelju novi stan). A sta u situaciji kod osoba sa invaliditetom i sl.
Citam ove komentare i ne kapiram sto niste danonocno na ulici, terajuci politivarsko-bankstersko-tajkunsku bagru. niste mi jasni, dal su vas obavestili da imate samo jedan zivot?
pa bas lepo sto razni "psiholozi" kao i oni koji su imali vezu (rodbina, stranka, koverta) za posao (u srbiji je normalan posao nemoguce naci bez bitnog poznanstva u 90% slucajeva) i samim tim dobili na gotovo tu privilegiju da uzimaju novac (uglavnom iz budzeta) i sansu da se osamostale -
- sada pljuju po onima koji nemaju te privilegije kao oni (nemaju bitnu rodbinu, prijatelje a ni kovertu), nazivaju ih "nesposobnima" (a oni su kao sposobni - da im nije privilegija bili bi cak i gori!), razmazenima i ostalim pogrdinim imenima...
verovatno privilegovana gospoda preporucuju neprivilegovanima da se osamostale a posto nemaju novca (posla) - onda lepo na ulicu i rovarenje po kontejnerima (sto je nezaobilazno dok zaradujete 15-20 hiljada koliko covek bez privilegija i retkog talenta moze u srbistanu nadnicenjem mesecno da zaradi)- jer boze moj, "finansije su samo izgovor"
Da li je autor teksta nekada posetio planetu Zemlju? Plate ne rastu, stavise u poslednjih par godina su se i smanjile usled pada dinara i poslodavcima koji nastoje da sto manje plate radnika, a troskovi rastu li rastu. Infostan je prakticno 90 evra, telefon, kablovska... i tu ti ode vec trecina plate. I onda dodje potrosacka korpa, benzin ili mesecna karta za prevoz, raznorazne takse koje placas drzavi. A jos ako si podstanar... ogroman problem lezi u troskovima koji su u odredjenim segmentima veoma slicni onima zemalja EU gde su prosecne plate 5-10 puta vece od nasih. I onda, ili da zivis kao pecinski covek bez struje i telefona, ili da se vratis kod roditelja.
stan (kredit) 40000
struja 7000
infostan 1600
telefon 1500
kablovska + internet 3300
mob muz 2600
mob zena 2600
vrtic 9700
engleski dete 3600
sport dete 6000
pelene 4800
@Maki
Ako od 17. godine zivis sama znaci da su ti roditelji obezbedili tu mogucnost. Voleo bih i ja da sam jos za vreme srednje skole poceo da zivim sam, ali to mogu samo oni iz imucnijih porodica. Sto se tice rada i studiranja, voleo bih da te vidim kako radis (za min 400 evra) i studiras na tehnickom fakultetu. Imam jednu drugaricu koja se od 19. hvali kako je samostalna, a roditelji joj kupili stan i salju hranu, a ona zvanicno kao zivi od stipendije??? Problem nije u lenjosti mladih, nego u sistemu. Kod nas jako mali broj moze da se odvoji bez finansijske pomoci roditelja. Cak i vecina onih starijih od 25 nemaju sanse posto najcesce rade za 200 evra.
Mladi u Srbiji nisu zreli?
Evo uzecu licni primer, ne smatram da sa bas mlad, ali sam po godinama idealan za poredjenje sa generacijom iz ostatka razvijenog sveta.
Znaci, imam 43 godine i visoko obrazovanje, sto znaci da sam po kriterijumima zapadnog sveta covek u najboljim godinama da napredujem u karijeri i zaradim novac, kao i da se odgovarajuce pozicioniram (mislim na radnom mestu) ili da na pravi nacim razvijem sopstveni posao.
A da uporedimo kakav je moj put bio u (sadasnjoj, poceo sam u Jugoslaviji) Srbiji. Kada je doslo vreme da upisem fakultet poceo je rat i mobilizacija, kada se (skoro) zavrsio rat i raspala se zemlja, pocela je inflacija koja je obezvredila apsolutno sve sto je prosecan covek mogao da ima i zaradi, zatim su usledile demonstracije i apsolutizam Milosevica kada je jedini nacin za bilo kakvu zaradu bio kriminal ili partijska knjizica JUL-a, onda sledi bombardovanje, pa zatim 5-ti oktobar. Tada sam imao 30god. U tim godinama je moj vrsnjak u Nemackoj na primer, vec imao siguran posao, jasno definisanu karijeru, stan koji moze da iznajmljuje od plate i najverovatnije zenu i malo dete koje takodje moze da izdrzava bez problema i da iznajmi stan sa sobom za dete a ne da svi zive u jednoj sobi.
Posle 2000-te sam zavrsio fakultet i zaposlio se u RBV, jedno vreme je bilo ok, ali onda sam izgubio posao ne svojom krivicom nego zato sto je banka ugasena svi znamo zasto i kako.
Sada zivimo od zenine plate 42000, sa malim detetom.
I onda sam ja nezreo?!
Meni su troskovi bukvalno duplo poskupeli kada sam se osamostalio. Samacki zivot je bas skup. Da ne pricam o mojoj mami koja nikako nije mogla da preboli sto sam se odselio (u zgradu 100 etara od njene).
Ovakvu situaciju podjednako podrzavaju i deca o roditelji, svako sa svojim razlozima. Najjaci razlog je svakako ekonomija ali ima tu mnogo i tradicionalisticko-patrijarhalnih razloga. Poredjenja sa zapadom nisu u svemu primerena. Sistemi vrednosti i kulturoloska miljea su razliciti i nemenjaju se tako lako, narocito ako nisu ekonomski podrzani.
@sreten:pa, brate, smanjite mobilne, a taj sport za dete od 6000,sta je to, mladje grupe planinara na Himalaje?? verovatno imate dobre plate za kredit gde je rata 40000?!?!
Stanujem sa roditeljima, ali stanarinu ne plaćaju oni već ja. Radim na određeno i plata je ispod 40.000 dinara. Njih dvoje ne rade već 5 ili 6 godina. Previše stari da ih iko zaposli, previše mladi za penziju, koja im svake godine odmiče sve više. Ćale tu i tamo radi nešto sezonski i skupi do 100€ mesečno kad ima posla, mada je za celodnevno tegljenje na suncu u njivi ili na građevini sad već slab. Kevi otvoreno kažu u menjačnicama, kafićima itd. da žele "mlade i zgodne devojke", a za čuvanje neke žene ili spremanje kuća treba imati poznanstva koja ona nema.
Opcija 1: Sedim gde jesam dok ne ode neko od njih u penziju - da mogu da prežive bez mene, makar morao da im pomažem i posle, ali bar da ne plaćam sve. Imaću 35-40 godina dok se to desi. Štedim jer ne plaćam stanarinu, račune i hranu odvojeno sebi i njima, već samo jednom.
Opcija 2: Uzmem sebi garsonjeru, ostavim njih gde jesu. Plaćam dve stanarine, dva puta račune, možemo da se hranimo zajedno. Samo da bih, kad iskrsne članak na B92 ili me neko u fensi društvu pita, mogao da se 'určim da živim sam. Evropski bre, pa dok ne crknem od gladi, ostanem bez posla i vratim se kod njih da zajedno živimo od socijalne pomoći.
Opcija 3: Ubode me da krenem na posao i u spletu neverovatnih okolnosti upoznam simpatičnu devojku koja ima svoj stan i spremna je i voljna da gubi vreme sa mnom. Posle najviše osam meseci zameri što pola plate dajem roditeljima da ne crknu i izbaci me iz svog stana.
Imam 42 godine, razvedena, fakultetski obrazovana, zivim sa cerkom i roditeljima. Super nam je, samo sto se ne pobijemo! Radim 18 godina, plata mi je taman da prezivimo, da mi dete ne crkne od gladi i da se obuce, za mene skoro da ne pretice! Otac detetov jedva spaja kraj sa krajem sa svojom porodicom, tako da nama nista ne daje, niti je davao. I kako mi da se odselomo i gde, od kojih para? Ko prica o razmazenosti, taj pojma nema.
Zivim sama vec 14 godina, imam 31! Radim na fakultetu i drzim privatne casove. Kupila sam jednosoban stancic i otplacujem kredit u visini stanarine u Beogradu. Moze se, samo treba zrtvovati nesto a mladi sve vise pronalaze izgovor u teskoj ekonomskoj situaciji da ne rade nista i sami sebe sazaljevaju!!!
Da kupim plac, izgradim kuću kakvu želim treba mi 50,000-100,000 evra. Kredit me ne zanima, ne želim da robujem bankama. Znači dok ne skupim preko 50,000 evra u kešu ne krećem u tu avanturu zvanu sopstveni dom. A kad skupim potreban novac mislim da neću želeti da ga ulažem u nekretninu u ovoj zemlji...Zar bi iko? Previše dilema, premalo odgovora.
Ja sam iz Beograda, kada sam zavrsila fakultet i zaposlila se, nakon 6 meseci sam se odselila od roditelja i iznajmila stan sa deckom sa kojim sam bila vec dugo u vezi. Da ne objasnjavam da su se moji roditelji strasno uvredili i prestali da pricaju sa mnom, jer se nisam ni verila ni udala, a otisla da zivim sa deckom!
Prosto nije postojao pojam moje selidbe, osamostaljenja, a da to ne podrazumeva i udaju! Ja sam buntovnik u ovom drustvu...
Zelim da se zahvalim mojim roditeljima koji su me, odmah nakon zavrsene osnovne skole BUKVALNO OTERALI u drugi grad u srednju skolu :)
Tamo sam morao da zivim u djackom domu, novi ljudi, novi grad, nova sredina, novi ljudi, nema mamine kuhinje, nema tatinih saveta, NOVI SVET!
Nakon toga mi nije bilo tesko da u jos dalji grad krenem na fakultet, pa da u daleku drzavu krenem na Master Studije i da nakon svega toga sad, sa svojih 26 godina, radim takav posao u Srbiji da legalno zaradjujem jako jako jako puno novca! A tokom srednje skole i fakulteta nema sta nisam radio, preko zadruge, kafica, kuhinje i ostalog. Ali sam radio i naucio se krvavom radu i pravoj vrednosti novca
A znam i da skuvam, i da se opeglam, i da operem ves, okacim zavese, zasadim bastu, uzorem njivu, posadim kukuruz, ocistim kod krava, obrisem prasinu, instaliram novi Windows, kupim sam od svojih para sve sto mi treba, uredim SVOJ stan, uredim svoj DRUGI stan.
I to sve zna i moja lepsa, bolja, voljena i najvoljenija polovina:) Koju volim najvise na svetu:)
Mama i tata, HVALA VAM DO NEBA sto ste me "otkacili" (kako mi je to tada delovalo) a ustvari ste ucinili najpametniju stvar u svom i mom zivotu.
Posto ti Ana ocigledno znas bolje od nas ja bi izlozio svoj primer!
Imam 29 godina, zavrsio sestogodisnji fakultet pre cetiri godine. Odradio staz koji NISU placali. Na birou sam, isao sam prve dve godine na svaki moguci konkurs a tu pre svega mislim na privatne konkurse. Ne verujem da sma glup, imam znanja, visok prosek, fino izgledam, lepo sam vaspitan ali nijedan konkurs nisam prosao jer svuda traze minimum tri godine radnog staza. Ok, onda krenem da volontiram, preko veze zamisli! Ispalo je kao da su mi ucinili uslugu odnosno spasili zivot. U tom DZ em nije bilo posla em sam trpeo svakakve sikanacije a zamisli u medjuvremenu su primili nekoliko njih tek svrsenih studenata. Kako ako sam i ja konkurisao izmedju ostalih? Ok, prekinem volontiranje i krenem da apliciram na sve zivo... na kraju se zaposlim kao vozac kamiona C kategorije sa diplomom Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Naravno imam polozeno za C kategoriju. Plata je prvo bila 30.000 dinara pa nam je svima posle nekog vremena smanjena a meni na 25.000 dinara. Prva tri meseca sam ziveo sam, u iznajmljenom stanu, nije mi prvih mesec dana smetalo to sto nisam nigde izlazio, sto sam jeo tunjevine sa pavlakom i hlebom, a nisam pusac niti bilo sta slicno. Sav novac sam trosio na racune i hranu u nekom raspalom stanu u kome gmizu bubasvabe jer sam samo to mogao da priustim a obisao sam ih dvadesetak. Treceg meseca nisam imao za racune.
Objasni ti meni ljubavi kako onda?
necu da zivim u garsonjerici, gde su mi krevet,kada, WC solja i sto za kojim jedem, u jednoj sobi. i to poduslovom da hocu da zivim na Medaku 3 ili tako negde gde je jeftinije.... pa mi jos trebaju i kola da doputujem do faksa koji je u centru (posto bih za gradski prevoz morala citav sat ranije da krenem)...
(mimi, 18. mart 2014 14:17)
Evo upravo o ovome je rec u tekstu: potpuni komfor ili nista. Ama bas nikakvo zrtvovanje ne dolazi u obzir. A na osnovu cega se to ocekuje i prakticno zahteva? Na osnovu nekog fakulteta o kome svako fantazira, posle koga nema posla.
A posto je bilo pitanje ranije, moja je plata sada dovoljna za samostalan zivot u jednoj zapadnoj zemlji. Sa istim poslom u Beogradu bi bila pretpostavljam izmedju 500 i 1000 evra. Medjutim, u trenutku osamostaljivanja posle fakulteta, moji roditelji nisu bili u mogucnosti da mi daju vise od 100 evra za pocetak novog zivota u inostranstvu. Ali sto od stipendija, sto od prve plate koju su mi dali unapred na prvom poslu u inostranstvu, sam uspela da skrpim put i prvi mesec po odlasku. Ali nije bilo "lako je tebi", jer je trebalo obezbediti taj posao pre toga ucenjem, radom, pa na kraju traganjem za njim. A onda vise godina u tim stanovima (za Beogradjane rupama na Medaku) koje sam delila. I ne, cak ni sada ne posedujem svoj stan niti imam novca da ga kupim uskoro, ali ne zivim u 45 kvadrata sa mamom i tatom i cak i njima uspem da posaljem koji dinar. Napredujem u svom poslu, putujem i sada imam i porodicu.
Kako vas bre nije sramota da lupetate takve nebuloze?
Produzeno detinjstvo... tralala! Kao mladi su budale i vezani za roditelje, nesposobni i tako to. U svim drugim zemljama su pametni, a samo mi budale. Da se razumemo, imam 43 i neki krov nad glavom, naravno ostvaren uz pomoc roditelja. I naravno, mogu ja ali sam nesposoban i emotivno nezreo i moralno nedonosce...
Uf, sta sve ne bi napisao. mada tesko i ovo da objave! Pa jednom cu i da napisem, kad ne objave da ima zbog cega.
Kakva gomila gluposti. I sestra i ja smo počeli da radimo preko omladinske pre nego što smo postali punoletni, znači nije nas niko čuvao. A pošto smo izbeglice iz Krajine, i pošto su moji roditelji ovde u Srbiji radili isključivo na crno, sada ni jedno ni drugo nemaju pravo na penziju. I šta ja treba da uradim? Da se osamostalim u nekom stančiću, u kojem ću kada platim sve režije gladovati, a roditelje da ostavim da crknu od gladi jer ni za hranu sasvim sigurno neće imati.
Kakve gluposti ovde citam.
Jedan ima veliki kredit za kola, pa mora
da zivi sa matorcima. Drugi pak ima skup
hobi, pa je i on prinudjen da cedi svoje
roditelje. Resenje je jednostavno, ne kupuj
kola dok ne stanes na svoje noge i vozi se
sa GSP-om ili u drugom slucaju, smanji dozivljaje
oko skupih hobija, dok ne postanes svoj covek. U
suprotnom, iako ne zelite da priznate, eksploatisete
svoje nesrecne roditelje, koji vas izdrzavaju do
sopstvenog samounistenja.
Finansijski uzroci nisu presudni, to je samo izgovor. Zovot sa roditeljima moze da bude divan. Brinu o vama, vole vas, bez obzira sta i kako radite. Ako idete na posao ceka vas rucak, odmor, uvece skitanje do kasno. Roditelji vise ne prave problem - ako skitate uvece, ako dovedete decka/devojku ili odete da spavate kod njih. Ako nemate novac, oni vam daju koliko mogu, trude se da vam olaksaju zivot sto vise. Ako imate decu, oni vam cuvaju decu, a ko to moze bolje od njih. Tako da je sasvim normalno sto je lepse ziveti sa roditeljima, nego rizikovati samostalan zivot koji nosi mnogo obaveza i troskova.
Teska glupost, imam 22 i studiram, voleo bih da se odselim, ali kako kad mi posao moze doneti 200, maksimum 300 evra. Kad bih recimo placao minimalno 100 eura rentu, ostane mi 100 eura za sve ostalo hranu, racune itd, ma nema teorije. Jedino gde cu se odseliti je inostranstvo cim dobijem diplomu.
Ma to nam je nasa @predivna@ tradicija, sto bi rekao nas preedivni premijer. Necete valjda da budemo otudjeni ko na Zapadu. Sigurno treba da cela familija zivi u jednoj veeeelikoj kuci, ko sto boicno pricaju na slavama, a sto je opisano u slavnom nam romanu Necist krv od takodje nam slavog Bore Stankovica. Nazdravlje....
Zašto je to tako neka se pitaju ovi na vlasti!Neka se pitaju zašto mladi teško dolaze do posla koji je i ako ga imaju,bedno plaćen,zašto je potrošačka korpa paprena!A,ako mladi imaju sreću da su još i našli srodnu dušu,pa možda i decu imaju....e,onda je savršeno jasno zašto mladi još žive sa roditeljima.
Finansijski uzroci nisu presudni, to je samo izgovor. Zovot sa roditeljima moze da bude divan. Brinu o vama, vole vas, bez obzira sta i kako radite. Ako idete na posao ceka vas rucak, odmor, uvece skitanje do kasno. Roditelji vise ne prave problem - ako skitate uvece, ako dovedete decka/devojku ili odete da spavate kod njih. Ako nemate novac, oni vam daju koliko mogu, trude se da vam olaksaju zivot sto vise. Ako imate decu, oni vam cuvaju decu, a ko to moze bolje od njih. Tako da je sasvim normalno sto je lepse ziveti sa roditeljima, nego rizikovati samostalan zivot koji nosi mnogo obaveza i troskova.
Sa 33 sam otisao iz zemlje i iz velike udobnosti "Srpskog jedinca" prihvatio izazov i otisao za Ameriku. Bilo je bolno prvih godinu dana brinuti o sebi, traziti poslove, kuvati, peglati, voditi racuna o svakom dolaru, ali mislim sa ove distance da je to za mene bio spas. Mladi u Srbiji na zalost ni ne znaju koliko je divno i zdravo biti samostalan.
Imam 40 godina i nemam posao. Molim "pametnu" psiholoskinju da mi objasni kako da se osamostalim, ako nemam posao i novac da iznajmim stan? Najbolje bi bilo da kao Milosevic, Srbija napravi neke nove ratove i tako pokusa da resi sve probleme i nezaposlenost. Takodje, ona kao doktorka, morala bi da ima neku samokontrolu da ne zadire, u neku ruku, u cast bilo kog coveka. Da li ja treba da se ubijem? Da li treba da se stidim? Postali smo nenormalno nehumano drustvo koje na svu muku, gleda da coveka dotuce i ponizi na svaki moguci nacin. Ali, sve dok znam da u zivotu nisam nikada nikoga zaj..ao i zivim posteno, ja sam srecan covek.
Živeli bi samostalno da možemo. Imam 27 godina, bez posla i učim dodatno da bih proširio CV da imam veće šanse da se zaposlim. Mogu ovi da pišu šta god žele i da nas analiziraju ali neće naći mudrosti.
Dok sam studirao troškovi su mi bili hrana, stanarina i jednom u dva meseca karta kući i natrag. Izlasci na kafu su bili luksuz, imao sam sreće da budem na budžetu pa nisam imao te troškove. Nisam škrtica, moji roditelji nisu skromnih primanja, ali živeo sam skromno.
Sada bih se rado osamostalio da finansijski mogu, a to se ne može bez sigurnog posla koji je postao privilegija a ne normalna stvar. Ko kaže da finansije nisu problem a nema stalan posao tu osobu ili finansira u potpunosti neko (najčešće porodica) ili je nadčovek koji ne jede, ne spava i radi dva posla na crno za siću (samo za stanarinu) jer niko sada ne bi nikog zaposlio da nije krajnja nužda.
Moja sestra čim je našla posao iznajmila je stan, kada se udala počela je da živi u stanu u kom su živeli baba i deda, a oni su prešli u manji koji smo kupili. Dok je živela u iznajmljenom stanu majka joj je stalno držala pridike da baca pare i da dođe da živi sa nama što ona razumljivo nije htela ni da čuje.
Posla nema, para nema a država trubi o nezaposlenosti i beloj kugi.
@mimi
Odgovoriću ti, jesi razmažena si. Ako želiš da živis kao čovek, prestani da živiš kao maloletno dete. Nećeš da živiš u garsonjeri, u kojima žive višečlane porodice sa decom?! Trebaju ti kola, sa Medaka gde postoji prevoz?! Koleginice, poradi na sebi pre nego što se hvališ svojim ponašanjem.
Teško je biti odrastao čovek u današnje vreme u Srbiji, ali žene i muškarci su previše razmaženi...
jedva sam cekala da zavrsim srednju skolu i odem u beograd da studiram samo da bih otisla od kuce.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (10 godina samostalno, 18. mart 2014 13:08)
Sad bi ti svasta rekao ali mi nece objaviti komentar
Ako se neko u 30. godini redovno hrani u roditeljskom domu, to obično govori o nedovršenom procesu odvajanja i neostvarenoj zrelosti odrasle osobe. - A kako do 30 da izadju iz porodicne kuce kada nemaju finansiske uslove. Da li ovaj autor teksta, pricita makar to isto?
Citam komentare i sticem utisak da se nasi ljudi osamostaljuju samo kad spakuju kofere i odu u beli svet. Sto niste bili toliki junaci pre 20 godina i borili se za nasu buducnost, a ne da nam kojekakvi glupaci cepaju zemlju i otimaju nas novac?
Ja volim ovo parce zemlje, i jako mi je tesko da zamislim sebe negde drugde. Ovde je moja devojka, porodica, narod, a ne u nekoj Nemackoj ili Britaniji. Zivim sa majkom na selu (znam da peglam, perem i kuvam, a ni tezi fizicki poslovi mi nisu strani. U tom smislu ne zavisim od roditelja), zaposlen sam na odredjeno i ne mogu sebi da priustim luksuz zvani stambeni kredit. Kad se ozenim, razmisljacu o tome, u dvoje je nekako lakse :)
ovaj tekst je obican pamflet. svi bi se osamostalili da mogu. ko ne zeli da bude slobodan i pravi zurke?? u srbiji nemate sistem iznajmljivanja stanova ko na zapadu. nego imate nekog pohlepnog vlasnika koji bi da izvuce sto vise moze i koji vam uvali raspadnut smrdljivi frizider i sporet.
Ja cekam da mi babe i dede umru, zive 100 godina i jos mi daju dzeparac (a zaposlen sam, imam nekih 50 hiljada mesecno).
Ne isplati mi se da trosim 20-30 hiljada samo da bi ovaj psiholog rekao da sam "odrastao". Drugo, dok radim doktorat vise mi odgovara da imam pomoc roditelja.
Ako se neko bavi naukom i zapostavi ostalo, nije "manji muskarac"...
Tekst nema poentu, ama bas nikakvu.
Mozemo reci da je primeceno i u Bangladeshu, Somaliji, Biharu u Indiji, deca ostaju vechno sa roditeljima. Mora da je u pitanju psihologija.!! Koja glupost...nemas pare za kiriju, zdravo, nema kuce. Nemas pare za kredit...nema kuce. Nemas posla..nema krova nad glavom. Plata mizerija...nema svog doma. Cista matematika, kakva crna psihologija, ili socijalni uticaj.
Na zapadu, zivim u U.K, takodje sve vishe mladih ostaje dugo sa roditeljima, jer je udarila kriza i nema shanse da imaju ucheshce za kucu ili da placaju kiriju i imaju normalan zivot, pa se sve vishe odluchujud a zive sa roditelji. To su vam zemlje gd eljudi nisu tako emocionalno vezani kao Sloveni, ali prazan dzep i te kako ih je naterao da se trpe pod istim krovom.
Prema tome , formula je jednostavna...imas pare = imas kucu, i obrnuto.
Text je u sustini dobar i tacan ,ali svakako da su pare razlog broj 1.
Siguran sam da kad bi nam plata bila +- 600e, uz naravno SIGURAN posao ,ne bi bilo strasno kupiti stan ili biti podstanar.
E posto je ovde to tako ali malo sutra.. onda ni ovaj text nema svoj temelj.
Zapravo ima ga ,ali ne u Srbiji.
A jedno pitanje za @nijebitno
A mozes da napises razlog zasto su te oterali od kuce sa 14g?
Druze to NIJE NORMALNO.
Do (relativno normalnog) posla sam dosao sa 33 godine, i sa tom bednom platom ne mogu da priustim ni da iznajmim garsonjericu, a kamoli da uzmem kredit. Nigde nisam putovao, fakultet nisam mogao da priustim, pomazem ocu oko kupovine lekova, jos dugujemo za (skroman)spomenik majci. Mi smo nekada bili ona srednja klasa, a 90-ih smo potonuli do dna. Mislim da mladje generacije ne znaju, a starije su brzo zaboravile kakav uzas smo ziveli(ako vam je bilo lepo onda nista) od 91-99, a onda i onu tugu zvanu tranzicija od 2000-te naovamo...Ja sam vaspitan u jednom duhu vremena, a zivim u drugom...Voleo bih da zivim normalno, da mogu da osnujem porodicu, ali kako kad i ovako krpim kraj sa krajem, samo pokrivam racune, i ne mogu dalje od toga
Interesantni komentari. Potpuno dijametrani poslati od ljudi koji su se osamostalili i onih koji nisu. Posto ja jesam, tako sto sam posle fakulteta otisla hiljade kilometara daleko, a bez ikakve finansijske podrske roditelja, kojima ja danas koliko toliko posaljem novca za neke neophodne stvari, mislim da su finansijski izgovori skroz bez veze. U inostranstvu sam delila stanove sa nekoliko razlicitih ljudi (sto studenata, sto onih koji su kao i ja tek poceli da zaradjuju svoju platu) i to je funkcionisalo odlicno. Tako nesto je u Srbiji skoro pa naucna fantastika. Svi su moje price komentarisali da su cudne i da oni to nikada ne bi mogli da rade, da zive sa nekim strancima. A na kraju je ispalo da vecina zivi jos uvek s roditeljima, dok sam se ja u nekom trenutku i osamostalila potpuno, pocela da zivim ili sama ili s deckom. Ali kao i komentatori, svi bi navodno zeleli da zive odvojeno od roditelja. Medjutim, ono sto zele je iskljucivo sloboda, ali ne i obaveze. Smetaju im roditelji, jer guse njihovu privatnost, ali im zato ne odgovara da imaju i obaveze i odgovornost koje dolaze sa samostalnim zivotom.
Istina je negde na sredini, ali nigde se 100% mladih nije oženilo i udalo. To često nema veze sa parama. Na mom spratu, u velikim stanovima, sa mamama žive likovi od 60 i 55 godina, nikada nisu radili i žive od maminih penzija. Mrtvi-ladni, bez trunke uzbudjenja, iako im keve imaju preko 80 godina.
Nema to veze sa parama. Moj muž je bio samostalan i kao samac sa platom od 17 000 dinara, brakom sa mnom je još i dobro prošao. A meni su roditelji ostavljali celu platu, ni telefon nisam plaćala dok sam bila sa njima, iako sam u jednom trenutku zarađivala više nego i otac i majka zajedno. I tačno je da mi je tada bilo finansijski najlepše, ali to nije bio život. U jednom trenutku počneš da tražiš izgovore, kao i ovaj, da nema para za samostalan život.
Moja drugarica se udala u 29. godini, fakultetski obrazovani i ona i muž, situirani, imali nasleđenu praznu kuću, u koju su vrlo malo uložili da je srede za život. Kada se udala, plakala je dva meseca bez prestanka i muž je dva puta dnevno vodio kod majke, da je malo prođe tuga! I evo, sad je rodila dete i toj istoj majci, koja je operisala rak dojke, utrapila na čuvanje dok radi, jer vrtić smrdi i deca su tamo vašljiva. Srbija je jedina država u Evropi koja ima u rečniku pojam "baka-servis"! I kao što se vidi, nastavlja se generacijama i dalje ta zavisnost od majčine podsuknje.
Kakav glup tekst...mozda bi mogao da se razmatra u zemljama veceg standarda a ovde ni u ludilu...Drugar koji je uspeo da nadje privremeni posao u Minhenu kaze da je Prosecna plata oko 2500 eur a stan u centru minhena je oko 600 evra da se iznajmi. Znaci ovde bi trebalo da je prosecna plata oko 1200 eur da bi bilo isto. A verujem da bi vise od 80 posto ljudi iznajmili stan da je prosecna plata bar 500 eur...
Cak ni fizicka odovojenost ne znaci osamostaljenje.Dosta ljudi,iako je odeljeno od roditelja sopstvenim stanom ,ponasa se kao da i dalje zavisi od njih.Odlucnost da se preuzme odgovornost je bitnija od toga gde ko zivi.
Misljenja sam da samostalni zivot moze da pocne jos u zajednickom domu ali je za to potrebno odgovarajuce vaspitanje.Razmazenost a ne nedostatk novca(iako je beda u Srbiji velika) danas proizvodi mnogo "vecitih decaka" i "princeza" .
Kad je sestra dovela zeta u roditeljski stan od 45 kvm.Spakovao sam ruksak, napustio fax na trecoj godini prava I otisao na kruzer.
Za 5 godina sam obisao zemaljsku kuglu 10x, upoznao mnogo dobrih ljudi, svoju sadasnju suprugu.Skrasio se u Minhenu imam dvoje dece, radim u turistickoj agenciji.I shvatio sam da izlaz uvek postoji I nemam ni mrvicu straha od zivoto I od onog sta cu sutra. Samo taj izlaz nije ubasti nekog fensi kafica uz grckanje plasticne kasicice I kukanje na nesposobne politicare I male plate. Samo hrabro svet je veliki a mogucnosti jos vece.
Odlično! 'Ajmo svi na "gomilu". Živeo Holivud, "Seks i grad", Opra Vinfri i Kardašijan porodica. Šta će nam više porodica? Tradicija? Deca da nam budu produkt pijanstva u WC-u lokalnog kafića, a ne krunisanje ljubavi i bračne zajednice muškarca i žene.
Neka se snalaze sama, kada nismo znali da upotrebljavamo kontracepciju.
Da ih, kao pse, ostavljamo po ulicama.
Da trgujemo decom.
Da ih eksploatišemo, kao odrasle.
Na njima profit da zaradimo.
Da što pre nauče da je svet surov.
Što pre nauče, tim će pre da ostanu bez emocija.
Da nemaju ljubavi ni prema kome, ni prema čemu...
Pa u krug...Do sledeće generacije, i pijanstva u lokalnom kafiću...
Kuda ide ovaj svet?
Finansijski razlog je sigurno glavni motiv zasto odrasli ljudi jos zive sa rodteljima.
Ali ima jedna sitnica koja se provukla u clanku o oholosti nase omladine koja hoce sve da ima I to preko roditeljskih ledja. Imam mali stancic u kome zivim sa muzem I decom. Vise puta su mi neki ljudi predlagali uzasnu stvar, da se menjam sa roditeljima za zivotni prostor. Ima I takvih, izbace roditelje iz velikih stanova, nateraju ih da prodaju svoje domove i ubace ih u neke cumeze, pod nekim banalnim izgovorom kako starim ljudima ne treba puno prostora, a njima mladima treba. To mi je odvratno.
imam 40, radim od 16, dva teenagera, muza i stan na kredu
pre 11 godina
Odlican tekst i analiza! Tinejdzeri do 40, uvek pod izgovorima... A onda "umiremo kao narod, slab natalitet..." finansiranje vantelesne... Ok kad nece, al kad je na vreme... Al kad se ocvali tinejdzer u 40 seti da mozda treba i potomstvo da ima... Nece, ma ajtr molim vas... Bake koje radjaju su i dalje medicinski fenomeni! Sve u svoje (pravo) vreme! A ne :" fali mi ovo, fali ono, da uradim, vidim jos..."
a da imas sina gde bi radio preko leta? Mislis da bi neko zaposlio decaka da prodaje neki sladoled ili konobarise ako moze da zaposli devojku? Pretpostavljam i da ti je cerka vitka i simpaticna devojka, zamisli da je debela, gde bi radila? Ko bi je hteo? Na kraju se uvek vracamo na ono "sit gladnom ne veruje"...Kad sam bio mlad pokusavao sam da radim, ali su uvek za te povremene poslove uzimali devojke. Ja sam mogao jedino da nosim namestaj i lomim ledja ili da fizikalisem na gradilistu i da se nadam se da ce me platiti...
Porodica moje ćerke ratnih godina izbegla za Australiju, moje unuke zarađuju za djeparac od 15g, života, a ne samo one, sva deca rade, mladja je u radnom odnosu,ima 22g. nedeljni fond radnih časova je 38 sati, ona ima 28, da bi imala 38 sati, preko nedelje čisti 3 kuće, ovde sam tražila osobu za ispomoć u kući, javljale se osobe preko 45g,jer mladje je blam da budu bedinerke, radije kod mame i tate, koji podržavaju te odluke, takvi smo ti mi, nemoj da mi se dete muči.Mentalitet se teško menja, a tek baku imaš da pitaš nedelju dana pre da li može da pričuva unuče, a ne verujem da oni ništa manje ne vole svoje od nas.
Mene su roditelji samoinicijativno i bez pitanja sa mojih dvadesetak godina osamostalili. Bilo im je dosta buke, adaptiratli kuću u kojoj smo nekada živeli i otišli. Kažu hoće i oni svoj život. Hvala im na tome jedno vreme sam uživao u samačkom životu a danas u porodičnom. Sa roditeljima sam u odličnim odnosima. Bolje se na vreme razdvojiti kasnije se više volite. Ne može previše različitih generacija pod isti krov različite su potrebe, navike, ritam...
Ja imam 28 godina, zavrsen fakultet, nemam posao. Decko ima 31 godinu, zavrsen fakultet, radi za 27 hiljada. Zelimo da se osamostalimo, zelimo decu i brak ali kako? Tako da molim vas bez ovih psiholoskih lupetanja. Moja drugarica zivi sama vec 3 godine, ali zato pd polovine meseca jede samo pirinac ili pastetu i hleb.
"necu da zivim u garsonjerici, gde su mi krevet,kada, WC solja i sto za kojim jedem, u jednoj sobi. i to poduslovom da hocu da zivim na Medaku 3 ili tako negde gde je jeftinije.... pa mi jos trebaju i kola da doputujem do faksa koji je u centru (posto bih za gradski prevoz morala citav sat ranije da krenem."
I tako stizemo do sustine cele price. "Deca" ne napistaju roditelje dok nisu u stanju da priuste standard kao kad su ziveli kod kuce.
Tekst je glup i nema nikakve veze sa realnošću.Prvo,kakve veze ima što deca žive sa roditeljima i kad postanu punoletni?Ja živim sa roditeljima,mužem i detetom i baš mi ništa ne fali,ni prostor,nitinam oni smetaju,niti mi njima!
Drugo,mnogi žive sa roditeljima celog života zbog ekonomske situacije,nemaju pare da kupe stan ili kuću,tako da ne vidim razlog što ne bi živeli sa svojim roditeljima.
Prestanite da trujete ovaj narod sa ovakvim tekstovima i nekakvim "pametnim" psiholozima.NIje sve zlato sa zapada,pa da moramo da usvajamo sve što dolazi od njih.
Strasno je biti nezaposlen i nemati svoj novac da bi se osamostalio. Ali ipak mislim da je veci problem jer su nas roditelji tako vaspitavali "da se mi ne mucimo". Oduvek sam bio buntovnik bez razloga u familiji gde je svako svakom isao niz dlaku. prvi se osamostalio od sve brace i sestara, nosio gajbice (nije parabola, radio sam za smesnu crkavicu u jednoj piljari) i jedva uspevao da placam bednu garsonjeru i rezije, hranu sam imao na poslu. Tako sam preziveo dok mi nije krenuo sopstveni biznis i na kraju sam zaradjivao i po nekoliko hiljada ondasnjih maraka mesecno. Sve dok devojka nije dobila stipendiju iz Engleske, na kraju se uzeli i evo nas, fast forward, prilicno situirani u jednoj od zapadnih zemalja. Moji braca i sestre? Zive u stanovima/kucama koje su nasledili od roditelja ili jos uvek zive sa njima, ima ih nezaposlenih i prilicno nesposobnih za samostalan zivot. Ah da, zaboravih da kazem da sam ubedljivo najmladji od svih. Tekovine srpskog porodicnog zivota (komune) i socijalizma u najgoroj mogucoj kombinaciji.
Imam 42g i zivim sa roditeljima jer mi je odlukama u 15-to godisnjem postupku pred niskim pravosudjem unistena mladost i buducnost i onemoguceno raspolaganje objektom dok smo ja i porodica trpeli stetu zbog nezakonitih odluka i namestaljki a devojke sa kojima sam bio nisu zelele zajednicki zivot sa mojim roditeljima. Ja znam ko je kriv za nase sveukupne nesrece a to su nespobne,potkupljene i lazljive KURTE i MURTE na vlasti zadnjih 25god i nista se promeniti dok im svima njima ne vidimo ledja.
A izvini ,koliku platu imas? Koliko godina ims uopste? Da se ne krije u tom grmu zec?
Evo ja uvek imam opciju da zivim na hlebu i vodi sa svojom platom u nekom kontejneru i da ostavim kevu samu kuci da umre od raka koji ima od 2012g.
Naravno da je novac glavni razlog. Ti slucajevi zbrinutih koji ne zele da se odvoje od mame i tate jer se "plase" ipak cine mali procenat.
"Njima je važnije da dobro izgledaju, da ono malo novca potroše na noćni život i putovanja i tako produže mladalačko ludilo." - o kakvim putovanjima se ovde govori!? Sve se ubi srpska omladina od putovanja po belom svetu. A cak iako se neki srecnik dokopa plate koja je "pristojna za sprske uslove" (a i dalje mizerna u poredjenju sa platama u zemljama koje volimo da smatramo delom "razvijenog sveta" i nedovoljna za pristojan zivot) i hoce da potrosi "to malo novca" sto je zaradio na putovanja taj ne produzava nikakvo "mladalacko ludilo" jer mladalackog ludila nije ni bilo, vec hoce malo da vidi sveta, a jedini period kad moze je upravo taj dok radi i zivi s roditeljima. Jer kad se odvoji - ode plata na kiriju, komunalije, prevoz itd. Jedva ce i za hranu da ima.
ne znam da li sam razmazena ili ne,ali s obzirom da sam student psihologije na bolonji dakle em za*eban faks,em za*eban sistem,nemam kad da radim toliko da zaradim za stan.... necu da zivim u garsonjerici, gde su mi krevet,kada, WC solja i sto za kojim jedem, u jednoj sobi. i to poduslovom da hocu da zivim na Medaku 3 ili tako negde gde je jeftinije.... pa mi jos trebaju i kola da doputujem do faksa koji je u centru (posto bih za gradski prevoz morala citav sat ranije da krenem) ...kad bih zivela sama,bila bih jako usamljena pa bih mozda htela i psa ili macku ali s kojim parama??? mozda je racionalizacija,ali zelim da zivim kao covek.
Ziveo sam sam od 18 godine, sa 30 sam ostao bez posla i morao da se vratim kod roditelja, proslo je vec 4 godine i ne vidim nacin da se osamostalim u dogledno vreme.
Ma o čemu vi pričate? Kao da je Srbija neki izuzetak! Pa sve zemlje u okruženju su u istom ili sličnom položaju! Da nije bolje u Bugarskoj,Grčkoj, Albaniji, Hrvatskoj, BiH, Rumuniji, Mađarskoj? Ja sam privatno i poslovno vezan sa Italijom, ista priča!Velika nezaposlenost i stalna pretnja dobijanja otkaza, ne daje mogućnost i destimuliše uzimanje stambenog kredita! A znate li kolike su kirije u Rimu? Na periferiji 500-700 evra, za stan 40-50 kvadrata! A znate li kolike su komunalije u Rimu? Tri puta skuplje nego u Beogradu. Sigurno ne znate koliki su porezi na nekretnine? Za stan na periferiji Rima, 50 km2 ( kao Rakovica ili Julino Brdo u bgd) 2000 evra za 2014!
Internet je čudo, sve što napisah možete proveriti!
Sestra i ja smo kao klinke imale sve i mnogi su mislili da smo razmazene . Posle 1.godine gimnazije pocele smo da radimo preko omladinske i to se nastavilo tokom studija. Nismo bile finansijski ugrozene vec su roditelji insistirali da se nesto radi. Krajem 80-ih su prodali kucu na moru i svakoj kupili po stan od 30m2. Pocele smo da zivimo same posle studija u vreme najvece krize. Svi su ih osudjivali, ali se ispostavilo da su odgajili dve sposobne cure koje umeju da se uhvate u kostac sa zivotom. Zahvlane smo mami i tati sto su verovali u nas i sto smo postale uspesne zene u svim poljima. Moje najstarije dete je radilo proslog leta u izdavackoj kuci, a mi smo se nasli na udaru nekih prijatelja, jer mucimo jadno dete od dva metra i sto kila. Pokusali smo da objasnimo da to nije zbog novca, vec zbog svesti, da shvate da nije lako zaraditi novac koji oni tako olako trose. Pa zar treba da ga pustim da spava do podne, a ja da mu prijavljujem ispite, kao sto radi moja koleginica svom zdravom i pravom sinu. Ucinicu sve da se osamostale, makar smanjila svoj zivotni prostor, jer je to dobro i zbog njih i zbog nas. Deca treba da imaju svoj zivot, a roditelji su uvek tu da pomognu, a ne da zive zivot svoje dece. Bar su moji takvi, cuvali su unucice, pomagali su ali su imali svoj zivot i nije im se svet srusio kad smo se sestra i ja odselile sa 24 i 25 godina.
Od 18g sam ziveo odvojen od mojih i sve do pre neku godinu sam mogao sam sa suprugom i dvoje dece da podmirujem sve obaveze.Sad kad sam radim ne mogu to da si priustim,radi(o)m sam samo kod privatnika,podstanar sam,stan za svog zivota necu obezbediti sem kad moji napuste ovaj svet.Siguran sam da nisam jedini u ovoj situaciji,pa me zanima koliko je takvih na zapadu,ako se vec poredimo sa njima.
ovo je jos jedan tekst u nizu, koji je napisan da bi se mi osecali lose i imali lose misljenje o sebi, tj. ubijanje u pojam...naravno, sve je nerealno, ali 1000 puta ponavljati da su Srbi glupi, zli, losi, lenji, i narod pocinje da veruje u to. nekada se pitam jesu li politicari najgori, ili novinari, pogotovo nasi...
Da... sa 29 godina ludim za tim da nastavim da zivim sa roditeljima... ali, kako kao diplomirani pravnik nemam gde da se zaposlim bez neke veze, prinudjena sam da i dalje zivim sa roditeljima. Ili da se osamostalim u neku kartonsku kutiju pored kontejnera, da obezbedim i smestaj i hranu istovremeno.
Manite me vise tih prica.Prvi smo po broju mladih ne samo koji zive u roditeljskom domu,nego i po broju nezaposlenih,onih koji koriste alkohol itd.Niti sam ja kada sam pocinjao karijeru mogao da se osamostalim niti mogu to danasnja deca.I da vam kazem kako su samostalni? Tako sto im roditelji ili baba i deda ili neka tetka placaju komunalije,daju ili kupe stan,sto mnogi od njih dolaze na "kazan" kod roditelja,o cuvanju i setanju dece da ne govorim.Jednostavno ih "parkiraju" kod baka i deka ili nekog iz rodbine i onda odu da se bave poslom.Cak je i legendarni Dusko Radovic pre vise od 30 godina imao aforizam o toj novoj klasi "radnika" koji idu jutrom kod sinova i cerki da cuvaju unucad.Ima i onih koji idu linijom manjeg otpora,ima dosta i toga sto je navedeno,ali nemojte molim vas vise da poredite Srbiju sa razvijenim normalnim zemljama.Uostalom Srbija je od 42 evropske zemlje na 34 mestu po kvalitetu zivota i standardu.To vam sve dovoljno govori.
Clanak pogadja sustinu. U Srbiji deci nije dozvoljeno da se "muce". Ako vi imate platu od 26.000, koliku platu/penziju imaju vasi roditelji? Zasto je njima lako da izdrzavaju vas u kuci, a vama je tesko da zivite sami? Da li uopste i koliki deo plate trosite na zajednicke potrepstine? Vecina roditelja ostavlja deci njihovu platu kao dzeparac. Koliko ste puta culi reci tipa: "Pa, on ima 400 evra platu, ima sve kod kuce, sta ces vise..."? Ja ih cujem non stop u Srbiji. Ali, plata NIJE dzeparac. Plata se ne trosi samo na letovanje/zimovanje/izlaske. Ako vam nije dobro, kopajte rukama i nogama da vam bude bolje, pa makar to znacilo i odlazak negde daleko od mamine kuhinje. Meni bi bilo ponizenje da zivim posle 25te godine sa roditeljima. A to bi bilo i za njih ponizenje, jer bi znacilo da nisu uspeli da od mene naprave odraslu osobu. A za sve to vreme imam gomilu drugarica i drugova u Srbiji koji cak i kada kupe stan ne useljavaju se dok ne kupe svaku mogucu sitnicu za kucu, jer kako ce zaboga da se usele bez civiluka, soljica, tacni, gluposti... Na nikakva mala "mucenja" ne zele da pristaju, jednostavno sve mora da im bude obezbedjeno.
Jednosoban stan u Beogradu za iznajmljivanje je u proseku 200 Eur. Infostan itd. jos oko 150 Eur. 350 Eur ti treba samo za stan!
O cemu pricamo, kada je prosek plata 200 Eur, ljudi rade uglavnom neprijavljeni, a ako si i prijavljen sa nekom vecom platom, stambene kredite u bankama ne daju kada si zaposlen kod xy privatnika.
Roditelji nece da prodaju stan ni pod razno, zakonski im ne mozes nista jer se stan vodi na njih, tv dnevnik im je drazi od sopstvene "dece" od 40 god., kako onda ziveti samostalno u Beogradu?!
Ko bi u Srbiji ziveo sa roditeljima a da ne mora?
Ne racunam one kojima je potrebna nega roditelja, bolesne itd.
Na zapadu od svakog posla, ali bukvalno od svakog, mozes iznamiti stan i hraniti se.
To su nebuloze kako "mladi" od 40 god. u Srbiji nisu zreli!
Odličan tekst, pohvala autoru. I nije samo ekonomski faktor u pitanju, generacije dece su na ovim prostorima svesno/nesvesno podizane u prezaštićenoj i servilnoj sredini. Nije samo škola bitna, bitna je i emocionalna inteligencija koju nažalost mnogi nemaju u dovoljnoj meri. Izvesti dete "na put" naravno da nije lako, najteže je od svih poslova, zahteva ogromna materijalna i fizička odricanja, ali roditelji osluškujte svoju decu, signali su svuda ovo vas, vaše dete očekuje od vas ne samo da bude sito i napito i da mu je toplo i ugodno. Dete od vas očekuje da budete potpora oko koje će graditi svoj život i dalje se razvijati.
Malo je ceo tekst nerealno napisan, jer nikako se ne mogu porediti zemlje zapada i nasa zemlja, u Nemackoj je cak i normalno da mladi posle 18te pocnu samostalno da zive ali tamo je to i lakse izvodljivo, bolji je standard i vece mogucnosti za posao. Ja sam iz provincije i razmisljam da se vratim roditeljima iz BGa jer sa 20000din ja be mogu da prezivim a bolji posao be mogu da nadjem.
Odličan tekst, slažem se sa svim što je napisano. Mislim da najveći krivci za ovo su roditelji koji štite svoju decu još od malena. Moja ćerka ima 15 godina i već radi preko leta da stekne svoj džeparac i da shvati šta je to samostalni život. Da ne pominjem da ne treba da uzima zdravo za gotovo da će joj roditelji sve živo plaćati, pogotovu kad postane punoletna. A iz svog iskustva znam da je zbog jaza generacija, najbolje da se što pre osamostali i ima svoje gnezdo, makar plaćala i kiriju, ili delila sa nekom drugaricom stan.A kod nas su sve mamine maze....
Ne bih se složila da je život posle četrdesete s roditeljima želja bilo kog normalnog čoveka "da bi nastavio mladalački provod". Pre je to posledica
ekonomskog kolapsa u kome živimo.
Da bre, ko god u zemlji Srbiji ne može da nađe posao plaćen bar 600 evra mesečno i stan dobije od države za 100 nemačkih maraka je nezreli kreten. To je ujedno i razlog zbog kojeg se potrošačka korpa računa za tročlanu porodicu; ni statistika ne može da pokrije tu laž da se u Srbiji može opstati.
da,da,ovo me podseti na jednog od mojih burazera,kad sam ga pitao jel` on ikad misli da napusti majcino krilo,promrmlja nesto,on je kao neka retka vrsta vernih lesinara koja (ako uopste) veoma,veeoma kasno napusta gnezdo..ozenio se,napravio sprat,dete,ali i danas je nad majcinim loncem,jer "niko ne kuva ko mama"...
posle razvoda, vratio sam se u roditeljsku kucu sa platom od 42000 i kreditom za auto od 11000 din...voleo bih da stanujem sam, ali ne znam kojom magijom da to uradim od ostatka plate?? mozda kada istekne kredit, ko zna?
Ovakvi tekstovi i analize nama fale a ne oni o "starletama" . Doduse, slaba vajda od prosipanja bisera pred... ali dobro. Uz dodatak, da nije ovo bas samo tekovina socijalizma, nego vise je zaostatak jos iz srpskih porodicnih zadruga. Sto se mene tice, ovo iz teksta je glavni uzrok propasti nase zemlje. Zato ja vec godinama pripremam dete da se iseli iz moje kuce ubrzo po punoletstvu. U stvari jedva to cekam. Svakog gosta 20 godina dosta. Ici ce ona na studije, ali i to je iseljenje. Ako treba pomoci cu, ali prvo sama sebi da pomogne. Sa ogradom da unuke da cuvam nameru nemam. Sve su oni lepo smislili, prvo covek dok je mladji mora da zivi sa roditeljima i da postuje njihova pravila, onda dobije decu pa kuluči oko njih 25 godina, a onda mu deca utrape svoju decu. Nije nego. A kad ce biti moje vreme? Jel u grobu? Ne. Lepo je pametan covek napisao, ta "solidarnost" u okviru porodice, to je lazna solidarnost tipa "nismo imali nista ali smo zato delili sve" zato sto nije bazirana na slobodnoj volji nego je prisilna. Toga kod mene nece biti. Radije cu da prodam sve i pomognem za start kao Ckalja na kraju serije Kamiondzije ponovo voze, pa ima ruke, noge, glavu i neka se snalazi, nego da zivim u ropstvu bez sanse za oslobodjenje. Ako sam za nekoga zbog ovoga egoista, prvo, taj neciji stav bi bio bolestan, a drugo, ja sam bar iskreni "egoista", a nisam jadni kukavac koji je sebe skroz potisnuo i negirao pa mrzi svoj zivot a uteha mu je kako se on kao "zrtvuje zbog dece". Kako da ne.
hvala. Em nećemo da radimo, em smo nesposobni i glupi. Pa nećemo ni da odrastemo. Srbija je Amerika, standard je Švedski a klima sutropska... Još jednom - hvala puno. Prelomio sam. Doviđenja i srećno s drugom Acom ....
Падне ми на памет друг чији су родитељи били очајни што је хтео да живи као подстанар са женом након женидбе, они су били у фазону "зар наш син подстанар а у стану има празна соба":)). Треба млад човек да се осамостали. Да пере свој веш, кува, води рачуна о финансијама, живи свој живот, а не да под родитељском заштитом живиш до удаје/женидбе а онда не знаш шта те снашло:))
Zivim od 14 godine sam, i mogu reci da sam prezahvalan svojim roditeljima sto su me tako rano poslali od kuce. Stovise, smatram da bi se deca trebala sto pre osamostaljivati, jer nazalost jako cesto srecem svoje vrsnjake koji i dan danas zive sa roditeljima(33 su mi godine), a verujte da novac nije bio u pitanju, nego - strah.
Kakva gomila gluposti jedini razlog zasto deca ostaju kod roditelja jeste iskljucivo i samo finansijski. Imam gomilu prijatelja koji i dalje sa roditelja zive i znam da bi svi do jednog sutra zeleli sami da zive ali jednostavno nemaju finansijske uslove ni da iznajme a ni da kupe svoj stan.
I sta ja sad da uradim kad ne mogu nikako posao da nađem. Imam hobi koji mi donosi jednu prosečnu srpsku platu od 25000din, ali sa tom platom možeš sam živeti nekih 10-ak dana da oskudevaš u svemu. Kako onda da sa 26. imam ikakav plan za budućnost osim onog da što pre napustim ovu zemlju.
Ne bih se složila da je život posle četrdesete s roditeljima želja bilo kog normalnog čoveka "da bi nastavio mladalački provod". Pre je to posledica
ekonomskog kolapsa u kome živimo.
Kakva gomila gluposti jedini razlog zasto deca ostaju kod roditelja jeste iskljucivo i samo finansijski. Imam gomilu prijatelja koji i dalje sa roditelja zive i znam da bi svi do jednog sutra zeleli sami da zive ali jednostavno nemaju finansijske uslove ni da iznajme a ni da kupe svoj stan.
Da... sa 29 godina ludim za tim da nastavim da zivim sa roditeljima... ali, kako kao diplomirani pravnik nemam gde da se zaposlim bez neke veze, prinudjena sam da i dalje zivim sa roditeljima. Ili da se osamostalim u neku kartonsku kutiju pored kontejnera, da obezbedim i smestaj i hranu istovremeno.
hvala. Em nećemo da radimo, em smo nesposobni i glupi. Pa nećemo ni da odrastemo. Srbija je Amerika, standard je Švedski a klima sutropska... Još jednom - hvala puno. Prelomio sam. Doviđenja i srećno s drugom Acom ....
Ja imam 28 godina, zavrsen fakultet, nemam posao. Decko ima 31 godinu, zavrsen fakultet, radi za 27 hiljada. Zelimo da se osamostalimo, zelimo decu i brak ali kako? Tako da molim vas bez ovih psiholoskih lupetanja. Moja drugarica zivi sama vec 3 godine, ali zato pd polovine meseca jede samo pirinac ili pastetu i hleb.
posle razvoda, vratio sam se u roditeljsku kucu sa platom od 42000 i kreditom za auto od 11000 din...voleo bih da stanujem sam, ali ne znam kojom magijom da to uradim od ostatka plate?? mozda kada istekne kredit, ko zna?
Jednosoban stan u Beogradu za iznajmljivanje je u proseku 200 Eur. Infostan itd. jos oko 150 Eur. 350 Eur ti treba samo za stan!
O cemu pricamo, kada je prosek plata 200 Eur, ljudi rade uglavnom neprijavljeni, a ako si i prijavljen sa nekom vecom platom, stambene kredite u bankama ne daju kada si zaposlen kod xy privatnika.
Roditelji nece da prodaju stan ni pod razno, zakonski im ne mozes nista jer se stan vodi na njih, tv dnevnik im je drazi od sopstvene "dece" od 40 god., kako onda ziveti samostalno u Beogradu?!
Ko bi u Srbiji ziveo sa roditeljima a da ne mora?
Ne racunam one kojima je potrebna nega roditelja, bolesne itd.
Na zapadu od svakog posla, ali bukvalno od svakog, mozes iznamiti stan i hraniti se.
To su nebuloze kako "mladi" od 40 god. u Srbiji nisu zreli!
Kad je sestra dovela zeta u roditeljski stan od 45 kvm.Spakovao sam ruksak, napustio fax na trecoj godini prava I otisao na kruzer.
Za 5 godina sam obisao zemaljsku kuglu 10x, upoznao mnogo dobrih ljudi, svoju sadasnju suprugu.Skrasio se u Minhenu imam dvoje dece, radim u turistickoj agenciji.I shvatio sam da izlaz uvek postoji I nemam ni mrvicu straha od zivoto I od onog sta cu sutra. Samo taj izlaz nije ubasti nekog fensi kafica uz grckanje plasticne kasicice I kukanje na nesposobne politicare I male plate. Samo hrabro svet je veliki a mogucnosti jos vece.
I sta ja sad da uradim kad ne mogu nikako posao da nađem. Imam hobi koji mi donosi jednu prosečnu srpsku platu od 25000din, ali sa tom platom možeš sam živeti nekih 10-ak dana da oskudevaš u svemu. Kako onda da sa 26. imam ikakav plan za budućnost osim onog da što pre napustim ovu zemlju.
Manite me vise tih prica.Prvi smo po broju mladih ne samo koji zive u roditeljskom domu,nego i po broju nezaposlenih,onih koji koriste alkohol itd.Niti sam ja kada sam pocinjao karijeru mogao da se osamostalim niti mogu to danasnja deca.I da vam kazem kako su samostalni? Tako sto im roditelji ili baba i deda ili neka tetka placaju komunalije,daju ili kupe stan,sto mnogi od njih dolaze na "kazan" kod roditelja,o cuvanju i setanju dece da ne govorim.Jednostavno ih "parkiraju" kod baka i deka ili nekog iz rodbine i onda odu da se bave poslom.Cak je i legendarni Dusko Radovic pre vise od 30 godina imao aforizam o toj novoj klasi "radnika" koji idu jutrom kod sinova i cerki da cuvaju unucad.Ima i onih koji idu linijom manjeg otpora,ima dosta i toga sto je navedeno,ali nemojte molim vas vise da poredite Srbiju sa razvijenim normalnim zemljama.Uostalom Srbija je od 42 evropske zemlje na 34 mestu po kvalitetu zivota i standardu.To vam sve dovoljno govori.
Malo je ceo tekst nerealno napisan, jer nikako se ne mogu porediti zemlje zapada i nasa zemlja, u Nemackoj je cak i normalno da mladi posle 18te pocnu samostalno da zive ali tamo je to i lakse izvodljivo, bolji je standard i vece mogucnosti za posao. Ja sam iz provincije i razmisljam da se vratim roditeljima iz BGa jer sa 20000din ja be mogu da prezivim a bolji posao be mogu da nadjem.
Падне ми на памет друг чији су родитељи били очајни што је хтео да живи као подстанар са женом након женидбе, они су били у фазону "зар наш син подстанар а у стану има празна соба":)). Треба млад човек да се осамостали. Да пере свој веш, кува, води рачуна о финансијама, живи свој живот, а не да под родитељском заштитом живиш до удаје/женидбе а онда не знаш шта те снашло:))
Mladi u Srbiji nisu zreli?
Evo uzecu licni primer, ne smatram da sa bas mlad, ali sam po godinama idealan za poredjenje sa generacijom iz ostatka razvijenog sveta.
Znaci, imam 43 godine i visoko obrazovanje, sto znaci da sam po kriterijumima zapadnog sveta covek u najboljim godinama da napredujem u karijeri i zaradim novac, kao i da se odgovarajuce pozicioniram (mislim na radnom mestu) ili da na pravi nacim razvijem sopstveni posao.
A da uporedimo kakav je moj put bio u (sadasnjoj, poceo sam u Jugoslaviji) Srbiji. Kada je doslo vreme da upisem fakultet poceo je rat i mobilizacija, kada se (skoro) zavrsio rat i raspala se zemlja, pocela je inflacija koja je obezvredila apsolutno sve sto je prosecan covek mogao da ima i zaradi, zatim su usledile demonstracije i apsolutizam Milosevica kada je jedini nacin za bilo kakvu zaradu bio kriminal ili partijska knjizica JUL-a, onda sledi bombardovanje, pa zatim 5-ti oktobar. Tada sam imao 30god. U tim godinama je moj vrsnjak u Nemackoj na primer, vec imao siguran posao, jasno definisanu karijeru, stan koji moze da iznajmljuje od plate i najverovatnije zenu i malo dete koje takodje moze da izdrzava bez problema i da iznajmi stan sa sobom za dete a ne da svi zive u jednoj sobi.
Posle 2000-te sam zavrsio fakultet i zaposlio se u RBV, jedno vreme je bilo ok, ali onda sam izgubio posao ne svojom krivicom nego zato sto je banka ugasena svi znamo zasto i kako.
Sada zivimo od zenine plate 42000, sa malim detetom.
I onda sam ja nezreo?!
Ziveo sam sam od 18 godine, sa 30 sam ostao bez posla i morao da se vratim kod roditelja, proslo je vec 4 godine i ne vidim nacin da se osamostalim u dogledno vreme.
Da bre, ko god u zemlji Srbiji ne može da nađe posao plaćen bar 600 evra mesečno i stan dobije od države za 100 nemačkih maraka je nezreli kreten. To je ujedno i razlog zbog kojeg se potrošačka korpa računa za tročlanu porodicu; ni statistika ne može da pokrije tu laž da se u Srbiji može opstati.
Posto ti Ana ocigledno znas bolje od nas ja bi izlozio svoj primer!
Imam 29 godina, zavrsio sestogodisnji fakultet pre cetiri godine. Odradio staz koji NISU placali. Na birou sam, isao sam prve dve godine na svaki moguci konkurs a tu pre svega mislim na privatne konkurse. Ne verujem da sma glup, imam znanja, visok prosek, fino izgledam, lepo sam vaspitan ali nijedan konkurs nisam prosao jer svuda traze minimum tri godine radnog staza. Ok, onda krenem da volontiram, preko veze zamisli! Ispalo je kao da su mi ucinili uslugu odnosno spasili zivot. U tom DZ em nije bilo posla em sam trpeo svakakve sikanacije a zamisli u medjuvremenu su primili nekoliko njih tek svrsenih studenata. Kako ako sam i ja konkurisao izmedju ostalih? Ok, prekinem volontiranje i krenem da apliciram na sve zivo... na kraju se zaposlim kao vozac kamiona C kategorije sa diplomom Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Naravno imam polozeno za C kategoriju. Plata je prvo bila 30.000 dinara pa nam je svima posle nekog vremena smanjena a meni na 25.000 dinara. Prva tri meseca sam ziveo sam, u iznajmljenom stanu, nije mi prvih mesec dana smetalo to sto nisam nigde izlazio, sto sam jeo tunjevine sa pavlakom i hlebom, a nisam pusac niti bilo sta slicno. Sav novac sam trosio na racune i hranu u nekom raspalom stanu u kome gmizu bubasvabe jer sam samo to mogao da priustim a obisao sam ih dvadesetak. Treceg meseca nisam imao za racune.
Objasni ti meni ljubavi kako onda?
ovo je jos jedan tekst u nizu, koji je napisan da bi se mi osecali lose i imali lose misljenje o sebi, tj. ubijanje u pojam...naravno, sve je nerealno, ali 1000 puta ponavljati da su Srbi glupi, zli, losi, lenji, i narod pocinje da veruje u to. nekada se pitam jesu li politicari najgori, ili novinari, pogotovo nasi...
Ma o čemu vi pričate? Kao da je Srbija neki izuzetak! Pa sve zemlje u okruženju su u istom ili sličnom položaju! Da nije bolje u Bugarskoj,Grčkoj, Albaniji, Hrvatskoj, BiH, Rumuniji, Mađarskoj? Ja sam privatno i poslovno vezan sa Italijom, ista priča!Velika nezaposlenost i stalna pretnja dobijanja otkaza, ne daje mogućnost i destimuliše uzimanje stambenog kredita! A znate li kolike su kirije u Rimu? Na periferiji 500-700 evra, za stan 40-50 kvadrata! A znate li kolike su komunalije u Rimu? Tri puta skuplje nego u Beogradu. Sigurno ne znate koliki su porezi na nekretnine? Za stan na periferiji Rima, 50 km2 ( kao Rakovica ili Julino Brdo u bgd) 2000 evra za 2014!
Internet je čudo, sve što napisah možete proveriti!
Stanujem sa roditeljima, ali stanarinu ne plaćaju oni već ja. Radim na određeno i plata je ispod 40.000 dinara. Njih dvoje ne rade već 5 ili 6 godina. Previše stari da ih iko zaposli, previše mladi za penziju, koja im svake godine odmiče sve više. Ćale tu i tamo radi nešto sezonski i skupi do 100€ mesečno kad ima posla, mada je za celodnevno tegljenje na suncu u njivi ili na građevini sad već slab. Kevi otvoreno kažu u menjačnicama, kafićima itd. da žele "mlade i zgodne devojke", a za čuvanje neke žene ili spremanje kuća treba imati poznanstva koja ona nema.
Opcija 1: Sedim gde jesam dok ne ode neko od njih u penziju - da mogu da prežive bez mene, makar morao da im pomažem i posle, ali bar da ne plaćam sve. Imaću 35-40 godina dok se to desi. Štedim jer ne plaćam stanarinu, račune i hranu odvojeno sebi i njima, već samo jednom.
Opcija 2: Uzmem sebi garsonjeru, ostavim njih gde jesu. Plaćam dve stanarine, dva puta račune, možemo da se hranimo zajedno. Samo da bih, kad iskrsne članak na B92 ili me neko u fensi društvu pita, mogao da se 'určim da živim sam. Evropski bre, pa dok ne crknem od gladi, ostanem bez posla i vratim se kod njih da zajedno živimo od socijalne pomoći.
Opcija 3: Ubode me da krenem na posao i u spletu neverovatnih okolnosti upoznam simpatičnu devojku koja ima svoj stan i spremna je i voljna da gubi vreme sa mnom. Posle najviše osam meseci zameri što pola plate dajem roditeljima da ne crknu i izbaci me iz svog stana.
Imam 42 godine, razvedena, fakultetski obrazovana, zivim sa cerkom i roditeljima. Super nam je, samo sto se ne pobijemo! Radim 18 godina, plata mi je taman da prezivimo, da mi dete ne crkne od gladi i da se obuce, za mene skoro da ne pretice! Otac detetov jedva spaja kraj sa krajem sa svojom porodicom, tako da nama nista ne daje, niti je davao. I kako mi da se odselomo i gde, od kojih para? Ko prica o razmazenosti, taj pojma nema.
Do (relativno normalnog) posla sam dosao sa 33 godine, i sa tom bednom platom ne mogu da priustim ni da iznajmim garsonjericu, a kamoli da uzmem kredit. Nigde nisam putovao, fakultet nisam mogao da priustim, pomazem ocu oko kupovine lekova, jos dugujemo za (skroman)spomenik majci. Mi smo nekada bili ona srednja klasa, a 90-ih smo potonuli do dna. Mislim da mladje generacije ne znaju, a starije su brzo zaboravile kakav uzas smo ziveli(ako vam je bilo lepo onda nista) od 91-99, a onda i onu tugu zvanu tranzicija od 2000-te naovamo...Ja sam vaspitan u jednom duhu vremena, a zivim u drugom...Voleo bih da zivim normalno, da mogu da osnujem porodicu, ali kako kad i ovako krpim kraj sa krajem, samo pokrivam racune, i ne mogu dalje od toga
Clanak pogadja sustinu. U Srbiji deci nije dozvoljeno da se "muce". Ako vi imate platu od 26.000, koliku platu/penziju imaju vasi roditelji? Zasto je njima lako da izdrzavaju vas u kuci, a vama je tesko da zivite sami? Da li uopste i koliki deo plate trosite na zajednicke potrepstine? Vecina roditelja ostavlja deci njihovu platu kao dzeparac. Koliko ste puta culi reci tipa: "Pa, on ima 400 evra platu, ima sve kod kuce, sta ces vise..."? Ja ih cujem non stop u Srbiji. Ali, plata NIJE dzeparac. Plata se ne trosi samo na letovanje/zimovanje/izlaske. Ako vam nije dobro, kopajte rukama i nogama da vam bude bolje, pa makar to znacilo i odlazak negde daleko od mamine kuhinje. Meni bi bilo ponizenje da zivim posle 25te godine sa roditeljima. A to bi bilo i za njih ponizenje, jer bi znacilo da nisu uspeli da od mene naprave odraslu osobu. A za sve to vreme imam gomilu drugarica i drugova u Srbiji koji cak i kada kupe stan ne useljavaju se dok ne kupe svaku mogucu sitnicu za kucu, jer kako ce zaboga da se usele bez civiluka, soljica, tacni, gluposti... Na nikakva mala "mucenja" ne zele da pristaju, jednostavno sve mora da im bude obezbedjeno.
Nema to veze sa parama. Moj muž je bio samostalan i kao samac sa platom od 17 000 dinara, brakom sa mnom je još i dobro prošao. A meni su roditelji ostavljali celu platu, ni telefon nisam plaćala dok sam bila sa njima, iako sam u jednom trenutku zarađivala više nego i otac i majka zajedno. I tačno je da mi je tada bilo finansijski najlepše, ali to nije bio život. U jednom trenutku počneš da tražiš izgovore, kao i ovaj, da nema para za samostalan život.
Moja drugarica se udala u 29. godini, fakultetski obrazovani i ona i muž, situirani, imali nasleđenu praznu kuću, u koju su vrlo malo uložili da je srede za život. Kada se udala, plakala je dva meseca bez prestanka i muž je dva puta dnevno vodio kod majke, da je malo prođe tuga! I evo, sad je rodila dete i toj istoj majci, koja je operisala rak dojke, utrapila na čuvanje dok radi, jer vrtić smrdi i deca su tamo vašljiva. Srbija je jedina država u Evropi koja ima u rečniku pojam "baka-servis"! I kao što se vidi, nastavlja se generacijama i dalje ta zavisnost od majčine podsuknje.
Mene su roditelji samoinicijativno i bez pitanja sa mojih dvadesetak godina osamostalili. Bilo im je dosta buke, adaptiratli kuću u kojoj smo nekada živeli i otišli. Kažu hoće i oni svoj život. Hvala im na tome jedno vreme sam uživao u samačkom životu a danas u porodičnom. Sa roditeljima sam u odličnim odnosima. Bolje se na vreme razdvojiti kasnije se više volite. Ne može previše različitih generacija pod isti krov različite su potrebe, navike, ritam...
Ovakvi tekstovi i analize nama fale a ne oni o "starletama" . Doduse, slaba vajda od prosipanja bisera pred... ali dobro. Uz dodatak, da nije ovo bas samo tekovina socijalizma, nego vise je zaostatak jos iz srpskih porodicnih zadruga. Sto se mene tice, ovo iz teksta je glavni uzrok propasti nase zemlje. Zato ja vec godinama pripremam dete da se iseli iz moje kuce ubrzo po punoletstvu. U stvari jedva to cekam. Svakog gosta 20 godina dosta. Ici ce ona na studije, ali i to je iseljenje. Ako treba pomoci cu, ali prvo sama sebi da pomogne. Sa ogradom da unuke da cuvam nameru nemam. Sve su oni lepo smislili, prvo covek dok je mladji mora da zivi sa roditeljima i da postuje njihova pravila, onda dobije decu pa kuluči oko njih 25 godina, a onda mu deca utrape svoju decu. Nije nego. A kad ce biti moje vreme? Jel u grobu? Ne. Lepo je pametan covek napisao, ta "solidarnost" u okviru porodice, to je lazna solidarnost tipa "nismo imali nista ali smo zato delili sve" zato sto nije bazirana na slobodnoj volji nego je prisilna. Toga kod mene nece biti. Radije cu da prodam sve i pomognem za start kao Ckalja na kraju serije Kamiondzije ponovo voze, pa ima ruke, noge, glavu i neka se snalazi, nego da zivim u ropstvu bez sanse za oslobodjenje. Ako sam za nekoga zbog ovoga egoista, prvo, taj neciji stav bi bio bolestan, a drugo, ja sam bar iskreni "egoista", a nisam jadni kukavac koji je sebe skroz potisnuo i negirao pa mrzi svoj zivot a uteha mu je kako se on kao "zrtvuje zbog dece". Kako da ne.
Kakav glup tekst...mozda bi mogao da se razmatra u zemljama veceg standarda a ovde ni u ludilu...Drugar koji je uspeo da nadje privremeni posao u Minhenu kaze da je Prosecna plata oko 2500 eur a stan u centru minhena je oko 600 evra da se iznajmi. Znaci ovde bi trebalo da je prosecna plata oko 1200 eur da bi bilo isto. A verujem da bi vise od 80 posto ljudi iznajmili stan da je prosecna plata bar 500 eur...
da,da,ovo me podseti na jednog od mojih burazera,kad sam ga pitao jel` on ikad misli da napusti majcino krilo,promrmlja nesto,on je kao neka retka vrsta vernih lesinara koja (ako uopste) veoma,veeoma kasno napusta gnezdo..ozenio se,napravio sprat,dete,ali i danas je nad majcinim loncem,jer "niko ne kuva ko mama"...
Finansijski razlog je sigurno glavni motiv zasto odrasli ljudi jos zive sa rodteljima.
Ali ima jedna sitnica koja se provukla u clanku o oholosti nase omladine koja hoce sve da ima I to preko roditeljskih ledja. Imam mali stancic u kome zivim sa muzem I decom. Vise puta su mi neki ljudi predlagali uzasnu stvar, da se menjam sa roditeljima za zivotni prostor. Ima I takvih, izbace roditelje iz velikih stanova, nateraju ih da prodaju svoje domove i ubace ih u neke cumeze, pod nekim banalnim izgovorom kako starim ljudima ne treba puno prostora, a njima mladima treba. To mi je odvratno.
Interesantni komentari. Potpuno dijametrani poslati od ljudi koji su se osamostalili i onih koji nisu. Posto ja jesam, tako sto sam posle fakulteta otisla hiljade kilometara daleko, a bez ikakve finansijske podrske roditelja, kojima ja danas koliko toliko posaljem novca za neke neophodne stvari, mislim da su finansijski izgovori skroz bez veze. U inostranstvu sam delila stanove sa nekoliko razlicitih ljudi (sto studenata, sto onih koji su kao i ja tek poceli da zaradjuju svoju platu) i to je funkcionisalo odlicno. Tako nesto je u Srbiji skoro pa naucna fantastika. Svi su moje price komentarisali da su cudne i da oni to nikada ne bi mogli da rade, da zive sa nekim strancima. A na kraju je ispalo da vecina zivi jos uvek s roditeljima, dok sam se ja u nekom trenutku i osamostalila potpuno, pocela da zivim ili sama ili s deckom. Ali kao i komentatori, svi bi navodno zeleli da zive odvojeno od roditelja. Medjutim, ono sto zele je iskljucivo sloboda, ali ne i obaveze. Smetaju im roditelji, jer guse njihovu privatnost, ali im zato ne odgovara da imaju i obaveze i odgovornost koje dolaze sa samostalnim zivotom.
Naravno da je novac glavni razlog. Ti slucajevi zbrinutih koji ne zele da se odvoje od mame i tate jer se "plase" ipak cine mali procenat.
"Njima je važnije da dobro izgledaju, da ono malo novca potroše na noćni život i putovanja i tako produže mladalačko ludilo." - o kakvim putovanjima se ovde govori!? Sve se ubi srpska omladina od putovanja po belom svetu. A cak iako se neki srecnik dokopa plate koja je "pristojna za sprske uslove" (a i dalje mizerna u poredjenju sa platama u zemljama koje volimo da smatramo delom "razvijenog sveta" i nedovoljna za pristojan zivot) i hoce da potrosi "to malo novca" sto je zaradio na putovanja taj ne produzava nikakvo "mladalacko ludilo" jer mladalackog ludila nije ni bilo, vec hoce malo da vidi sveta, a jedini period kad moze je upravo taj dok radi i zivi s roditeljima. Jer kad se odvoji - ode plata na kiriju, komunalije, prevoz itd. Jedva ce i za hranu da ima.
Ja sam iz Beograda, kada sam zavrsila fakultet i zaposlila se, nakon 6 meseci sam se odselila od roditelja i iznajmila stan sa deckom sa kojim sam bila vec dugo u vezi. Da ne objasnjavam da su se moji roditelji strasno uvredili i prestali da pricaju sa mnom, jer se nisam ni verila ni udala, a otisla da zivim sa deckom!
Prosto nije postojao pojam moje selidbe, osamostaljenja, a da to ne podrazumeva i udaju! Ja sam buntovnik u ovom drustvu...
a da imas sina gde bi radio preko leta? Mislis da bi neko zaposlio decaka da prodaje neki sladoled ili konobarise ako moze da zaposli devojku? Pretpostavljam i da ti je cerka vitka i simpaticna devojka, zamisli da je debela, gde bi radila? Ko bi je hteo? Na kraju se uvek vracamo na ono "sit gladnom ne veruje"...Kad sam bio mlad pokusavao sam da radim, ali su uvek za te povremene poslove uzimali devojke. Ja sam mogao jedino da nosim namestaj i lomim ledja ili da fizikalisem na gradilistu i da se nadam se da ce me platiti...
Imam 42g i zivim sa roditeljima jer mi je odlukama u 15-to godisnjem postupku pred niskim pravosudjem unistena mladost i buducnost i onemoguceno raspolaganje objektom dok smo ja i porodica trpeli stetu zbog nezakonitih odluka i namestaljki a devojke sa kojima sam bio nisu zelele zajednicki zivot sa mojim roditeljima. Ja znam ko je kriv za nase sveukupne nesrece a to su nespobne,potkupljene i lazljive KURTE i MURTE na vlasti zadnjih 25god i nista se promeniti dok im svima njima ne vidimo ledja.
Tekst je glup i nema nikakve veze sa realnošću.Prvo,kakve veze ima što deca žive sa roditeljima i kad postanu punoletni?Ja živim sa roditeljima,mužem i detetom i baš mi ništa ne fali,ni prostor,nitinam oni smetaju,niti mi njima!
Drugo,mnogi žive sa roditeljima celog života zbog ekonomske situacije,nemaju pare da kupe stan ili kuću,tako da ne vidim razlog što ne bi živeli sa svojim roditeljima.
Prestanite da trujete ovaj narod sa ovakvim tekstovima i nekakvim "pametnim" psiholozima.NIje sve zlato sa zapada,pa da moramo da usvajamo sve što dolazi od njih.
Odličan tekst, slažem se sa svim što je napisano. Mislim da najveći krivci za ovo su roditelji koji štite svoju decu još od malena. Moja ćerka ima 15 godina i već radi preko leta da stekne svoj džeparac i da shvati šta je to samostalni život. Da ne pominjem da ne treba da uzima zdravo za gotovo da će joj roditelji sve živo plaćati, pogotovu kad postane punoletna. A iz svog iskustva znam da je zbog jaza generacija, najbolje da se što pre osamostali i ima svoje gnezdo, makar plaćala i kiriju, ili delila sa nekom drugaricom stan.A kod nas su sve mamine maze....
Zivim od 14 godine sam, i mogu reci da sam prezahvalan svojim roditeljima sto su me tako rano poslali od kuce. Stovise, smatram da bi se deca trebala sto pre osamostaljivati, jer nazalost jako cesto srecem svoje vrsnjake koji i dan danas zive sa roditeljima(33 su mi godine), a verujte da novac nije bio u pitanju, nego - strah.
stan (kredit) 40000
struja 7000
infostan 1600
telefon 1500
kablovska + internet 3300
mob muz 2600
mob zena 2600
vrtic 9700
engleski dete 3600
sport dete 6000
pelene 4800
Text je u sustini dobar i tacan ,ali svakako da su pare razlog broj 1.
Siguran sam da kad bi nam plata bila +- 600e, uz naravno SIGURAN posao ,ne bi bilo strasno kupiti stan ili biti podstanar.
E posto je ovde to tako ali malo sutra.. onda ni ovaj text nema svoj temelj.
Zapravo ima ga ,ali ne u Srbiji.
A jedno pitanje za @nijebitno
A mozes da napises razlog zasto su te oterali od kuce sa 14g?
Druze to NIJE NORMALNO.
A izvini ,koliku platu imas? Koliko godina ims uopste? Da se ne krije u tom grmu zec?
Evo ja uvek imam opciju da zivim na hlebu i vodi sa svojom platom u nekom kontejneru i da ostavim kevu samu kuci da umre od raka koji ima od 2012g.
Imam 40 godina i nemam posao. Molim "pametnu" psiholoskinju da mi objasni kako da se osamostalim, ako nemam posao i novac da iznajmim stan? Najbolje bi bilo da kao Milosevic, Srbija napravi neke nove ratove i tako pokusa da resi sve probleme i nezaposlenost. Takodje, ona kao doktorka, morala bi da ima neku samokontrolu da ne zadire, u neku ruku, u cast bilo kog coveka. Da li ja treba da se ubijem? Da li treba da se stidim? Postali smo nenormalno nehumano drustvo koje na svu muku, gleda da coveka dotuce i ponizi na svaki moguci nacin. Ali, sve dok znam da u zivotu nisam nikada nikoga zaj..ao i zivim posteno, ja sam srecan covek.
Strasno je biti nezaposlen i nemati svoj novac da bi se osamostalio. Ali ipak mislim da je veci problem jer su nas roditelji tako vaspitavali "da se mi ne mucimo". Oduvek sam bio buntovnik bez razloga u familiji gde je svako svakom isao niz dlaku. prvi se osamostalio od sve brace i sestara, nosio gajbice (nije parabola, radio sam za smesnu crkavicu u jednoj piljari) i jedva uspevao da placam bednu garsonjeru i rezije, hranu sam imao na poslu. Tako sam preziveo dok mi nije krenuo sopstveni biznis i na kraju sam zaradjivao i po nekoliko hiljada ondasnjih maraka mesecno. Sve dok devojka nije dobila stipendiju iz Engleske, na kraju se uzeli i evo nas, fast forward, prilicno situirani u jednoj od zapadnih zemalja. Moji braca i sestre? Zive u stanovima/kucama koje su nasledili od roditelja ili jos uvek zive sa njima, ima ih nezaposlenih i prilicno nesposobnih za samostalan zivot. Ah da, zaboravih da kazem da sam ubedljivo najmladji od svih. Tekovine srpskog porodicnog zivota (komune) i socijalizma u najgoroj mogucoj kombinaciji.
Da kupim plac, izgradim kuću kakvu želim treba mi 50,000-100,000 evra. Kredit me ne zanima, ne želim da robujem bankama. Znači dok ne skupim preko 50,000 evra u kešu ne krećem u tu avanturu zvanu sopstveni dom. A kad skupim potreban novac mislim da neću želeti da ga ulažem u nekretninu u ovoj zemlji...Zar bi iko? Previše dilema, premalo odgovora.
Primer iz mog okruuženja - devojka, 25 godina, završila fakultet, zaposlena, plata nadprosečna za Srbiju, može sama sebi da plaća stan, i iskazala je želju da se odseli, ali njeni roditelji ne odobravaju da se odseli iz stana ako se ne uda ili ako ne ide na dalje školovanje u inostranstvo. Iz poštovanja prema njima, ona za sada ne želi da im se suprotstavlja. Ja sam pokušao da je ubedim da mora da stavi svoje želje ispred njihovih, i to će se svakako dogoditi, pre ili kasnije. Što pre, to bolje za sve. Ovakav BOLESTAN odnos roditelja prema detetu nikako ne može da se završi dobro.
Ja cekam da mi babe i dede umru, zive 100 godina i jos mi daju dzeparac (a zaposlen sam, imam nekih 50 hiljada mesecno).
Ne isplati mi se da trosim 20-30 hiljada samo da bi ovaj psiholog rekao da sam "odrastao". Drugo, dok radim doktorat vise mi odgovara da imam pomoc roditelja.
Ako se neko bavi naukom i zapostavi ostalo, nije "manji muskarac"...
Kakva gomila gluposti. I sestra i ja smo počeli da radimo preko omladinske pre nego što smo postali punoletni, znači nije nas niko čuvao. A pošto smo izbeglice iz Krajine, i pošto su moji roditelji ovde u Srbiji radili isključivo na crno, sada ni jedno ni drugo nemaju pravo na penziju. I šta ja treba da uradim? Da se osamostalim u nekom stančiću, u kojem ću kada platim sve režije gladovati, a roditelje da ostavim da crknu od gladi jer ni za hranu sasvim sigurno neće imati.
Tekst nema poentu, ama bas nikakvu.
Mozemo reci da je primeceno i u Bangladeshu, Somaliji, Biharu u Indiji, deca ostaju vechno sa roditeljima. Mora da je u pitanju psihologija.!! Koja glupost...nemas pare za kiriju, zdravo, nema kuce. Nemas pare za kredit...nema kuce. Nemas posla..nema krova nad glavom. Plata mizerija...nema svog doma. Cista matematika, kakva crna psihologija, ili socijalni uticaj.
Na zapadu, zivim u U.K, takodje sve vishe mladih ostaje dugo sa roditeljima, jer je udarila kriza i nema shanse da imaju ucheshce za kucu ili da placaju kiriju i imaju normalan zivot, pa se sve vishe odluchujud a zive sa roditelji. To su vam zemlje gd eljudi nisu tako emocionalno vezani kao Sloveni, ali prazan dzep i te kako ih je naterao da se trpe pod istim krovom.
Prema tome , formula je jednostavna...imas pare = imas kucu, i obrnuto.
Odlično! 'Ajmo svi na "gomilu". Živeo Holivud, "Seks i grad", Opra Vinfri i Kardašijan porodica. Šta će nam više porodica? Tradicija? Deca da nam budu produkt pijanstva u WC-u lokalnog kafića, a ne krunisanje ljubavi i bračne zajednice muškarca i žene.
Neka se snalaze sama, kada nismo znali da upotrebljavamo kontracepciju.
Da ih, kao pse, ostavljamo po ulicama.
Da trgujemo decom.
Da ih eksploatišemo, kao odrasle.
Na njima profit da zaradimo.
Da što pre nauče da je svet surov.
Što pre nauče, tim će pre da ostanu bez emocija.
Da nemaju ljubavi ni prema kome, ni prema čemu...
Pa u krug...Do sledeće generacije, i pijanstva u lokalnom kafiću...
Kuda ide ovaj svet?
@ (Swedenonline, 18. mart 2014 16:37) i ostali slicni
Prekinite da uporedjujete Srbiju sa nekim od najsredjenijih drzava sveta!
Drugo manite nas tih bajki kako ste sa par godina dok jos niste naucili da hodate otisli od kuce i uspeli u zivotu kao Bil Gejts ali samo zato sto ste se mucili.
O cemu pricate vi ljudi, mislite da smo mi ostali budale? Racunica je prosta, primer: plata iznad proseka, iz mog primera, plata lekara je nesto ispod 50 hiljada dinara. Za stan kakav takav a da nije u Vinci ili na Staroj Planini a da ima zid izmedju wc solje i dnevne sobe mora da se da minimum 200e + jos minimum 100e za racune = 300e odnosno 35.000 dinara. Meni lekaru ostaje 15.000 dinara za 30 dana zivota! LEKARU, zamislite ove mucenike sto rade na trafikama ili slicno! Ziveo sam skoro godinu dana u iznajmljenom stanu tako i jeo sam bukvalno hleb i jogurt! Ne zivim ni sada sa roditeljima, zivim u dedinoj vikendici, da vikendici ALI putujem busom svaki dan na posao preko sat i po! Sada mogu da putujem jednom godisnje negde i imam novca za kurs jezika sto mi je bio primarni cilj.
Manite nas tih prica, ima izuzetaka i svaka vama cast na vanserijskoj snalazljivosti i hrabrosti junacine sto ste otisle sa par godina od kuce ali ovde se govori o situaciji generalno!
A poredjenja radi moj kolega sa preko dve decenije radnog staza i specijlaizacijom ima oko 20 hiljada dinara visu platu od mene ALI i tri deteta...
Hajde da vidim ko se to moze osamostaliti sa platom od 250 evra?
Da ne zaboravim: plata nije redovna, vec zavisi o tome kako je gazda raspolozen i kakvi su njegovi planovi.
Znam tacno o cemu pricas! Preziveo sam tacno takvu situaciju. Zena i ja smo jedno vreme ziveli kod mojih roditelja, jer smo cekali papire za odlazak iz Srbije. Racunao sam da nece biti problema, jer moji nikada nisu bili zvocala i uvek su voleli moju suprugu. Zavrsilo se tako sto sam ja izigravao Ban Ki Muna, trceci izmedju zaracenih strana i ponavljajuci mantru: mir, mir, mir, niko nije kriv. Prosto: zeni je smetala radoznalost moje majke i potreba da zna gde smo, sta radimo, s kim se vidjamo ... kao i zajedljivi komentari moje mladje sestre. Moja majka nije ostala mutava i eto svadje. Posle zena i ja odemo u sobu i krene bujica osuda: da sam ja mekusac, da nemam svoje ja, da je ne stitim, da stajem na kevinu stranu. Taman kazem nesto kevi, a onda ce keva i sveca u horu: ti si mekusac, samo slusas svoju zenu, nemas svoje ja ... Ma terajte se i vi i vase ja da ne kazem gde. Vec 7 godina smo u braku, imamo divno dete, daleko smo od Beograda, Srbije, jednih i drugih roditelja, ali oziljci tog vremena su jos uvek ostali i kad god izbije neka svadja oko bilo cega zena odmah pocne da pominje taj period i moje ponasanje.
Jaz izmedju generacija je sve dublji. Ne smem ni da pomislim sta bi bilo da nas sin jednog dana dovede snaju da zivi sa nama! Srecom, imace mogucnost da se odseli i zapocne sopstveni zivot. Ne zelim mu ono sto smo nas dvoje preziveli! Za njegovo dobro!
Svi moji prijatelji koji žive van roditeljskog doma moraju od istih da uzimaju novac kako bi mogli da pokriju troškove stanarine.
Možda se keko i odvoji od roditelja, ali postaje još veći trošak. Masa mladih ljudi svake večeri čeka na autobuskoj stanici da pime hranu koju su im roditelji poslali od kuće. Primera ima, ali da li su pozitivni?
Moja keva zivi samnom (moj stan, nasledjen), jer nije u stanju da zivi sama. I ako ima svoj stancic. Stara i veoma bolesna (dobila me relativno kasno). I, sta sad? Da je strpam u staracki dom? Pustim da umre? I ako me cesto dovodi do ludila, i ako bih voleo da sam sam, cutim i trpim. Trpela je i ona mene, menjala pelene, hranila itd. Jednog dana, kad je ne bude bilo vise, ne zelim da se kajem zbog toga sto sam se poneo kao nezahvalni skot. Niti bih voleo sutra, kad ja budem bolestan i nemocan, da moja deca mene ostave i zaborave. A vi?
Sutra, ako se ponovo budem zenio, sigurno nece biti samnom (kao sto nije ni prvi put), zivece kod starije sestre, koja je vec podigla dvoje odrasle dece koje ce u narednih godinu dve napustiti zemlju, jedno u inostranstvo na studije, drugo u inostranstvo na arbeit. Taman jedna drugoj da prave drustvo. Do tad, cutim, i trpim. I skupljam poene za afterlajf.
Inace, malo je onih normalnih u srbiji koji zele da zive sa svojim roditeljima a da ne moraju, i ako znam par takvih. Super im je, ne placaju nista, imaju svoj sprat porodicne kuce, a zaradjuju super. I cela plata im ode na kola, izlaske, telefone od 700 evra i tako dalje. Ali znam mnogo vise onih koji i pored toga sto zive sa roditeljima jedva sklapaju kraj sa krajem. Budite realni. Zivimo u srbiji. Novac je najveci problem. A tamo gde nije, jbg. Vratite obavezno sluzenje vojske, dobro dodje maminim sinovima koji ne zele iz gnezda. Ovako su sanse da postanu seka perse mnogo vece.
da prosecan evropljanin zivi sa prosecnom srpskom platom, ziveli bi u coporu kao Topalovici, po 5 generacija, pa onda da cujemo o "socioloskim i psiholoskim" faktorima, nedovrsenim procesima odvajanja i neostvarenoj zrelosti...
Živeli bi samostalno da možemo. Imam 27 godina, bez posla i učim dodatno da bih proširio CV da imam veće šanse da se zaposlim. Mogu ovi da pišu šta god žele i da nas analiziraju ali neće naći mudrosti.
Dok sam studirao troškovi su mi bili hrana, stanarina i jednom u dva meseca karta kući i natrag. Izlasci na kafu su bili luksuz, imao sam sreće da budem na budžetu pa nisam imao te troškove. Nisam škrtica, moji roditelji nisu skromnih primanja, ali živeo sam skromno.
Sada bih se rado osamostalio da finansijski mogu, a to se ne može bez sigurnog posla koji je postao privilegija a ne normalna stvar. Ko kaže da finansije nisu problem a nema stalan posao tu osobu ili finansira u potpunosti neko (najčešće porodica) ili je nadčovek koji ne jede, ne spava i radi dva posla na crno za siću (samo za stanarinu) jer niko sada ne bi nikog zaposlio da nije krajnja nužda.
Moja sestra čim je našla posao iznajmila je stan, kada se udala počela je da živi u stanu u kom su živeli baba i deda, a oni su prešli u manji koji smo kupili. Dok je živela u iznajmljenom stanu majka joj je stalno držala pridike da baca pare i da dođe da živi sa nama što ona razumljivo nije htela ni da čuje.
Posla nema, para nema a država trubi o nezaposlenosti i beloj kugi.
Odličan tekst, pohvala autoru. I nije samo ekonomski faktor u pitanju, generacije dece su na ovim prostorima svesno/nesvesno podizane u prezaštićenoj i servilnoj sredini. Nije samo škola bitna, bitna je i emocionalna inteligencija koju nažalost mnogi nemaju u dovoljnoj meri. Izvesti dete "na put" naravno da nije lako, najteže je od svih poslova, zahteva ogromna materijalna i fizička odricanja, ali roditelji osluškujte svoju decu, signali su svuda ovo vas, vaše dete očekuje od vas ne samo da bude sito i napito i da mu je toplo i ugodno. Dete od vas očekuje da budete potpora oko koje će graditi svoj život i dalje se razvijati.
Nerviraju me tzv psiholoske te socioloske studije na naucnoj bazi. Jedini razlog sto odrasli i dalje zive sa svojim roditeljima jeste novac. Ako je trecina stanovnistva bez posla, a druga trecina radi za 250e, onda je jasan problem u Srbiji. Ima i onih koji zive sami, u stanovima koje su im kupili roditelji-politicari, mafijasi, estradni 'umetnici' i slicno. Na zalost, takvi bogatasi su ljudi bez ideja, dok inteligencija zbog lose finansijske situacije propada ili ona sposobna bezi iz zemlje. Tako da je generalno situacija u nasoj zemlji katastrofalna, jer verujem da bi statistike negde i pokazale da kvalitetan osamostaljeni zivot ima samo 10-15% mlade populacije. Tu ne racunam mlade uzrasta 20-40god koji zive u starim dorcolskim garsonjerama punih bubasvaba i slicnih malih bica. Takav zivot jednako je tuga i beda... Svi bi u Srbiji rado ziveli sami, ali nemaju ljudi odakle.. Prosto si vezan za osnovnu porodicu i tu je kraj price..
Sa 33 sam otisao iz zemlje i iz velike udobnosti "Srpskog jedinca" prihvatio izazov i otisao za Ameriku. Bilo je bolno prvih godinu dana brinuti o sebi, traziti poslove, kuvati, peglati, voditi racuna o svakom dolaru, ali mislim sa ove distance da je to za mene bio spas. Mladi u Srbiji na zalost ni ne znaju koliko je divno i zdravo biti samostalan.
Porodica moje ćerke ratnih godina izbegla za Australiju, moje unuke zarađuju za djeparac od 15g, života, a ne samo one, sva deca rade, mladja je u radnom odnosu,ima 22g. nedeljni fond radnih časova je 38 sati, ona ima 28, da bi imala 38 sati, preko nedelje čisti 3 kuće, ovde sam tražila osobu za ispomoć u kući, javljale se osobe preko 45g,jer mladje je blam da budu bedinerke, radije kod mame i tate, koji podržavaju te odluke, takvi smo ti mi, nemoj da mi se dete muči.Mentalitet se teško menja, a tek baku imaš da pitaš nedelju dana pre da li može da pričuva unuče, a ne verujem da oni ništa manje ne vole svoje od nas.
Ako se neko u 30. godini redovno hrani u roditeljskom domu, to obično govori o nedovršenom procesu odvajanja i neostvarenoj zrelosti odrasle osobe. - A kako do 30 da izadju iz porodicne kuce kada nemaju finansiske uslove. Da li ovaj autor teksta, pricita makar to isto?
Meni su troskovi bukvalno duplo poskupeli kada sam se osamostalio. Samacki zivot je bas skup. Da ne pricam o mojoj mami koja nikako nije mogla da preboli sto sam se odselio (u zgradu 100 etara od njene).
Reci da je samo u pitanju ekonomski cinilac razlog zasto odrasle osobe zive sa roditeljima u zemlji Srbiji je laz. Iako znam dosta onih kojima su finansije problem(50%),znam i dosta onih koji iako imaju solidna primanja jednostavno ne zele da odu iz roditeljke kuce-tako su vaspitani(ostalih 50%). E takvi su najgori za zivot-supruga njihova je uvek ispod njihovih roditelja,morace celog zivota da trpi zanovetanja njegovih,roditelji se za sve pitaju itd. Znam da je zivot sa roditeljima cesto nuznost,ali realno ako je tako kako je,nemojte ulaziti u brak i dovoditi zenu u roditeljsku kucu-previse je velika razlika u shvatanjima onih i ovih sada generacija i nastupa veciti stres. Ja sam u jednom kratkom periodu,godinu dana, kada sam ostao bez posla,a zenina plata bila isuvise mala za kiriju,ziveo sa zenom kod mojih roditelja ,znaci to je bio haos. Zena sa kojom sam se predivno slagao dok smo ziveli sami je svaki dan bila napadana od strane mojih da nije dobra domacica,da ne zna ovo-ono,svaki dan slusala zvocanja na temu "kakve su danasnje zene". Ma pravi horor-nisam mogao da verujem da su to moji roditelji,koji inace nisu losi ljudi,ali eto djavo im nije dao mira. A davali smo im skoro celu zeninu platu za hranu,moja zena nije svadjalica -al ne vredi. Stalna zanovetanja i kritike-zasto ovako a ne onako itd. Nakon godinu dana smo bukvalno pobegli-cak da jedem samo hleb mesec dana nikad vise u roditeljsku kucu.
Sestra i ja smo kao klinke imale sve i mnogi su mislili da smo razmazene . Posle 1.godine gimnazije pocele smo da radimo preko omladinske i to se nastavilo tokom studija. Nismo bile finansijski ugrozene vec su roditelji insistirali da se nesto radi. Krajem 80-ih su prodali kucu na moru i svakoj kupili po stan od 30m2. Pocele smo da zivimo same posle studija u vreme najvece krize. Svi su ih osudjivali, ali se ispostavilo da su odgajili dve sposobne cure koje umeju da se uhvate u kostac sa zivotom. Zahvlane smo mami i tati sto su verovali u nas i sto smo postale uspesne zene u svim poljima. Moje najstarije dete je radilo proslog leta u izdavackoj kuci, a mi smo se nasli na udaru nekih prijatelja, jer mucimo jadno dete od dva metra i sto kila. Pokusali smo da objasnimo da to nije zbog novca, vec zbog svesti, da shvate da nije lako zaraditi novac koji oni tako olako trose. Pa zar treba da ga pustim da spava do podne, a ja da mu prijavljujem ispite, kao sto radi moja koleginica svom zdravom i pravom sinu. Ucinicu sve da se osamostale, makar smanjila svoj zivotni prostor, jer je to dobro i zbog njih i zbog nas. Deca treba da imaju svoj zivot, a roditelji su uvek tu da pomognu, a ne da zive zivot svoje dece. Bar su moji takvi, cuvali su unucice, pomagali su ali su imali svoj zivot i nije im se svet srusio kad smo se sestra i ja odselile sa 24 i 25 godina.
@mimi
Odgovoriću ti, jesi razmažena si. Ako želiš da živis kao čovek, prestani da živiš kao maloletno dete. Nećeš da živiš u garsonjeri, u kojima žive višečlane porodice sa decom?! Trebaju ti kola, sa Medaka gde postoji prevoz?! Koleginice, poradi na sebi pre nego što se hvališ svojim ponašanjem.
Teško je biti odrastao čovek u današnje vreme u Srbiji, ali žene i muškarci su previše razmaženi...
Zelim da se zahvalim mojim roditeljima koji su me, odmah nakon zavrsene osnovne skole BUKVALNO OTERALI u drugi grad u srednju skolu :)
Tamo sam morao da zivim u djackom domu, novi ljudi, novi grad, nova sredina, novi ljudi, nema mamine kuhinje, nema tatinih saveta, NOVI SVET!
Nakon toga mi nije bilo tesko da u jos dalji grad krenem na fakultet, pa da u daleku drzavu krenem na Master Studije i da nakon svega toga sad, sa svojih 26 godina, radim takav posao u Srbiji da legalno zaradjujem jako jako jako puno novca! A tokom srednje skole i fakulteta nema sta nisam radio, preko zadruge, kafica, kuhinje i ostalog. Ali sam radio i naucio se krvavom radu i pravoj vrednosti novca
A znam i da skuvam, i da se opeglam, i da operem ves, okacim zavese, zasadim bastu, uzorem njivu, posadim kukuruz, ocistim kod krava, obrisem prasinu, instaliram novi Windows, kupim sam od svojih para sve sto mi treba, uredim SVOJ stan, uredim svoj DRUGI stan.
I to sve zna i moja lepsa, bolja, voljena i najvoljenija polovina:) Koju volim najvise na svetu:)
Mama i tata, HVALA VAM DO NEBA sto ste me "otkacili" (kako mi je to tada delovalo) a ustvari ste ucinili najpametniju stvar u svom i mom zivotu.
ovaj tekst je obican pamflet. svi bi se osamostalili da mogu. ko ne zeli da bude slobodan i pravi zurke?? u srbiji nemate sistem iznajmljivanja stanova ko na zapadu. nego imate nekog pohlepnog vlasnika koji bi da izvuce sto vise moze i koji vam uvali raspadnut smrdljivi frizider i sporet.
Zivim sama vec 14 godina, imam 31! Radim na fakultetu i drzim privatne casove. Kupila sam jednosoban stancic i otplacujem kredit u visini stanarine u Beogradu. Moze se, samo treba zrtvovati nesto a mladi sve vise pronalaze izgovor u teskoj ekonomskoj situaciji da ne rade nista i sami sebe sazaljevaju!!!
Ovaj tekst je za ljude slicne meni. Za one koji imaju uslova, a sede kod kuce. Bio sam i ja razmazen do 30-te priznajem. Kao mladji nisam trazio posao jer sam prakticno toliko dobijao od roditelja. Imao sam tu srecu da oni imaju novca. Imam cak i reseno stambeno pitanje. Uzivao jesam do trenutka kada sam poceo da izbegavam susrete sa ljudima koji su samostalni, jer sam osecao veliku sramotu. To pocne da te iznutra izjeda jer sve verujte mi ima svoju cenu. Osecas se jako ruzno kad u 30-toj trazis od roditelja novac, dok drugi zaradjuju svoj. Stavio sam tacku, lepo je kod roditelja ali je mnogo lepse kada si ostvaren i samostalan covek. Pa makar se i pomucio u zivotu. Verujte mi.
@ mik
Zato bih ja kao obrazovana zena sa svojom platom-svoj covek, pristala da zivim sa roditeljima od muza ako mozemo sa svojim platama da samostalno zivimo? Razlike u shvatanjima nasih roditelja i nas su veoma velike i jako je tesko naci neku sredinu da se normalno funkcionise. Matorci najcesce zele da bude sve po njihovom,stalno pametuju a kada dodje snajka u kucu tad postaje jos gore. Snaja je uvek najgora,nista ne radi kako treba,losa je domacica i majka,previse raspusna i nemoralna. Jel tako? Takav je scenario u 90% slucajeva kada sin sa zenom zivi sa njegovim roditeljima. Na svakom koraku ponizavanje i podsecanje da ste pod "njihovim krovom". Zasto bi bilo koja normalna zena to trpela? Nase bake su to morale,one se nisu skolovale i zaradjivale novac,ali zasto bi danasnja zena koja radi i zaradjuje to trpela. Muskarci kao sto si ti uopste ne razmisljaju o tome kako ce njihovim zenama biti u zajednici vec uglavnom gledaju da njima bude lepo. Uglavnom gledaju na zene kao na niza bica, koja moraju da budu ponizna pred njegovim roditeljima. Zena se kod njih nista ne pita,vec samo oni i njihovi roditelji.
Bilo bi lepo kada bi razlicite generacije mogle zajedno da zive pod istim krovom,ali nazalost,razlike u vrednostima su isuvise velike-ja licno ne znam ni jednu osobu koja je zadovoljna svojom snajom,stalno se snaje kritikuju i puno se brakova razvodi jer se njegovi roditelji mesaju u sve i svasta. Previse je zatucanosti i patrijalhalnosti u nasih starih ljudi.
"necu da zivim u garsonjerici, gde su mi krevet,kada, WC solja i sto za kojim jedem, u jednoj sobi. i to poduslovom da hocu da zivim na Medaku 3 ili tako negde gde je jeftinije.... pa mi jos trebaju i kola da doputujem do faksa koji je u centru (posto bih za gradski prevoz morala citav sat ranije da krenem."
I tako stizemo do sustine cele price. "Deca" ne napistaju roditelje dok nisu u stanju da priuste standard kao kad su ziveli kod kuce.
Cinjenica je da ima dosta ljudi koji u Srbiji zive tesko. Ali ima isto toliko onih koje vole da im keva pere gace dok svu lovu spucaju na pljuge i corbu koju trose caletovim kolima. Neka, to se zove prirodna selekcija i takvi dzabalebarosi nece imati potomaka. A ostalima (vrednima)porucujem: Dalje o Srbije. To nije majka koja ce vas sacuvati nego maceha koja ce vas pepelom hraniti dok vam guli kozu sa ledja. Patriotizam su izmislili oni na vlasti da bi decu naterali da jure grudima na bajonete zarad njihovih interesa, a sada taj isti patriotizam koriste da bi vas vezali kreditima za vesla galije kojom se oni po pucini voze dok vi pod palubom zuljate ruke i krivite ledja bez ideje vas brod nosi. Pametnome jednom reci dosta.
Kako vas bre nije sramota da lupetate takve nebuloze?
Produzeno detinjstvo... tralala! Kao mladi su budale i vezani za roditelje, nesposobni i tako to. U svim drugim zemljama su pametni, a samo mi budale. Da se razumemo, imam 43 i neki krov nad glavom, naravno ostvaren uz pomoc roditelja. I naravno, mogu ja ali sam nesposoban i emotivno nezreo i moralno nedonosce...
Uf, sta sve ne bi napisao. mada tesko i ovo da objave! Pa jednom cu i da napisem, kad ne objave da ima zbog cega.
Kakve gluposti ovde citam.
Jedan ima veliki kredit za kola, pa mora
da zivi sa matorcima. Drugi pak ima skup
hobi, pa je i on prinudjen da cedi svoje
roditelje. Resenje je jednostavno, ne kupuj
kola dok ne stanes na svoje noge i vozi se
sa GSP-om ili u drugom slucaju, smanji dozivljaje
oko skupih hobija, dok ne postanes svoj covek. U
suprotnom, iako ne zelite da priznate, eksploatisete
svoje nesrecne roditelje, koji vas izdrzavaju do
sopstvenog samounistenja.
Sa 19.kada sam upisala fakultet preselila se iz roditeljske kuce u stan sa cimerkama,u drugi deo grada.Sa 24.ostala bez oba roditelja.Bio je to veliki udarac,da nisam provela tih par godina tokom studiranja koliko toliko samostalno i naucila kako da upravljam sopstvenim zivotom,ne smem ni da zamislim kako bi sve to izgledalo da moj zivot nije krenuo svojim putem van roditeljske kuce par godina pre toga.Neke stvari se jednostavno dogode...i tada ostaje malo izbora..niko vas vise ne pita da li imate posao ili nemate,da li ste gladni ili niste...prosto morate da se prilagodite i nastavite dalje sami.
Evo primera iz Beograda
za kakav jos niste culi. Slika i prilika
nasem mentaliteta - "ljubi ga majka"! Naime,
mladi drug, poprilicno finansijski uspesan
(porez prikriva i ne placa) ima u centru grada
stan koji izdaje, na crno svakako. Zivi sa majkom
u njenom jednosobnom stanu, baskari se i siri u jednoj
jedinoj sobi, a majka spava na terasi koja je zastakljena.
Mama svakako kuva svaki dan supicu, pere, pegla, ide na
pijacu, masta kako ce sin jednog dana da se ozeni i sin
veli kako su oboje jako srecni. Alal mu vera sebicnjancka!
Kaze, sto bih ja da se potucam, kada sve imam.
@Maki
Ako od 17. godine zivis sama znaci da su ti roditelji obezbedili tu mogucnost. Voleo bih i ja da sam jos za vreme srednje skole poceo da zivim sam, ali to mogu samo oni iz imucnijih porodica. Sto se tice rada i studiranja, voleo bih da te vidim kako radis (za min 400 evra) i studiras na tehnickom fakultetu. Imam jednu drugaricu koja se od 19. hvali kako je samostalna, a roditelji joj kupili stan i salju hranu, a ona zvanicno kao zivi od stipendije??? Problem nije u lenjosti mladih, nego u sistemu. Kod nas jako mali broj moze da se odvoji bez finansijske pomoci roditelja. Cak i vecina onih starijih od 25 nemaju sanse posto najcesce rade za 200 evra.
Citam ove komentare i ne kapiram sto niste danonocno na ulici, terajuci politivarsko-bankstersko-tajkunsku bagru. niste mi jasni, dal su vas obavestili da imate samo jedan zivot?
@
"Znaci, imam 43 godine i visoko obrazovanje, sto znaci da sam po kriterijumima zapadnog sveta covek u najboljim godinama da napredujem u karijeri i zaradim novac, kao i da se odgovarajuce pozicioniram (mislim na radnom mestu)..."
Ne zelim da te uvredim na bilo koji nacin, ali tebi je taj high light prosao pre desetak godina, po merilima zapadnog sveta
(naselje, 18. mart 2014 18:40)
Nije tacno! Nije ti ovde Srbija gde neki krimi klinci otvaraju privatna preduzeca i svoji su sefovi sa 22 godine. Te stvari ovde ne postoje! Covek ovde krene od najmanje odgovorne pozicije u firmi i POSTEPENO, u zavisnosti od obrazovanja, rada, truda, angazovanosti, licne motivacije i gomile drugih faktora - napreduje! I tacno je da se tek oko 40te godine zivota ostvari taj High Light kako si ga nazvao, u najbolji ruku ako se odreknes drustvenog zivota oko 35te. A najvise zaradjuju zaposleni od 40 - 55 godine starosti. Sve do tada manje-vise "peces zanat" i to je sasvim u redu.
jedva sam cekala da zavrsim srednju skolu i odem u beograd da studiram samo da bih otisla od kuce.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (10 godina samostalno, 18. mart 2014 13:08)
Sad bi ti svasta rekao ali mi nece objaviti komentar
ne znam da li sam razmazena ili ne,ali s obzirom da sam student psihologije na bolonji dakle em za*eban faks,em za*eban sistem,nemam kad da radim toliko da zaradim za stan.... necu da zivim u garsonjerici, gde su mi krevet,kada, WC solja i sto za kojim jedem, u jednoj sobi. i to poduslovom da hocu da zivim na Medaku 3 ili tako negde gde je jeftinije.... pa mi jos trebaju i kola da doputujem do faksa koji je u centru (posto bih za gradski prevoz morala citav sat ranije da krenem) ...kad bih zivela sama,bila bih jako usamljena pa bih mozda htela i psa ili macku ali s kojim parama??? mozda je racionalizacija,ali zelim da zivim kao covek.
Swedenonline, NE LUPAJ! Ako zivis u Svedskoj onda su ti poznati i podaci o nezaposlenosti i mladima koji su i posle 30-e kod roditelja! Drugo uporedjivati socijalnu politiku Srbije i Svedske...NEMOGUCE!!!
Nisu sve porodične situacije iste, niti su svi ljudi isti, a svako lično stanovište je utemeljeno upravo na konkretnoj porodičnoj situaciji.
Neka svako čini prema svojoj savesti i pusti druge da takođe postupaju prema svojoj savesti, u skladu sa željama i mogućnostima, a uzimajući u obzir želje i mogućnosti bližnjih.
jeste, lakse je ako se troskovi podele sa cimerima, ali odvojiti 150 evra za sobu i racune od plate od 250 evra je nemoguce, osim ako necemo jesti hleba i pastete svaki dan. i ako ce nam mama i tata i dalje kupovati odecu i obucu.... iskreno, meni je i to bolje nego da zivim sa njima, ali je jako tesko kad se nema za nove cipele, a dosla je zima i hladno je, a stare se odavno raspale :/
Evo primera iz moje porodice. Ja sam se, na opšte zgražavanje roditelja i okoline, udala sa 24 godine i počela da živim sa suprugom koji od svoje 23. živi sam u bakinom stanu. Iako smo tada još studirali, kad vratim film, sada sam sigurna da je to bio jedan od najboljih životnih poteza. Imamo četvoro dece i sada, sa 40 godina, skoro da se i ne sećam perioda kada nisam živela samostalno. Za razliku od mene, sestra, koja sada ima 37 god i nije udata, ostala je sa roditeljima koji ne nameravaju da je "puste". Već ih je stigla starost i bolest, ona je tu "na usluzi", pa svoj stan od 100 kvadrata ni u ludilu ne bi prodali, zarad njene samostalnosti. Očajna je, oseća se kao u klopci jer finansijski nije u mogućnosti da ode, a njima, uprkos dobrom materijalnom stanju, ne pada na pamet da nešto menjaju (prodaju stan, plate neku pomoć...). Mnogo mi je žao jer joj prolaze godine...
U Srbiji i dalje na snazi pravilo prvenstva - ko se prvi uda/oženi i privede bračnog partnera u roditeljsko gnezdo, automatski tera brata/sestru ili ko je već ostao samac u istoj zajednici, napolje.
Znam mnoge koji nisu završili fakultetkoji su studirali u roku jer su im se starija braća i sestre utrpali u roditeljski dvosobni stan sa ženom i detetom, i sad pod stare dane, kad su napokon došli do malo vremena, pokušavaju da završe faks uz tri posla i čuda (dok ne istekne i ovaj poslednji rok za ne-bolonju).
Svako od nas zna bar jedan takav primer.
Ako smo već kod komentarisanja tog "potencijalnog" italijanskog zakona, možda bi kod nas trebalo uvesti neki da ne smeš da useljavaš bračnog druga i decu u roditeljski ston ako u njemu još uvek živi neki tvoj srodnik. Hteo si porodicu? Izvoli pa je izdržavaj, a ne da se okačiš na roditeljske i bratsko/sestrinske resurse da če oni da ti daju hranu i krov nad glavom i da ti čuvaju decu. To je sebično i samoživo. Usput, taj roditeljski stan podjednako pripada svoj deci tih roditelja.
Srećom, nemam ovaj problem, al mi je pun komšiluk takvih. I još se bune, kao kad će sestra da im se uda ili da nadje bolji posao da se iseli, jer im fali mesta u stanu. Mrš.
Istina je negde na sredini, ali nigde se 100% mladih nije oženilo i udalo. To često nema veze sa parama. Na mom spratu, u velikim stanovima, sa mamama žive likovi od 60 i 55 godina, nikada nisu radili i žive od maminih penzija. Mrtvi-ladni, bez trunke uzbudjenja, iako im keve imaju preko 80 godina.
Cak ni fizicka odovojenost ne znaci osamostaljenje.Dosta ljudi,iako je odeljeno od roditelja sopstvenim stanom ,ponasa se kao da i dalje zavisi od njih.Odlucnost da se preuzme odgovornost je bitnija od toga gde ko zivi.
Misljenja sam da samostalni zivot moze da pocne jos u zajednickom domu ali je za to potrebno odgovarajuce vaspitanje.Razmazenost a ne nedostatk novca(iako je beda u Srbiji velika) danas proizvodi mnogo "vecitih decaka" i "princeza" .
@sreten:pa, brate, smanjite mobilne, a taj sport za dete od 6000,sta je to, mladje grupe planinara na Himalaje?? verovatno imate dobre plate za kredit gde je rata 40000?!?!
pa bas lepo sto razni "psiholozi" kao i oni koji su imali vezu (rodbina, stranka, koverta) za posao (u srbiji je normalan posao nemoguce naci bez bitnog poznanstva u 90% slucajeva) i samim tim dobili na gotovo tu privilegiju da uzimaju novac (uglavnom iz budzeta) i sansu da se osamostale -
- sada pljuju po onima koji nemaju te privilegije kao oni (nemaju bitnu rodbinu, prijatelje a ni kovertu), nazivaju ih "nesposobnima" (a oni su kao sposobni - da im nije privilegija bili bi cak i gori!), razmazenima i ostalim pogrdinim imenima...
verovatno privilegovana gospoda preporucuju neprivilegovanima da se osamostale a posto nemaju novca (posla) - onda lepo na ulicu i rovarenje po kontejnerima (sto je nezaobilazno dok zaradujete 15-20 hiljada koliko covek bez privilegija i retkog talenta moze u srbistanu nadnicenjem mesecno da zaradi)- jer boze moj, "finansije su samo izgovor"
Osamostaliće se deca ne brinite,samo kad odu odavde.Sin ima 21 g radi evo 1 god,plata 28000.Kako da se osamostali?Isti taj posao u svetu plaćaju 2800 $.Tamo može da se osamostali.
Da li je autor teksta nekada posetio planetu Zemlju? Plate ne rastu, stavise u poslednjih par godina su se i smanjile usled pada dinara i poslodavcima koji nastoje da sto manje plate radnika, a troskovi rastu li rastu. Infostan je prakticno 90 evra, telefon, kablovska... i tu ti ode vec trecina plate. I onda dodje potrosacka korpa, benzin ili mesecna karta za prevoz, raznorazne takse koje placas drzavi. A jos ako si podstanar... ogroman problem lezi u troskovima koji su u odredjenim segmentima veoma slicni onima zemalja EU gde su prosecne plate 5-10 puta vece od nasih. I onda, ili da zivis kao pecinski covek bez struje i telefona, ili da se vratis kod roditelja.
Od 18g sam ziveo odvojen od mojih i sve do pre neku godinu sam mogao sam sa suprugom i dvoje dece da podmirujem sve obaveze.Sad kad sam radim ne mogu to da si priustim,radi(o)m sam samo kod privatnika,podstanar sam,stan za svog zivota necu obezbediti sem kad moji napuste ovaj svet.Siguran sam da nisam jedini u ovoj situaciji,pa me zanima koliko je takvih na zapadu,ako se vec poredimo sa njima.
Teska glupost, imam 22 i studiram, voleo bih da se odselim, ali kako kad mi posao moze doneti 200, maksimum 300 evra. Kad bih recimo placao minimalno 100 eura rentu, ostane mi 100 eura za sve ostalo hranu, racune itd, ma nema teorije. Jedino gde cu se odseliti je inostranstvo cim dobijem diplomu.
Деда је напустио село где је имао кућу од блата, родитеље и 1 ха земље, 1959. Отишао је у град и радио као чиновник. Добио је на коришћење стан од 50 мет.квад. Отплатио га је мој отац пре 8 година. Било нас је 6 комада у "гајби". Мој отац, чиновник, је 1985. започео кућу и уселили смо се у незавршену кућу 1991. И данас је незавршена, нисмо могли, дошла зла времена.
Сада је кућа празна јер су деда и баба умрли а моји и сестра (!) су се вратили у стан јер је јефтинији за живот. Кућа има уређених 100-120 мет.квад. и још толико за сређивање.
Град је "пукао" и сада та кућа кошта 10000 е. Ја сам отишао са 18, завршио школе далеко од родитеља (уз њихову помоћ и свој рад), живим са породицом још даље, у изнајмљеном стану од 40 мет.квад. Назад у "гнездо" не могу. Немам шта тамо да радим. Ја своју кућу нећу моћи да започнем - имам 7 година више него мој матори кад је започео кућу, имам боље образовање, боље плаћен посао итд. али не могу. Немам одакле.
Ипак, 3 генерације су се осамостаљивале. Раније или касније. Видимо се сваки дан преко нета и 2х месечно и уживо. "Мамине" кухиње су најбоље а иначе је моја супруга најбољи кувар на свету, кад нема мама. Радујемо се једни другима, а толико нас је ххања снашло у животу да је право питање како неко није узео конопац или бомбу?
Ја поруку за своју децу имам.
Свим осталима: срећно својим животом, како год да га живите!
И смањите кукњаву. Колективно, сви ми, почињемо да личимо на бабе нарикаче!
Površno, uopšteno, s mnoštvom generalizacija i predrasuda i stereotipa...
Ko određuje granicu osamostaljivanja?
Da li je ona važeća u svim zemljama?
Koje zajednicu su najbolje za dati narod, rodovske, plemenske, liberokapitalističke...?
Mladi u Srbiji nesposobni i razmaženi? Onda autor nije kročio u zapadne zemlje, ili istočne gde je život u roditeljskom domu normalnost...
Mnogo poglešnih premisa ima ovde. Prema tome i zaključaka...
Ovo je ko zna koji po redu tekst koji govori o zivotu sa roditeljima kao o necemu negativnom a zapravo u ekonomskoj situaciji u kakvoj je nasa zemlja i ovako neuredjenom drustvo zivot sa roditeljima, pogotovo ako je postoji odgovarajuci zivotni prostor, je ono sto je pozeljno i racionalno. Zasto bi se neko osamostaljivao po svaku cenu davao pare gazdi za stanarinu ili banci za kredit, znaci omogucavao drugima da zarade na njemu kad taj novac moze da ostavi na stranu deci za skolovanje, roditeljima za lekove, eventualno za neko letovanje ili sto god, a ne da svako zivi u svom domacinstvu i jedva sastavlja kraj sa krajem. Cinjenica je da je jeftinije ziveti u zajednici, roditelji dok su u snazi mogu vama da pomognu oko dece a mozete i vi njima da se nadjete kad su bolesni i nesto im zatreba. A posebna prica su tek seoska domacinstva koja mogu da opstanu i funkcionisu samo kada u njima imate vise generacija koje zive zajedno.
Ima jos nesto,sto roditelji nece da kazu nekim ovim pojedincima pa evo ja cu. Ja vas bre necu covece u mojoj kuci kad ste vec odrasli. Necu vas zato sto mi smetate. To nije prirodno da mladunci zive sa roditeljima u istom brlogu/gnezdu.
Ko tako ne razmišlja i sam je nezreo "roditelj" i to gde je tako nesto kao sto je ovde obicaj normalno su nefunkcionalne porodice a ako su u vecini, onda su takva drustva nefunkcionalna drustva. Funkcija roditelja je da odgaji mladuncad tako da se ona osamostale,a onda mladuncad treba da odu iz gnezda,i to je sve. Molim da se izbegnu pateticne price kako "mi nismo zivotinje" Pa ako nismo tim pre treba da nas vodi razum a ne kojekakvi izgovori i neke price bez ikakvih osnova.Kao da neko hoce da zivi u istom stambenom prostoru sa 10 njih. Takve stvari kako je to bas kul moze da prica samo onaj ko nikad nije ni ziveo sam niti ima nameru, a takav odmah nije relevantan da prica o bilo cemu zato sto je fakticki izdrzavano lice.
Ja znam da ja zivim sam a mom bratu koji ima 45 godina i njegovoj zeni i deci "mama" svakog dana pravi rucak i postavlja im sto, i vec 11 godina im cuva decu.I znam da se meni od toga povraca pa zato vise i ne idem tamo. I jos nesto znam. Kad oni odu na more,ta "mama" postane druga zena. Nekako je zadovoljnija, nadje vremena za sebe, da ode kod frizera, iako je baba sa svoje 73 godine, ide da poseti drugarice koje su jos zive itd. Verovatno je to zbog toga sto tuguje zato sto su ovi na moru pa jedva ceka da se vrate.
U Srbiji fakulteti traju 4,5,6 godina. Ako radis i studiras (na drzavnom) onda il neces zavrsiti faks ili ces jos par godina vise ostati na njemu. Tako pretesko da se osmostalim pre 26. Ali naravno mislim da i roditelji u Srbiji ne zele da se njihova deca rano osamostale. Mene roditelji smaraju ako uzmem da radim preko omladinske, a zahtevaju od mene i master diplomu. Na zapadu lepo svi ociste godinu u maju, pa rade po celo leto..
imam 40, radim od 16, dva teenagera, muza i stan na kredu
pre 11 godina
Odlican tekst i analiza! Tinejdzeri do 40, uvek pod izgovorima... A onda "umiremo kao narod, slab natalitet..." finansiranje vantelesne... Ok kad nece, al kad je na vreme... Al kad se ocvali tinejdzer u 40 seti da mozda treba i potomstvo da ima... Nece, ma ajtr molim vas... Bake koje radjaju su i dalje medicinski fenomeni! Sve u svoje (pravo) vreme! A ne :" fali mi ovo, fali ono, da uradim, vidim jos..."
Jedino što mogu jeste da se divim mladim ljudima na beskrajnom strpljenju. Biti mlad na Balkanu, posebno u Bosni, Srbiji ili Makedoniji, znači živeti život u bunaru sa malim krugom plavetnila iznad i okusom memle ispod. Ta mladost nije ni lepa, ni zdrava, ni vesela, a sve to bi trebalo da bude. Najgore što nikoga od ovih što upravljaju nije stvarno briga, što ne žele da prave državu, što ne žele vladavinu prava i zakona već žele pravo na vladavinu i izuzeće od zakona, što im odgovara kontrolisani haos u kojem mešetare i pune džepove bez rada i rezultata...i sve to po cenu uništenja nečije mladosti. Izlaz će pronaći pojedinci. Svi ostali zbirno tonu...kao Titanik.
Svasta procitah ali uglavnom je vise onih lezilebovica kod mame i tate....Ok,zavrsili ste fakultet i nemate posao pa boze moj,naucite nesto drugo da radite.Ja sam zavrsila samo srednju da se ima diploma za fakultet sam jos u osnovnoj skoli shvatila da je to ovde gubljenje vremena.Sa 17 sam otisla od mojih gde mi je bilo fenomenalno i upustila se u sve te racune,ruckove i ostale obaveze....Milion puta sam htela da se vratim ali sam ipak istrajala...Radila sam sve i svasta i prezivljavala....Sada imam 27god,3 dece i jednu prosecnu platu od 30hijada naravno da nije dovoljno ne znam ni kako smo ziveli od toga.....u medjuvremenu sam smisljala sta bih mogla da radim i zapocela sopstveni biznis od kuce ....da raspadam se od posla jer pored troje male dece ja imam vremena samo uvece ,radim do 2,3 ujutru i ustajem u 6 ali se isplati,zaradim jos jednu malo vecu platu i mnogo je lakse....Tako da sve se moze ako se hoce,ali u ovoj Srbiji svi vole leba bez motike i ovde je popularna fraza "ja sa fakultetom necu da radim za 25hiljada" Spustite se na zemlju i zasucite rukave ali za pocetak ustanite iz maminog krila....Zao mi je ali uvek sam surovo iskrena.
Zivot u otudjenosti, u jurnjavi za zaradom( da se prezivi) ili u jurnjavi za profitom(oni koji imaju neki biznis), zivot u iscedjenoj i poslednjoj kapi znoja da bi se dokazala 'samostalnost i zrelost'..ect ect nisu nikakve ingeniozne ideje, vec po mom misljenju bas suprotno ideje koje potkopavaju humanost u ljudskom rodu. A s obzirom da je to okvirno dominantan obrazac danas, samim tim i ne cudi sto je sirom kugle zemaljske sve manje humanosti, bliskosti, solidarnosti. Ne moze se kroz otudjivanje kao sistem vrednosti promovisati napredak ljudske civilizacije. To sto ljudi zive vise generacija u istom domu ne znaci da nije moguce steci radne i ostale korisne navike. Kao i samostalnost. Moguce je,samo je pitanje kako se stvari od malih nogu postave u primarnoj porodici. Dakle, nije ostanak u primarnoj porodici ni u 40-tim problem, ako se korisne osobine usvoje na vreme, od malena. Dalje, tekst operise uopstenom opservacijom..ne uzimajuci dovoljno u obzir pravo da svako ima svoje razloge. Nisu ljudi identicni, pa se ni ljudskim zivotima, odlukama ne moze prilaziti jednobrazno, uniformno. Ima ljudi recimo koji ne zele u brak. Ne fali im radinost, rade itd, al objektivno, ako vec nece vezu, brak itd zasto bi imali poseban stan. Dalje,ima onih koji jesu u svom stanu, rade, zaradjuju, ali zive sa jednim roditeljem, vode brigu roditelju. Zar ce roditelja(e) u neki staracki dom ako nema kud(a ne mogu da priuste roditelju novi stan). A sta u situaciji kod osoba sa invaliditetom i sl.
Ma to nam je nasa @predivna@ tradicija, sto bi rekao nas preedivni premijer. Necete valjda da budemo otudjeni ko na Zapadu. Sigurno treba da cela familija zivi u jednoj veeeelikoj kuci, ko sto boicno pricaju na slavama, a sto je opisano u slavnom nam romanu Necist krv od takodje nam slavog Bore Stankovica. Nazdravlje....
Sa 22 sam seo na avion ibotisao u Ameriku. Sada, posle 6 godina mislim da mladi treba da se osamostaljuju ranije. Usponi, padovi, sreca, tuga, razocarenja, ushicenja I jos mnogo stvari koje ne bih doziveo da sam ostao da zivim sa roditeljima su jedno ogromno zivotno iskustvo. Ali se takodje slazem da verovatno ne bih mogao da se osamostalim da sam se zaposlio u Srbiji I radio za jednu prosecnu srpsku platu.
Imam primer u komsiluku , nisu pare u pitanju . lik ima 40 godina , preduzetnik je. Zivi sa mamom i tatom u stanu, ima kucu koju je dobio od dede koja bruji prazna. svakog dana njegova sedamdesetogodisnja majka dodje do njegove firme da ga pita sta zeli za rucak .Boze sacuvaj me . To mi je ujedno i gazda.
edva sam cekala da zavrsim srednju skolu i odem u beograd da studiram samo da bih otisla od kuce.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (10 godina samostalno, 18. mart 2014 13:08)
Sad bi ti svasta rekao ali mi nece objaviti komentar
(aco, 18. mart 2014 15:27)
Reci brate,kao da je neka tajna sta rade i kako se ponasaju devojke iz unutrasnjosti kad dodju u bg. da studiraju
(vlade, 18. mart 2014 18:47)
Izvini ali sta je ona tu toliko lose rekla da je vi ovako izvredjate? Bili su mnogi ovde koji su govorili mnogo gore stvari, pa ne vdim da se iko potresao, a kamo li vredjao. Je l to lose sto je neko dosao da studira iz drugog grada/sela, kod mene je najblzi grad za studiranje Beograd i ako hoces da imas fakultet logicno moras tu. Nego ste je napali zato sto je zensko pa ko zna sta ona radi tu, da je napisano u muskom rodu cutali biste ko bubice i ne bi im zamerali sto pijance i vataju sta stignu, a ovako ste napali devojku a ne znate ni da li to uopste radi . Ko da je greh studirati i traziti posao, deca iz manjih mesta treba izgleda da uzmu socijalnu pomoc kada nema posla u rodnom mestu i ostanu zatucana sa osnovnom skolom(posto u mom mestu i okolini nema nigde srednje), pogotovu devojke, da "kavaljeri" ne bi pricali gluposti.
Pošto u komentarima preovlađuje ekonomski faktor kao glavni razlog za neosamostaljivanje, evo vam i druga strana te priče - rano osamostaljivanje je tekovina i baština industrijske revolucije. Ono pogoduje tržišnoj privredi, jer kapitalu je potrebna horda mladih, kao osamostaljenih, ali ekonomski nesigurnih pojedinaca, koji će se što ranije uključivati u tržište rada, i što pre isključivati iz roditeljsko-rodbinskog sistema materijale podrške, kako bi podizali ponudu i obarali cenu rada.
Zao mi je sto se ovoliko ljudi osetilo uvredjeno i svesna sam da postoji veliki broj ljudi koji samostalni zivot ne mogu da priuste jer zaradjuju nedovoljno. Ipak postoje i oni koji ne zaradjuju katastrofalno malo, a i dalje su kod kuce.Ja sam kao student zivela sa roditeljima i bratom u stanu od 40 kvadrata. Ni trunke privatnosti, mesanje u sve, svi spavamo i ustajemo u isto vreme jer drugacije ne moze. Imala sam stipendiju od 15000 (toliko je otprilike imala kasirka u to vreme takodje) i da sada mogu da posavetujem 20togodisnju sebe, otisla bih da zivim u studentskom domu. Na kraju sam se nakon studija odselila u Amerku ( pa odatle u EU) i osamosatljivanje je bilo ludo, nezaboravno i sramotno. Heh, kada sa 25 godina skontas da ako danas ne kupis WC papir sutra neces imati cime da se obrises i da ako ne bacis smece i odes na put, svasta zateci kad se vratis.
necu da zivim u garsonjerici, gde su mi krevet,kada, WC solja i sto za kojim jedem, u jednoj sobi. i to poduslovom da hocu da zivim na Medaku 3 ili tako negde gde je jeftinije.... pa mi jos trebaju i kola da doputujem do faksa koji je u centru (posto bih za gradski prevoz morala citav sat ranije da krenem)...
(mimi, 18. mart 2014 14:17)
Evo upravo o ovome je rec u tekstu: potpuni komfor ili nista. Ama bas nikakvo zrtvovanje ne dolazi u obzir. A na osnovu cega se to ocekuje i prakticno zahteva? Na osnovu nekog fakulteta o kome svako fantazira, posle koga nema posla.
A posto je bilo pitanje ranije, moja je plata sada dovoljna za samostalan zivot u jednoj zapadnoj zemlji. Sa istim poslom u Beogradu bi bila pretpostavljam izmedju 500 i 1000 evra. Medjutim, u trenutku osamostaljivanja posle fakulteta, moji roditelji nisu bili u mogucnosti da mi daju vise od 100 evra za pocetak novog zivota u inostranstvu. Ali sto od stipendija, sto od prve plate koju su mi dali unapred na prvom poslu u inostranstvu, sam uspela da skrpim put i prvi mesec po odlasku. Ali nije bilo "lako je tebi", jer je trebalo obezbediti taj posao pre toga ucenjem, radom, pa na kraju traganjem za njim. A onda vise godina u tim stanovima (za Beogradjane rupama na Medaku) koje sam delila. I ne, cak ni sada ne posedujem svoj stan niti imam novca da ga kupim uskoro, ali ne zivim u 45 kvadrata sa mamom i tatom i cak i njima uspem da posaljem koji dinar. Napredujem u svom poslu, putujem i sada imam i porodicu.
Citam komentare i sticem utisak da se nasi ljudi osamostaljuju samo kad spakuju kofere i odu u beli svet. Sto niste bili toliki junaci pre 20 godina i borili se za nasu buducnost, a ne da nam kojekakvi glupaci cepaju zemlju i otimaju nas novac?
Ja volim ovo parce zemlje, i jako mi je tesko da zamislim sebe negde drugde. Ovde je moja devojka, porodica, narod, a ne u nekoj Nemackoj ili Britaniji. Zivim sa majkom na selu (znam da peglam, perem i kuvam, a ni tezi fizicki poslovi mi nisu strani. U tom smislu ne zavisim od roditelja), zaposlen sam na odredjeno i ne mogu sebi da priustim luksuz zvani stambeni kredit. Kad se ozenim, razmisljacu o tome, u dvoje je nekako lakse :)
Zivim od 14 godine sam, i mogu reci da sam prezahvalan svojim roditeljima sto su me tako rano poslali od kuce. Stovise, smatram da bi se deca trebala sto pre osamostaljivati, jer nazalost jako cesto srecem svoje vrsnjake koji i dan danas zive sa roditeljima(33 su mi godine), a verujte da novac nije bio u pitanju, nego - strah.
(nijebitno, 18. mart 2014 12:35)
Slazem se. Ja sam to uradio odmah po zavrsetku srednje skole, cim sam poceo studiranje. Ko hoce uvek nadje nacin. Niko ne kaze da treba da se selimo u svoje privatne stanove ili sta vec. Za vecinu je sramota da se iz dvo- ili trosobnog stana roditelja, sa sve komforom, odsele u garsonjeru od 28 m2. Ujedno, osamostaljivanje je i prilika da testiramo nase odnose sa drugima, koliko kvalitetno sklapamo poznanstva na primer itd. Zivot sa nekim drugim ko nije roditelj(decko/devojka, drug/drugarica, poznanici, kolege sa faksa) podrazumeva vise kompromisa i direktnijih razgovora/dogovora koji grade jednu zajednicu. Naucite da budete tolerantni na frustraciju i da nastavite dalje.
Iz mog okruzenja je veoma zanmljivo da su ljudi koji su manjih finansijkih mogucnosti imali, pokazivali vecu potrebu za osamostaljivanjem (vecina se uspesno osamostalila jako rano), dok su oni (vecina) koji su svakog dana mogli da napuste udobnost roditeljskog gnezda ostali do dana danasnjeg u istom. Isto tako sam sa jednim koferom i polupraznih dzepova, pre dve godine otisao van Srbije i ne zalim se. Btw. imam 27god.
HOCU > ZELIM/VOLEO BIH!
Bice toga i poslje 58e.Dok je god mamine penzije.Sta ces-to su porodicne vrijednosti.Tradicionalizam i konzervatizam.Mamina beba ostaje do kraja.I ako je sjedog brka,vata u lijevom uvu, pushi i hrace.Dok god ima pive u frizideru i futbalskog"prenosa" na radiju.Ljudine su to.Nema sta.Ideal srpstva.
Zašto je to tako neka se pitaju ovi na vlasti!Neka se pitaju zašto mladi teško dolaze do posla koji je i ako ga imaju,bedno plaćen,zašto je potrošačka korpa paprena!A,ako mladi imaju sreću da su još i našli srodnu dušu,pa možda i decu imaju....e,onda je savršeno jasno zašto mladi još žive sa roditeljima.
"Roditelji nece da prodaju stan ni pod razno, zakonski im ne mozes nista jer se stan vodi na njih" (Ana, 18. mart 2014 13:57) - Alo bre, sta ti zamisljas !? Stan se vodi na njih jer je njihov, a ti mu dodjes kao podstanar, buduci da imaju pravo da te izbace na ulicu cim napunis 18. Budi srecna sto imas krov nad glavom. Nisu roditelji duzni da te trpe. I kako to zamisljas da oni kao prodaju stan, da ti daju pare, da bi ti mogla da se osamostalis !? Vecu nezahvalnost nisam skoro procitao
Ovakvu situaciju podjednako podrzavaju i deca o roditelji, svako sa svojim razlozima. Najjaci razlog je svakako ekonomija ali ima tu mnogo i tradicionalisticko-patrijarhalnih razloga. Poredjenja sa zapadom nisu u svemu primerena. Sistemi vrednosti i kulturoloska miljea su razliciti i nemenjaju se tako lako, narocito ako nisu ekonomski podrzani.
pa bas lepo sto razni "psiholozi" kao i oni koji su imali vezu (rodbina, stranka, koverta) za posao (u srbiji je normalan posao nemoguce naci bez bitnog poznanstva u 90% slucajeva) i samim tim dobili na gotovo tu privilegiju da uzimaju novac (uglavnom iz budzeta) i sansu da se osamostale -
- sada pljuju po onima koji nemaju te privilegije kao oni (nemaju bitnu rodbinu, prijatelje a ni kovertu), nazivaju ih "nesposobnima" (a oni su kao sposobni - da im nije privilegija bili bi cak i gori!), razmazenima i ostalim pogrdinim imenima...
verovatno privilegovana gospoda preporucuju neprivilegovanima da se osamostale a posto nemaju novca (posla) - onda lepo na ulicu i rovarenje po kontejnerima (sto je nezaobilazno dok zaradujete 15-20 hiljada koliko covek bez privilegija i retkog talenta moze u srbistanu nadnicenjem mesecno da zaradi)- jer boze moj, "finansije su samo izgovor"
Мислим да је најгоре овима што су им родитељи били добростојећи, па имају огромне станове са по 4+ соба, а родитељима не пада на памет да их продају и поделе на мање, него седе у великом и не дају никоме да се исели јер како ће онда они јадни са малом пензијом да плаћају комуналије???
Vidim zale se mnogi da ne mogu da se odsele jer im je velika rata za kredit?! Polako bre deco, ne postaje se vlasnik stana sa 25 godina. Ja imam 41, zivim na Zapadu, plata poprilicna i za njihove pojmove i tek smo sad kupili nekretninu, mnogo vecu i luksuzniju nego sto nasi roditelji imaju. Ali zato prvih deset godina zivota ovde standard mi je definitivno bio nizi nego kod roditelja.
U poslednjoj recenici si tako lepo opisao posledice jedne takve nazovi harmonicne zajednice. Na kraju su snaje (cesce) i zetovi (mnogo redje) ti koji pakuju kofere i vracaju se odakle su dosli, a vi im masete i kazete kako zivot ide dalje. Pa i ide, sta vas briga, ali imaj u vidu da vreme prolazi! Bolje reci proleti i dok lupis dlanom o dlan vec si sredovecni cikica sa 3 razvoda iza sebe, u bezuspesnoj potrazi za zenom koja ce da igra po pravilima vase zajednice. Odmah da ti kazem prijatelju, iz svog licnog iskustva: ako zelis takvu zenu moraces da se uputis u neko zabito selo. Nasi seljaci bi jos dodali i albansko selo. A dobre su ti recimo i Indonezanke ili Filipinke, takodje iz ruralnih oblasti. Jer jedino su takve jos uvek strogo patrijarhalne i bespogovorno slusaju muza i svekrvu. Nasa moderna devojka, pogotovo visoko obrazovana, nema sanse da sedi i trpi da joj se tvoja familija mesa u zivot, na to mozes komotno da zaboravis. Vec sam napisao dole sta sam ja preziveo u takvom eksperimentu. Zaista skidam kapu porodicama u kojima snaja i svekrva zive pod istim krovom i cvrkucu kao kanarinci, ali to je jedino moguce ako jedna strana pristane da cuti, trpi i guta gorcinu, bes i suze u sebi zarad mira u kuci. Samo ne pitaj kako je onda toj "cutoloskinji". Ne bi voleo da si u njenoj kozi. Ajd u zdravlje!
@Sweonline: U Švedskoj kao što znaš ne grade dovoljno stanova i više i više ljudi ostaju kod roditelja do 28-30godine.
Ja živim u Stokholmu i znam koliko je teško naći stan i svako nema para da kupi stan i da ispuni uslove da dobije stan.
Pa i ako čovek na kredit kupi stan ipak mora učešće da se plati i to je bar 20-30.000 evra.
Ova ekonomska kriza isto je uradila svoje svuda u svetu,ni zapad nije više kao pre.
(Milos, 18. mart 2014 16:49)
Glasaj za Vucica i odmah ima da budes zreo, kao citava nacija!
Ili jos bolje za Tadica , ali nikako Djilasa, on nema vizije ko ova dvojica beskarakternih.
PS: Ako razmisljas svojom glavom i imas svoje ja, prebrodices ova vremena.
To su moja deca postigla u inostranstvu!
Ovde, kod ove vlasti, i licemernih gradjana, nema sanse!!! Na zalost!
Ovde vaze pravila: da mislis kao Vucic i da zelis da komsiji crkne krava.
Narocito ako se izjasnjava kao demokrata.
Kada sam imala 27 godina, moj dve godine mlađi brat se oženio, Roditelji su zamenili nas trosoban stan za dva manja (sto podržavam), da bi on i njegova porodica imali svoj prostor. Ja sam ostala sa njima u dvosobnom stanu. Bez posla. Kad su ih prijatelji pitali "A gde će drugo dete da vam živi?",odgovorili su (oboje fakultetski obrazovani),"Naslediće ovaj stan". Komentari su bili najrazličitiji, da ne dužim. Uglavnom, po prvi put sam požalila žto nisam dve godine pre toga otišla u Australiju, kad sam imala mogućnost za to. Verujem da ni tamo nije lako, ali poenta moje priče je da se ,nažalost, u najvećem broju slučajeva možeš osloniti isključivo na sebe...
Izgleda da vas niko nije naucio velikoj zivotnoj istini da ako sve u zivotu pogresno uradite, necete moci lepo da zivite.
Neki se zale zato sto rade za 200-300e. Pa sta da vam kazem, osnovna skola, ja ucio vi visili na ulici. Srednja skola, ja ucio, vi isli u kafice. Fakultet, ja gle cuda ucio, a vi polako, 7, 8, 10 godina.
Ja ucio jak fakultet, vi tek da zavrsite nesto. Posao dobio kao i svi sa mog fakulteta bez ikakve veze, korupcije i slicnog.
Neko drugi otisao u beli svet, mucio se, nije imao sa kime ni da prica, a vama sve potaman.
Neko treci otvorio neku trafiku, rostilj, frizeraj. Pa radio, stajao, smrzavao se. Ucio na svojim greskama, rizikovao.
I sada imate obraza da se zalite sto lose zivite?
Ako. I treba lose da zivite.
Kada smo se suprug i ja venčali, njegov otac se naljutio što ćemo živeti u iznajmljenom stanu, a ne kod njega. Gde već žive muževljeva sestra i majka. Bilo bi nas petoro. Navodno-ima mesta. Pošto je suprug to kategorično odbio( i u moje ime), ostao je trajno pomalo ljut. Danas, suprug i ja, naravno živimo sami, u sopstvenom stanu koji smo imali sreće da steknemo, dok svekar živi sa neudatom kćerkom, koja mu je nešto pout kućne pomoćnice. Treba imati odlučan otklon od roditeljske sebičnosti. I ona je jedan od najjačih razloga za zavisnu poziciju u zrelim godinama.
@ rade
Muskarcima je ok,a zenama? Oduvek je zivot u zajednici pogodovao muskarcima,dok su zene u takvim okolnostima uglavnom morale stosta da pretrpe. Da ne pominjem da u takvim porodicama snaje nemaju prava glasa,sve odlucuje primarna porodica -otac,majka,sin. Interesantno bi bilo cuti sta misle tvoja mama,zena ili buduca snaja o zivotu u zajednici.
I nije tu u pitanju toliko dal je neko dobar covek ili ne,vec se radi o sasvim drugacijim sistemima vrednosti starijih i mladjih generacija-i koliko god da su sve osobe koliko toliko dobre osobe,neslaganja su neminovnost.Prokleto zatucano razmisljanje starijih onemogucava srecan zajednicki zivot. Primecujem da skoro svi momci-muskarci koji zive u mom okruzenju u zajednici sa roditeljima ,a ima ih podosta,imaju za zene neke veoma tradicionalne zene,cesto neobrazovane i seljankaste. A cesto ulaze u brak samo zato sto njegovi smatraju da je doslo vreme za to i zato sto je majka suvise stara pa ne moze sama da brine o velikoj porodici. Ne treba njima zena kao bracni partner,vec kao domacica koja ce biti poslusna i koja ce da radja decu. Neka slobodoumnija i obrazovanija zena tu ne bi mogla da se uklopi jer se tu zena slabo za sta pita. Zasto bi zena,ako radi i ima svoj dinar morala da se non stop prilagodjava i popusta i da se ponasa kao da nema svoj stav,kada moze samostalno da zivi sa muzem i da njih dvoje sami kao par odlucuju sta ce danas rucati,kakvu ce kupiti kuhinju,u kakvu ce boju kreciti sobu,kako ce decu vaspitavati?
Finansijski uzroci nisu presudni, to je samo izgovor. Zovot sa roditeljima moze da bude divan. Brinu o vama, vole vas, bez obzira sta i kako radite. Ako idete na posao ceka vas rucak, odmor, uvece skitanje do kasno. Roditelji vise ne prave problem - ako skitate uvece, ako dovedete decka/devojku ili odete da spavate kod njih. Ako nemate novac, oni vam daju koliko mogu, trude se da vam olaksaju zivot sto vise. Ako imate decu, oni vam cuvaju decu, a ko to moze bolje od njih. Tako da je sasvim normalno sto je lepse ziveti sa roditeljima, nego rizikovati samostalan zivot koji nosi mnogo obaveza i troskova.
Umorio sam se od citanja kako kako u srbiji. Nadjite nacina, tekst upravo o tome i prica. Mozda je neprijatno, ali je u konacnom vremenu dobro za vas.
Imam za druga coveka koji sa punih 30 zivi u simbiozi sa dve sestre i roditeljima. Pre 4 meseca je poceo da zivi sa devojkom u stanu na 400m od kuce. I dalje redovno jede kod mame, sedi u maticnoj kuci, a sa devojkom mu je dosadno. Rodjendan mu je spremila mama i proslavljen je kod nje.
O takvoj nerazvijenosti prica ovaj tekst.
Ja takodje zivim sa mojima, kako sam iz bga, nisam video ni dom. Sa platom od 50.000 sam mogao da se upustim u avanturu da zivim sa nekim, ali kako je bila neredovna nisam uspeo da izdvajam ni 15.000 za kucu (racuni + hrana). Naravno novac sam trosio na moj komoditet. Objasnjeno mi je da nije fer da stalno pozamljujem od mojih i da non stop dugujem i da non stop nemam, a zaradio sam. Tako da sam presekao, otisao iz Srbije, i trenutno radim u jednoj nedodjiji za 4.5 puta vise para. Necu imati privatan zivot neko vreme, necu ga imati uopste prakticno, ali se radujem da kada se vratim konacno izadjem iz porodicnog doma :)
Secam se zadovoljstva kada sam sam prvi put ukljucio masinu i oprao svoj ves :)
Sve ovo je prilicno slozena socijalna tema, u kojoj treba staviti jasnu i ostru crtu izmedju dva slucaja:
1. Oni koji NEMAJU kud i prinudjeni su da se guraju s roditeljima, i:
2. Oni koji IMAJU mogucnosti da se osamostale, a NECE.
Ove prve razumem i ne treba ih posmatrati kao nezrele ili lenje. Prosto, ljudi bi mozda i zeleli, ali nemaju. Mnogi su to resili emigracijom, ali za to treba imati herca ili biti neki inzenjer, programer. A nisu svi bas talenti za tehniku i matematiku, niti mogu svi to da nauce. Niti hoce.
Medjutim, ovi drugi i njihovi roditelji su vec za posmatranje. Covek koji radi za 800 evra mesecno uziva u hotelu kod tate i mame. Naravno, posao u lepoj drzavnoj firmi, nasao mu tata. Mama kuva, pere, pegla, namesta mu krevet. Tata opravlja sve po kuci, ganja majstore, a usput sredjuje i sinovljeva kola. Ujak sef odeljenja u nekoj drzavnoj klinici, kod njega ide kad god ga boli nesto. Preko reda. A ako ujka ne moze da pomogne, posalje ga kod kolege koji moze. Naravno opet preko reda. Sin nece da se zeni. Kaze da je brak smor, da bas tu rec koristi. Vec u 3 popodne zbrise s posla, menja devojke kao carape, provodi se. Ako mu stanu kola nasred puta cima caleta mobilnim. E takvi jesu za zaljenje, jer ne daj boze da mu se taj savrseni zivot poremeti pa pukao bi sutra skroz!
Moj otac celog zivota zivi u istom stanu, dva puta se zenio i sa zenama je ziveo u stanu sa majkom i tetkom, sasvim normalno. imao je 43 god kad mu je majka umrla, do tad sam sebi nije skuvao, oprao, pocistio za sobom, jednoatavno covek je navikao na sluzavku. posto je i moja majka svojevrsna pokondirena tikva, posle smrti moje babe, posto nije imao ko da izigrava sluzavku, zahtevala je kucnu pomocnicu. Dosla su teza vremena i otac vise nije mogao da placa sluzavku, pa je normalno od zene ocekivao da ga tetosi, sa kuva, menja mu gace
itd., to ni na sta nije licilo, ona je "dama" , a on "gazda" pa je palo sve na moja ledja, kad sam imala 15 godina i to traje do dan danas. Ja mu kuvam, perem, peglam, cistim, teram ga da se kupa, covek nece da obrise kad nesto prospe nego se dere da ja ustanem od ucenja da ocistim. Ima primera na pretek, tako da ne podnosim osobe koje zive sa roditeljima jer nisu sposobne da se brinu o sebi i drugome predstavljaju teret. a meni preostaje da odbrojavam dane do njihove smrti kad cu konacno nastaviti sa zivotom gde sam stala pre 8 godina...
Tekst je istinit. Vi i vasi matorci ste razmazeni. Stanovi u Kaludjerici i Visnjickoj Banji nisu skupi. Nista vam tamo nece faliti.
"Kada vidi žrtvu svoje majke, devojka na delu ima negativan model koji želi da izbegne. Postaje egocentrična: "Ne bih se ja udala, da mu kuvam i perem"".
Zaboravili ste da dopisete: kada sin vidi kako mu tata gleda tv, a mama savija kicmu i riba, ocekuje da ce i njegova zena saviti kicmu, a on gledati tv. Da deca u kuci vide roditelje koji dele kucne poslove, sve bi bilo drugacije.
@(Muskarcina, 18. mart 2014 14:45)
@(mimi, 18. mart 2014 14:17)
Vas dvoje ste razmazeni. Ne osudjujem vas ja nimalo. Samo vas zalim, jer ce vas jednog dana zivot tako grubo osamariti, da necete znati gde ste. Nicija do zore nije gorela, nece ni vasa. Trgnite se, bre !!!
@(Straw Dog, 18. mart 2014 14:21)
Ovde nije rec o deci, vec odraslim ljudima. Niko nije nigde rekao da (maloletnu) decu treba isterivati iz kuce! Deci je mesto uz roditelje do punoletstva. Takodje imaj u vidu da ni deca koja su zivela do 40-ih sa roditeljima nisu imuna na zivotne greske i da su mnoga takva "decica" propalice. Bas kao sto i mnogi ljudi koji su u 18-oj napustili roditelje i otisli u veci grad na studije postaju uspesni i uzorni likovi. Sve je stvar vaspitanja - onoga sto detetu usadis do njegove 14-te godine. Posle toga je kasno za bilo sta. Mator covek se ne moze prevaspitati. Sta si posejao, to ces i da zanjes.
Hajde da napravimo drugu racunicu,za ove sto im drugarice zive same i jedu pirinac i pastetu a ne satobrijane,za ove sto im na glavi rastu neke dlake pa im samo smetaju,a najvise za ove koji uvek imaju izgovor,a izgovori su je li zna se kao sta i zna se da svako ga ima.
Evo ovako.
Dok se bolje ne snadjete,ima da jedete musli i mleko.Ako kupujete musli na meru dosta vam je 5,6 hiljada mesecno.To je em zdravo em fensi,ima da budete zdraviji nego ikada.
Onda,ljudi su vam rekli kako se radi negde tamo.Ima da nadjete 2,3 cimera/ke i onda da delite kiriju.Necete da trazite fensi stan sa djakuzijem,nego moze da prodje i nesto od 45 kvadrata za vas cetvoro.
Telefone i ostalo ima da stedite,a internet ima da placate zajedno sa cimerima.
Ko pusi,ima duvan da mota.
Pivo ima da pijete iz plasticne flase a ne iz stakla.U klubove i ostalo nema da idete,nego za provod setnja po gradu,rekreacija to je zdravo.
I koliko za to sve treba? 15,20 'iljada,nema ni toliko.To je znaci za pocetak,a posle ce ici sve po redu.Vecina vas ce tek krajem tridesetih moci da razmislja o kupovini stana ili nesto,ali polako,ne mozete trcanjem da naucite trcanje,nego prvo morate da puzite pa da hodate pa tek onda da trcite,je li tako,jeste,rek'o Niče.
E moj bato.Da su svi tako bili princeze na zrnu graska kao vecina kod nas,mi bi sad svi jos uvek viseli sa grana i gadjali jedni druge sopstvenim izmetom.Jedan Tesla kopao kanale da ima za hleb,ovima fale indijski orasi.Nije nego.
Stipendije na faksu, juris uspeh. drzala casove i sama placala dom, menzu i sve ostalo. Iz radnicke sam porodice i imam mladjeg brata i sestru... tako da sam se sama snalazila za sve...:)!! Od riditelja, OGROMNA PODRSKA!! Sada sam doktor nauka, imam 31 godinu, platu takvu da se sama izdrzavam i placam 200 e ratu za stan!!! Znaci, moze se i u ovoj Srbiji nesto postici...sve zavisi sta se trazi i ocekuje. Situacija je teska ali nikad nisam stala...radila po 12-14 sati...drzala vezbe, predavanja, privatne casove...uvece se samo srusim u krevet. Mislim da to ne zasluzuje minuse vec oni koji samo kukaju i sebe sazaljevaju!!!
Ja sam sa roditeljima ziveo u jednoj sobi u izbeglickom kampu do svoje 25 godine. Devojku nije htela ni da dodje kod mene. Iako imam diplomu radio sam 'obicne poslove' za tadasnjih 250 maraka. Odlucili smo da probamo da zivimo zajedno. I ona nije bila iz Beograda i radila za slicnu sumu pa smo iznajmili stan/ rupu za 120 maraka. Do tada nisam znao nista da spremam
Ona me je ostavila a ja sam i dalje ostao da zivim sam. Vise sam bio gladan nego sit, iscrpljen i umoran jer sam radio prekovremeno. Otac mi je umro u medjuvremenu, pa je majka ostala da zivi sama. Nisam nikako zeleo da se vratim, niti da uzimam nju kod mene.
Dobio ponudu za posao u Cacku, tamo sreo moju zenu. Imamo stan na kredit, cak sam i majci kupio garsonjeru. Srecemo se jednom mesecno i volimo se. Mojom platom otplacujemo kredit za stan a od zenine zivimo nas cetvoro. Pomalo nam njeni pomazu jer zive na selu.
Nesposobna i blentava nacija odgaja jos nesposobniju i blentaviju "decu" i to traje od 1945. naovamo, pa me stvarno cudi da nasa slatka "dece" ne nose jos uvek i Pampersice u 40 godina!
A resenje je tako jednostavno! Negde oko 20. godine, ukines apanazu, otvoris vrata, izbacis napolje, promenis bravu i kraj. Na rucak primas jednom nedeljno, al' da se najavi tri dana unapred.
Momentalno ima da se "snadju" bez mame i tate, a sve i da se ne snadju, za takve nesposobnjakovice i nije neka steta.
@Olga
I sama kazes, roditelji su prodali kucu. Sta je sa onima koji nemaju nekretninu viska. Nisam bila lenja, niko mi nije prijavljivao ispite, niti sam spavala do podne. Cim sam upisala fakultet grejala sam stolicu kako bih ostala na budzetu, a paraleno sam radila. Sve su to bile mizerne plate kako ne bi morali moji da mi daju pare. Nikad mi nisu trazili da placam racune, ali su mi uvek govorili da treba da zaradim svoj dinar. Moji roditelji su divni, odlicno su odradili svoj posao, ali njih vise boli nego mene sto ne mogu da odem iz kuce. Imaju pametnu i obrazovanu cerku ali izgleda da je u ovoj drzavi veza jaca od toga.
edva sam cekala da zavrsim srednju skolu i odem u beograd da studiram samo da bih otisla od kuce.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (10 godina samostalno, 18. mart 2014 13:08)
Sad bi ti svasta rekao ali mi nece objaviti komentar
(aco, 18. mart 2014 15:27)
Reci brate,kao da je neka tajna sta rade i kako se ponasaju devojke iz unutrasnjosti kad dodju u bg. da studiraju
Dovoljno godina imam da pamtim finansijski bolja vremena. Istog ovoga je bilo. Takodje pamtim kakvu je dinamiku u medjuljudske odnose unosio taj zivot u zadruzi, ono kad se vise sinova ozeni, pa se onda kuci. Muskarci zijaju napolju, a jetrve se intenzivno ne vole. To je bila generacija mojih baba i deda. Stecena netrpeljivost se prenosila na sledecu generaciju. Ovaj primer o sebicnim cerkama gura "retro" Milivojevic. U pravu je Brka gde je primer za sinove?
Skinite se malo ovoj deci, a vi deco menjajte nedto ako Boga znate, o vasem se zivotu radi. Da sam ostala tu ne bih imala nista.
Ana, sram te bilo. Svaka iole normalna osoba zna da ne mogu svi biti inzenjeri ,programeri i sl. Neko ima cuku za to,neko za nesto drugo. Psihologiju i sociologiju uopste nije lako zavrsiti ,ko to studira veoma dobro to zna-za to treba da procitate tone i tone knjiga i da se ceo zivot usavrsavate ako zelite da budete u toku. Ja znam dosta programera i inzenjera masinstva koji znaju samo ono sto ima veze sa strukom ali su zato totalni duduci za neke druge stvari. Znam jednom programera koji super obavlja svoj posao ali zato ne zna da pise,tacnije ne zna sva slova azbuke i nije procitao ni jednu knjigu osim onoga sto je vezano za programiranje,a mlati pare neverovatno. Znam nekoliko inzenjera masinstva koji su jedva prolazili osnovnu i srednju skolu jer nisu imali mozak za drustvene predmete ,da ih pitate kad se odigrao prvi ili drugi svetski rat oni ne bi znali,ali eto- super su u svom poslu. Ali ja nikog za razliku od tebe ne omalovazavam- znam da nisu svi rodjeni za iste stvari. Vas pokusaj da omalovazite sve one koji su u proslosti zavrsili fakultete koji danas nisu preterano profitabilni je jako ruzan i nedostojan osobe koja se predstavlja kao visokoobrazovana. Vi nikada ,ama bas nikada ne bi mogli zavrsiti psihologiju ili sociologiju,koliko god se trudili jer nemate takav kapacitet.
Sto se tice zadnjeg dela,slazem se- mladi treba da se osamostale i treba da daju sve od sebe da u tome uspeju. Bez obzira na zrtve i odricanja.
"I ako je tako, a sta cekate? Posaljite jedno 100 biografija, pa neko ce da vas primi garant. I nije BG jedini grad na svetu, budite lekar u Vrscu ili Blacu ili Tutinu - sa 50.000 tamo ste extra bogati."
veću glupost nisam pročitao
meni se zgadila koji nisam završio medicinu a mogu da zamislim šta bi na ovo rekli oni koji jesu
evidentno je da ovde neke komentare ostavljaju ljudi koji blage veze nemaju o uslovima u Srbiji,
samim tim i tužno poredjenje mladih u Srbiji i njihovih vršnjaka u Evropi koji iste "prljave" poslove rade za 10 puta veću dnevnicu
ako ste daleko od Srbije pa tako lupetate - ok,
ako ste pak ovde, onda ste samo licemerno
Au covece sta je ovo..ni na kraj pameti mi nije bilo da ce ovoliko komentara biti.
Elem ,i sam sam ostavio par komada,ali citajuci duge pogotovo ove svezije,sticem utisak da u Srbiji svi moraju biti fakultetski obrazovani ,samim tim zaradjujes pristojno, i onda aj da pljuljemo ove neobrazove sto ne mogu sa 200-300e da zive sami..
Neko ce reci,eeee..pa ko te shisha sto nisi ucio.. neko mozda nije imao finansijske uslove za fax,neko mozda jednostavno nije zeleo dalje da se skoluje nego je poceo da radi misleci da ce stim moci da bude samostalan ,ali zelena osoba je u sustini naivna i veruje.
Nekima mozda roditelji nisu objasnili kako zivot funkcionise ,jer svako ko je navodno vec u 7-8 razredu znao/la da zeli da upise fax je iskljucivo plod roditeljske instrukcije.
Dakle takve osobe su napravljene od strane roditelja da budu takve ,dok ovi drugi koji su u tom smislu bili prepusteni sami sebi,bez forsiranja roditelja, su mozda iskreniji u svemu ovom.
Naravucenije ,kao sto rekoh vec,ne mogu niti trebaju svi u Srbiji da budu dr. mr. .. a to ne znaci da ne zasluzuju normalan zivot,ali to sa 2-300e nije moguce!
Finansijski uzroci nisu presudni, to je samo izgovor. Zovot sa roditeljima moze da bude divan. Brinu o vama, vole vas, bez obzira sta i kako radite. Ako idete na posao ceka vas rucak, odmor, uvece skitanje do kasno. Roditelji vise ne prave problem - ako skitate uvece, ako dovedete decka/devojku ili odete da spavate kod njih. Ako nemate novac, oni vam daju koliko mogu, trude se da vam olaksaju zivot sto vise. Ako imate decu, oni vam cuvaju decu, a ko to moze bolje od njih. Tako da je sasvim normalno sto je lepse ziveti sa roditeljima, nego rizikovati samostalan zivot koji nosi mnogo obaveza i troskova.
Pa stvarno, tema se nastavlja, evo, već treći je dan! Znači da je ovo pitanje koje duboko pogađa mnogo ljudi, mnogo više nego što sam mislila. Ostavila sam i sama neke komentare,ogromna većina se slaže sa onim što sam rekla(i da nije tako, mislila bih isto). Što se tiče odvojenog života, to nije isto što i samostalnost. Znam ljude koji su još u ranoj mladosti imali sopstvene stanove, pa su "visili" svakodnevno kod mame i time ispunjavali dane. E takvima bi trebalo zabraniti stupanje u brak. Ukoliko ima sve uslove, a ništa mu nije lepše nego da bude u primarnoj porodici, samo će nekom stvorenju, muškom ili ženskom, svejedno, spremnom da se emotivno posveti, da zagorča život. Verujte mi,imam dovoljno godina da sam videla mnogo takvih primera. Čak i da još uvek nije u braku ili vezi, trebalo bi da ume da uživa u svom prostoru, a da mu ne bude dosadno samom sa sobom.
"Roditelji nece da prodaju stan ni pod razno, zakonski im ne mozes nista jer se stan vodi na njih" (Ana, 18. mart 2014 13:57)
- Alo bre, sta ti zamisljas !? Stan se vodi na njih jer je njihov, a ti mu dodjes kao podstanar, buduci da imaju pravo da te izbace na ulicu cim napunis 18. Budi srecna sto imas krov nad glavom. Nisu roditelji duzni da te trpe. I kako to zamisljas da oni kao prodaju stan, da ti daju pare, da bi ti mogla da se osamostalis !? Vecu nezahvalnost nisam skoro procitao
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (Ger-mann, 18. mart 2014 22:53)
Nije baš tako. Generacije naših roditelja su dobijale stanove i na osnovu broja članova porodice, osim po stepenu stručne spreme. Tako da znam čoveka kome je zatraženo da da saglasnost za prodaju stana njegovog oca(kad je otac hteo i želeo), da bi uopšte moglo da dođe do zaključenja ugovora o kupoprodaji. Iako već godinama nije živeo u očevom stanu.Da ne bude ono -"imam divnu decu, svako nosi po xxx bodova, a kad napune po 18, šut u ...".
Ma bre. alo... ziveti zasebno, imati svoj stan, to nije nuzno jednako sa samostalnoscu. Mislim da je to vec pomenuto. Moze biti ali uopste i ne mora. Mislim, kakve veze ima....ljudi mogu da zive i sa roditeljima i u bracnoj zajednici, i da istovremeno znaju i da sebi skuvaju i da opeglaju i da sami zavrsavaju svakodnevne obaveze. I da rade, zaradjuju. Kakve to veze ima da li ce neko ziveti sa roditeljima ili ne. Sto rece neko sve zavisi kako se vaspitava. Mene su moji vaspitali, naucen sam da obavljam poslove sam, da se ne oslanjam, iako ne zivim sam. Znaci, ziveti u zajednici ne znaci automatski i biti lenj, i cekati sve na gotovs. Ok, ima i toga, al to nije uvek tako. I kao sto neko rece nismo svi isti, ne zelimo svi iste zelje. Nismo svi zeljni zasebnog porodicnog bracnog zivota, dece..ovo ono..., i zasto bi onda ulazili u kredite zaduzivanja za kupovinu zasebnih stanova, za razdvajanje iz porodicnog doma, kada vec imamo gde. Ja nemam recimo nameru da se zenim niti da 'prosirujem porodicu'. I zasto bih isao nekud. I u roditeljskoj kuci sam. To je moj izbor i svesna odluka. Al, ne zato sto sam 'lenj', i ne zato sto mi fali vrednoca. Umem oko sebe sam, radim, zaradjujem, nisam lenj, al ne zelim brak, Necu bracni zivot. Ne zanima me. Ovi sto kazu kako su srecni u tome, i sto su kao srecni sto su pobegli od roditelja, ok to je njihov nacin zivota, njihove odluke i izbor. Srecan im put. Zivite onako kako zelite, niko vam ne brani. Pustite druge da zive onako kako oni zele.
Ovo nisu gluposti. Clanak dotice vrlo bitne teme od kojih je jedna cinjenica da mladi ljudi u velikoj vecini slucajeva NECE da rade ukoliko ne nadju posao u svojoj struci. Gospodo, ako toga posla nema onda trazite neki drugi posao (ili dva) da bi mogli da ustedite neke pare, iznajmite mali stan za pocetak i krenete sa osamostaljivanjem bez roditelja. U protivnom sedite tu gde jeste.
Ja cekam da mi babe i dede umru, zive 100 godina i jos mi daju dzeparac (a zaposlen sam, imam nekih 50 hiljada mesecno).
Alo bre je l tebi dobro, i jos u potpisu pise muskarcina, da neko ceka da mu baba i deda umru. Svi se okomili na neke druge izjave odavde, ali ova je najgora.
"...kriminal ili partijska knjizica JUL-a, onda sledi bombardovanje, pa zatim 5-ti oktobar. Tada sam imao 30god. U tim godinama je moj vrsnjak u Nemackoj na primer, vec imao siguran posao, jasno definisanu karijeru, stan..
(Milos, 18. mart 2014 16:49)
Da li si ti čoveče nekad bio u Nemačkoj? Ne verujem. A izgleda da slabo pratiš medije.....nedavno je objavljeno da su u Nemačkoj oko 50% porodica ili singla podstanari u Nemačkoj! Tekst je bio na temu poreza na nekretnine u Nemakoj, pa je konstatovano da oko 50% Nemaca poseduje, tj ima u svojini svih 100% stanova i kuća!
Nije zapad baš samo zlato..zamisli da ste ti i supruga prodavci u supermarketu u Berlinu, plate oko 1300 evra, kirija za stan oko 1000 evra, dvoje dece.....krompir i pasulj glavna hrana. Meso? Dva puta sedmično.
i dalje je misterija i niko ne komentarise zasto se mladi ne udruze da zive zajedno, kao cimeri? da li je moguce da su vam najbolji "cimeri" mama i tata?
Odličan tekst, pročitala sam ga u nekim novinama pre nekoliko dana. A medijskoj kući B92 čestitam na pametnom, interaktivnom pristupu, gde svi možemo da kažemo svoje mišljenje.
Poređenja sa zapadnim zemljama su neprimerena. Tamo svako može ,ma kako malu platu imao, da živi odvojenim životom već od rane mladosti,što je i normalno. Tu nikakve veze nemaju "loši" odnosi sa članovima primarne porodice, niti nesposobnost nečija da ispegla ili skuva. Osoba koja ima svoj prostor oseća se zrelom ,samouverenijom, to se reflektuje na sve oblasti života. Uvažavam drugačija mišljenja. Neko možda želi da ostane sa "svojima", smatra sa ponosom da čini "žrtvu s razlogom". Sve što vas čini srećnima, ljudi. Samo, sada pričam o većini kojoj i ja pripadam, smatram da je zdravije za sve da svako ima svoj prostor, ma koliki bio.
Divan članak, još divniji komentari. Imam 35 god., dete i muža. Lepu porodicu. Jedino što nam fali je malo više novca mada se snalazimo. Ja nemam stalan posao ali uspem da zaradim svoj deo prihoda. Odselila sam se od roditelja u 27. Sećam se da sam želela to da uradim godinama ranije. Nisam se bojala i silno sam to želela. Ali sam stalno sve odlagala jer nisam završila fakultet. Kada mi je bilo jasno da ga neću završiti i da postajem depresivna jer mi je jedina obaveza u životu da studiram, uzela sam život u svoje ruke. Zaposlila sam se sama (nisu mi pomogli roditelji), skućila sam se sama a kao rezultat postala sam vrlo zadovoljna i srećna osoba. Nije mi nizbočega žao jer smatram ako sam ja zadovoljna i drugi će biti zadovoljni samnom. Ali sam dugo odlagala odluku da odem jer sam se bojala da ću ih povrediti ako ne ispunim njihova očekivanja da pre odlaska završim fakultet. Kada sam odlazila bili su ponosni, nisu se bunili i podpuno su me podržali. Bila sam prijatno iznenađena. Bili su divni roditelji, i bila sam najbezbrižnija u njihovom domu. Ali ću se uvek rado odreći te bezbrižnosti u korist sreće koje osećam što danas imam svoju porodicu.
@
"Znaci, imam 43 godine i visoko obrazovanje, sto znaci da sam po kriterijumima zapadnog sveta covek u najboljim godinama da napredujem u karijeri i zaradim novac, kao i da se odgovarajuce pozicioniram (mislim na radnom mestu)..."
Ne zelim da te uvredim na bilo koji nacin, ali tebi je taj high light prosao pre desetak godina, po merilima zapadnog sveta
Prva plata kao istrazivac-saradnik 27000, placala stan i dazbine zajedno sa cimerkom. Kako sam napredovala u zvanju i plata je rasla ali ni za vreme studija ni kasnije nisam uzimala novac od roditelja koji su namucena ali postena radnicka klasa!!! I sada ja njih pomazem koliko mogu!!! Tesko je ali napomenjem, moze se!!!! Treba samo zagristi i hrabro krenuti!! Prve tri godine rada i zivota u Bg-u jedva sastavis kraj sa krajem. Imas za hranu i to je to!!! Ali sve se menja...napredujes...to stanje nije trajno!!!!!!!
nijebitno, 18. mart 2014 12:35
Svaka čast.I ja samostalno zivim od svoje 14-e godine.Napustio sam rodni grad kada sam upisao srednju u Beogradu,završio fakultet,ziveo u domu i evo sada radim u struci,zivim sa devojkom i sam sebi plaćam stan.Pored svega toga uspeo sam da upišem i master studije na mom faksu.Zivot je tek preda mnom...
Otisao da studiram pre mnogo godina, radio razne poslove da bi dosao do ovde, budan bio nocima radeci, i nista mi nije bilo tesko. Danas, 26 god, normalan posao, kola, stan (na kredit), bez dinara trazenja od mojih kako sam nasao posao koji je iznad prosecne plate... Isto tako, drugovi koji jos studiraju, ne zele da traze posao, ili da se osamostale sami zive...
Ali, sve ovo sto je navedeno nije bilo dovoljno da osvojim devojku koja mi se svidja (iako imam 2 ruke, pristojnog fiz izgleda, duhovitost)
to pricas ovde u srbiji gde ljudi koji su zavrsili najtezi fakultet u istoj (medicinski na primer) fizikalisu za (najvise) 200e?
za tvoju inofrmaciju i oni su ucili osnovnu, srednju i posle sestogodisnji faks (koji zahteva mnogo odricanja) i gle cuda bez korupcije u srbistanu ne mogu da se zaposle nego rmbace za 200e i ti ih pljujes?
sram te bilo!
ja sam otisao preko jer sam imao tu privilegiju da mogu da uzmem strani pasos, mnogi to nemaju kao sto nemaju ni dovoljno poznanstva da odu na crno jer ih zbog toga treba pljuvati?
mnogi su isto tako ceo zivot ucili i zavrsavali regularne fakultete (a ne privatne cash&cary) i ne mogu da nadju posao jer ovde jednostavno normalnog posla nema (ima ga samo za one koje imaju vezu ili su iz nekog deficitarnog zanimanja) a sa 200e u beogradu ne mozete da zivite samostalno
(pa sve ni da se udruzite sa 5 cimera - a to onda opet nije samostalan zivot jer zavisite od njih)
o cemu ti pricas? i kakve veze ova tvoja gomila frustracija ima sa mojim komentarom?
pa ja sam i pisao o ljudima koji takodje nisu "blejali ispred zgrade" nego vredno ucili i radili i imali dobre ocene!
a ti isti ljudi danas i pored znanja stecenog vrednim radom mogu samo da fizikalisu za 200e a ti ih pljujes!
kao sto je neko vec rekao, ne mozemo svi da budemo elektro-inzenjeri i programeri, a to opet nije razlog da nekog ko je vredno radio i trudio se, pljujes...
to sto je neko zavrsio neko deficitarno zanimanje ili je jednostavno imao srecu da bude u pravo vreme na pravom mestu ili da ima neku nasledjenu privilegiju (kao na primer ja sa stranim pasosem, ne daje ti za pravo da pljujes one koji to nisu imali a pritom su vredno radili, odricali se i imali dobre ocene - za to sto oni danas u srbistanu ne mogu da se osamostale i moraju da rmbace za 200e kriv je ovaj bolestan sistem koji odrzavaju maloumni i zatucani, kao i oni "jednakiji" tj paraziti...
Da li je bas neprimereno porediti mlade iz Srbije sa njihovim vrsnjacima iz zapadnih zemalja!? U clanku je vec receno ali da ponovim: Mladi na Zapadu su vaspitavani da od malena rade i u kuci a sa 14 godina vec traze sebi posao i rade uporede sa skolovanjem. Nije im ispod casti da uzmu bilo kakav posao, razosenje novina, ciscenje, bilo sta, niti je njihovim porodicama to ispod casti. Sa 18 godina dele stan sa vise mladih osoba, studiraju uz kredite i opet rade pored toga bilo da je vikednd ili radni dan. Pitanje casti je da se dete nauci radu i nekim vrednostima u zivotu a ne izigravanje visoke klase s jedne strane i jadnicka sa druge, vec u zavisnosti od situacije i potreba.
Razumljivo je da neki ljudi moraju biti sa roditeljima koji su nezbrinuti ali zasto oni koji stanuju kod roditelja ne mogu da pomognu u kuci i oko ciscenja a i spremanja hrane? Imala sam dve rodjake koje su zivele sa majkom (jedna je imala stan koji je izdavala) i koja im je sve dok nije umrla u 83. godini redovno kuvala, isla na pijaci i spremala stan dok one sa 60 godina su isle od kafe na kafu kod prijateljica. E, to je tragedija da stari ljudi moraju da sluze svoje 60-godisnje cerke.
Pozdrav @Slobodanu i njegovom stavu:-)
Ja sam ta koja je decu "izbacila" ili usmerila na pravi put, kako hocete. Rade, zaradjuju iznadprosecno, otplacuju svoje nekretnine i kredite, ne gledamo jedni drugima u lonac svaki dan niti me to interesuje, svako ima svoje hobije, rekreacije ili zanimacije...
Otišla sam od kuće sa 18 godina, na studije, iz manjeg grada u unutrašnjosti došla sam u Beograd. Bila je godina 1989. Najlepše godine života su mi te tri godine studentskog života u Bg-u. Onda je počeo rat, pa su došle sankcije, pa su prošle sankcije, onda kada je plata vredela 2 marke pitala sam se kakvog smisla ima završiti faks...zato i nisam završila u roku, a mogla sam. Međutim diplomirala sam. Godinu dana tražila posao. Zaposlila se u jednoj državnoj instituciji. Sve vreme sam živela kao podstanar, dok se nisam udala, onda smo živeli u svom stanu, ali iako njegovi roditelji nisu bili fizički prisutni, pitali su se bukvalno o svakom aspektu našeg (njegovog, a to automatski znači i mog) života. Razvela sam se. Moji roditelji su adaptirali veliki stan u mestu mog rođenja i pretvorili ga u dve stambene jedinice. Jednu su prodali i kupili mi garsonjeru od 25 kvadrata u Beogradu 2005. 2007. sam posle dve godine upornog traženja, našla drugi, bolje plaćen posao. 2010. sam uzela kredit za stan. Sada živim u dvosobnom stanu, garsonjeru izdajemo.
Ne znam da li je moja priča pitanje sreće, dobrog snalaženja (vezu nisam imala!). Ali mislim da nije zgoreg da se malo manje kuka, a malo više radi na pobojšanju kvaliteta života. Odvajanje od roditelja spada u jednu od stvari koje su potrebne da biste imali normalniji i kvalitetniji život. Podrška porodice je ok, ali podrška treba samo da prati vašu borbu za bolji i kvalitetniji život. Puno ljudi očekuje da im sve padnje s neba.
Zaradjujem za sebe od svojih 15 godina.Za sve sto mi je trebalo u zivotu sam sam finansirao.Ali jos uvek zivim sa roditeljima sa svojih 38.Ta odluka je cisto iz prakticnih razloga.
Brat nakon sto je stupio u brak je ostao bez posla.Kredit za njegov stan je podignut mojim novcem,a sad i rate za isti ja placam.Nazalost ni on ni njegova zena jednostavno nisu u stanju da isplate rate.
Moji roditelji jedva imaju jedva imauju za sebe.Moram i njima da pomognem ,jer bolje da im poboljsam uslove zivota nego da placam lecenja zbog losih uslova.
Mozda sam ja blesav i jednostano bi moga da gledam svoja posla ali tako sam vaspitan.Meni je porodica sve.Nije mi problem da iznajmim sebi stan ,i da zivim sam i budem "samostalan".Ja jednostavno to sad trenutno vidim ko bacanje novca.Posto nisam ozenjen ,iznajmljivanje stana da bi ziveo sam u njemu je bez ikakve potrebe ,sem za upraznjavanje nekih intimnih momenata.
Poenta price ,je da kulturolosko nasljedje igra veliku ulogu.Ja kao sto sam rekao mogu bez problema pustiti ljude oko mene da se sami snadju.Ja sam svoju porodicu i prijatelje uvek gledao kao nesto vise od novca.Kao takav spreman sam da zrtvujem deo svoje slobode da bi njima pomogao.
(nismo svi jednaki jer su neki malo jednakiji..., 19. mart 2014 11:02)
Mi koji smo ucili zaista teske fakultete, a nismo se folirali sa psihologijom, sociologijom i slicnim, mi smo kao "jednakiji"? Mi koji smo uspeli da se osamostalimo, pa cak i otisli ko zna gde daleko, jer je to bio jedini nacin, mi smo "jednakiji"? Mi koji smo od osnovne smatrani kretenima, jer nismo non stop blejali ispred zgrade i glupirali se bez prestanka, mi smo "jednakiji"? Mi koji da smo ostali kod mame i tate bili bi u 45 kvadrata, bez babe koju cekam da umre da mi ostavi stan, mi smo "jedankiji"? Mi kojima je uvek "lako", jer smo imali dobre ocene, mi koji u inostranstvu sada delimo stanove i dalje nam je "lako", mi smo "jednakiji"? Dosta mi je vas "jednakih". I tako ceo zivot, uvek je nama laske, a posli smo iz pet puta gore pozicije od vas kojima je tesko.
I ne, nismo studirali medicinu, jer smo znali da s tim nema sanse da se zaposlimo bez veze, a znali smo jer s 18 godina nismo bili u imaginarnom svetu, vec smo gledali i slusali sta se desava. A i da jesmo, sada bismo trazili neki drugi posao ili pobegli tamo gde bismo nasli posao.
A zivot s pet cimera jeste pocetak osamostaljivanja, jer nijedan od tih pet cimera nece da kupi tvoje djubre ni da placa tvoj deo stana/telefona/interneta kao sto to rade mama i tata.
Stan u BG 200e
Stan u provinciji 100e.
Gorivo u BG, parking 7000
Unutrasnjost 2000
Kafa 2x nedeljno, BG 2000
Provincija 1000
Rekreacija, BG, 3000
Provincija 1500.
Ako sa 50.000 ne mozes da zivis u BG,
onda zivi u ne-BG za 25.000 jeftinije.
Ili zivim u zabludi da je ekvivalent od beogradskih 75.000 malo?
Ili ako ti je malo pa uradi nesto, instaliraj Windows, budi haus majstor, spremi nekome kolace, sasij nesto, uradi nesto preko omladinske ako imas godine. Budi personal trener ako imas lepo telo. Drzi casove ako imas lepu pamet.
Jednu jedinu stvar od nevedenih da uradis nedeljno imas povisicu od 5-10.000 mesecno.
E sad, ako ti je trebalo da zavrsis fakultet da bi shvatio da ne znas sta ces posle, a pri tome ne zelis da se snadjes - nije mi te zao.
A jos me je manje sramota zbog misljenja.
Ana, drago mi je sto niste slobodni. Uspesna i samostalna zena nikako ne bi smela da bude sama.
Eh što nemam tvoje godine, a ovo životno iskustvo...Ne ljuti se dečko,imam
dete tvojih godina , pa ću ti reći isto što i njemu; uživaj u svakoj sekundi svog života i onome što si stekao. Znam da ti se čini da ti nešto nedostaje, ali pitanje je trenutka kada će stvari leći na svoje mesto. Daću ti jedan primer: moja poznanica iz mladosti je svojevremeno bukvalno pobegla u inostranstvo od loše porodične situacije. Pre toga je godinama čeznula za tipom koji ju je više puta otvoreno odbio-nije mu se sviđala. Danas, pogađaš, šeta ulicama rodnog grada mašući stranim pasošem u jednoj ruci - a držeći drugom rukom TOG ISTOG TIPA. Sad mu se dopala. Na stranu ko je u tome svemu luđi - zaključak je lako izvući.
Naći će se i lepša i bolja i pametnija devojka, kada se najmanje budeš nadao. I što je najbitnije neće ni primetiti šta i kolko imaš u novčaniku.
Zvuči kao kliše, ali nije, ova devojka ti je samo učinila uslugu.
Ja sam prva za samostalan zivot. Deset godina smo ziveli kao podstanari. Oboje radimo. Troskovi su bili toliki da je bilo nemoguće priustiti bilo sta osim prezivljavanja. Sa dvoje dece. Ja radim u opstinskoj upravi - hvala vucicu sto nam je smanjio plate, a moj suprug u americkoj firmi koja ih tretira kao robove. Onda smo odlucili da predjemo kod njegovih, koji imaju ogroman stan. Fatalna greska. Svekar je valjda imao neki dvostruki zivot i zaduzio se pola miliona. Mi to nismo znali. Sada cede od nas svaki dinar.
(Observer, 19. mart 2014 18:06)
Jeste, daleko sam od Srbije ali i da sam u Srbiji to ne bi promenilo moje misljenje. U Srbiji su generalno plate 10 puta manje nego u zapadnoevropskoj zemlji pa je u skladu sa tim i satnica za ciscenje jednog privatnog stana - prosle godine je u mom malom gradu u Vojvodini bila 250 dinara. Za jedno generalno spremanje, pranje i prozora i roletna pa sve ostalo, je mozda potrebno 16 radnih sati ili dva dana u zavisnosti od kvadrature stana ili kuce, puta 250, pa nije to bas tako mala para ni za ovu bogatu zemlju u kojoj zivim ali naci osobu koja i hoce da radi takav posao je u Srbiji veliki problem. Ali prenemaganja i izigravanje gospode cete retko gde u svetu vise naci nego u Srbiji. Znam cak mlade ljude koji su dali otkaz na stalan posao da bi se vratili u roditeljsku kucu jer, eto, oni ne mogu da rade na nekom recnom brodu, da bi sada vec nekoliko godina bili bez posla. Sve mi izgleda da ce tako ziveti dok ne naslede bogatu tetku kada ona umre.
46 godina,sa roditeljima zivim,imam svoj posao,vecinu dana provedem van kuce .ali opet ja moram njima da se prilagodjavam.Imam svoju sobu ali delimo kuhinju i kupatilo.Brat je sa zenom i detetom na spratu.Da li se odseliti?
Jako mi je dragoda ipak ima razumnih ljudi, a ne samo onih koji jadikuju i placu non stop (ne mislim na izuzetke koji za to zaista imaju zdravstvenih ili nekih drugih ozbiljnih razloga). A onima koji razmisljaju o svom buducem pozivu ili promeni ako je zagustilo - gledajte oko sebe na vreme kakva je situacija i adaptirajte se po potrebi.
@kica, u istoj sam situaciji kao i ti, verovatno ne mozes ni da odes od njih zbog manipulacija i nabijanja krivice, ali moras da ih navikavas da neces zauvek ziveti sa njima i da se sami snalaze...
Ana, hvala za komentar.
Jednaki i jednakiji, upravo ste potvrdili moj komentar.
Ako vidite da na birou imate hiljade lekara, mislim da je ocigledno da ne treba da se upisete na medicinu.
Evo ja sam zavrsio molekularnu biologiju.
Mogucnosti za rad u nauci ogromne. Sa izuzetkom nekoliko kolega svi smo se zaposlili odmah. Neki otisli u inostranstvo, neki ostali ali svi rade.
E sada, ako niste dobar strucnjak onda vas nece u struci. I onda radite posao sa prakticno srednjom skolom.
I ako je tako, a sta cekate? Posaljite jedno 100 biografija, pa neko ce da vas primi garant. I nije BG jedini grad na svetu, budite lekar u Vrscu ili Blacu ili Tutinu - sa 50.000 tamo ste extra bogati.
Majo, ja uopste ne omalovazavam ljude koji studiraju drustvene nauke niti medicinske. Mozda je moj komentar bio malo preteran u to smislu, ali je podstaknut prethodnim komentarima gde su ljudi koji studiraju psihologiju (po Bolonji zamislite!) ti koji imaju za mene potpuno neprihvatljive stavove. Odatle i moj komentar.
Tacno je da nismo svi isti, ali danas je neverovatan trend studiranja "fensi" fakulteta, a izgovor da nam druge stvari ne idu je jako lako iskoristiti. I vrlo je verovatno da onim koji se zale zapravo ne ide nista, jer nikakav rad ne posvecuju nicemu. To je obicno vrlo vezano sa generalnim stavom oko "nemucenja" u zivotu o kojem je ovde rec, pa odatle i moje stavljanje svih ovih stvari u isti kos.
Pogledajte malo kako se živi na strani.Sin se oženi pa otac sazna posle 3 godine.Unuka(u) vide posle 10.ko stranci.Rastu bez prenešenog životnog iskustva podložni raznim uticajima.Hladni I do bola isfolirani sa hladnim I lažnim osmesima.Masu stvari upijaju napamet.Živeo sam I sada živim u zajednici 3 generacije.Kuća velika komotna ,zajednička kuhinja I trpezarija.majka spremi šta spremi kome se ne sviđa nek sam sprema.Svako prima svoje goste u skladu sa godinama.Sve u kući što treba radim sa sinovima I ocem.Kompletna radionica.Farbanje,gletovanje,malterisanje,varenje,elektrika.Sin je počeo I kola da održava,nešto video od mene nešto od dede.
I moj otac I ja smo što se kaže intelektualci,sa fakultetom.I on je živeo sa svojim ocem koji je i sazidao kuću.Samo biblioteka nam zauzima 2/3 kuće.Bitno je da su ljudi u zajednici normalni I da su tolerantni da cene svoj ali I tuđi doprinos.Da se ne "guše" međusobno.Nije baš lako ali je moguće.Ako toga nema bolje je razlaz ali ako malo bolje pogledate do razlaza je došlo jer neko "odskače"-snaja,zet,sin,majka...I po meni to su već diskutabilne osobe ko god da je u pitanju.
Imam 38 godina, nezaposlena sam, vec 4 godine. Stalno konkurisem, ali nista od posla. Zivim sa roditeljima, penzionerima. Tata ima i fizickih i psihickih problema. Ima 73 godine, mama 71 godinu. Nisam udata i nemam dece. Nisam ni u emotivnoj vezi sa nikime.
Alo bre je l tebi dobro, i jos u potpisu pise muskarcina, da neko ceka da mu baba i deda umru. Svi se okomili na neke druge izjave odavde, ali ova je najgora.
(Nin, 19. mart 2014 10:59)
Ali pazi, dobio sam preko 80 pluseva prema 150 minusa :)))
Sta bi uradila prava muskarcina na mom mestu.
Ima par stanova u nasledstvu, a rentira/emigrira? Umesto da stedi tu lovu za renoviranje svojih stanova i onda u jedan ubaci neku gospodju i 1-2 dece a drugi izda?
Primate se na "istrazivanja" samo tako. Jedno je Srbija, drugo SAD a trece Avganistan.
Zivim od 14 godine sam, i mogu reci da sam prezahvalan svojim roditeljima sto su me tako rano poslali od kuce. Stovise, smatram da bi se deca trebala sto pre osamostaljivati, jer nazalost jako cesto srecem svoje vrsnjake koji i dan danas zive sa roditeljima(33 su mi godine), a verujte da novac nije bio u pitanju, nego - strah.
Clanak pogadja sustinu. U Srbiji deci nije dozvoljeno da se "muce". Ako vi imate platu od 26.000, koliku platu/penziju imaju vasi roditelji? Zasto je njima lako da izdrzavaju vas u kuci, a vama je tesko da zivite sami? Da li uopste i koliki deo plate trosite na zajednicke potrepstine? Vecina roditelja ostavlja deci njihovu platu kao dzeparac. Koliko ste puta culi reci tipa: "Pa, on ima 400 evra platu, ima sve kod kuce, sta ces vise..."? Ja ih cujem non stop u Srbiji. Ali, plata NIJE dzeparac. Plata se ne trosi samo na letovanje/zimovanje/izlaske. Ako vam nije dobro, kopajte rukama i nogama da vam bude bolje, pa makar to znacilo i odlazak negde daleko od mamine kuhinje. Meni bi bilo ponizenje da zivim posle 25te godine sa roditeljima. A to bi bilo i za njih ponizenje, jer bi znacilo da nisu uspeli da od mene naprave odraslu osobu. A za sve to vreme imam gomilu drugarica i drugova u Srbiji koji cak i kada kupe stan ne useljavaju se dok ne kupe svaku mogucu sitnicu za kucu, jer kako ce zaboga da se usele bez civiluka, soljica, tacni, gluposti... Na nikakva mala "mucenja" ne zele da pristaju, jednostavno sve mora da im bude obezbedjeno.
ne znam da li sam razmazena ili ne,ali s obzirom da sam student psihologije na bolonji dakle em za*eban faks,em za*eban sistem,nemam kad da radim toliko da zaradim za stan.... necu da zivim u garsonjerici, gde su mi krevet,kada, WC solja i sto za kojim jedem, u jednoj sobi. i to poduslovom da hocu da zivim na Medaku 3 ili tako negde gde je jeftinije.... pa mi jos trebaju i kola da doputujem do faksa koji je u centru (posto bih za gradski prevoz morala citav sat ranije da krenem) ...kad bih zivela sama,bila bih jako usamljena pa bih mozda htela i psa ili macku ali s kojim parama??? mozda je racionalizacija,ali zelim da zivim kao covek.
Ja cekam da mi babe i dede umru, zive 100 godina i jos mi daju dzeparac (a zaposlen sam, imam nekih 50 hiljada mesecno).
Ne isplati mi se da trosim 20-30 hiljada samo da bi ovaj psiholog rekao da sam "odrastao". Drugo, dok radim doktorat vise mi odgovara da imam pomoc roditelja.
Ako se neko bavi naukom i zapostavi ostalo, nije "manji muskarac"...
Odličan tekst, slažem se sa svim što je napisano. Mislim da najveći krivci za ovo su roditelji koji štite svoju decu još od malena. Moja ćerka ima 15 godina i već radi preko leta da stekne svoj džeparac i da shvati šta je to samostalni život. Da ne pominjem da ne treba da uzima zdravo za gotovo da će joj roditelji sve živo plaćati, pogotovu kad postane punoletna. A iz svog iskustva znam da je zbog jaza generacija, najbolje da se što pre osamostali i ima svoje gnezdo, makar plaćala i kiriju, ili delila sa nekom drugaricom stan.A kod nas su sve mamine maze....
imam 40, radim od 16, dva teenagera, muza i stan na kredu
pre 11 godina
Odlican tekst i analiza! Tinejdzeri do 40, uvek pod izgovorima... A onda "umiremo kao narod, slab natalitet..." finansiranje vantelesne... Ok kad nece, al kad je na vreme... Al kad se ocvali tinejdzer u 40 seti da mozda treba i potomstvo da ima... Nece, ma ajtr molim vas... Bake koje radjaju su i dalje medicinski fenomeni! Sve u svoje (pravo) vreme! A ne :" fali mi ovo, fali ono, da uradim, vidim jos..."
Odlično! 'Ajmo svi na "gomilu". Živeo Holivud, "Seks i grad", Opra Vinfri i Kardašijan porodica. Šta će nam više porodica? Tradicija? Deca da nam budu produkt pijanstva u WC-u lokalnog kafića, a ne krunisanje ljubavi i bračne zajednice muškarca i žene.
Neka se snalaze sama, kada nismo znali da upotrebljavamo kontracepciju.
Da ih, kao pse, ostavljamo po ulicama.
Da trgujemo decom.
Da ih eksploatišemo, kao odrasle.
Na njima profit da zaradimo.
Da što pre nauče da je svet surov.
Što pre nauče, tim će pre da ostanu bez emocija.
Da nemaju ljubavi ni prema kome, ni prema čemu...
Pa u krug...Do sledeće generacije, i pijanstva u lokalnom kafiću...
Kuda ide ovaj svet?
Zivim sama vec 14 godina, imam 31! Radim na fakultetu i drzim privatne casove. Kupila sam jednosoban stancic i otplacujem kredit u visini stanarine u Beogradu. Moze se, samo treba zrtvovati nesto a mladi sve vise pronalaze izgovor u teskoj ekonomskoj situaciji da ne rade nista i sami sebe sazaljevaju!!!
Ovakvi tekstovi i analize nama fale a ne oni o "starletama" . Doduse, slaba vajda od prosipanja bisera pred... ali dobro. Uz dodatak, da nije ovo bas samo tekovina socijalizma, nego vise je zaostatak jos iz srpskih porodicnih zadruga. Sto se mene tice, ovo iz teksta je glavni uzrok propasti nase zemlje. Zato ja vec godinama pripremam dete da se iseli iz moje kuce ubrzo po punoletstvu. U stvari jedva to cekam. Svakog gosta 20 godina dosta. Ici ce ona na studije, ali i to je iseljenje. Ako treba pomoci cu, ali prvo sama sebi da pomogne. Sa ogradom da unuke da cuvam nameru nemam. Sve su oni lepo smislili, prvo covek dok je mladji mora da zivi sa roditeljima i da postuje njihova pravila, onda dobije decu pa kuluči oko njih 25 godina, a onda mu deca utrape svoju decu. Nije nego. A kad ce biti moje vreme? Jel u grobu? Ne. Lepo je pametan covek napisao, ta "solidarnost" u okviru porodice, to je lazna solidarnost tipa "nismo imali nista ali smo zato delili sve" zato sto nije bazirana na slobodnoj volji nego je prisilna. Toga kod mene nece biti. Radije cu da prodam sve i pomognem za start kao Ckalja na kraju serije Kamiondzije ponovo voze, pa ima ruke, noge, glavu i neka se snalazi, nego da zivim u ropstvu bez sanse za oslobodjenje. Ako sam za nekoga zbog ovoga egoista, prvo, taj neciji stav bi bio bolestan, a drugo, ja sam bar iskreni "egoista", a nisam jadni kukavac koji je sebe skroz potisnuo i negirao pa mrzi svoj zivot a uteha mu je kako se on kao "zrtvuje zbog dece". Kako da ne.
Tekst je glup i nema nikakve veze sa realnošću.Prvo,kakve veze ima što deca žive sa roditeljima i kad postanu punoletni?Ja živim sa roditeljima,mužem i detetom i baš mi ništa ne fali,ni prostor,nitinam oni smetaju,niti mi njima!
Drugo,mnogi žive sa roditeljima celog života zbog ekonomske situacije,nemaju pare da kupe stan ili kuću,tako da ne vidim razlog što ne bi živeli sa svojim roditeljima.
Prestanite da trujete ovaj narod sa ovakvim tekstovima i nekakvim "pametnim" psiholozima.NIje sve zlato sa zapada,pa da moramo da usvajamo sve što dolazi od njih.
Kakva gomila gluposti jedini razlog zasto deca ostaju kod roditelja jeste iskljucivo i samo finansijski. Imam gomilu prijatelja koji i dalje sa roditelja zive i znam da bi svi do jednog sutra zeleli sami da zive ali jednostavno nemaju finansijske uslove ni da iznajme a ni da kupe svoj stan.
Odličan tekst, pohvala autoru. I nije samo ekonomski faktor u pitanju, generacije dece su na ovim prostorima svesno/nesvesno podizane u prezaštićenoj i servilnoj sredini. Nije samo škola bitna, bitna je i emocionalna inteligencija koju nažalost mnogi nemaju u dovoljnoj meri. Izvesti dete "na put" naravno da nije lako, najteže je od svih poslova, zahteva ogromna materijalna i fizička odricanja, ali roditelji osluškujte svoju decu, signali su svuda ovo vas, vaše dete očekuje od vas ne samo da bude sito i napito i da mu je toplo i ugodno. Dete od vas očekuje da budete potpora oko koje će graditi svoj život i dalje se razvijati.
a da imas sina gde bi radio preko leta? Mislis da bi neko zaposlio decaka da prodaje neki sladoled ili konobarise ako moze da zaposli devojku? Pretpostavljam i da ti je cerka vitka i simpaticna devojka, zamisli da je debela, gde bi radila? Ko bi je hteo? Na kraju se uvek vracamo na ono "sit gladnom ne veruje"...Kad sam bio mlad pokusavao sam da radim, ali su uvek za te povremene poslove uzimali devojke. Ja sam mogao jedino da nosim namestaj i lomim ledja ili da fizikalisem na gradilistu i da se nadam se da ce me platiti...
Nema to veze sa parama. Moj muž je bio samostalan i kao samac sa platom od 17 000 dinara, brakom sa mnom je još i dobro prošao. A meni su roditelji ostavljali celu platu, ni telefon nisam plaćala dok sam bila sa njima, iako sam u jednom trenutku zarađivala više nego i otac i majka zajedno. I tačno je da mi je tada bilo finansijski najlepše, ali to nije bio život. U jednom trenutku počneš da tražiš izgovore, kao i ovaj, da nema para za samostalan život.
Moja drugarica se udala u 29. godini, fakultetski obrazovani i ona i muž, situirani, imali nasleđenu praznu kuću, u koju su vrlo malo uložili da je srede za život. Kada se udala, plakala je dva meseca bez prestanka i muž je dva puta dnevno vodio kod majke, da je malo prođe tuga! I evo, sad je rodila dete i toj istoj majci, koja je operisala rak dojke, utrapila na čuvanje dok radi, jer vrtić smrdi i deca su tamo vašljiva. Srbija je jedina država u Evropi koja ima u rečniku pojam "baka-servis"! I kao što se vidi, nastavlja se generacijama i dalje ta zavisnost od majčine podsuknje.
Strasno je biti nezaposlen i nemati svoj novac da bi se osamostalio. Ali ipak mislim da je veci problem jer su nas roditelji tako vaspitavali "da se mi ne mucimo". Oduvek sam bio buntovnik bez razloga u familiji gde je svako svakom isao niz dlaku. prvi se osamostalio od sve brace i sestara, nosio gajbice (nije parabola, radio sam za smesnu crkavicu u jednoj piljari) i jedva uspevao da placam bednu garsonjeru i rezije, hranu sam imao na poslu. Tako sam preziveo dok mi nije krenuo sopstveni biznis i na kraju sam zaradjivao i po nekoliko hiljada ondasnjih maraka mesecno. Sve dok devojka nije dobila stipendiju iz Engleske, na kraju se uzeli i evo nas, fast forward, prilicno situirani u jednoj od zapadnih zemalja. Moji braca i sestre? Zive u stanovima/kucama koje su nasledili od roditelja ili jos uvek zive sa njima, ima ih nezaposlenih i prilicno nesposobnih za samostalan zivot. Ah da, zaboravih da kazem da sam ubedljivo najmladji od svih. Tekovine srpskog porodicnog zivota (komune) i socijalizma u najgoroj mogucoj kombinaciji.
Interesantni komentari. Potpuno dijametrani poslati od ljudi koji su se osamostalili i onih koji nisu. Posto ja jesam, tako sto sam posle fakulteta otisla hiljade kilometara daleko, a bez ikakve finansijske podrske roditelja, kojima ja danas koliko toliko posaljem novca za neke neophodne stvari, mislim da su finansijski izgovori skroz bez veze. U inostranstvu sam delila stanove sa nekoliko razlicitih ljudi (sto studenata, sto onih koji su kao i ja tek poceli da zaradjuju svoju platu) i to je funkcionisalo odlicno. Tako nesto je u Srbiji skoro pa naucna fantastika. Svi su moje price komentarisali da su cudne i da oni to nikada ne bi mogli da rade, da zive sa nekim strancima. A na kraju je ispalo da vecina zivi jos uvek s roditeljima, dok sam se ja u nekom trenutku i osamostalila potpuno, pocela da zivim ili sama ili s deckom. Ali kao i komentatori, svi bi navodno zeleli da zive odvojeno od roditelja. Medjutim, ono sto zele je iskljucivo sloboda, ali ne i obaveze. Smetaju im roditelji, jer guse njihovu privatnost, ali im zato ne odgovara da imaju i obaveze i odgovornost koje dolaze sa samostalnim zivotom.
Nesposobna i blentava nacija odgaja jos nesposobniju i blentaviju "decu" i to traje od 1945. naovamo, pa me stvarno cudi da nasa slatka "dece" ne nose jos uvek i Pampersice u 40 godina!
A resenje je tako jednostavno! Negde oko 20. godine, ukines apanazu, otvoris vrata, izbacis napolje, promenis bravu i kraj. Na rucak primas jednom nedeljno, al' da se najavi tri dana unapred.
Momentalno ima da se "snadju" bez mame i tate, a sve i da se ne snadju, za takve nesposobnjakovice i nije neka steta.
Finansijski uzroci nisu presudni, to je samo izgovor. Zovot sa roditeljima moze da bude divan. Brinu o vama, vole vas, bez obzira sta i kako radite. Ako idete na posao ceka vas rucak, odmor, uvece skitanje do kasno. Roditelji vise ne prave problem - ako skitate uvece, ako dovedete decka/devojku ili odete da spavate kod njih. Ako nemate novac, oni vam daju koliko mogu, trude se da vam olaksaju zivot sto vise. Ako imate decu, oni vam cuvaju decu, a ko to moze bolje od njih. Tako da je sasvim normalno sto je lepse ziveti sa roditeljima, nego rizikovati samostalan zivot koji nosi mnogo obaveza i troskova.
Porodica moje ćerke ratnih godina izbegla za Australiju, moje unuke zarađuju za djeparac od 15g, života, a ne samo one, sva deca rade, mladja je u radnom odnosu,ima 22g. nedeljni fond radnih časova je 38 sati, ona ima 28, da bi imala 38 sati, preko nedelje čisti 3 kuće, ovde sam tražila osobu za ispomoć u kući, javljale se osobe preko 45g,jer mladje je blam da budu bedinerke, radije kod mame i tate, koji podržavaju te odluke, takvi smo ti mi, nemoj da mi se dete muči.Mentalitet se teško menja, a tek baku imaš da pitaš nedelju dana pre da li može da pričuva unuče, a ne verujem da oni ništa manje ne vole svoje od nas.
Zelim da se zahvalim mojim roditeljima koji su me, odmah nakon zavrsene osnovne skole BUKVALNO OTERALI u drugi grad u srednju skolu :)
Tamo sam morao da zivim u djackom domu, novi ljudi, novi grad, nova sredina, novi ljudi, nema mamine kuhinje, nema tatinih saveta, NOVI SVET!
Nakon toga mi nije bilo tesko da u jos dalji grad krenem na fakultet, pa da u daleku drzavu krenem na Master Studije i da nakon svega toga sad, sa svojih 26 godina, radim takav posao u Srbiji da legalno zaradjujem jako jako jako puno novca! A tokom srednje skole i fakulteta nema sta nisam radio, preko zadruge, kafica, kuhinje i ostalog. Ali sam radio i naucio se krvavom radu i pravoj vrednosti novca
A znam i da skuvam, i da se opeglam, i da operem ves, okacim zavese, zasadim bastu, uzorem njivu, posadim kukuruz, ocistim kod krava, obrisem prasinu, instaliram novi Windows, kupim sam od svojih para sve sto mi treba, uredim SVOJ stan, uredim svoj DRUGI stan.
I to sve zna i moja lepsa, bolja, voljena i najvoljenija polovina:) Koju volim najvise na svetu:)
Mama i tata, HVALA VAM DO NEBA sto ste me "otkacili" (kako mi je to tada delovalo) a ustvari ste ucinili najpametniju stvar u svom i mom zivotu.
Ovo nisu gluposti. Clanak dotice vrlo bitne teme od kojih je jedna cinjenica da mladi ljudi u velikoj vecini slucajeva NECE da rade ukoliko ne nadju posao u svojoj struci. Gospodo, ako toga posla nema onda trazite neki drugi posao (ili dva) da bi mogli da ustedite neke pare, iznajmite mali stan za pocetak i krenete sa osamostaljivanjem bez roditelja. U protivnom sedite tu gde jeste.
Ne bih se složila da je život posle četrdesete s roditeljima želja bilo kog normalnog čoveka "da bi nastavio mladalački provod". Pre je to posledica
ekonomskog kolapsa u kome živimo.
Finansijski uzroci nisu presudni, to je samo izgovor. Zovot sa roditeljima moze da bude divan. Brinu o vama, vole vas, bez obzira sta i kako radite. Ako idete na posao ceka vas rucak, odmor, uvece skitanje do kasno. Roditelji vise ne prave problem - ako skitate uvece, ako dovedete decka/devojku ili odete da spavate kod njih. Ako nemate novac, oni vam daju koliko mogu, trude se da vam olaksaju zivot sto vise. Ako imate decu, oni vam cuvaju decu, a ko to moze bolje od njih. Tako da je sasvim normalno sto je lepse ziveti sa roditeljima, nego rizikovati samostalan zivot koji nosi mnogo obaveza i troskova.
stan (kredit) 40000
struja 7000
infostan 1600
telefon 1500
kablovska + internet 3300
mob muz 2600
mob zena 2600
vrtic 9700
engleski dete 3600
sport dete 6000
pelene 4800
Svasta procitah ali uglavnom je vise onih lezilebovica kod mame i tate....Ok,zavrsili ste fakultet i nemate posao pa boze moj,naucite nesto drugo da radite.Ja sam zavrsila samo srednju da se ima diploma za fakultet sam jos u osnovnoj skoli shvatila da je to ovde gubljenje vremena.Sa 17 sam otisla od mojih gde mi je bilo fenomenalno i upustila se u sve te racune,ruckove i ostale obaveze....Milion puta sam htela da se vratim ali sam ipak istrajala...Radila sam sve i svasta i prezivljavala....Sada imam 27god,3 dece i jednu prosecnu platu od 30hijada naravno da nije dovoljno ne znam ni kako smo ziveli od toga.....u medjuvremenu sam smisljala sta bih mogla da radim i zapocela sopstveni biznis od kuce ....da raspadam se od posla jer pored troje male dece ja imam vremena samo uvece ,radim do 2,3 ujutru i ustajem u 6 ali se isplati,zaradim jos jednu malo vecu platu i mnogo je lakse....Tako da sve se moze ako se hoce,ali u ovoj Srbiji svi vole leba bez motike i ovde je popularna fraza "ja sa fakultetom necu da radim za 25hiljada" Spustite se na zemlju i zasucite rukave ali za pocetak ustanite iz maminog krila....Zao mi je ali uvek sam surovo iskrena.
Pogledajte malo kako se živi na strani.Sin se oženi pa otac sazna posle 3 godine.Unuka(u) vide posle 10.ko stranci.Rastu bez prenešenog životnog iskustva podložni raznim uticajima.Hladni I do bola isfolirani sa hladnim I lažnim osmesima.Masu stvari upijaju napamet.Živeo sam I sada živim u zajednici 3 generacije.Kuća velika komotna ,zajednička kuhinja I trpezarija.majka spremi šta spremi kome se ne sviđa nek sam sprema.Svako prima svoje goste u skladu sa godinama.Sve u kući što treba radim sa sinovima I ocem.Kompletna radionica.Farbanje,gletovanje,malterisanje,varenje,elektrika.Sin je počeo I kola da održava,nešto video od mene nešto od dede.
I moj otac I ja smo što se kaže intelektualci,sa fakultetom.I on je živeo sa svojim ocem koji je i sazidao kuću.Samo biblioteka nam zauzima 2/3 kuće.Bitno je da su ljudi u zajednici normalni I da su tolerantni da cene svoj ali I tuđi doprinos.Da se ne "guše" međusobno.Nije baš lako ali je moguće.Ako toga nema bolje je razlaz ali ako malo bolje pogledate do razlaza je došlo jer neko "odskače"-snaja,zet,sin,majka...I po meni to su već diskutabilne osobe ko god da je u pitanju.
hvala. Em nećemo da radimo, em smo nesposobni i glupi. Pa nećemo ni da odrastemo. Srbija je Amerika, standard je Švedski a klima sutropska... Još jednom - hvala puno. Prelomio sam. Doviđenja i srećno s drugom Acom ....
Jednosoban stan u Beogradu za iznajmljivanje je u proseku 200 Eur. Infostan itd. jos oko 150 Eur. 350 Eur ti treba samo za stan!
O cemu pricamo, kada je prosek plata 200 Eur, ljudi rade uglavnom neprijavljeni, a ako si i prijavljen sa nekom vecom platom, stambene kredite u bankama ne daju kada si zaposlen kod xy privatnika.
Roditelji nece da prodaju stan ni pod razno, zakonski im ne mozes nista jer se stan vodi na njih, tv dnevnik im je drazi od sopstvene "dece" od 40 god., kako onda ziveti samostalno u Beogradu?!
Ko bi u Srbiji ziveo sa roditeljima a da ne mora?
Ne racunam one kojima je potrebna nega roditelja, bolesne itd.
Na zapadu od svakog posla, ali bukvalno od svakog, mozes iznamiti stan i hraniti se.
To su nebuloze kako "mladi" od 40 god. u Srbiji nisu zreli!
ovo je jos jedan tekst u nizu, koji je napisan da bi se mi osecali lose i imali lose misljenje o sebi, tj. ubijanje u pojam...naravno, sve je nerealno, ali 1000 puta ponavljati da su Srbi glupi, zli, losi, lenji, i narod pocinje da veruje u to. nekada se pitam jesu li politicari najgori, ili novinari, pogotovo nasi...
Citam komentare i sticem utisak da se nasi ljudi osamostaljuju samo kad spakuju kofere i odu u beli svet. Sto niste bili toliki junaci pre 20 godina i borili se za nasu buducnost, a ne da nam kojekakvi glupaci cepaju zemlju i otimaju nas novac?
Ja volim ovo parce zemlje, i jako mi je tesko da zamislim sebe negde drugde. Ovde je moja devojka, porodica, narod, a ne u nekoj Nemackoj ili Britaniji. Zivim sa majkom na selu (znam da peglam, perem i kuvam, a ni tezi fizicki poslovi mi nisu strani. U tom smislu ne zavisim od roditelja), zaposlen sam na odredjeno i ne mogu sebi da priustim luksuz zvani stambeni kredit. Kad se ozenim, razmisljacu o tome, u dvoje je nekako lakse :)
da,da,ovo me podseti na jednog od mojih burazera,kad sam ga pitao jel` on ikad misli da napusti majcino krilo,promrmlja nesto,on je kao neka retka vrsta vernih lesinara koja (ako uopste) veoma,veeoma kasno napusta gnezdo..ozenio se,napravio sprat,dete,ali i danas je nad majcinim loncem,jer "niko ne kuva ko mama"...
necu da zivim u garsonjerici, gde su mi krevet,kada, WC solja i sto za kojim jedem, u jednoj sobi. i to poduslovom da hocu da zivim na Medaku 3 ili tako negde gde je jeftinije.... pa mi jos trebaju i kola da doputujem do faksa koji je u centru (posto bih za gradski prevoz morala citav sat ranije da krenem)...
(mimi, 18. mart 2014 14:17)
Evo upravo o ovome je rec u tekstu: potpuni komfor ili nista. Ama bas nikakvo zrtvovanje ne dolazi u obzir. A na osnovu cega se to ocekuje i prakticno zahteva? Na osnovu nekog fakulteta o kome svako fantazira, posle koga nema posla.
A posto je bilo pitanje ranije, moja je plata sada dovoljna za samostalan zivot u jednoj zapadnoj zemlji. Sa istim poslom u Beogradu bi bila pretpostavljam izmedju 500 i 1000 evra. Medjutim, u trenutku osamostaljivanja posle fakulteta, moji roditelji nisu bili u mogucnosti da mi daju vise od 100 evra za pocetak novog zivota u inostranstvu. Ali sto od stipendija, sto od prve plate koju su mi dali unapred na prvom poslu u inostranstvu, sam uspela da skrpim put i prvi mesec po odlasku. Ali nije bilo "lako je tebi", jer je trebalo obezbediti taj posao pre toga ucenjem, radom, pa na kraju traganjem za njim. A onda vise godina u tim stanovima (za Beogradjane rupama na Medaku) koje sam delila. I ne, cak ni sada ne posedujem svoj stan niti imam novca da ga kupim uskoro, ali ne zivim u 45 kvadrata sa mamom i tatom i cak i njima uspem da posaljem koji dinar. Napredujem u svom poslu, putujem i sada imam i porodicu.
jedva sam cekala da zavrsim srednju skolu i odem u beograd da studiram samo da bih otisla od kuce.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (10 godina samostalno, 18. mart 2014 13:08)
Sad bi ti svasta rekao ali mi nece objaviti komentar
Kad je sestra dovela zeta u roditeljski stan od 45 kvm.Spakovao sam ruksak, napustio fax na trecoj godini prava I otisao na kruzer.
Za 5 godina sam obisao zemaljsku kuglu 10x, upoznao mnogo dobrih ljudi, svoju sadasnju suprugu.Skrasio se u Minhenu imam dvoje dece, radim u turistickoj agenciji.I shvatio sam da izlaz uvek postoji I nemam ni mrvicu straha od zivoto I od onog sta cu sutra. Samo taj izlaz nije ubasti nekog fensi kafica uz grckanje plasticne kasicice I kukanje na nesposobne politicare I male plate. Samo hrabro svet je veliki a mogucnosti jos vece.
Da kupim plac, izgradim kuću kakvu želim treba mi 50,000-100,000 evra. Kredit me ne zanima, ne želim da robujem bankama. Znači dok ne skupim preko 50,000 evra u kešu ne krećem u tu avanturu zvanu sopstveni dom. A kad skupim potreban novac mislim da neću želeti da ga ulažem u nekretninu u ovoj zemlji...Zar bi iko? Previše dilema, premalo odgovora.
Kakve gluposti ovde citam.
Jedan ima veliki kredit za kola, pa mora
da zivi sa matorcima. Drugi pak ima skup
hobi, pa je i on prinudjen da cedi svoje
roditelje. Resenje je jednostavno, ne kupuj
kola dok ne stanes na svoje noge i vozi se
sa GSP-om ili u drugom slucaju, smanji dozivljaje
oko skupih hobija, dok ne postanes svoj covek. U
suprotnom, iako ne zelite da priznate, eksploatisete
svoje nesrecne roditelje, koji vas izdrzavaju do
sopstvenog samounistenja.
Ja imam 28 godina, zavrsen fakultet, nemam posao. Decko ima 31 godinu, zavrsen fakultet, radi za 27 hiljada. Zelimo da se osamostalimo, zelimo decu i brak ali kako? Tako da molim vas bez ovih psiholoskih lupetanja. Moja drugarica zivi sama vec 3 godine, ali zato pd polovine meseca jede samo pirinac ili pastetu i hleb.
Izgleda da vas niko nije naucio velikoj zivotnoj istini da ako sve u zivotu pogresno uradite, necete moci lepo da zivite.
Neki se zale zato sto rade za 200-300e. Pa sta da vam kazem, osnovna skola, ja ucio vi visili na ulici. Srednja skola, ja ucio, vi isli u kafice. Fakultet, ja gle cuda ucio, a vi polako, 7, 8, 10 godina.
Ja ucio jak fakultet, vi tek da zavrsite nesto. Posao dobio kao i svi sa mog fakulteta bez ikakve veze, korupcije i slicnog.
Neko drugi otisao u beli svet, mucio se, nije imao sa kime ni da prica, a vama sve potaman.
Neko treci otvorio neku trafiku, rostilj, frizeraj. Pa radio, stajao, smrzavao se. Ucio na svojim greskama, rizikovao.
I sada imate obraza da se zalite sto lose zivite?
Ako. I treba lose da zivite.
posle razvoda, vratio sam se u roditeljsku kucu sa platom od 42000 i kreditom za auto od 11000 din...voleo bih da stanujem sam, ali ne znam kojom magijom da to uradim od ostatka plate?? mozda kada istekne kredit, ko zna?
Prva plata kao istrazivac-saradnik 27000, placala stan i dazbine zajedno sa cimerkom. Kako sam napredovala u zvanju i plata je rasla ali ni za vreme studija ni kasnije nisam uzimala novac od roditelja koji su namucena ali postena radnicka klasa!!! I sada ja njih pomazem koliko mogu!!! Tesko je ali napomenjem, moze se!!!! Treba samo zagristi i hrabro krenuti!! Prve tri godine rada i zivota u Bg-u jedva sastavis kraj sa krajem. Imas za hranu i to je to!!! Ali sve se menja...napredujes...to stanje nije trajno!!!!!!!
edva sam cekala da zavrsim srednju skolu i odem u beograd da studiram samo da bih otisla od kuce.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (10 godina samostalno, 18. mart 2014 13:08)
Sad bi ti svasta rekao ali mi nece objaviti komentar
(aco, 18. mart 2014 15:27)
Reci brate,kao da je neka tajna sta rade i kako se ponasaju devojke iz unutrasnjosti kad dodju u bg. da studiraju
Kakav glup tekst...mozda bi mogao da se razmatra u zemljama veceg standarda a ovde ni u ludilu...Drugar koji je uspeo da nadje privremeni posao u Minhenu kaze da je Prosecna plata oko 2500 eur a stan u centru minhena je oko 600 evra da se iznajmi. Znaci ovde bi trebalo da je prosecna plata oko 1200 eur da bi bilo isto. A verujem da bi vise od 80 posto ljudi iznajmili stan da je prosecna plata bar 500 eur...
Finansijski razlog je sigurno glavni motiv zasto odrasli ljudi jos zive sa rodteljima.
Ali ima jedna sitnica koja se provukla u clanku o oholosti nase omladine koja hoce sve da ima I to preko roditeljskih ledja. Imam mali stancic u kome zivim sa muzem I decom. Vise puta su mi neki ljudi predlagali uzasnu stvar, da se menjam sa roditeljima za zivotni prostor. Ima I takvih, izbace roditelje iz velikih stanova, nateraju ih da prodaju svoje domove i ubace ih u neke cumeze, pod nekim banalnim izgovorom kako starim ljudima ne treba puno prostora, a njima mladima treba. To mi je odvratno.
(nismo svi jednaki jer su neki malo jednakiji..., 19. mart 2014 11:02)
Mi koji smo ucili zaista teske fakultete, a nismo se folirali sa psihologijom, sociologijom i slicnim, mi smo kao "jednakiji"? Mi koji smo uspeli da se osamostalimo, pa cak i otisli ko zna gde daleko, jer je to bio jedini nacin, mi smo "jednakiji"? Mi koji smo od osnovne smatrani kretenima, jer nismo non stop blejali ispred zgrade i glupirali se bez prestanka, mi smo "jednakiji"? Mi koji da smo ostali kod mame i tate bili bi u 45 kvadrata, bez babe koju cekam da umre da mi ostavi stan, mi smo "jedankiji"? Mi kojima je uvek "lako", jer smo imali dobre ocene, mi koji u inostranstvu sada delimo stanove i dalje nam je "lako", mi smo "jednakiji"? Dosta mi je vas "jednakih". I tako ceo zivot, uvek je nama laske, a posli smo iz pet puta gore pozicije od vas kojima je tesko.
I ne, nismo studirali medicinu, jer smo znali da s tim nema sanse da se zaposlimo bez veze, a znali smo jer s 18 godina nismo bili u imaginarnom svetu, vec smo gledali i slusali sta se desava. A i da jesmo, sada bismo trazili neki drugi posao ili pobegli tamo gde bismo nasli posao.
A zivot s pet cimera jeste pocetak osamostaljivanja, jer nijedan od tih pet cimera nece da kupi tvoje djubre ni da placa tvoj deo stana/telefona/interneta kao sto to rade mama i tata.
Da li je bas neprimereno porediti mlade iz Srbije sa njihovim vrsnjacima iz zapadnih zemalja!? U clanku je vec receno ali da ponovim: Mladi na Zapadu su vaspitavani da od malena rade i u kuci a sa 14 godina vec traze sebi posao i rade uporede sa skolovanjem. Nije im ispod casti da uzmu bilo kakav posao, razosenje novina, ciscenje, bilo sta, niti je njihovim porodicama to ispod casti. Sa 18 godina dele stan sa vise mladih osoba, studiraju uz kredite i opet rade pored toga bilo da je vikednd ili radni dan. Pitanje casti je da se dete nauci radu i nekim vrednostima u zivotu a ne izigravanje visoke klase s jedne strane i jadnicka sa druge, vec u zavisnosti od situacije i potreba.
Razumljivo je da neki ljudi moraju biti sa roditeljima koji su nezbrinuti ali zasto oni koji stanuju kod roditelja ne mogu da pomognu u kuci i oko ciscenja a i spremanja hrane? Imala sam dve rodjake koje su zivele sa majkom (jedna je imala stan koji je izdavala) i koja im je sve dok nije umrla u 83. godini redovno kuvala, isla na pijaci i spremala stan dok one sa 60 godina su isle od kafe na kafu kod prijateljica. E, to je tragedija da stari ljudi moraju da sluze svoje 60-godisnje cerke.
Pozdrav @Slobodanu i njegovom stavu:-)
Ja sam ta koja je decu "izbacila" ili usmerila na pravi put, kako hocete. Rade, zaradjuju iznadprosecno, otplacuju svoje nekretnine i kredite, ne gledamo jedni drugima u lonac svaki dan niti me to interesuje, svako ima svoje hobije, rekreacije ili zanimacije...
Stipendije na faksu, juris uspeh. drzala casove i sama placala dom, menzu i sve ostalo. Iz radnicke sam porodice i imam mladjeg brata i sestru... tako da sam se sama snalazila za sve...:)!! Od riditelja, OGROMNA PODRSKA!! Sada sam doktor nauka, imam 31 godinu, platu takvu da se sama izdrzavam i placam 200 e ratu za stan!!! Znaci, moze se i u ovoj Srbiji nesto postici...sve zavisi sta se trazi i ocekuje. Situacija je teska ali nikad nisam stala...radila po 12-14 sati...drzala vezbe, predavanja, privatne casove...uvece se samo srusim u krevet. Mislim da to ne zasluzuje minuse vec oni koji samo kukaju i sebe sazaljevaju!!!
I sta ja sad da uradim kad ne mogu nikako posao da nađem. Imam hobi koji mi donosi jednu prosečnu srpsku platu od 25000din, ali sa tom platom možeš sam živeti nekih 10-ak dana da oskudevaš u svemu. Kako onda da sa 26. imam ikakav plan za budućnost osim onog da što pre napustim ovu zemlju.
Da... sa 29 godina ludim za tim da nastavim da zivim sa roditeljima... ali, kako kao diplomirani pravnik nemam gde da se zaposlim bez neke veze, prinudjena sam da i dalje zivim sa roditeljima. Ili da se osamostalim u neku kartonsku kutiju pored kontejnera, da obezbedim i smestaj i hranu istovremeno.
Hajde da napravimo drugu racunicu,za ove sto im drugarice zive same i jedu pirinac i pastetu a ne satobrijane,za ove sto im na glavi rastu neke dlake pa im samo smetaju,a najvise za ove koji uvek imaju izgovor,a izgovori su je li zna se kao sta i zna se da svako ga ima.
Evo ovako.
Dok se bolje ne snadjete,ima da jedete musli i mleko.Ako kupujete musli na meru dosta vam je 5,6 hiljada mesecno.To je em zdravo em fensi,ima da budete zdraviji nego ikada.
Onda,ljudi su vam rekli kako se radi negde tamo.Ima da nadjete 2,3 cimera/ke i onda da delite kiriju.Necete da trazite fensi stan sa djakuzijem,nego moze da prodje i nesto od 45 kvadrata za vas cetvoro.
Telefone i ostalo ima da stedite,a internet ima da placate zajedno sa cimerima.
Ko pusi,ima duvan da mota.
Pivo ima da pijete iz plasticne flase a ne iz stakla.U klubove i ostalo nema da idete,nego za provod setnja po gradu,rekreacija to je zdravo.
I koliko za to sve treba? 15,20 'iljada,nema ni toliko.To je znaci za pocetak,a posle ce ici sve po redu.Vecina vas ce tek krajem tridesetih moci da razmislja o kupovini stana ili nesto,ali polako,ne mozete trcanjem da naucite trcanje,nego prvo morate da puzite pa da hodate pa tek onda da trcite,je li tako,jeste,rek'o Niče.
E moj bato.Da su svi tako bili princeze na zrnu graska kao vecina kod nas,mi bi sad svi jos uvek viseli sa grana i gadjali jedni druge sopstvenim izmetom.Jedan Tesla kopao kanale da ima za hleb,ovima fale indijski orasi.Nije nego.
"...kriminal ili partijska knjizica JUL-a, onda sledi bombardovanje, pa zatim 5-ti oktobar. Tada sam imao 30god. U tim godinama je moj vrsnjak u Nemackoj na primer, vec imao siguran posao, jasno definisanu karijeru, stan..
(Milos, 18. mart 2014 16:49)
Da li si ti čoveče nekad bio u Nemačkoj? Ne verujem. A izgleda da slabo pratiš medije.....nedavno je objavljeno da su u Nemačkoj oko 50% porodica ili singla podstanari u Nemačkoj! Tekst je bio na temu poreza na nekretnine u Nemakoj, pa je konstatovano da oko 50% Nemaca poseduje, tj ima u svojini svih 100% stanova i kuća!
Nije zapad baš samo zlato..zamisli da ste ti i supruga prodavci u supermarketu u Berlinu, plate oko 1300 evra, kirija za stan oko 1000 evra, dvoje dece.....krompir i pasulj glavna hrana. Meso? Dva puta sedmično.
@
"Znaci, imam 43 godine i visoko obrazovanje, sto znaci da sam po kriterijumima zapadnog sveta covek u najboljim godinama da napredujem u karijeri i zaradim novac, kao i da se odgovarajuce pozicioniram (mislim na radnom mestu)..."
Ne zelim da te uvredim na bilo koji nacin, ali tebi je taj high light prosao pre desetak godina, po merilima zapadnog sveta
Imam 42g i zivim sa roditeljima jer mi je odlukama u 15-to godisnjem postupku pred niskim pravosudjem unistena mladost i buducnost i onemoguceno raspolaganje objektom dok smo ja i porodica trpeli stetu zbog nezakonitih odluka i namestaljki a devojke sa kojima sam bio nisu zelele zajednicki zivot sa mojim roditeljima. Ja znam ko je kriv za nase sveukupne nesrece a to su nespobne,potkupljene i lazljive KURTE i MURTE na vlasti zadnjih 25god i nista se promeniti dok im svima njima ne vidimo ledja.
Ana, hvala za komentar.
Jednaki i jednakiji, upravo ste potvrdili moj komentar.
Ako vidite da na birou imate hiljade lekara, mislim da je ocigledno da ne treba da se upisete na medicinu.
Evo ja sam zavrsio molekularnu biologiju.
Mogucnosti za rad u nauci ogromne. Sa izuzetkom nekoliko kolega svi smo se zaposlili odmah. Neki otisli u inostranstvo, neki ostali ali svi rade.
E sada, ako niste dobar strucnjak onda vas nece u struci. I onda radite posao sa prakticno srednjom skolom.
I ako je tako, a sta cekate? Posaljite jedno 100 biografija, pa neko ce da vas primi garant. I nije BG jedini grad na svetu, budite lekar u Vrscu ili Blacu ili Tutinu - sa 50.000 tamo ste extra bogati.
Text je u sustini dobar i tacan ,ali svakako da su pare razlog broj 1.
Siguran sam da kad bi nam plata bila +- 600e, uz naravno SIGURAN posao ,ne bi bilo strasno kupiti stan ili biti podstanar.
E posto je ovde to tako ali malo sutra.. onda ni ovaj text nema svoj temelj.
Zapravo ima ga ,ali ne u Srbiji.
A jedno pitanje za @nijebitno
A mozes da napises razlog zasto su te oterali od kuce sa 14g?
Druze to NIJE NORMALNO.
Stan u BG 200e
Stan u provinciji 100e.
Gorivo u BG, parking 7000
Unutrasnjost 2000
Kafa 2x nedeljno, BG 2000
Provincija 1000
Rekreacija, BG, 3000
Provincija 1500.
Ako sa 50.000 ne mozes da zivis u BG,
onda zivi u ne-BG za 25.000 jeftinije.
Ili zivim u zabludi da je ekvivalent od beogradskih 75.000 malo?
Ili ako ti je malo pa uradi nesto, instaliraj Windows, budi haus majstor, spremi nekome kolace, sasij nesto, uradi nesto preko omladinske ako imas godine. Budi personal trener ako imas lepo telo. Drzi casove ako imas lepu pamet.
Jednu jedinu stvar od nevedenih da uradis nedeljno imas povisicu od 5-10.000 mesecno.
E sad, ako ti je trebalo da zavrsis fakultet da bi shvatio da ne znas sta ces posle, a pri tome ne zelis da se snadjes - nije mi te zao.
A jos me je manje sramota zbog misljenja.
Ana, drago mi je sto niste slobodni. Uspesna i samostalna zena nikako ne bi smela da bude sama.
Malo je ceo tekst nerealno napisan, jer nikako se ne mogu porediti zemlje zapada i nasa zemlja, u Nemackoj je cak i normalno da mladi posle 18te pocnu samostalno da zive ali tamo je to i lakse izvodljivo, bolji je standard i vece mogucnosti za posao. Ja sam iz provincije i razmisljam da se vratim roditeljima iz BGa jer sa 20000din ja be mogu da prezivim a bolji posao be mogu da nadjem.
Mene su roditelji samoinicijativno i bez pitanja sa mojih dvadesetak godina osamostalili. Bilo im je dosta buke, adaptiratli kuću u kojoj smo nekada živeli i otišli. Kažu hoće i oni svoj život. Hvala im na tome jedno vreme sam uživao u samačkom životu a danas u porodičnom. Sa roditeljima sam u odličnim odnosima. Bolje se na vreme razdvojiti kasnije se više volite. Ne može previše različitih generacija pod isti krov različite su potrebe, navike, ritam...
Sa 33 sam otisao iz zemlje i iz velike udobnosti "Srpskog jedinca" prihvatio izazov i otisao za Ameriku. Bilo je bolno prvih godinu dana brinuti o sebi, traziti poslove, kuvati, peglati, voditi racuna o svakom dolaru, ali mislim sa ove distance da je to za mene bio spas. Mladi u Srbiji na zalost ni ne znaju koliko je divno i zdravo biti samostalan.
Ja sam iz Beograda, kada sam zavrsila fakultet i zaposlila se, nakon 6 meseci sam se odselila od roditelja i iznajmila stan sa deckom sa kojim sam bila vec dugo u vezi. Da ne objasnjavam da su se moji roditelji strasno uvredili i prestali da pricaju sa mnom, jer se nisam ni verila ni udala, a otisla da zivim sa deckom!
Prosto nije postojao pojam moje selidbe, osamostaljenja, a da to ne podrazumeva i udaju! Ja sam buntovnik u ovom drustvu...
Ovo je ko zna koji po redu tekst koji govori o zivotu sa roditeljima kao o necemu negativnom a zapravo u ekonomskoj situaciji u kakvoj je nasa zemlja i ovako neuredjenom drustvo zivot sa roditeljima, pogotovo ako je postoji odgovarajuci zivotni prostor, je ono sto je pozeljno i racionalno. Zasto bi se neko osamostaljivao po svaku cenu davao pare gazdi za stanarinu ili banci za kredit, znaci omogucavao drugima da zarade na njemu kad taj novac moze da ostavi na stranu deci za skolovanje, roditeljima za lekove, eventualno za neko letovanje ili sto god, a ne da svako zivi u svom domacinstvu i jedva sastavlja kraj sa krajem. Cinjenica je da je jeftinije ziveti u zajednici, roditelji dok su u snazi mogu vama da pomognu oko dece a mozete i vi njima da se nadjete kad su bolesni i nesto im zatreba. A posebna prica su tek seoska domacinstva koja mogu da opstanu i funkcionisu samo kada u njima imate vise generacija koje zive zajedno.
Da bre, ko god u zemlji Srbiji ne može da nađe posao plaćen bar 600 evra mesečno i stan dobije od države za 100 nemačkih maraka je nezreli kreten. To je ujedno i razlog zbog kojeg se potrošačka korpa računa za tročlanu porodicu; ni statistika ne može da pokrije tu laž da se u Srbiji može opstati.
Bice toga i poslje 58e.Dok je god mamine penzije.Sta ces-to su porodicne vrijednosti.Tradicionalizam i konzervatizam.Mamina beba ostaje do kraja.I ako je sjedog brka,vata u lijevom uvu, pushi i hrace.Dok god ima pive u frizideru i futbalskog"prenosa" na radiju.Ljudine su to.Nema sta.Ideal srpstva.
Падне ми на памет друг чији су родитељи били очајни што је хтео да живи као подстанар са женом након женидбе, они су били у фазону "зар наш син подстанар а у стану има празна соба":)). Треба млад човек да се осамостали. Да пере свој веш, кува, води рачуна о финансијама, живи свој живот, а не да под родитељском заштитом живиш до удаје/женидбе а онда не знаш шта те снашло:))
Ma o čemu vi pričate? Kao da je Srbija neki izuzetak! Pa sve zemlje u okruženju su u istom ili sličnom položaju! Da nije bolje u Bugarskoj,Grčkoj, Albaniji, Hrvatskoj, BiH, Rumuniji, Mađarskoj? Ja sam privatno i poslovno vezan sa Italijom, ista priča!Velika nezaposlenost i stalna pretnja dobijanja otkaza, ne daje mogućnost i destimuliše uzimanje stambenog kredita! A znate li kolike su kirije u Rimu? Na periferiji 500-700 evra, za stan 40-50 kvadrata! A znate li kolike su komunalije u Rimu? Tri puta skuplje nego u Beogradu. Sigurno ne znate koliki su porezi na nekretnine? Za stan na periferiji Rima, 50 km2 ( kao Rakovica ili Julino Brdo u bgd) 2000 evra za 2014!
Internet je čudo, sve što napisah možete proveriti!
ovaj tekst je obican pamflet. svi bi se osamostalili da mogu. ko ne zeli da bude slobodan i pravi zurke?? u srbiji nemate sistem iznajmljivanja stanova ko na zapadu. nego imate nekog pohlepnog vlasnika koji bi da izvuce sto vise moze i koji vam uvali raspadnut smrdljivi frizider i sporet.
Nerviraju me tzv psiholoske te socioloske studije na naucnoj bazi. Jedini razlog sto odrasli i dalje zive sa svojim roditeljima jeste novac. Ako je trecina stanovnistva bez posla, a druga trecina radi za 250e, onda je jasan problem u Srbiji. Ima i onih koji zive sami, u stanovima koje su im kupili roditelji-politicari, mafijasi, estradni 'umetnici' i slicno. Na zalost, takvi bogatasi su ljudi bez ideja, dok inteligencija zbog lose finansijske situacije propada ili ona sposobna bezi iz zemlje. Tako da je generalno situacija u nasoj zemlji katastrofalna, jer verujem da bi statistike negde i pokazale da kvalitetan osamostaljeni zivot ima samo 10-15% mlade populacije. Tu ne racunam mlade uzrasta 20-40god koji zive u starim dorcolskim garsonjerama punih bubasvaba i slicnih malih bica. Takav zivot jednako je tuga i beda... Svi bi u Srbiji rado ziveli sami, ali nemaju ljudi odakle.. Prosto si vezan za osnovnu porodicu i tu je kraj price..
Manite me vise tih prica.Prvi smo po broju mladih ne samo koji zive u roditeljskom domu,nego i po broju nezaposlenih,onih koji koriste alkohol itd.Niti sam ja kada sam pocinjao karijeru mogao da se osamostalim niti mogu to danasnja deca.I da vam kazem kako su samostalni? Tako sto im roditelji ili baba i deda ili neka tetka placaju komunalije,daju ili kupe stan,sto mnogi od njih dolaze na "kazan" kod roditelja,o cuvanju i setanju dece da ne govorim.Jednostavno ih "parkiraju" kod baka i deka ili nekog iz rodbine i onda odu da se bave poslom.Cak je i legendarni Dusko Radovic pre vise od 30 godina imao aforizam o toj novoj klasi "radnika" koji idu jutrom kod sinova i cerki da cuvaju unucad.Ima i onih koji idu linijom manjeg otpora,ima dosta i toga sto je navedeno,ali nemojte molim vas vise da poredite Srbiju sa razvijenim normalnim zemljama.Uostalom Srbija je od 42 evropske zemlje na 34 mestu po kvalitetu zivota i standardu.To vam sve dovoljno govori.
Ma bre. alo... ziveti zasebno, imati svoj stan, to nije nuzno jednako sa samostalnoscu. Mislim da je to vec pomenuto. Moze biti ali uopste i ne mora. Mislim, kakve veze ima....ljudi mogu da zive i sa roditeljima i u bracnoj zajednici, i da istovremeno znaju i da sebi skuvaju i da opeglaju i da sami zavrsavaju svakodnevne obaveze. I da rade, zaradjuju. Kakve to veze ima da li ce neko ziveti sa roditeljima ili ne. Sto rece neko sve zavisi kako se vaspitava. Mene su moji vaspitali, naucen sam da obavljam poslove sam, da se ne oslanjam, iako ne zivim sam. Znaci, ziveti u zajednici ne znaci automatski i biti lenj, i cekati sve na gotovs. Ok, ima i toga, al to nije uvek tako. I kao sto neko rece nismo svi isti, ne zelimo svi iste zelje. Nismo svi zeljni zasebnog porodicnog bracnog zivota, dece..ovo ono..., i zasto bi onda ulazili u kredite zaduzivanja za kupovinu zasebnih stanova, za razdvajanje iz porodicnog doma, kada vec imamo gde. Ja nemam recimo nameru da se zenim niti da 'prosirujem porodicu'. I zasto bih isao nekud. I u roditeljskoj kuci sam. To je moj izbor i svesna odluka. Al, ne zato sto sam 'lenj', i ne zato sto mi fali vrednoca. Umem oko sebe sam, radim, zaradjujem, nisam lenj, al ne zelim brak, Necu bracni zivot. Ne zanima me. Ovi sto kazu kako su srecni u tome, i sto su kao srecni sto su pobegli od roditelja, ok to je njihov nacin zivota, njihove odluke i izbor. Srecan im put. Zivite onako kako zelite, niko vam ne brani. Pustite druge da zive onako kako oni zele.
Naravno da je novac glavni razlog. Ti slucajevi zbrinutih koji ne zele da se odvoje od mame i tate jer se "plase" ipak cine mali procenat.
"Njima je važnije da dobro izgledaju, da ono malo novca potroše na noćni život i putovanja i tako produže mladalačko ludilo." - o kakvim putovanjima se ovde govori!? Sve se ubi srpska omladina od putovanja po belom svetu. A cak iako se neki srecnik dokopa plate koja je "pristojna za sprske uslove" (a i dalje mizerna u poredjenju sa platama u zemljama koje volimo da smatramo delom "razvijenog sveta" i nedovoljna za pristojan zivot) i hoce da potrosi "to malo novca" sto je zaradio na putovanja taj ne produzava nikakvo "mladalacko ludilo" jer mladalackog ludila nije ni bilo, vec hoce malo da vidi sveta, a jedini period kad moze je upravo taj dok radi i zivi s roditeljima. Jer kad se odvoji - ode plata na kiriju, komunalije, prevoz itd. Jedva ce i za hranu da ima.
Tekst nema poentu, ama bas nikakvu.
Mozemo reci da je primeceno i u Bangladeshu, Somaliji, Biharu u Indiji, deca ostaju vechno sa roditeljima. Mora da je u pitanju psihologija.!! Koja glupost...nemas pare za kiriju, zdravo, nema kuce. Nemas pare za kredit...nema kuce. Nemas posla..nema krova nad glavom. Plata mizerija...nema svog doma. Cista matematika, kakva crna psihologija, ili socijalni uticaj.
Na zapadu, zivim u U.K, takodje sve vishe mladih ostaje dugo sa roditeljima, jer je udarila kriza i nema shanse da imaju ucheshce za kucu ili da placaju kiriju i imaju normalan zivot, pa se sve vishe odluchujud a zive sa roditelji. To su vam zemlje gd eljudi nisu tako emocionalno vezani kao Sloveni, ali prazan dzep i te kako ih je naterao da se trpe pod istim krovom.
Prema tome , formula je jednostavna...imas pare = imas kucu, i obrnuto.
Kako vas bre nije sramota da lupetate takve nebuloze?
Produzeno detinjstvo... tralala! Kao mladi su budale i vezani za roditelje, nesposobni i tako to. U svim drugim zemljama su pametni, a samo mi budale. Da se razumemo, imam 43 i neki krov nad glavom, naravno ostvaren uz pomoc roditelja. I naravno, mogu ja ali sam nesposoban i emotivno nezreo i moralno nedonosce...
Uf, sta sve ne bi napisao. mada tesko i ovo da objave! Pa jednom cu i da napisem, kad ne objave da ima zbog cega.
"Roditelji nece da prodaju stan ni pod razno, zakonski im ne mozes nista jer se stan vodi na njih" (Ana, 18. mart 2014 13:57) - Alo bre, sta ti zamisljas !? Stan se vodi na njih jer je njihov, a ti mu dodjes kao podstanar, buduci da imaju pravo da te izbace na ulicu cim napunis 18. Budi srecna sto imas krov nad glavom. Nisu roditelji duzni da te trpe. I kako to zamisljas da oni kao prodaju stan, da ti daju pare, da bi ti mogla da se osamostalis !? Vecu nezahvalnost nisam skoro procitao
Sestra i ja smo kao klinke imale sve i mnogi su mislili da smo razmazene . Posle 1.godine gimnazije pocele smo da radimo preko omladinske i to se nastavilo tokom studija. Nismo bile finansijski ugrozene vec su roditelji insistirali da se nesto radi. Krajem 80-ih su prodali kucu na moru i svakoj kupili po stan od 30m2. Pocele smo da zivimo same posle studija u vreme najvece krize. Svi su ih osudjivali, ali se ispostavilo da su odgajili dve sposobne cure koje umeju da se uhvate u kostac sa zivotom. Zahvlane smo mami i tati sto su verovali u nas i sto smo postale uspesne zene u svim poljima. Moje najstarije dete je radilo proslog leta u izdavackoj kuci, a mi smo se nasli na udaru nekih prijatelja, jer mucimo jadno dete od dva metra i sto kila. Pokusali smo da objasnimo da to nije zbog novca, vec zbog svesti, da shvate da nije lako zaraditi novac koji oni tako olako trose. Pa zar treba da ga pustim da spava do podne, a ja da mu prijavljujem ispite, kao sto radi moja koleginica svom zdravom i pravom sinu. Ucinicu sve da se osamostale, makar smanjila svoj zivotni prostor, jer je to dobro i zbog njih i zbog nas. Deca treba da imaju svoj zivot, a roditelji su uvek tu da pomognu, a ne da zive zivot svoje dece. Bar su moji takvi, cuvali su unucice, pomagali su ali su imali svoj zivot i nije im se svet srusio kad smo se sestra i ja odselile sa 24 i 25 godina.
Zivim od 14 godine sam, i mogu reci da sam prezahvalan svojim roditeljima sto su me tako rano poslali od kuce. Stovise, smatram da bi se deca trebala sto pre osamostaljivati, jer nazalost jako cesto srecem svoje vrsnjake koji i dan danas zive sa roditeljima(33 su mi godine), a verujte da novac nije bio u pitanju, nego - strah.
(nijebitno, 18. mart 2014 12:35)
Slazem se. Ja sam to uradio odmah po zavrsetku srednje skole, cim sam poceo studiranje. Ko hoce uvek nadje nacin. Niko ne kaze da treba da se selimo u svoje privatne stanove ili sta vec. Za vecinu je sramota da se iz dvo- ili trosobnog stana roditelja, sa sve komforom, odsele u garsonjeru od 28 m2. Ujedno, osamostaljivanje je i prilika da testiramo nase odnose sa drugima, koliko kvalitetno sklapamo poznanstva na primer itd. Zivot sa nekim drugim ko nije roditelj(decko/devojka, drug/drugarica, poznanici, kolege sa faksa) podrazumeva vise kompromisa i direktnijih razgovora/dogovora koji grade jednu zajednicu. Naucite da budete tolerantni na frustraciju i da nastavite dalje.
Iz mog okruzenja je veoma zanmljivo da su ljudi koji su manjih finansijkih mogucnosti imali, pokazivali vecu potrebu za osamostaljivanjem (vecina se uspesno osamostalila jako rano), dok su oni (vecina) koji su svakog dana mogli da napuste udobnost roditeljskog gnezda ostali do dana danasnjeg u istom. Isto tako sam sa jednim koferom i polupraznih dzepova, pre dve godine otisao van Srbije i ne zalim se. Btw. imam 27god.
HOCU > ZELIM/VOLEO BIH!
Imam 40 godina i nemam posao. Molim "pametnu" psiholoskinju da mi objasni kako da se osamostalim, ako nemam posao i novac da iznajmim stan? Najbolje bi bilo da kao Milosevic, Srbija napravi neke nove ratove i tako pokusa da resi sve probleme i nezaposlenost. Takodje, ona kao doktorka, morala bi da ima neku samokontrolu da ne zadire, u neku ruku, u cast bilo kog coveka. Da li ja treba da se ubijem? Da li treba da se stidim? Postali smo nenormalno nehumano drustvo koje na svu muku, gleda da coveka dotuce i ponizi na svaki moguci nacin. Ali, sve dok znam da u zivotu nisam nikada nikoga zaj..ao i zivim posteno, ja sam srecan covek.
@mimi
Odgovoriću ti, jesi razmažena si. Ako želiš da živis kao čovek, prestani da živiš kao maloletno dete. Nećeš da živiš u garsonjeri, u kojima žive višečlane porodice sa decom?! Trebaju ti kola, sa Medaka gde postoji prevoz?! Koleginice, poradi na sebi pre nego što se hvališ svojim ponašanjem.
Teško je biti odrastao čovek u današnje vreme u Srbiji, ali žene i muškarci su previše razmaženi...
Cinjenica je da ima dosta ljudi koji u Srbiji zive tesko. Ali ima isto toliko onih koje vole da im keva pere gace dok svu lovu spucaju na pljuge i corbu koju trose caletovim kolima. Neka, to se zove prirodna selekcija i takvi dzabalebarosi nece imati potomaka. A ostalima (vrednima)porucujem: Dalje o Srbije. To nije majka koja ce vas sacuvati nego maceha koja ce vas pepelom hraniti dok vam guli kozu sa ledja. Patriotizam su izmislili oni na vlasti da bi decu naterali da jure grudima na bajonete zarad njihovih interesa, a sada taj isti patriotizam koriste da bi vas vezali kreditima za vesla galije kojom se oni po pucini voze dok vi pod palubom zuljate ruke i krivite ledja bez ideje vas brod nosi. Pametnome jednom reci dosta.
pa bas lepo sto razni "psiholozi" kao i oni koji su imali vezu (rodbina, stranka, koverta) za posao (u srbiji je normalan posao nemoguce naci bez bitnog poznanstva u 90% slucajeva) i samim tim dobili na gotovo tu privilegiju da uzimaju novac (uglavnom iz budzeta) i sansu da se osamostale -
- sada pljuju po onima koji nemaju te privilegije kao oni (nemaju bitnu rodbinu, prijatelje a ni kovertu), nazivaju ih "nesposobnima" (a oni su kao sposobni - da im nije privilegija bili bi cak i gori!), razmazenima i ostalim pogrdinim imenima...
verovatno privilegovana gospoda preporucuju neprivilegovanima da se osamostale a posto nemaju novca (posla) - onda lepo na ulicu i rovarenje po kontejnerima (sto je nezaobilazno dok zaradujete 15-20 hiljada koliko covek bez privilegija i retkog talenta moze u srbistanu nadnicenjem mesecno da zaradi)- jer boze moj, "finansije su samo izgovor"
Pošto u komentarima preovlađuje ekonomski faktor kao glavni razlog za neosamostaljivanje, evo vam i druga strana te priče - rano osamostaljivanje je tekovina i baština industrijske revolucije. Ono pogoduje tržišnoj privredi, jer kapitalu je potrebna horda mladih, kao osamostaljenih, ali ekonomski nesigurnih pojedinaca, koji će se što ranije uključivati u tržište rada, i što pre isključivati iz roditeljsko-rodbinskog sistema materijale podrške, kako bi podizali ponudu i obarali cenu rada.
Zaradjujem za sebe od svojih 15 godina.Za sve sto mi je trebalo u zivotu sam sam finansirao.Ali jos uvek zivim sa roditeljima sa svojih 38.Ta odluka je cisto iz prakticnih razloga.
Brat nakon sto je stupio u brak je ostao bez posla.Kredit za njegov stan je podignut mojim novcem,a sad i rate za isti ja placam.Nazalost ni on ni njegova zena jednostavno nisu u stanju da isplate rate.
Moji roditelji jedva imaju jedva imauju za sebe.Moram i njima da pomognem ,jer bolje da im poboljsam uslove zivota nego da placam lecenja zbog losih uslova.
Mozda sam ja blesav i jednostano bi moga da gledam svoja posla ali tako sam vaspitan.Meni je porodica sve.Nije mi problem da iznajmim sebi stan ,i da zivim sam i budem "samostalan".Ja jednostavno to sad trenutno vidim ko bacanje novca.Posto nisam ozenjen ,iznajmljivanje stana da bi ziveo sam u njemu je bez ikakve potrebe ,sem za upraznjavanje nekih intimnih momenata.
Poenta price ,je da kulturolosko nasljedje igra veliku ulogu.Ja kao sto sam rekao mogu bez problema pustiti ljude oko mene da se sami snadju.Ja sam svoju porodicu i prijatelje uvek gledao kao nesto vise od novca.Kao takav spreman sam da zrtvujem deo svoje slobode da bi njima pomogao.
Majo, ja uopste ne omalovazavam ljude koji studiraju drustvene nauke niti medicinske. Mozda je moj komentar bio malo preteran u to smislu, ali je podstaknut prethodnim komentarima gde su ljudi koji studiraju psihologiju (po Bolonji zamislite!) ti koji imaju za mene potpuno neprihvatljive stavove. Odatle i moj komentar.
Tacno je da nismo svi isti, ali danas je neverovatan trend studiranja "fensi" fakulteta, a izgovor da nam druge stvari ne idu je jako lako iskoristiti. I vrlo je verovatno da onim koji se zale zapravo ne ide nista, jer nikakav rad ne posvecuju nicemu. To je obicno vrlo vezano sa generalnim stavom oko "nemucenja" u zivotu o kojem je ovde rec, pa odatle i moje stavljanje svih ovih stvari u isti kos.
Jako mi je dragoda ipak ima razumnih ljudi, a ne samo onih koji jadikuju i placu non stop (ne mislim na izuzetke koji za to zaista imaju zdravstvenih ili nekih drugih ozbiljnih razloga). A onima koji razmisljaju o svom buducem pozivu ili promeni ako je zagustilo - gledajte oko sebe na vreme kakva je situacija i adaptirajte se po potrebi.
"I ako je tako, a sta cekate? Posaljite jedno 100 biografija, pa neko ce da vas primi garant. I nije BG jedini grad na svetu, budite lekar u Vrscu ili Blacu ili Tutinu - sa 50.000 tamo ste extra bogati."
veću glupost nisam pročitao
meni se zgadila koji nisam završio medicinu a mogu da zamislim šta bi na ovo rekli oni koji jesu
evidentno je da ovde neke komentare ostavljaju ljudi koji blage veze nemaju o uslovima u Srbiji,
samim tim i tužno poredjenje mladih u Srbiji i njihovih vršnjaka u Evropi koji iste "prljave" poslove rade za 10 puta veću dnevnicu
ako ste daleko od Srbije pa tako lupetate - ok,
ako ste pak ovde, onda ste samo licemerno
(Observer, 19. mart 2014 18:06)
Jeste, daleko sam od Srbije ali i da sam u Srbiji to ne bi promenilo moje misljenje. U Srbiji su generalno plate 10 puta manje nego u zapadnoevropskoj zemlji pa je u skladu sa tim i satnica za ciscenje jednog privatnog stana - prosle godine je u mom malom gradu u Vojvodini bila 250 dinara. Za jedno generalno spremanje, pranje i prozora i roletna pa sve ostalo, je mozda potrebno 16 radnih sati ili dva dana u zavisnosti od kvadrature stana ili kuce, puta 250, pa nije to bas tako mala para ni za ovu bogatu zemlju u kojoj zivim ali naci osobu koja i hoce da radi takav posao je u Srbiji veliki problem. Ali prenemaganja i izigravanje gospode cete retko gde u svetu vise naci nego u Srbiji. Znam cak mlade ljude koji su dali otkaz na stalan posao da bi se vratili u roditeljsku kucu jer, eto, oni ne mogu da rade na nekom recnom brodu, da bi sada vec nekoliko godina bili bez posla. Sve mi izgleda da ce tako ziveti dok ne naslede bogatu tetku kada ona umre.
A izvini ,koliku platu imas? Koliko godina ims uopste? Da se ne krije u tom grmu zec?
Evo ja uvek imam opciju da zivim na hlebu i vodi sa svojom platom u nekom kontejneru i da ostavim kevu samu kuci da umre od raka koji ima od 2012g.
Ako se neko u 30. godini redovno hrani u roditeljskom domu, to obično govori o nedovršenom procesu odvajanja i neostvarenoj zrelosti odrasle osobe. - A kako do 30 da izadju iz porodicne kuce kada nemaju finansiske uslove. Da li ovaj autor teksta, pricita makar to isto?
Swedenonline, NE LUPAJ! Ako zivis u Svedskoj onda su ti poznati i podaci o nezaposlenosti i mladima koji su i posle 30-e kod roditelja! Drugo uporedjivati socijalnu politiku Srbije i Svedske...NEMOGUCE!!!
Svi moji prijatelji koji žive van roditeljskog doma moraju od istih da uzimaju novac kako bi mogli da pokriju troškove stanarine.
Možda se keko i odvoji od roditelja, ali postaje još veći trošak. Masa mladih ljudi svake večeri čeka na autobuskoj stanici da pime hranu koju su im roditelji poslali od kuće. Primera ima, ali da li su pozitivni?
Moja keva zivi samnom (moj stan, nasledjen), jer nije u stanju da zivi sama. I ako ima svoj stancic. Stara i veoma bolesna (dobila me relativno kasno). I, sta sad? Da je strpam u staracki dom? Pustim da umre? I ako me cesto dovodi do ludila, i ako bih voleo da sam sam, cutim i trpim. Trpela je i ona mene, menjala pelene, hranila itd. Jednog dana, kad je ne bude bilo vise, ne zelim da se kajem zbog toga sto sam se poneo kao nezahvalni skot. Niti bih voleo sutra, kad ja budem bolestan i nemocan, da moja deca mene ostave i zaborave. A vi?
Sutra, ako se ponovo budem zenio, sigurno nece biti samnom (kao sto nije ni prvi put), zivece kod starije sestre, koja je vec podigla dvoje odrasle dece koje ce u narednih godinu dve napustiti zemlju, jedno u inostranstvo na studije, drugo u inostranstvo na arbeit. Taman jedna drugoj da prave drustvo. Do tad, cutim, i trpim. I skupljam poene za afterlajf.
Inace, malo je onih normalnih u srbiji koji zele da zive sa svojim roditeljima a da ne moraju, i ako znam par takvih. Super im je, ne placaju nista, imaju svoj sprat porodicne kuce, a zaradjuju super. I cela plata im ode na kola, izlaske, telefone od 700 evra i tako dalje. Ali znam mnogo vise onih koji i pored toga sto zive sa roditeljima jedva sklapaju kraj sa krajem. Budite realni. Zivimo u srbiji. Novac je najveci problem. A tamo gde nije, jbg. Vratite obavezno sluzenje vojske, dobro dodje maminim sinovima koji ne zele iz gnezda. Ovako su sanse da postanu seka perse mnogo vece.
Moj otac celog zivota zivi u istom stanu, dva puta se zenio i sa zenama je ziveo u stanu sa majkom i tetkom, sasvim normalno. imao je 43 god kad mu je majka umrla, do tad sam sebi nije skuvao, oprao, pocistio za sobom, jednoatavno covek je navikao na sluzavku. posto je i moja majka svojevrsna pokondirena tikva, posle smrti moje babe, posto nije imao ko da izigrava sluzavku, zahtevala je kucnu pomocnicu. Dosla su teza vremena i otac vise nije mogao da placa sluzavku, pa je normalno od zene ocekivao da ga tetosi, sa kuva, menja mu gace
itd., to ni na sta nije licilo, ona je "dama" , a on "gazda" pa je palo sve na moja ledja, kad sam imala 15 godina i to traje do dan danas. Ja mu kuvam, perem, peglam, cistim, teram ga da se kupa, covek nece da obrise kad nesto prospe nego se dere da ja ustanem od ucenja da ocistim. Ima primera na pretek, tako da ne podnosim osobe koje zive sa roditeljima jer nisu sposobne da se brinu o sebi i drugome predstavljaju teret. a meni preostaje da odbrojavam dane do njihove smrti kad cu konacno nastaviti sa zivotom gde sam stala pre 8 godina...
Otišla sam od kuće sa 18 godina, na studije, iz manjeg grada u unutrašnjosti došla sam u Beograd. Bila je godina 1989. Najlepše godine života su mi te tri godine studentskog života u Bg-u. Onda je počeo rat, pa su došle sankcije, pa su prošle sankcije, onda kada je plata vredela 2 marke pitala sam se kakvog smisla ima završiti faks...zato i nisam završila u roku, a mogla sam. Međutim diplomirala sam. Godinu dana tražila posao. Zaposlila se u jednoj državnoj instituciji. Sve vreme sam živela kao podstanar, dok se nisam udala, onda smo živeli u svom stanu, ali iako njegovi roditelji nisu bili fizički prisutni, pitali su se bukvalno o svakom aspektu našeg (njegovog, a to automatski znači i mog) života. Razvela sam se. Moji roditelji su adaptirali veliki stan u mestu mog rođenja i pretvorili ga u dve stambene jedinice. Jednu su prodali i kupili mi garsonjeru od 25 kvadrata u Beogradu 2005. 2007. sam posle dve godine upornog traženja, našla drugi, bolje plaćen posao. 2010. sam uzela kredit za stan. Sada živim u dvosobnom stanu, garsonjeru izdajemo.
Ne znam da li je moja priča pitanje sreće, dobrog snalaženja (vezu nisam imala!). Ali mislim da nije zgoreg da se malo manje kuka, a malo više radi na pobojšanju kvaliteta života. Odvajanje od roditelja spada u jednu od stvari koje su potrebne da biste imali normalniji i kvalitetniji život. Podrška porodice je ok, ali podrška treba samo da prati vašu borbu za bolji i kvalitetniji život. Puno ljudi očekuje da im sve padnje s neba.
"necu da zivim u garsonjerici, gde su mi krevet,kada, WC solja i sto za kojim jedem, u jednoj sobi. i to poduslovom da hocu da zivim na Medaku 3 ili tako negde gde je jeftinije.... pa mi jos trebaju i kola da doputujem do faksa koji je u centru (posto bih za gradski prevoz morala citav sat ranije da krenem."
I tako stizemo do sustine cele price. "Deca" ne napistaju roditelje dok nisu u stanju da priuste standard kao kad su ziveli kod kuce.
Teska glupost, imam 22 i studiram, voleo bih da se odselim, ali kako kad mi posao moze doneti 200, maksimum 300 evra. Kad bih recimo placao minimalno 100 eura rentu, ostane mi 100 eura za sve ostalo hranu, racune itd, ma nema teorije. Jedino gde cu se odseliti je inostranstvo cim dobijem diplomu.
Mladi u Srbiji nisu zreli?
Evo uzecu licni primer, ne smatram da sa bas mlad, ali sam po godinama idealan za poredjenje sa generacijom iz ostatka razvijenog sveta.
Znaci, imam 43 godine i visoko obrazovanje, sto znaci da sam po kriterijumima zapadnog sveta covek u najboljim godinama da napredujem u karijeri i zaradim novac, kao i da se odgovarajuce pozicioniram (mislim na radnom mestu) ili da na pravi nacim razvijem sopstveni posao.
A da uporedimo kakav je moj put bio u (sadasnjoj, poceo sam u Jugoslaviji) Srbiji. Kada je doslo vreme da upisem fakultet poceo je rat i mobilizacija, kada se (skoro) zavrsio rat i raspala se zemlja, pocela je inflacija koja je obezvredila apsolutno sve sto je prosecan covek mogao da ima i zaradi, zatim su usledile demonstracije i apsolutizam Milosevica kada je jedini nacin za bilo kakvu zaradu bio kriminal ili partijska knjizica JUL-a, onda sledi bombardovanje, pa zatim 5-ti oktobar. Tada sam imao 30god. U tim godinama je moj vrsnjak u Nemackoj na primer, vec imao siguran posao, jasno definisanu karijeru, stan koji moze da iznajmljuje od plate i najverovatnije zenu i malo dete koje takodje moze da izdrzava bez problema i da iznajmi stan sa sobom za dete a ne da svi zive u jednoj sobi.
Posle 2000-te sam zavrsio fakultet i zaposlio se u RBV, jedno vreme je bilo ok, ali onda sam izgubio posao ne svojom krivicom nego zato sto je banka ugasena svi znamo zasto i kako.
Sada zivimo od zenine plate 42000, sa malim detetom.
I onda sam ja nezreo?!
Zivot u otudjenosti, u jurnjavi za zaradom( da se prezivi) ili u jurnjavi za profitom(oni koji imaju neki biznis), zivot u iscedjenoj i poslednjoj kapi znoja da bi se dokazala 'samostalnost i zrelost'..ect ect nisu nikakve ingeniozne ideje, vec po mom misljenju bas suprotno ideje koje potkopavaju humanost u ljudskom rodu. A s obzirom da je to okvirno dominantan obrazac danas, samim tim i ne cudi sto je sirom kugle zemaljske sve manje humanosti, bliskosti, solidarnosti. Ne moze se kroz otudjivanje kao sistem vrednosti promovisati napredak ljudske civilizacije. To sto ljudi zive vise generacija u istom domu ne znaci da nije moguce steci radne i ostale korisne navike. Kao i samostalnost. Moguce je,samo je pitanje kako se stvari od malih nogu postave u primarnoj porodici. Dakle, nije ostanak u primarnoj porodici ni u 40-tim problem, ako se korisne osobine usvoje na vreme, od malena. Dalje, tekst operise uopstenom opservacijom..ne uzimajuci dovoljno u obzir pravo da svako ima svoje razloge. Nisu ljudi identicni, pa se ni ljudskim zivotima, odlukama ne moze prilaziti jednobrazno, uniformno. Ima ljudi recimo koji ne zele u brak. Ne fali im radinost, rade itd, al objektivno, ako vec nece vezu, brak itd zasto bi imali poseban stan. Dalje,ima onih koji jesu u svom stanu, rade, zaradjuju, ali zive sa jednim roditeljem, vode brigu roditelju. Zar ce roditelja(e) u neki staracki dom ako nema kud(a ne mogu da priuste roditelju novi stan). A sta u situaciji kod osoba sa invaliditetom i sl.
(Milos, 18. mart 2014 16:49)
Glasaj za Vucica i odmah ima da budes zreo, kao citava nacija!
Ili jos bolje za Tadica , ali nikako Djilasa, on nema vizije ko ova dvojica beskarakternih.
PS: Ako razmisljas svojom glavom i imas svoje ja, prebrodices ova vremena.
To su moja deca postigla u inostranstvu!
Ovde, kod ove vlasti, i licemernih gradjana, nema sanse!!! Na zalost!
Ovde vaze pravila: da mislis kao Vucic i da zelis da komsiji crkne krava.
Narocito ako se izjasnjava kao demokrata.
Vidim zale se mnogi da ne mogu da se odsele jer im je velika rata za kredit?! Polako bre deco, ne postaje se vlasnik stana sa 25 godina. Ja imam 41, zivim na Zapadu, plata poprilicna i za njihove pojmove i tek smo sad kupili nekretninu, mnogo vecu i luksuzniju nego sto nasi roditelji imaju. Ali zato prvih deset godina zivota ovde standard mi je definitivno bio nizi nego kod roditelja.
Posto ti Ana ocigledno znas bolje od nas ja bi izlozio svoj primer!
Imam 29 godina, zavrsio sestogodisnji fakultet pre cetiri godine. Odradio staz koji NISU placali. Na birou sam, isao sam prve dve godine na svaki moguci konkurs a tu pre svega mislim na privatne konkurse. Ne verujem da sma glup, imam znanja, visok prosek, fino izgledam, lepo sam vaspitan ali nijedan konkurs nisam prosao jer svuda traze minimum tri godine radnog staza. Ok, onda krenem da volontiram, preko veze zamisli! Ispalo je kao da su mi ucinili uslugu odnosno spasili zivot. U tom DZ em nije bilo posla em sam trpeo svakakve sikanacije a zamisli u medjuvremenu su primili nekoliko njih tek svrsenih studenata. Kako ako sam i ja konkurisao izmedju ostalih? Ok, prekinem volontiranje i krenem da apliciram na sve zivo... na kraju se zaposlim kao vozac kamiona C kategorije sa diplomom Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Naravno imam polozeno za C kategoriju. Plata je prvo bila 30.000 dinara pa nam je svima posle nekog vremena smanjena a meni na 25.000 dinara. Prva tri meseca sam ziveo sam, u iznajmljenom stanu, nije mi prvih mesec dana smetalo to sto nisam nigde izlazio, sto sam jeo tunjevine sa pavlakom i hlebom, a nisam pusac niti bilo sta slicno. Sav novac sam trosio na racune i hranu u nekom raspalom stanu u kome gmizu bubasvabe jer sam samo to mogao da priustim a obisao sam ih dvadesetak. Treceg meseca nisam imao za racune.
Objasni ti meni ljubavi kako onda?
Divan članak, još divniji komentari. Imam 35 god., dete i muža. Lepu porodicu. Jedino što nam fali je malo više novca mada se snalazimo. Ja nemam stalan posao ali uspem da zaradim svoj deo prihoda. Odselila sam se od roditelja u 27. Sećam se da sam želela to da uradim godinama ranije. Nisam se bojala i silno sam to želela. Ali sam stalno sve odlagala jer nisam završila fakultet. Kada mi je bilo jasno da ga neću završiti i da postajem depresivna jer mi je jedina obaveza u životu da studiram, uzela sam život u svoje ruke. Zaposlila sam se sama (nisu mi pomogli roditelji), skućila sam se sama a kao rezultat postala sam vrlo zadovoljna i srećna osoba. Nije mi nizbočega žao jer smatram ako sam ja zadovoljna i drugi će biti zadovoljni samnom. Ali sam dugo odlagala odluku da odem jer sam se bojala da ću ih povrediti ako ne ispunim njihova očekivanja da pre odlaska završim fakultet. Kada sam odlazila bili su ponosni, nisu se bunili i podpuno su me podržali. Bila sam prijatno iznenađena. Bili su divni roditelji, i bila sam najbezbrižnija u njihovom domu. Ali ću se uvek rado odreći te bezbrižnosti u korist sreće koje osećam što danas imam svoju porodicu.
nijebitno, 18. mart 2014 12:35
Svaka čast.I ja samostalno zivim od svoje 14-e godine.Napustio sam rodni grad kada sam upisao srednju u Beogradu,završio fakultet,ziveo u domu i evo sada radim u struci,zivim sa devojkom i sam sebi plaćam stan.Pored svega toga uspeo sam da upišem i master studije na mom faksu.Zivot je tek preda mnom...
Otisao da studiram pre mnogo godina, radio razne poslove da bi dosao do ovde, budan bio nocima radeci, i nista mi nije bilo tesko. Danas, 26 god, normalan posao, kola, stan (na kredit), bez dinara trazenja od mojih kako sam nasao posao koji je iznad prosecne plate... Isto tako, drugovi koji jos studiraju, ne zele da traze posao, ili da se osamostale sami zive...
Ali, sve ovo sto je navedeno nije bilo dovoljno da osvojim devojku koja mi se svidja (iako imam 2 ruke, pristojnog fiz izgleda, duhovitost)
Ovakvu situaciju podjednako podrzavaju i deca o roditelji, svako sa svojim razlozima. Najjaci razlog je svakako ekonomija ali ima tu mnogo i tradicionalisticko-patrijarhalnih razloga. Poredjenja sa zapadom nisu u svemu primerena. Sistemi vrednosti i kulturoloska miljea su razliciti i nemenjaju se tako lako, narocito ako nisu ekonomski podrzani.
Stanujem sa roditeljima, ali stanarinu ne plaćaju oni već ja. Radim na određeno i plata je ispod 40.000 dinara. Njih dvoje ne rade već 5 ili 6 godina. Previše stari da ih iko zaposli, previše mladi za penziju, koja im svake godine odmiče sve više. Ćale tu i tamo radi nešto sezonski i skupi do 100€ mesečno kad ima posla, mada je za celodnevno tegljenje na suncu u njivi ili na građevini sad već slab. Kevi otvoreno kažu u menjačnicama, kafićima itd. da žele "mlade i zgodne devojke", a za čuvanje neke žene ili spremanje kuća treba imati poznanstva koja ona nema.
Opcija 1: Sedim gde jesam dok ne ode neko od njih u penziju - da mogu da prežive bez mene, makar morao da im pomažem i posle, ali bar da ne plaćam sve. Imaću 35-40 godina dok se to desi. Štedim jer ne plaćam stanarinu, račune i hranu odvojeno sebi i njima, već samo jednom.
Opcija 2: Uzmem sebi garsonjeru, ostavim njih gde jesu. Plaćam dve stanarine, dva puta račune, možemo da se hranimo zajedno. Samo da bih, kad iskrsne članak na B92 ili me neko u fensi društvu pita, mogao da se 'určim da živim sam. Evropski bre, pa dok ne crknem od gladi, ostanem bez posla i vratim se kod njih da zajedno živimo od socijalne pomoći.
Opcija 3: Ubode me da krenem na posao i u spletu neverovatnih okolnosti upoznam simpatičnu devojku koja ima svoj stan i spremna je i voljna da gubi vreme sa mnom. Posle najviše osam meseci zameri što pola plate dajem roditeljima da ne crknu i izbaci me iz svog stana.
Osamostaliće se deca ne brinite,samo kad odu odavde.Sin ima 21 g radi evo 1 god,plata 28000.Kako da se osamostali?Isti taj posao u svetu plaćaju 2800 $.Tamo može da se osamostali.
@Sweonline: U Švedskoj kao što znaš ne grade dovoljno stanova i više i više ljudi ostaju kod roditelja do 28-30godine.
Ja živim u Stokholmu i znam koliko je teško naći stan i svako nema para da kupi stan i da ispuni uslove da dobije stan.
Pa i ako čovek na kredit kupi stan ipak mora učešće da se plati i to je bar 20-30.000 evra.
Ova ekonomska kriza isto je uradila svoje svuda u svetu,ni zapad nije više kao pre.
Tekst je istinit. Vi i vasi matorci ste razmazeni. Stanovi u Kaludjerici i Visnjickoj Banji nisu skupi. Nista vam tamo nece faliti.
"Kada vidi žrtvu svoje majke, devojka na delu ima negativan model koji želi da izbegne. Postaje egocentrična: "Ne bih se ja udala, da mu kuvam i perem"".
Zaboravili ste da dopisete: kada sin vidi kako mu tata gleda tv, a mama savija kicmu i riba, ocekuje da ce i njegova zena saviti kicmu, a on gledati tv. Da deca u kuci vide roditelje koji dele kucne poslove, sve bi bilo drugacije.
@(Muskarcina, 18. mart 2014 14:45)
@(mimi, 18. mart 2014 14:17)
Vas dvoje ste razmazeni. Ne osudjujem vas ja nimalo. Samo vas zalim, jer ce vas jednog dana zivot tako grubo osamariti, da necete znati gde ste. Nicija do zore nije gorela, nece ni vasa. Trgnite se, bre !!!
@(Straw Dog, 18. mart 2014 14:21)
Ovde nije rec o deci, vec odraslim ljudima. Niko nije nigde rekao da (maloletnu) decu treba isterivati iz kuce! Deci je mesto uz roditelje do punoletstva. Takodje imaj u vidu da ni deca koja su zivela do 40-ih sa roditeljima nisu imuna na zivotne greske i da su mnoga takva "decica" propalice. Bas kao sto i mnogi ljudi koji su u 18-oj napustili roditelje i otisli u veci grad na studije postaju uspesni i uzorni likovi. Sve je stvar vaspitanja - onoga sto detetu usadis do njegove 14-te godine. Posle toga je kasno za bilo sta. Mator covek se ne moze prevaspitati. Sta si posejao, to ces i da zanjes.
Alo bre je l tebi dobro, i jos u potpisu pise muskarcina, da neko ceka da mu baba i deda umru. Svi se okomili na neke druge izjave odavde, ali ova je najgora.
(Nin, 19. mart 2014 10:59)
Ali pazi, dobio sam preko 80 pluseva prema 150 minusa :)))
Sta bi uradila prava muskarcina na mom mestu.
Ima par stanova u nasledstvu, a rentira/emigrira? Umesto da stedi tu lovu za renoviranje svojih stanova i onda u jedan ubaci neku gospodju i 1-2 dece a drugi izda?
Primate se na "istrazivanja" samo tako. Jedno je Srbija, drugo SAD a trece Avganistan.
Ziveo sam sam od 18 godine, sa 30 sam ostao bez posla i morao da se vratim kod roditelja, proslo je vec 4 godine i ne vidim nacin da se osamostalim u dogledno vreme.
Kakva gomila gluposti. I sestra i ja smo počeli da radimo preko omladinske pre nego što smo postali punoletni, znači nije nas niko čuvao. A pošto smo izbeglice iz Krajine, i pošto su moji roditelji ovde u Srbiji radili isključivo na crno, sada ni jedno ni drugo nemaju pravo na penziju. I šta ja treba da uradim? Da se osamostalim u nekom stančiću, u kojem ću kada platim sve režije gladovati, a roditelje da ostavim da crknu od gladi jer ni za hranu sasvim sigurno neće imati.
Imam 42 godine, razvedena, fakultetski obrazovana, zivim sa cerkom i roditeljima. Super nam je, samo sto se ne pobijemo! Radim 18 godina, plata mi je taman da prezivimo, da mi dete ne crkne od gladi i da se obuce, za mene skoro da ne pretice! Otac detetov jedva spaja kraj sa krajem sa svojom porodicom, tako da nama nista ne daje, niti je davao. I kako mi da se odselomo i gde, od kojih para? Ko prica o razmazenosti, taj pojma nema.
Površno, uopšteno, s mnoštvom generalizacija i predrasuda i stereotipa...
Ko određuje granicu osamostaljivanja?
Da li je ona važeća u svim zemljama?
Koje zajednicu su najbolje za dati narod, rodovske, plemenske, liberokapitalističke...?
Mladi u Srbiji nesposobni i razmaženi? Onda autor nije kročio u zapadne zemlje, ili istočne gde je život u roditeljskom domu normalnost...
Mnogo poglešnih premisa ima ovde. Prema tome i zaključaka...
Hajde da vidim ko se to moze osamostaliti sa platom od 250 evra?
Da ne zaboravim: plata nije redovna, vec zavisi o tome kako je gazda raspolozen i kakvi su njegovi planovi.
@sreten:pa, brate, smanjite mobilne, a taj sport za dete od 6000,sta je to, mladje grupe planinara na Himalaje?? verovatno imate dobre plate za kredit gde je rata 40000?!?!
da prosecan evropljanin zivi sa prosecnom srpskom platom, ziveli bi u coporu kao Topalovici, po 5 generacija, pa onda da cujemo o "socioloskim i psiholoskim" faktorima, nedovrsenim procesima odvajanja i neostvarenoj zrelosti...
Sa 19.kada sam upisala fakultet preselila se iz roditeljske kuce u stan sa cimerkama,u drugi deo grada.Sa 24.ostala bez oba roditelja.Bio je to veliki udarac,da nisam provela tih par godina tokom studiranja koliko toliko samostalno i naucila kako da upravljam sopstvenim zivotom,ne smem ni da zamislim kako bi sve to izgledalo da moj zivot nije krenuo svojim putem van roditeljske kuce par godina pre toga.Neke stvari se jednostavno dogode...i tada ostaje malo izbora..niko vas vise ne pita da li imate posao ili nemate,da li ste gladni ili niste...prosto morate da se prilagodite i nastavite dalje sami.
Ima jos nesto,sto roditelji nece da kazu nekim ovim pojedincima pa evo ja cu. Ja vas bre necu covece u mojoj kuci kad ste vec odrasli. Necu vas zato sto mi smetate. To nije prirodno da mladunci zive sa roditeljima u istom brlogu/gnezdu.
Ko tako ne razmišlja i sam je nezreo "roditelj" i to gde je tako nesto kao sto je ovde obicaj normalno su nefunkcionalne porodice a ako su u vecini, onda su takva drustva nefunkcionalna drustva. Funkcija roditelja je da odgaji mladuncad tako da se ona osamostale,a onda mladuncad treba da odu iz gnezda,i to je sve. Molim da se izbegnu pateticne price kako "mi nismo zivotinje" Pa ako nismo tim pre treba da nas vodi razum a ne kojekakvi izgovori i neke price bez ikakvih osnova.Kao da neko hoce da zivi u istom stambenom prostoru sa 10 njih. Takve stvari kako je to bas kul moze da prica samo onaj ko nikad nije ni ziveo sam niti ima nameru, a takav odmah nije relevantan da prica o bilo cemu zato sto je fakticki izdrzavano lice.
Ja znam da ja zivim sam a mom bratu koji ima 45 godina i njegovoj zeni i deci "mama" svakog dana pravi rucak i postavlja im sto, i vec 11 godina im cuva decu.I znam da se meni od toga povraca pa zato vise i ne idem tamo. I jos nesto znam. Kad oni odu na more,ta "mama" postane druga zena. Nekako je zadovoljnija, nadje vremena za sebe, da ode kod frizera, iako je baba sa svoje 73 godine, ide da poseti drugarice koje su jos zive itd. Verovatno je to zbog toga sto tuguje zato sto su ovi na moru pa jedva ceka da se vrate.
Evo primera iz moje porodice. Ja sam se, na opšte zgražavanje roditelja i okoline, udala sa 24 godine i počela da živim sa suprugom koji od svoje 23. živi sam u bakinom stanu. Iako smo tada još studirali, kad vratim film, sada sam sigurna da je to bio jedan od najboljih životnih poteza. Imamo četvoro dece i sada, sa 40 godina, skoro da se i ne sećam perioda kada nisam živela samostalno. Za razliku od mene, sestra, koja sada ima 37 god i nije udata, ostala je sa roditeljima koji ne nameravaju da je "puste". Već ih je stigla starost i bolest, ona je tu "na usluzi", pa svoj stan od 100 kvadrata ni u ludilu ne bi prodali, zarad njene samostalnosti. Očajna je, oseća se kao u klopci jer finansijski nije u mogućnosti da ode, a njima, uprkos dobrom materijalnom stanju, ne pada na pamet da nešto menjaju (prodaju stan, plate neku pomoć...). Mnogo mi je žao jer joj prolaze godine...
Zao mi je sto se ovoliko ljudi osetilo uvredjeno i svesna sam da postoji veliki broj ljudi koji samostalni zivot ne mogu da priuste jer zaradjuju nedovoljno. Ipak postoje i oni koji ne zaradjuju katastrofalno malo, a i dalje su kod kuce.Ja sam kao student zivela sa roditeljima i bratom u stanu od 40 kvadrata. Ni trunke privatnosti, mesanje u sve, svi spavamo i ustajemo u isto vreme jer drugacije ne moze. Imala sam stipendiju od 15000 (toliko je otprilike imala kasirka u to vreme takodje) i da sada mogu da posavetujem 20togodisnju sebe, otisla bih da zivim u studentskom domu. Na kraju sam se nakon studija odselila u Amerku ( pa odatle u EU) i osamosatljivanje je bilo ludo, nezaboravno i sramotno. Heh, kada sa 25 godina skontas da ako danas ne kupis WC papir sutra neces imati cime da se obrises i da ako ne bacis smece i odes na put, svasta zateci kad se vratis.
"Roditelji nece da prodaju stan ni pod razno, zakonski im ne mozes nista jer se stan vodi na njih" (Ana, 18. mart 2014 13:57)
- Alo bre, sta ti zamisljas !? Stan se vodi na njih jer je njihov, a ti mu dodjes kao podstanar, buduci da imaju pravo da te izbace na ulicu cim napunis 18. Budi srecna sto imas krov nad glavom. Nisu roditelji duzni da te trpe. I kako to zamisljas da oni kao prodaju stan, da ti daju pare, da bi ti mogla da se osamostalis !? Vecu nezahvalnost nisam skoro procitao
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (Ger-mann, 18. mart 2014 22:53)
Nije baš tako. Generacije naših roditelja su dobijale stanove i na osnovu broja članova porodice, osim po stepenu stručne spreme. Tako da znam čoveka kome je zatraženo da da saglasnost za prodaju stana njegovog oca(kad je otac hteo i želeo), da bi uopšte moglo da dođe do zaključenja ugovora o kupoprodaji. Iako već godinama nije živeo u očevom stanu.Da ne bude ono -"imam divnu decu, svako nosi po xxx bodova, a kad napune po 18, šut u ...".
Do (relativno normalnog) posla sam dosao sa 33 godine, i sa tom bednom platom ne mogu da priustim ni da iznajmim garsonjericu, a kamoli da uzmem kredit. Nigde nisam putovao, fakultet nisam mogao da priustim, pomazem ocu oko kupovine lekova, jos dugujemo za (skroman)spomenik majci. Mi smo nekada bili ona srednja klasa, a 90-ih smo potonuli do dna. Mislim da mladje generacije ne znaju, a starije su brzo zaboravile kakav uzas smo ziveli(ako vam je bilo lepo onda nista) od 91-99, a onda i onu tugu zvanu tranzicija od 2000-te naovamo...Ja sam vaspitan u jednom duhu vremena, a zivim u drugom...Voleo bih da zivim normalno, da mogu da osnujem porodicu, ali kako kad i ovako krpim kraj sa krajem, samo pokrivam racune, i ne mogu dalje od toga
Cak ni fizicka odovojenost ne znaci osamostaljenje.Dosta ljudi,iako je odeljeno od roditelja sopstvenim stanom ,ponasa se kao da i dalje zavisi od njih.Odlucnost da se preuzme odgovornost je bitnija od toga gde ko zivi.
Misljenja sam da samostalni zivot moze da pocne jos u zajednickom domu ali je za to potrebno odgovarajuce vaspitanje.Razmazenost a ne nedostatk novca(iako je beda u Srbiji velika) danas proizvodi mnogo "vecitih decaka" i "princeza" .
Ma to nam je nasa @predivna@ tradicija, sto bi rekao nas preedivni premijer. Necete valjda da budemo otudjeni ko na Zapadu. Sigurno treba da cela familija zivi u jednoj veeeelikoj kuci, ko sto boicno pricaju na slavama, a sto je opisano u slavnom nam romanu Necist krv od takodje nam slavog Bore Stankovica. Nazdravlje....
Živeli bi samostalno da možemo. Imam 27 godina, bez posla i učim dodatno da bih proširio CV da imam veće šanse da se zaposlim. Mogu ovi da pišu šta god žele i da nas analiziraju ali neće naći mudrosti.
Dok sam studirao troškovi su mi bili hrana, stanarina i jednom u dva meseca karta kući i natrag. Izlasci na kafu su bili luksuz, imao sam sreće da budem na budžetu pa nisam imao te troškove. Nisam škrtica, moji roditelji nisu skromnih primanja, ali živeo sam skromno.
Sada bih se rado osamostalio da finansijski mogu, a to se ne može bez sigurnog posla koji je postao privilegija a ne normalna stvar. Ko kaže da finansije nisu problem a nema stalan posao tu osobu ili finansira u potpunosti neko (najčešće porodica) ili je nadčovek koji ne jede, ne spava i radi dva posla na crno za siću (samo za stanarinu) jer niko sada ne bi nikog zaposlio da nije krajnja nužda.
Moja sestra čim je našla posao iznajmila je stan, kada se udala počela je da živi u stanu u kom su živeli baba i deda, a oni su prešli u manji koji smo kupili. Dok je živela u iznajmljenom stanu majka joj je stalno držala pridike da baca pare i da dođe da živi sa nama što ona razumljivo nije htela ni da čuje.
Posla nema, para nema a država trubi o nezaposlenosti i beloj kugi.
Zašto je to tako neka se pitaju ovi na vlasti!Neka se pitaju zašto mladi teško dolaze do posla koji je i ako ga imaju,bedno plaćen,zašto je potrošačka korpa paprena!A,ako mladi imaju sreću da su još i našli srodnu dušu,pa možda i decu imaju....e,onda je savršeno jasno zašto mladi još žive sa roditeljima.
Primer iz mog okruuženja - devojka, 25 godina, završila fakultet, zaposlena, plata nadprosečna za Srbiju, može sama sebi da plaća stan, i iskazala je želju da se odseli, ali njeni roditelji ne odobravaju da se odseli iz stana ako se ne uda ili ako ne ide na dalje školovanje u inostranstvo. Iz poštovanja prema njima, ona za sada ne želi da im se suprotstavlja. Ja sam pokušao da je ubedim da mora da stavi svoje želje ispred njihovih, i to će se svakako dogoditi, pre ili kasnije. Što pre, to bolje za sve. Ovakav BOLESTAN odnos roditelja prema detetu nikako ne može da se završi dobro.
Reci da je samo u pitanju ekonomski cinilac razlog zasto odrasle osobe zive sa roditeljima u zemlji Srbiji je laz. Iako znam dosta onih kojima su finansije problem(50%),znam i dosta onih koji iako imaju solidna primanja jednostavno ne zele da odu iz roditeljke kuce-tako su vaspitani(ostalih 50%). E takvi su najgori za zivot-supruga njihova je uvek ispod njihovih roditelja,morace celog zivota da trpi zanovetanja njegovih,roditelji se za sve pitaju itd. Znam da je zivot sa roditeljima cesto nuznost,ali realno ako je tako kako je,nemojte ulaziti u brak i dovoditi zenu u roditeljsku kucu-previse je velika razlika u shvatanjima onih i ovih sada generacija i nastupa veciti stres. Ja sam u jednom kratkom periodu,godinu dana, kada sam ostao bez posla,a zenina plata bila isuvise mala za kiriju,ziveo sa zenom kod mojih roditelja ,znaci to je bio haos. Zena sa kojom sam se predivno slagao dok smo ziveli sami je svaki dan bila napadana od strane mojih da nije dobra domacica,da ne zna ovo-ono,svaki dan slusala zvocanja na temu "kakve su danasnje zene". Ma pravi horor-nisam mogao da verujem da su to moji roditelji,koji inace nisu losi ljudi,ali eto djavo im nije dao mira. A davali smo im skoro celu zeninu platu za hranu,moja zena nije svadjalica -al ne vredi. Stalna zanovetanja i kritike-zasto ovako a ne onako itd. Nakon godinu dana smo bukvalno pobegli-cak da jedem samo hleb mesec dana nikad vise u roditeljsku kucu.
Мислим да је најгоре овима што су им родитељи били добростојећи, па имају огромне станове са по 4+ соба, а родитељима не пада на памет да их продају и поделе на мање, него седе у великом и не дају никоме да се исели јер како ће онда они јадни са малом пензијом да плаћају комуналије???
Sa 22 sam seo na avion ibotisao u Ameriku. Sada, posle 6 godina mislim da mladi treba da se osamostaljuju ranije. Usponi, padovi, sreca, tuga, razocarenja, ushicenja I jos mnogo stvari koje ne bih doziveo da sam ostao da zivim sa roditeljima su jedno ogromno zivotno iskustvo. Ali se takodje slazem da verovatno ne bih mogao da se osamostalim da sam se zaposlio u Srbiji I radio za jednu prosecnu srpsku platu.
Деда је напустио село где је имао кућу од блата, родитеље и 1 ха земље, 1959. Отишао је у град и радио као чиновник. Добио је на коришћење стан од 50 мет.квад. Отплатио га је мој отац пре 8 година. Било нас је 6 комада у "гајби". Мој отац, чиновник, је 1985. започео кућу и уселили смо се у незавршену кућу 1991. И данас је незавршена, нисмо могли, дошла зла времена.
Сада је кућа празна јер су деда и баба умрли а моји и сестра (!) су се вратили у стан јер је јефтинији за живот. Кућа има уређених 100-120 мет.квад. и још толико за сређивање.
Град је "пукао" и сада та кућа кошта 10000 е. Ја сам отишао са 18, завршио школе далеко од родитеља (уз њихову помоћ и свој рад), живим са породицом још даље, у изнајмљеном стану од 40 мет.квад. Назад у "гнездо" не могу. Немам шта тамо да радим. Ја своју кућу нећу моћи да започнем - имам 7 година више него мој матори кад је започео кућу, имам боље образовање, боље плаћен посао итд. али не могу. Немам одакле.
Ипак, 3 генерације су се осамостаљивале. Раније или касније. Видимо се сваки дан преко нета и 2х месечно и уживо. "Мамине" кухиње су најбоље а иначе је моја супруга најбољи кувар на свету, кад нема мама. Радујемо се једни другима, а толико нас је ххања снашло у животу да је право питање како неко није узео конопац или бомбу?
Ја поруку за своју децу имам.
Свим осталима: срећно својим животом, како год да га живите!
И смањите кукњаву. Колективно, сви ми, почињемо да личимо на бабе нарикаче!
Ovaj tekst je za ljude slicne meni. Za one koji imaju uslova, a sede kod kuce. Bio sam i ja razmazen do 30-te priznajem. Kao mladji nisam trazio posao jer sam prakticno toliko dobijao od roditelja. Imao sam tu srecu da oni imaju novca. Imam cak i reseno stambeno pitanje. Uzivao jesam do trenutka kada sam poceo da izbegavam susrete sa ljudima koji su samostalni, jer sam osecao veliku sramotu. To pocne da te iznutra izjeda jer sve verujte mi ima svoju cenu. Osecas se jako ruzno kad u 30-toj trazis od roditelja novac, dok drugi zaradjuju svoj. Stavio sam tacku, lepo je kod roditelja ali je mnogo lepse kada si ostvaren i samostalan covek. Pa makar se i pomucio u zivotu. Verujte mi.
@
"Znaci, imam 43 godine i visoko obrazovanje, sto znaci da sam po kriterijumima zapadnog sveta covek u najboljim godinama da napredujem u karijeri i zaradim novac, kao i da se odgovarajuce pozicioniram (mislim na radnom mestu)..."
Ne zelim da te uvredim na bilo koji nacin, ali tebi je taj high light prosao pre desetak godina, po merilima zapadnog sveta
(naselje, 18. mart 2014 18:40)
Nije tacno! Nije ti ovde Srbija gde neki krimi klinci otvaraju privatna preduzeca i svoji su sefovi sa 22 godine. Te stvari ovde ne postoje! Covek ovde krene od najmanje odgovorne pozicije u firmi i POSTEPENO, u zavisnosti od obrazovanja, rada, truda, angazovanosti, licne motivacije i gomile drugih faktora - napreduje! I tacno je da se tek oko 40te godine zivota ostvari taj High Light kako si ga nazvao, u najbolji ruku ako se odreknes drustvenog zivota oko 35te. A najvise zaradjuju zaposleni od 40 - 55 godine starosti. Sve do tada manje-vise "peces zanat" i to je sasvim u redu.
i dalje je misterija i niko ne komentarise zasto se mladi ne udruze da zive zajedno, kao cimeri? da li je moguce da su vam najbolji "cimeri" mama i tata?
to pricas ovde u srbiji gde ljudi koji su zavrsili najtezi fakultet u istoj (medicinski na primer) fizikalisu za (najvise) 200e?
za tvoju inofrmaciju i oni su ucili osnovnu, srednju i posle sestogodisnji faks (koji zahteva mnogo odricanja) i gle cuda bez korupcije u srbistanu ne mogu da se zaposle nego rmbace za 200e i ti ih pljujes?
sram te bilo!
ja sam otisao preko jer sam imao tu privilegiju da mogu da uzmem strani pasos, mnogi to nemaju kao sto nemaju ni dovoljno poznanstva da odu na crno jer ih zbog toga treba pljuvati?
mnogi su isto tako ceo zivot ucili i zavrsavali regularne fakultete (a ne privatne cash&cary) i ne mogu da nadju posao jer ovde jednostavno normalnog posla nema (ima ga samo za one koje imaju vezu ili su iz nekog deficitarnog zanimanja) a sa 200e u beogradu ne mozete da zivite samostalno
(pa sve ni da se udruzite sa 5 cimera - a to onda opet nije samostalan zivot jer zavisite od njih)
Ana, sram te bilo. Svaka iole normalna osoba zna da ne mogu svi biti inzenjeri ,programeri i sl. Neko ima cuku za to,neko za nesto drugo. Psihologiju i sociologiju uopste nije lako zavrsiti ,ko to studira veoma dobro to zna-za to treba da procitate tone i tone knjiga i da se ceo zivot usavrsavate ako zelite da budete u toku. Ja znam dosta programera i inzenjera masinstva koji znaju samo ono sto ima veze sa strukom ali su zato totalni duduci za neke druge stvari. Znam jednom programera koji super obavlja svoj posao ali zato ne zna da pise,tacnije ne zna sva slova azbuke i nije procitao ni jednu knjigu osim onoga sto je vezano za programiranje,a mlati pare neverovatno. Znam nekoliko inzenjera masinstva koji su jedva prolazili osnovnu i srednju skolu jer nisu imali mozak za drustvene predmete ,da ih pitate kad se odigrao prvi ili drugi svetski rat oni ne bi znali,ali eto- super su u svom poslu. Ali ja nikog za razliku od tebe ne omalovazavam- znam da nisu svi rodjeni za iste stvari. Vas pokusaj da omalovazite sve one koji su u proslosti zavrsili fakultete koji danas nisu preterano profitabilni je jako ruzan i nedostojan osobe koja se predstavlja kao visokoobrazovana. Vi nikada ,ama bas nikada ne bi mogli zavrsiti psihologiju ili sociologiju,koliko god se trudili jer nemate takav kapacitet.
Sto se tice zadnjeg dela,slazem se- mladi treba da se osamostale i treba da daju sve od sebe da u tome uspeju. Bez obzira na zrtve i odricanja.
o cemu ti pricas? i kakve veze ova tvoja gomila frustracija ima sa mojim komentarom?
pa ja sam i pisao o ljudima koji takodje nisu "blejali ispred zgrade" nego vredno ucili i radili i imali dobre ocene!
a ti isti ljudi danas i pored znanja stecenog vrednim radom mogu samo da fizikalisu za 200e a ti ih pljujes!
kao sto je neko vec rekao, ne mozemo svi da budemo elektro-inzenjeri i programeri, a to opet nije razlog da nekog ko je vredno radio i trudio se, pljujes...
to sto je neko zavrsio neko deficitarno zanimanje ili je jednostavno imao srecu da bude u pravo vreme na pravom mestu ili da ima neku nasledjenu privilegiju (kao na primer ja sa stranim pasosem, ne daje ti za pravo da pljujes one koji to nisu imali a pritom su vredno radili, odricali se i imali dobre ocene - za to sto oni danas u srbistanu ne mogu da se osamostale i moraju da rmbace za 200e kriv je ovaj bolestan sistem koji odrzavaju maloumni i zatucani, kao i oni "jednakiji" tj paraziti...
Au covece sta je ovo..ni na kraj pameti mi nije bilo da ce ovoliko komentara biti.
Elem ,i sam sam ostavio par komada,ali citajuci duge pogotovo ove svezije,sticem utisak da u Srbiji svi moraju biti fakultetski obrazovani ,samim tim zaradjujes pristojno, i onda aj da pljuljemo ove neobrazove sto ne mogu sa 200-300e da zive sami..
Neko ce reci,eeee..pa ko te shisha sto nisi ucio.. neko mozda nije imao finansijske uslove za fax,neko mozda jednostavno nije zeleo dalje da se skoluje nego je poceo da radi misleci da ce stim moci da bude samostalan ,ali zelena osoba je u sustini naivna i veruje.
Nekima mozda roditelji nisu objasnili kako zivot funkcionise ,jer svako ko je navodno vec u 7-8 razredu znao/la da zeli da upise fax je iskljucivo plod roditeljske instrukcije.
Dakle takve osobe su napravljene od strane roditelja da budu takve ,dok ovi drugi koji su u tom smislu bili prepusteni sami sebi,bez forsiranja roditelja, su mozda iskreniji u svemu ovom.
Naravucenije ,kao sto rekoh vec,ne mogu niti trebaju svi u Srbiji da budu dr. mr. .. a to ne znaci da ne zasluzuju normalan zivot,ali to sa 2-300e nije moguce!
Istina je negde na sredini, ali nigde se 100% mladih nije oženilo i udalo. To često nema veze sa parama. Na mom spratu, u velikim stanovima, sa mamama žive likovi od 60 i 55 godina, nikada nisu radili i žive od maminih penzija. Mrtvi-ladni, bez trunke uzbudjenja, iako im keve imaju preko 80 godina.
Meni su troskovi bukvalno duplo poskupeli kada sam se osamostalio. Samacki zivot je bas skup. Da ne pricam o mojoj mami koja nikako nije mogla da preboli sto sam se odselio (u zgradu 100 etara od njene).
@Maki
Ako od 17. godine zivis sama znaci da su ti roditelji obezbedili tu mogucnost. Voleo bih i ja da sam jos za vreme srednje skole poceo da zivim sam, ali to mogu samo oni iz imucnijih porodica. Sto se tice rada i studiranja, voleo bih da te vidim kako radis (za min 400 evra) i studiras na tehnickom fakultetu. Imam jednu drugaricu koja se od 19. hvali kako je samostalna, a roditelji joj kupili stan i salju hranu, a ona zvanicno kao zivi od stipendije??? Problem nije u lenjosti mladih, nego u sistemu. Kod nas jako mali broj moze da se odvoji bez finansijske pomoci roditelja. Cak i vecina onih starijih od 25 nemaju sanse posto najcesce rade za 200 evra.
@ (Swedenonline, 18. mart 2014 16:37) i ostali slicni
Prekinite da uporedjujete Srbiju sa nekim od najsredjenijih drzava sveta!
Drugo manite nas tih bajki kako ste sa par godina dok jos niste naucili da hodate otisli od kuce i uspeli u zivotu kao Bil Gejts ali samo zato sto ste se mucili.
O cemu pricate vi ljudi, mislite da smo mi ostali budale? Racunica je prosta, primer: plata iznad proseka, iz mog primera, plata lekara je nesto ispod 50 hiljada dinara. Za stan kakav takav a da nije u Vinci ili na Staroj Planini a da ima zid izmedju wc solje i dnevne sobe mora da se da minimum 200e + jos minimum 100e za racune = 300e odnosno 35.000 dinara. Meni lekaru ostaje 15.000 dinara za 30 dana zivota! LEKARU, zamislite ove mucenike sto rade na trafikama ili slicno! Ziveo sam skoro godinu dana u iznajmljenom stanu tako i jeo sam bukvalno hleb i jogurt! Ne zivim ni sada sa roditeljima, zivim u dedinoj vikendici, da vikendici ALI putujem busom svaki dan na posao preko sat i po! Sada mogu da putujem jednom godisnje negde i imam novca za kurs jezika sto mi je bio primarni cilj.
Manite nas tih prica, ima izuzetaka i svaka vama cast na vanserijskoj snalazljivosti i hrabrosti junacine sto ste otisle sa par godina od kuce ali ovde se govori o situaciji generalno!
A poredjenja radi moj kolega sa preko dve decenije radnog staza i specijlaizacijom ima oko 20 hiljada dinara visu platu od mene ALI i tri deteta...
Citam ove komentare i ne kapiram sto niste danonocno na ulici, terajuci politivarsko-bankstersko-tajkunsku bagru. niste mi jasni, dal su vas obavestili da imate samo jedan zivot?
Da li je autor teksta nekada posetio planetu Zemlju? Plate ne rastu, stavise u poslednjih par godina su se i smanjile usled pada dinara i poslodavcima koji nastoje da sto manje plate radnika, a troskovi rastu li rastu. Infostan je prakticno 90 evra, telefon, kablovska... i tu ti ode vec trecina plate. I onda dodje potrosacka korpa, benzin ili mesecna karta za prevoz, raznorazne takse koje placas drzavi. A jos ako si podstanar... ogroman problem lezi u troskovima koji su u odredjenim segmentima veoma slicni onima zemalja EU gde su prosecne plate 5-10 puta vece od nasih. I onda, ili da zivis kao pecinski covek bez struje i telefona, ili da se vratis kod roditelja.
pa bas lepo sto razni "psiholozi" kao i oni koji su imali vezu (rodbina, stranka, koverta) za posao (u srbiji je normalan posao nemoguce naci bez bitnog poznanstva u 90% slucajeva) i samim tim dobili na gotovo tu privilegiju da uzimaju novac (uglavnom iz budzeta) i sansu da se osamostale -
- sada pljuju po onima koji nemaju te privilegije kao oni (nemaju bitnu rodbinu, prijatelje a ni kovertu), nazivaju ih "nesposobnima" (a oni su kao sposobni - da im nije privilegija bili bi cak i gori!), razmazenima i ostalim pogrdinim imenima...
verovatno privilegovana gospoda preporucuju neprivilegovanima da se osamostale a posto nemaju novca (posla) - onda lepo na ulicu i rovarenje po kontejnerima (sto je nezaobilazno dok zaradujete 15-20 hiljada koliko covek bez privilegija i retkog talenta moze u srbistanu nadnicenjem mesecno da zaradi)- jer boze moj, "finansije su samo izgovor"
jeste, lakse je ako se troskovi podele sa cimerima, ali odvojiti 150 evra za sobu i racune od plate od 250 evra je nemoguce, osim ako necemo jesti hleba i pastete svaki dan. i ako ce nam mama i tata i dalje kupovati odecu i obucu.... iskreno, meni je i to bolje nego da zivim sa njima, ali je jako tesko kad se nema za nove cipele, a dosla je zima i hladno je, a stare se odavno raspale :/
Ja sam sa roditeljima ziveo u jednoj sobi u izbeglickom kampu do svoje 25 godine. Devojku nije htela ni da dodje kod mene. Iako imam diplomu radio sam 'obicne poslove' za tadasnjih 250 maraka. Odlucili smo da probamo da zivimo zajedno. I ona nije bila iz Beograda i radila za slicnu sumu pa smo iznajmili stan/ rupu za 120 maraka. Do tada nisam znao nista da spremam
Ona me je ostavila a ja sam i dalje ostao da zivim sam. Vise sam bio gladan nego sit, iscrpljen i umoran jer sam radio prekovremeno. Otac mi je umro u medjuvremenu, pa je majka ostala da zivi sama. Nisam nikako zeleo da se vratim, niti da uzimam nju kod mene.
Dobio ponudu za posao u Cacku, tamo sreo moju zenu. Imamo stan na kredit, cak sam i majci kupio garsonjeru. Srecemo se jednom mesecno i volimo se. Mojom platom otplacujemo kredit za stan a od zenine zivimo nas cetvoro. Pomalo nam njeni pomazu jer zive na selu.
Evo primera iz Beograda
za kakav jos niste culi. Slika i prilika
nasem mentaliteta - "ljubi ga majka"! Naime,
mladi drug, poprilicno finansijski uspesan
(porez prikriva i ne placa) ima u centru grada
stan koji izdaje, na crno svakako. Zivi sa majkom
u njenom jednosobnom stanu, baskari se i siri u jednoj
jedinoj sobi, a majka spava na terasi koja je zastakljena.
Mama svakako kuva svaki dan supicu, pere, pegla, ide na
pijacu, masta kako ce sin jednog dana da se ozeni i sin
veli kako su oboje jako srecni. Alal mu vera sebicnjancka!
Kaze, sto bih ja da se potucam, kada sve imam.
Imam primer u komsiluku , nisu pare u pitanju . lik ima 40 godina , preduzetnik je. Zivi sa mamom i tatom u stanu, ima kucu koju je dobio od dede koja bruji prazna. svakog dana njegova sedamdesetogodisnja majka dodje do njegove firme da ga pita sta zeli za rucak .Boze sacuvaj me . To mi je ujedno i gazda.
Od 18g sam ziveo odvojen od mojih i sve do pre neku godinu sam mogao sam sa suprugom i dvoje dece da podmirujem sve obaveze.Sad kad sam radim ne mogu to da si priustim,radi(o)m sam samo kod privatnika,podstanar sam,stan za svog zivota necu obezbediti sem kad moji napuste ovaj svet.Siguran sam da nisam jedini u ovoj situaciji,pa me zanima koliko je takvih na zapadu,ako se vec poredimo sa njima.
@Olga
I sama kazes, roditelji su prodali kucu. Sta je sa onima koji nemaju nekretninu viska. Nisam bila lenja, niko mi nije prijavljivao ispite, niti sam spavala do podne. Cim sam upisala fakultet grejala sam stolicu kako bih ostala na budzetu, a paraleno sam radila. Sve su to bile mizerne plate kako ne bi morali moji da mi daju pare. Nikad mi nisu trazili da placam racune, ali su mi uvek govorili da treba da zaradim svoj dinar. Moji roditelji su divni, odlicno su odradili svoj posao, ali njih vise boli nego mene sto ne mogu da odem iz kuce. Imaju pametnu i obrazovanu cerku ali izgleda da je u ovoj drzavi veza jaca od toga.
@ mik
Zato bih ja kao obrazovana zena sa svojom platom-svoj covek, pristala da zivim sa roditeljima od muza ako mozemo sa svojim platama da samostalno zivimo? Razlike u shvatanjima nasih roditelja i nas su veoma velike i jako je tesko naci neku sredinu da se normalno funkcionise. Matorci najcesce zele da bude sve po njihovom,stalno pametuju a kada dodje snajka u kucu tad postaje jos gore. Snaja je uvek najgora,nista ne radi kako treba,losa je domacica i majka,previse raspusna i nemoralna. Jel tako? Takav je scenario u 90% slucajeva kada sin sa zenom zivi sa njegovim roditeljima. Na svakom koraku ponizavanje i podsecanje da ste pod "njihovim krovom". Zasto bi bilo koja normalna zena to trpela? Nase bake su to morale,one se nisu skolovale i zaradjivale novac,ali zasto bi danasnja zena koja radi i zaradjuje to trpela. Muskarci kao sto si ti uopste ne razmisljaju o tome kako ce njihovim zenama biti u zajednici vec uglavnom gledaju da njima bude lepo. Uglavnom gledaju na zene kao na niza bica, koja moraju da budu ponizna pred njegovim roditeljima. Zena se kod njih nista ne pita,vec samo oni i njihovi roditelji.
Bilo bi lepo kada bi razlicite generacije mogle zajedno da zive pod istim krovom,ali nazalost,razlike u vrednostima su isuvise velike-ja licno ne znam ni jednu osobu koja je zadovoljna svojom snajom,stalno se snaje kritikuju i puno se brakova razvodi jer se njegovi roditelji mesaju u sve i svasta. Previse je zatucanosti i patrijalhalnosti u nasih starih ljudi.
Umorio sam se od citanja kako kako u srbiji. Nadjite nacina, tekst upravo o tome i prica. Mozda je neprijatno, ali je u konacnom vremenu dobro za vas.
Imam za druga coveka koji sa punih 30 zivi u simbiozi sa dve sestre i roditeljima. Pre 4 meseca je poceo da zivi sa devojkom u stanu na 400m od kuce. I dalje redovno jede kod mame, sedi u maticnoj kuci, a sa devojkom mu je dosadno. Rodjendan mu je spremila mama i proslavljen je kod nje.
O takvoj nerazvijenosti prica ovaj tekst.
Ja takodje zivim sa mojima, kako sam iz bga, nisam video ni dom. Sa platom od 50.000 sam mogao da se upustim u avanturu da zivim sa nekim, ali kako je bila neredovna nisam uspeo da izdvajam ni 15.000 za kucu (racuni + hrana). Naravno novac sam trosio na moj komoditet. Objasnjeno mi je da nije fer da stalno pozamljujem od mojih i da non stop dugujem i da non stop nemam, a zaradio sam. Tako da sam presekao, otisao iz Srbije, i trenutno radim u jednoj nedodjiji za 4.5 puta vise para. Necu imati privatan zivot neko vreme, necu ga imati uopste prakticno, ali se radujem da kada se vratim konacno izadjem iz porodicnog doma :)
Secam se zadovoljstva kada sam sam prvi put ukljucio masinu i oprao svoj ves :)
edva sam cekala da zavrsim srednju skolu i odem u beograd da studiram samo da bih otisla od kuce.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (10 godina samostalno, 18. mart 2014 13:08)
Sad bi ti svasta rekao ali mi nece objaviti komentar
(aco, 18. mart 2014 15:27)
Reci brate,kao da je neka tajna sta rade i kako se ponasaju devojke iz unutrasnjosti kad dodju u bg. da studiraju
(vlade, 18. mart 2014 18:47)
Izvini ali sta je ona tu toliko lose rekla da je vi ovako izvredjate? Bili su mnogi ovde koji su govorili mnogo gore stvari, pa ne vdim da se iko potresao, a kamo li vredjao. Je l to lose sto je neko dosao da studira iz drugog grada/sela, kod mene je najblzi grad za studiranje Beograd i ako hoces da imas fakultet logicno moras tu. Nego ste je napali zato sto je zensko pa ko zna sta ona radi tu, da je napisano u muskom rodu cutali biste ko bubice i ne bi im zamerali sto pijance i vataju sta stignu, a ovako ste napali devojku a ne znate ni da li to uopste radi . Ko da je greh studirati i traziti posao, deca iz manjih mesta treba izgleda da uzmu socijalnu pomoc kada nema posla u rodnom mestu i ostanu zatucana sa osnovnom skolom(posto u mom mestu i okolini nema nigde srednje), pogotovu devojke, da "kavaljeri" ne bi pricali gluposti.
U poslednjoj recenici si tako lepo opisao posledice jedne takve nazovi harmonicne zajednice. Na kraju su snaje (cesce) i zetovi (mnogo redje) ti koji pakuju kofere i vracaju se odakle su dosli, a vi im masete i kazete kako zivot ide dalje. Pa i ide, sta vas briga, ali imaj u vidu da vreme prolazi! Bolje reci proleti i dok lupis dlanom o dlan vec si sredovecni cikica sa 3 razvoda iza sebe, u bezuspesnoj potrazi za zenom koja ce da igra po pravilima vase zajednice. Odmah da ti kazem prijatelju, iz svog licnog iskustva: ako zelis takvu zenu moraces da se uputis u neko zabito selo. Nasi seljaci bi jos dodali i albansko selo. A dobre su ti recimo i Indonezanke ili Filipinke, takodje iz ruralnih oblasti. Jer jedino su takve jos uvek strogo patrijarhalne i bespogovorno slusaju muza i svekrvu. Nasa moderna devojka, pogotovo visoko obrazovana, nema sanse da sedi i trpi da joj se tvoja familija mesa u zivot, na to mozes komotno da zaboravis. Vec sam napisao dole sta sam ja preziveo u takvom eksperimentu. Zaista skidam kapu porodicama u kojima snaja i svekrva zive pod istim krovom i cvrkucu kao kanarinci, ali to je jedino moguce ako jedna strana pristane da cuti, trpi i guta gorcinu, bes i suze u sebi zarad mira u kuci. Samo ne pitaj kako je onda toj "cutoloskinji". Ne bi voleo da si u njenoj kozi. Ajd u zdravlje!
Imam 38 godina, nezaposlena sam, vec 4 godine. Stalno konkurisem, ali nista od posla. Zivim sa roditeljima, penzionerima. Tata ima i fizickih i psihickih problema. Ima 73 godine, mama 71 godinu. Nisam udata i nemam dece. Nisam ni u emotivnoj vezi sa nikime.
Jedino što mogu jeste da se divim mladim ljudima na beskrajnom strpljenju. Biti mlad na Balkanu, posebno u Bosni, Srbiji ili Makedoniji, znači živeti život u bunaru sa malim krugom plavetnila iznad i okusom memle ispod. Ta mladost nije ni lepa, ni zdrava, ni vesela, a sve to bi trebalo da bude. Najgore što nikoga od ovih što upravljaju nije stvarno briga, što ne žele da prave državu, što ne žele vladavinu prava i zakona već žele pravo na vladavinu i izuzeće od zakona, što im odgovara kontrolisani haos u kojem mešetare i pune džepove bez rada i rezultata...i sve to po cenu uništenja nečije mladosti. Izlaz će pronaći pojedinci. Svi ostali zbirno tonu...kao Titanik.
Znam tacno o cemu pricas! Preziveo sam tacno takvu situaciju. Zena i ja smo jedno vreme ziveli kod mojih roditelja, jer smo cekali papire za odlazak iz Srbije. Racunao sam da nece biti problema, jer moji nikada nisu bili zvocala i uvek su voleli moju suprugu. Zavrsilo se tako sto sam ja izigravao Ban Ki Muna, trceci izmedju zaracenih strana i ponavljajuci mantru: mir, mir, mir, niko nije kriv. Prosto: zeni je smetala radoznalost moje majke i potreba da zna gde smo, sta radimo, s kim se vidjamo ... kao i zajedljivi komentari moje mladje sestre. Moja majka nije ostala mutava i eto svadje. Posle zena i ja odemo u sobu i krene bujica osuda: da sam ja mekusac, da nemam svoje ja, da je ne stitim, da stajem na kevinu stranu. Taman kazem nesto kevi, a onda ce keva i sveca u horu: ti si mekusac, samo slusas svoju zenu, nemas svoje ja ... Ma terajte se i vi i vase ja da ne kazem gde. Vec 7 godina smo u braku, imamo divno dete, daleko smo od Beograda, Srbije, jednih i drugih roditelja, ali oziljci tog vremena su jos uvek ostali i kad god izbije neka svadja oko bilo cega zena odmah pocne da pominje taj period i moje ponasanje.
Jaz izmedju generacija je sve dublji. Ne smem ni da pomislim sta bi bilo da nas sin jednog dana dovede snaju da zivi sa nama! Srecom, imace mogucnost da se odseli i zapocne sopstveni zivot. Ne zelim mu ono sto smo nas dvoje preziveli! Za njegovo dobro!
Nisu sve porodične situacije iste, niti su svi ljudi isti, a svako lično stanovište je utemeljeno upravo na konkretnoj porodičnoj situaciji.
Neka svako čini prema svojoj savesti i pusti druge da takođe postupaju prema svojoj savesti, u skladu sa željama i mogućnostima, a uzimajući u obzir želje i mogućnosti bližnjih.
Kada sam imala 27 godina, moj dve godine mlađi brat se oženio, Roditelji su zamenili nas trosoban stan za dva manja (sto podržavam), da bi on i njegova porodica imali svoj prostor. Ja sam ostala sa njima u dvosobnom stanu. Bez posla. Kad su ih prijatelji pitali "A gde će drugo dete da vam živi?",odgovorili su (oboje fakultetski obrazovani),"Naslediće ovaj stan". Komentari su bili najrazličitiji, da ne dužim. Uglavnom, po prvi put sam požalila žto nisam dve godine pre toga otišla u Australiju, kad sam imala mogućnost za to. Verujem da ni tamo nije lako, ali poenta moje priče je da se ,nažalost, u najvećem broju slučajeva možeš osloniti isključivo na sebe...
Ja cekam da mi babe i dede umru, zive 100 godina i jos mi daju dzeparac (a zaposlen sam, imam nekih 50 hiljada mesecno).
Alo bre je l tebi dobro, i jos u potpisu pise muskarcina, da neko ceka da mu baba i deda umru. Svi se okomili na neke druge izjave odavde, ali ova je najgora.
Sve ovo je prilicno slozena socijalna tema, u kojoj treba staviti jasnu i ostru crtu izmedju dva slucaja:
1. Oni koji NEMAJU kud i prinudjeni su da se guraju s roditeljima, i:
2. Oni koji IMAJU mogucnosti da se osamostale, a NECE.
Ove prve razumem i ne treba ih posmatrati kao nezrele ili lenje. Prosto, ljudi bi mozda i zeleli, ali nemaju. Mnogi su to resili emigracijom, ali za to treba imati herca ili biti neki inzenjer, programer. A nisu svi bas talenti za tehniku i matematiku, niti mogu svi to da nauce. Niti hoce.
Medjutim, ovi drugi i njihovi roditelji su vec za posmatranje. Covek koji radi za 800 evra mesecno uziva u hotelu kod tate i mame. Naravno, posao u lepoj drzavnoj firmi, nasao mu tata. Mama kuva, pere, pegla, namesta mu krevet. Tata opravlja sve po kuci, ganja majstore, a usput sredjuje i sinovljeva kola. Ujak sef odeljenja u nekoj drzavnoj klinici, kod njega ide kad god ga boli nesto. Preko reda. A ako ujka ne moze da pomogne, posalje ga kod kolege koji moze. Naravno opet preko reda. Sin nece da se zeni. Kaze da je brak smor, da bas tu rec koristi. Vec u 3 popodne zbrise s posla, menja devojke kao carape, provodi se. Ako mu stanu kola nasred puta cima caleta mobilnim. E takvi jesu za zaljenje, jer ne daj boze da mu se taj savrseni zivot poremeti pa pukao bi sutra skroz!
Odličan tekst, pročitala sam ga u nekim novinama pre nekoliko dana. A medijskoj kući B92 čestitam na pametnom, interaktivnom pristupu, gde svi možemo da kažemo svoje mišljenje.
Poređenja sa zapadnim zemljama su neprimerena. Tamo svako može ,ma kako malu platu imao, da živi odvojenim životom već od rane mladosti,što je i normalno. Tu nikakve veze nemaju "loši" odnosi sa članovima primarne porodice, niti nesposobnost nečija da ispegla ili skuva. Osoba koja ima svoj prostor oseća se zrelom ,samouverenijom, to se reflektuje na sve oblasti života. Uvažavam drugačija mišljenja. Neko možda želi da ostane sa "svojima", smatra sa ponosom da čini "žrtvu s razlogom". Sve što vas čini srećnima, ljudi. Samo, sada pričam o većini kojoj i ja pripadam, smatram da je zdravije za sve da svako ima svoj prostor, ma koliki bio.
Eh što nemam tvoje godine, a ovo životno iskustvo...Ne ljuti se dečko,imam
dete tvojih godina , pa ću ti reći isto što i njemu; uživaj u svakoj sekundi svog života i onome što si stekao. Znam da ti se čini da ti nešto nedostaje, ali pitanje je trenutka kada će stvari leći na svoje mesto. Daću ti jedan primer: moja poznanica iz mladosti je svojevremeno bukvalno pobegla u inostranstvo od loše porodične situacije. Pre toga je godinama čeznula za tipom koji ju je više puta otvoreno odbio-nije mu se sviđala. Danas, pogađaš, šeta ulicama rodnog grada mašući stranim pasošem u jednoj ruci - a držeći drugom rukom TOG ISTOG TIPA. Sad mu se dopala. Na stranu ko je u tome svemu luđi - zaključak je lako izvući.
Naći će se i lepša i bolja i pametnija devojka, kada se najmanje budeš nadao. I što je najbitnije neće ni primetiti šta i kolko imaš u novčaniku.
Zvuči kao kliše, ali nije, ova devojka ti je samo učinila uslugu.
Ja sam prva za samostalan zivot. Deset godina smo ziveli kao podstanari. Oboje radimo. Troskovi su bili toliki da je bilo nemoguće priustiti bilo sta osim prezivljavanja. Sa dvoje dece. Ja radim u opstinskoj upravi - hvala vucicu sto nam je smanjio plate, a moj suprug u americkoj firmi koja ih tretira kao robove. Onda smo odlucili da predjemo kod njegovih, koji imaju ogroman stan. Fatalna greska. Svekar je valjda imao neki dvostruki zivot i zaduzio se pola miliona. Mi to nismo znali. Sada cede od nas svaki dinar.
U Srbiji i dalje na snazi pravilo prvenstva - ko se prvi uda/oženi i privede bračnog partnera u roditeljsko gnezdo, automatski tera brata/sestru ili ko je već ostao samac u istoj zajednici, napolje.
Znam mnoge koji nisu završili fakultetkoji su studirali u roku jer su im se starija braća i sestre utrpali u roditeljski dvosobni stan sa ženom i detetom, i sad pod stare dane, kad su napokon došli do malo vremena, pokušavaju da završe faks uz tri posla i čuda (dok ne istekne i ovaj poslednji rok za ne-bolonju).
Svako od nas zna bar jedan takav primer.
Ako smo već kod komentarisanja tog "potencijalnog" italijanskog zakona, možda bi kod nas trebalo uvesti neki da ne smeš da useljavaš bračnog druga i decu u roditeljski ston ako u njemu još uvek živi neki tvoj srodnik. Hteo si porodicu? Izvoli pa je izdržavaj, a ne da se okačiš na roditeljske i bratsko/sestrinske resurse da če oni da ti daju hranu i krov nad glavom i da ti čuvaju decu. To je sebično i samoživo. Usput, taj roditeljski stan podjednako pripada svoj deci tih roditelja.
Srećom, nemam ovaj problem, al mi je pun komšiluk takvih. I još se bune, kao kad će sestra da im se uda ili da nadje bolji posao da se iseli, jer im fali mesta u stanu. Mrš.
U Srbiji fakulteti traju 4,5,6 godina. Ako radis i studiras (na drzavnom) onda il neces zavrsiti faks ili ces jos par godina vise ostati na njemu. Tako pretesko da se osmostalim pre 26. Ali naravno mislim da i roditelji u Srbiji ne zele da se njihova deca rano osamostale. Mene roditelji smaraju ako uzmem da radim preko omladinske, a zahtevaju od mene i master diplomu. Na zapadu lepo svi ociste godinu u maju, pa rade po celo leto..
@ rade
Muskarcima je ok,a zenama? Oduvek je zivot u zajednici pogodovao muskarcima,dok su zene u takvim okolnostima uglavnom morale stosta da pretrpe. Da ne pominjem da u takvim porodicama snaje nemaju prava glasa,sve odlucuje primarna porodica -otac,majka,sin. Interesantno bi bilo cuti sta misle tvoja mama,zena ili buduca snaja o zivotu u zajednici.
I nije tu u pitanju toliko dal je neko dobar covek ili ne,vec se radi o sasvim drugacijim sistemima vrednosti starijih i mladjih generacija-i koliko god da su sve osobe koliko toliko dobre osobe,neslaganja su neminovnost.Prokleto zatucano razmisljanje starijih onemogucava srecan zajednicki zivot. Primecujem da skoro svi momci-muskarci koji zive u mom okruzenju u zajednici sa roditeljima ,a ima ih podosta,imaju za zene neke veoma tradicionalne zene,cesto neobrazovane i seljankaste. A cesto ulaze u brak samo zato sto njegovi smatraju da je doslo vreme za to i zato sto je majka suvise stara pa ne moze sama da brine o velikoj porodici. Ne treba njima zena kao bracni partner,vec kao domacica koja ce biti poslusna i koja ce da radja decu. Neka slobodoumnija i obrazovanija zena tu ne bi mogla da se uklopi jer se tu zena slabo za sta pita. Zasto bi zena,ako radi i ima svoj dinar morala da se non stop prilagodjava i popusta i da se ponasa kao da nema svoj stav,kada moze samostalno da zivi sa muzem i da njih dvoje sami kao par odlucuju sta ce danas rucati,kakvu ce kupiti kuhinju,u kakvu ce boju kreciti sobu,kako ce decu vaspitavati?
@kica, u istoj sam situaciji kao i ti, verovatno ne mozes ni da odes od njih zbog manipulacija i nabijanja krivice, ali moras da ih navikavas da neces zauvek ziveti sa njima i da se sami snalaze...
Dovoljno godina imam da pamtim finansijski bolja vremena. Istog ovoga je bilo. Takodje pamtim kakvu je dinamiku u medjuljudske odnose unosio taj zivot u zadruzi, ono kad se vise sinova ozeni, pa se onda kuci. Muskarci zijaju napolju, a jetrve se intenzivno ne vole. To je bila generacija mojih baba i deda. Stecena netrpeljivost se prenosila na sledecu generaciju. Ovaj primer o sebicnim cerkama gura "retro" Milivojevic. U pravu je Brka gde je primer za sinove?
Skinite se malo ovoj deci, a vi deco menjajte nedto ako Boga znate, o vasem se zivotu radi. Da sam ostala tu ne bih imala nista.
Kada smo se suprug i ja venčali, njegov otac se naljutio što ćemo živeti u iznajmljenom stanu, a ne kod njega. Gde već žive muževljeva sestra i majka. Bilo bi nas petoro. Navodno-ima mesta. Pošto je suprug to kategorično odbio( i u moje ime), ostao je trajno pomalo ljut. Danas, suprug i ja, naravno živimo sami, u sopstvenom stanu koji smo imali sreće da steknemo, dok svekar živi sa neudatom kćerkom, koja mu je nešto pout kućne pomoćnice. Treba imati odlučan otklon od roditeljske sebičnosti. I ona je jedan od najjačih razloga za zavisnu poziciju u zrelim godinama.
Pa stvarno, tema se nastavlja, evo, već treći je dan! Znači da je ovo pitanje koje duboko pogađa mnogo ljudi, mnogo više nego što sam mislila. Ostavila sam i sama neke komentare,ogromna većina se slaže sa onim što sam rekla(i da nije tako, mislila bih isto). Što se tiče odvojenog života, to nije isto što i samostalnost. Znam ljude koji su još u ranoj mladosti imali sopstvene stanove, pa su "visili" svakodnevno kod mame i time ispunjavali dane. E takvima bi trebalo zabraniti stupanje u brak. Ukoliko ima sve uslove, a ništa mu nije lepše nego da bude u primarnoj porodici, samo će nekom stvorenju, muškom ili ženskom, svejedno, spremnom da se emotivno posveti, da zagorča život. Verujte mi,imam dovoljno godina da sam videla mnogo takvih primera. Čak i da još uvek nije u braku ili vezi, trebalo bi da ume da uživa u svom prostoru, a da mu ne bude dosadno samom sa sobom.
46 godina,sa roditeljima zivim,imam svoj posao,vecinu dana provedem van kuce .ali opet ja moram njima da se prilagodjavam.Imam svoju sobu ali delimo kuhinju i kupatilo.Brat je sa zenom i detetom na spratu.Da li se odseliti?
IMAGE SOURCE
203 Komentari
Sortiraj po: