Da li postoji božanska intervencija?

Većina ljudi koja deklarativno veruje u Boga, ne samo da nema ničeg natprirodnog u svom karakteru, kvalitetu učenja ili marljivom, vrednom i uspešnom radu, nego ni ono što bi kao ljudi sami mogli da urade dobro, ne rade kako treba; pa kako onda mogu sebe da zavaravaju da su sa Bogom?! Oni misle da je njihova sudbina u Božjim rukama, ne shvatajući da je njihova sopstvena sudbina upravo u u njihovim rukama. U njihovim rukama je da odrastu i da izaberu dobro, a ne zlo u svojim životnim iskušenjima. Ovako podmeću Bogu da je sa njima, iako oni sami žive nepokajani za svoje grehe i neizmireni sa Svevišnjim. A kada im životna očekivanja budu krenula nizbrdo, onda će da hule na Boga što ih nije čuo, i da se okreću u otvoreno bezboštvo. Onaj ko tvrdi da "Bog upravlja svakim ljudskim životom", i na takav način sebe oslobadja od svoje životne odgovornosti, ne poznaje Jevandjelje, jer Isus kaže da je bog ovoga sveta - djavo. Čovek treba da se izbori protiv sebe, da bi u svom srcu dao mesta Bogu, uz Božju pomoc odbacio greh, i tek onda očekivao Njegov blagoslov u životu. Ali oni koji sebe nazivaju religioznima se uglavnom ne bore protiv greha, već protiv neprijatnih posledica greha (nečiste savesti, napetosti, nervoze, sukoba sa drugim ljudima, itd), pa im religija sa svojim tehnikama izazivanja pobožnih osećanja, samo pomaže da greše slobodnije od tih neprijatnih posledica greha nego da su ateisti; pomaže im da iz svojih hramova izlaze promenjenih osećanja, ali ne i promenjenih motiva i reformisanog karaktera.

I takav narod ide okolo i bombarduje druge države... užas.

Bog deluje u zivotu svakog ljudskog bica.Pitanje je samo koliko svako od nas moze i hoce to da vidi.
Sto se mene tice, spadam medju one tzv obrazovane, i ne vidim da to ima neke veze sa mojim poverenjem u Boga.
Imam takva iskustva kad je Bozje providjenje u pitanju, da ih ne bih menjala za sva blaga sveta.Imati Boga na svojoj strani u svakoj prilici ali i neprilici je veeeeeeeeliko preimucstvo.
Primetila sam da nemam potrebu da sama preduzimam bilo kakve korake u smislu zastite od onih koji hoce da mi nanesu bilo kakvu stetu.Bog ih na vrlo efikasan nacin uvek skloni.
Vazno je,veoma vazno, biti odan Bogu i ziveti po saznanju koje imate kada je Njegova volja u pitanju.
Svaki put me nasmeje kad vidim ,da neki sportisti npr.(cak i meni veoma dragi)pocnu da se krste pre pocetka nekog takmicenja i traze "protekciju"odozgo.
Volela bih da znam,to priznajem,sta ih navodi da pomisle da je Bogu stalo vise do njihovih poena nego do poena nj protivnika?
Znaci,treba razmisljati, sta je to sto me preporucuje Bogu,zbog cega imam prednost u odnosu na moje protivnike bilo koje vrste.
Onaj ko zna odgovor na ovo pitanje moze s pravom da u svakom trenutku racuna na Bozju intervenciju.

Bog će pomoći Ann Marry da dobije A+ na kontrolnom ali će dopustiti da mali Muhamed iz Somalije umre od gladi. Čudni su putevi ljudske mašte.

Mora biti da vlasti su (Kongres itd) odusevljene ovim rezultatom! Bog vodi stado, a oni maznjavaju lovu :-)

Lepo je imati prijatelja, pa makar i imaginarnog, kao i zadržati luksuz da uprkos činjenici što živimo u 21. veku, i dalje uzimamo kontradiktornu književnost bronzanog doba kao osnovu po kojoj ćemo živeti. Vreme je za molitvu. Idem se klanjati Letećoj Špageti Nemani.

Bog ne postoji. Kad to shvatite, zivecete mnogo lakse, lepse i bezbriznije. I davacete mnogo vise sebi i ljudima oko sebe.

Da ne razglabam, ovako ce sigurno ljudi procitati komentar. Evo samo jedno pitanje za vernike : Zasto bog ne zaceli makar jednu amputaciju? Ako cini toliko cuda i sta ja znam, milioni molitva su vezani za amputacije, zasto ne uslisi jednu?

Ne znam zašto je toliko pogrdno reći da neko veruje u Boga... Ja jesam religiozan u granicama normale, obrazovan sam, ali mnogo puta ne želim da "raspravljam" o tome jer ljudi gledaju na to kao na nedostatak inteligencije. Mnogi kažu, "Kako možeš da veruješ da je Isus hodao po vodi! (i sl.)". Poenta je da čovek veruje u NEŠTO bilo to u religiju, u njega samog, u bolje sutra... Ne izjednačavam crkvu sa religijom, to mnogi mešaju. Ali koliko vidim, mi smo narod koji mnogo priča i kritikuje, kontrira jednom rečju. Danas se veruje u novac, u politiku. Treba pustiti ljude da veruju, a ne kritikovati ih zbog toga. Pričamo o ljudskim pravima a to prvo uskraćujemo ili bar negodujemo kada je neko religiozan. Ja sam inženjer (software developer) i celog života posmatram život kroz matematičku lupu. Mnogi su velikani bili religiozni što im nije "smetalo" da otkriju veličanstvene zakone prirode.

"If I have been able to see farther than others, it was because I stood on the shoulders of giants" - Sir Isaac Newton

Verovanje u Boga nema veze s obrazovanjem. Tvrditi da se Bog sam sve da ti sredi, da si bozji miljenik, i da si svedok njegovih intervencija...to ima veze s inteligencicjom i zdravim razumom. Koja je to egocentricna, lucidna osoba mogla da poveruje da je toliko posebna da je Bog stalno na njenoj strani!!???????

Verujem u Boga i u Njegovo postojanje. Ali nisam toliko totalista, da kao devojka iz drugog komentara sve prepustim Njemu da brine, ono, kao sedecu ovde i sve cu dobiti jer ce mi Bog dati... Ne ide to tako.. Moras se i sam malo boriti kroz zivot pruziti sebi zadovoljstvo zbog svog pocinjenog dela, a onda zahvaliti Bogu za svaki prozivljeni dan na ovoj planeti. Bog cuva one koji cuvaju sebe. Zato nam je i dao svest.

@Sasa

O stvaranju univerzum "ni iz čega" - Zakoni kauzalnosti koji se odnose na naš "srednji svet", svet materije koji funkcioniše po zakonima fizike koji važe za univerzum u kom živimo, se ne odnosi na zakone funkcionisanja NA KVANTNOM NIVOU, jer tu zakona kauzalnosti NEMA, što se savršeno uklapa u teoriju o Velikom Prasku. Ono što mene čudi kao pojedinku jeste potreba čoveka da svoje neznanje personifikuje - npr. kroz boga, i to čini mi se najviše - iz straha. Čim nešto ne znamo ili smo lenji da pokušamo shvatiti ili naučiti KAKO - TO JE BOG!!! A ono što stvara strah je NEZNANJE. Zato - Knjige, knjige braćo, a ne zvona i praporci!!! Svako ko makar i malo prati šta se dešava na horizontima novih naučnih otkrića shvata da su sama PRIRODA, UNIVERZUM i ŽIVOT mnogo MNOGO MNOOOOGOOOO čudnovatije i veličanstvenije pojave nego ljubomorni, sebični i nesigurni bog opisan u Bibliji.

Dok bude religija,bice i ratova.Dok bude ratova,postojace civilizacijska dekontaminacija,a oni koji imaju najjacu vojnu industriju vladace svetom.Isti ti koji vladaju svetom odlicno znaju sta rade,i nikad vam nece pruziti ni jedan od milion argumenata da Bog u stvari ne postoji.Sto vise ratova,to vise stradanja i to veca potreba obicnog napacenog coveka za spasenjem od strane Svemoguceg.Zacarani krug koji nema kraja.Lakse je ziveti,ako ste verujuci.Uvek imate opravdanje za sopstvene neuspehe.Uvek je neko drugi kriv za vasu zlu sudbu.Religija je nastala i ostala jedan vid psihoterapije,uz pomoc koje covek treba lakse da prebrodi neke teske trenutke u zivotu.Svako ima takvih trenutaka.Svako ima probleme.Mogu samo na kraju da zakljucim da sto vise i duze verujete,u vecim ste problemima koji odavno postoje.Mozda je uzrok tih problema upravo taj sto se malo pitate u svom zivotu i sto ste se prepustili sudbini.Mislite o tome.

Većina religioznih ljudi se kroz svoje verovanje oslobadja od odgovornosti, tako što traži od Boga ono što je njihova lična odgovornost - da Bog umesto njih samih ostavi njihove grehe, i zato oni kroz religiozno iskustvo stalno čeznu da njima zavlada neka neodoljiva mistična sila koja će ih (strahom, krivicom, ponositošću ili sentimentalnim osećanjima) primorati da budu moralno ispravni. Istovremeno oni sami na sebi zadržavaju onu odgovornost koju bi upravo trebali da predaju Bogu, a to je ostvarenje spasenja od greha, što znači da oni pokušavaju sami bez Boga da pobede svoje grehe, što se u najboljem slučaju "završava" na nivou dobro kontrolisanog licemerstva. (Bez Božje intervencije čovek može da bude dobar licemer, ali pobude svoga srca ne može sam da očisti od greha.) Dakle, u našoj prirodi je sve naopačke, jer ono što do nas stoji (da budemo zreli ljudi koji na sebi nose odgovornost svoga izbora) predajemo Bogu, a ono što sami ne možemo (čudo oslobođenja od sebičnosti, sujete, telesnosti, krivice), to pokušavano sami. Prvo radimo iz straha od odgovornosti, a drugo iz svoje gordosti. No, religija Svetog pisma je sasvim suprotna tom uvreženom pa i prirodnom shvatanju religioznosti. Po Svetom pismu čovekova odgovornost izbora je na njemu samom i ne može Bog da misli i izabira izmedju dobra i zla, umesto njega samog. Tu odgovornost Bog jasno stavlja u ruke samom čoveku: "On je sam u početku stvorio čovjeka i prepustio ga slobodnoj volji njegovoj. Ako hoćeš, možeš držati zapovijedi, u tvojoj je moći da budeš vjeran. On je preda te stavio vatru i vodu: za čim hoćeš pruži ruku svoju. Pred čovjekom je i život i smrt: što on više voli to će mu se dati." (Sirah 15,14-17) "Nećeš li biti mio, kad dobro činiš? A kad ne činiš dobro, greh je na vratima. A volja je njegova pod tvojom vlašću, i ti si mu stariji." (1.Mojs.4,7) Da bi čovek živeo ispravnim životom on mora da učini veliki napor volje: "Bori se u borbi vere, muči se za večni život na koji si i pozvan." (1.Timotiju 6,12) Međutim, napor volje je ispravan samo ako se njime izražava čovekov izbor Spasitelja od greha: "Pokorite se, dakle, Bogu a protivite se djavolu." (Jakov 4,7), ali ne i samo ostvarenje spasenja od greha, jer čovek nema moći da sam sebe oslobodi od greha: "Može li Etiopljanin promeniti kožu svoju ili ris šare svoje? Možete li vi činiti dobro naučivši se činiti zlo?" (Jeremija 13,23) Apostol Pavle kaže: "Ja znam da dobro ne živi u meni, to jest u telu mojemu. Jer hteti imam u sebi, ali učiniti ne nalazim. Jer dobro što hoću ne činim, nego zlo što neću ono činim. ... Ja nesrećni čovek! Ko će me izbaviti od tela smrti ove?" (Rimljanima 7, 18-19.24) Zato što sam nema moći da sebe spase od greha, čovek ne treba da veruje u sebe, već u Boga. Kada Isusa Hrista njegovi učenici pitaju: "Ko se daklem može spasti? A Isus pogledavši na njih reče: Ljudima je nemoguće, ali nije Bogu: jer je sve moguće Bogu." (Marko 10,21-27) Kako je realizacija ispravnog života Božje delo, onda kada čovek već izabere Boga, tada ispravan život ne predstavlja teret, već prirodno stanje. Zato apostol Jovan kaže: "Zapovesti Njegove nisu teške" (1.Jovanova 5,3), a sam Hristos kaže "... jer je jaram moj blag, i breme je moje lako." (Matej 11,30). dakle, izbor Boga jeste težak, jer se protivi našoj grešnoj prirodi, ali je ispravan život koji je posledica tog izbora lak, jer je Božje delo u nama: "Jer je Bog što čini u vama da hoćete i učinite kao što mu je ugodno." (Filibljanima 2,13) "Ja ću vas očistiti od svih nečistota vaših i od svih gadnih bogova vaših. I daću vam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas, i izvadiću kameno srce iz tela vašega, i daću vam srce mesno. I duh svoj metnuću u vas, i učiniću da hodite po mojim uredbama i zakone moje da držite i izvršujete." (Jezekilj 36,25-27)

Svaka cast devojci koja se podpisala kao "bozji miljenik moze biti svako ko zeli" na izuzetnom komentaru!

Ja verujem da BOG postoji, i verujem da se samo sali!

Draga Makisha,ja uopste nisam devojka,imam 45,petoclanu porodicu o kojoj se brinem i za koju itekako delujem,zaposlena sam ,i dan mi traje poprilicno dugo...nije rec o sklapanju ruku i cekanju vec o poverenju u Boga,a to je moguce tek u odredjenoj fazi duhovnog rasta,...trebamo ga najpre upoznati,shvatiti i posmatrati Njegovo delovanje.....zatim cemo ga zasigurno i zavoleti,a to ne dolazi preko noci...vec dvadeset godina ucim o njemu i od njega,i sada obazrevsi se unazad vidim to o cemu sam pisala u prethodnom komentaru;a komentarisala sam samo zbog namere da podelim to saznanje i iskustvo sa onima koji ga jos nisu stekli i da istaknem kako je to jedna realnost a ne fikcija ili neki totalitarizam.
"Bez mene ne mozete ciniti nista"..rece Isus
ovo ljudi ne vole da cuju,pogotovo oni uceni i uspesni; a kad se bude podvukla krajnja crta shvaticemo svi da je to tako.

Naravno da se ne moze sedeti skrstenih ruku i cekati da Bog ucini sve za nas, jer mi sami svoj zivot zivimo. Ali tacno je da nas Bog moze izvesti na pravi put i moze nam pomoci na tom putu. Trebamo samo da spoznamo taj put prvo ako zelimo Njegovu pomoc. Bog nam nece pomoci na pogresnom putu, tamo smo prepusteni sami sebi, a sami sebe iz zla izbaviti ne mozemo. No, nikad nije kasno pokajati se, moliti se i vratiti na pravi put. Samo trebamo za pocetak citati i uciti o Njemu. Shvatiti ko je Bog i kako on nama pomaze. Trebamo znati da Bog voli pravedne i postene, takodje i vredne i hrabre ljude, i trebamo iz dana u dan nastojati da budemo takvi. Iz Biblije znamo, uvek su bozji izabranici imali takve vrline. To ne znaci da cemo mi postati izabranici, ali miljenici zasigurno hocemo i bicemo blagosloveni. A blagosloven znaci biti covek koga na svom zivotnom putu prati sreca u svemu. Resenja za probleme ce nam dolaziti. Ali ne shvatite pogresno, nece se problem sam od sebe resiti, vec ce vam se ukazivati resenje koje trebate da upotrebite, i Bog ce vam tada pomoci. Znaci kazite sebi "samo trebam tako i tako da se ponasam to i to uradim i Bog ce mi pomoci da sve dodje na svoje mesto".
Vazno je da ni onda, kada nam sve lepo ide, ne zaboravimo Boga, upravo i zato jer kada covek zaboravi Boga pocne ponovo gresiti. Nije tesko posle lepog dana zahvaliti se Bogu, niti ujutru pomoliti za ono sto ocekujemo od toga dana. Ali i u molitvi trebamo napraviti prioritete, znaci moliti se za vazne stvari, kao sto su zdravlje, ljubav, posao, prijateljstvo, a ne na primer da dobijemo novac u kladionici ili loto-u.

Trebamo spoznati svoje grehove, priznati ih pred Bogom i ne ponavljati ih. I kada budete u iskusenju da ponovite isti greh, seticete se Boga i svega onog lepog sto vam je pruzio i necete se ogresiti. Tada znajte da vam je Bog jos jednom pomogao, u ovom slucaju samom verom u Njega, da se ne ogresite pred Njim.

Ne vidim zasto neki ljudi ne zele verovati u Boga, kada jednostavno u njemu lezi sva dobrota i pravednost ovoga sveta, i sve sto mozemo dobiti za uzvrat je dobro. Mnogi se mozda plase Bozje kazne za eventualno pocinjene grehove, pa misle ukoliko mu okrenu ledja mogu izbeci tu kaznu. Ali najveca je kazna zapravo ako Bog nama okrene ledja.

@sasa, To nešto iznad nas svakako da postoji, ali to sigurno nije superiorno svesno biće u formi boga, a posobno ne još i određenog pola tj. muškarac, jer ako bog ima pol, tj. ako je muškarac, onda mu je po logici stvari potrebna i žena radi razmnožavanja. Većina religija pominje samo boga muškarca, koji je zbog eonske apstinencije očigledno užasno isfrustriran.

Monoteizam, Karma, Kaos, Sudbina,..all in all it's just Zakon Velikih Brojeva. Prije par dana rekoh prijatelju kojem je turistička agencija upropastila godišnji: Ako ti je lakše znaj da smo sad tvoji prijatelji i rodbina veoma vjerovatno spašeni istog iskustva"

cesto mi se vrti po glavi ono klasicno pitanje:kako je nastao zivot? Na svaki dobijen odgovor sledi novo pitanje, a odakle "to".Na kraju trebamo prihvatiti da je nastao iz nicega, sto po logici coveka nije moguce.Sledi pitanje da li mi uopste razmisljamo logicki.Usled te nemogucnosti da objasnimo sebe, mora se prihvatiti da postoji nesto "iznad" nas!

Veljo, ako Bog postoji, onda mali Muhamed zbog svoje gladi odlazi u raj (i lisen preteskih iskusenja svoga veka), a Ann ostaje ovde da na osnovu stecenog poverenja u Boga na svom nivou moze da nastavi da pobedjuje svoja iskusenja srezmerno svom odrastanju.

Velika vecina komentara pokazuje preovladavajuci duh materijalisticke mitologije, kako je to Basara jednom nazvao,kao i prateci duh skepse. Jeste da ameri znaju biti smesni po pitanju duhovnih stvari ali skeptici su ipak manje po mome ukusu..nauku na drugu stranu..ipak je sve to u domenu teorije oganicene ljudskim granicama.

Bog deluje u zivotu svakog ljudskog bica.Pitanje je samo koliko svako od nas moze i hoce to da vidi.
Sto se mene tice, spadam medju one tzv obrazovane, i ne vidim da to ima neke veze sa mojim poverenjem u Boga.
Imam takva iskustva kad je Bozje providjenje u pitanju, da ih ne bih menjala za sva blaga sveta.Imati Boga na svojoj strani u svakoj prilici ali i neprilici je veeeeeeeeliko preimucstvo.
Primetila sam da nemam potrebu da sama preduzimam bilo kakve korake u smislu zastite od onih koji hoce da mi nanesu bilo kakvu stetu.Bog ih na vrlo efikasan nacin uvek skloni.
Vazno je,veoma vazno, biti odan Bogu i ziveti po saznanju koje imate kada je Njegova volja u pitanju.
Svaki put me nasmeje kad vidim ,da neki sportisti npr.(cak i meni veoma dragi)pocnu da se krste pre pocetka nekog takmicenja i traze "protekciju"odozgo.
Volela bih da znam,to priznajem,sta ih navodi da pomisle da je Bogu stalo vise do njihovih poena nego do poena nj protivnika?
Znaci,treba razmisljati, sta je to sto me preporucuje Bogu,zbog cega imam prednost u odnosu na moje protivnike bilo koje vrste.
Onaj ko zna odgovor na ovo pitanje moze s pravom da u svakom trenutku racuna na Bozju intervenciju.

Svaka cast devojci koja se podpisala kao "bozji miljenik moze biti svako ko zeli" na izuzetnom komentaru!

Da ne razglabam, ovako ce sigurno ljudi procitati komentar. Evo samo jedno pitanje za vernike : Zasto bog ne zaceli makar jednu amputaciju? Ako cini toliko cuda i sta ja znam, milioni molitva su vezani za amputacije, zasto ne uslisi jednu?

Većina ljudi koja deklarativno veruje u Boga, ne samo da nema ničeg natprirodnog u svom karakteru, kvalitetu učenja ili marljivom, vrednom i uspešnom radu, nego ni ono što bi kao ljudi sami mogli da urade dobro, ne rade kako treba; pa kako onda mogu sebe da zavaravaju da su sa Bogom?! Oni misle da je njihova sudbina u Božjim rukama, ne shvatajući da je njihova sopstvena sudbina upravo u u njihovim rukama. U njihovim rukama je da odrastu i da izaberu dobro, a ne zlo u svojim životnim iskušenjima. Ovako podmeću Bogu da je sa njima, iako oni sami žive nepokajani za svoje grehe i neizmireni sa Svevišnjim. A kada im životna očekivanja budu krenula nizbrdo, onda će da hule na Boga što ih nije čuo, i da se okreću u otvoreno bezboštvo. Onaj ko tvrdi da "Bog upravlja svakim ljudskim životom", i na takav način sebe oslobadja od svoje životne odgovornosti, ne poznaje Jevandjelje, jer Isus kaže da je bog ovoga sveta - djavo. Čovek treba da se izbori protiv sebe, da bi u svom srcu dao mesta Bogu, uz Božju pomoc odbacio greh, i tek onda očekivao Njegov blagoslov u životu. Ali oni koji sebe nazivaju religioznima se uglavnom ne bore protiv greha, već protiv neprijatnih posledica greha (nečiste savesti, napetosti, nervoze, sukoba sa drugim ljudima, itd), pa im religija sa svojim tehnikama izazivanja pobožnih osećanja, samo pomaže da greše slobodnije od tih neprijatnih posledica greha nego da su ateisti; pomaže im da iz svojih hramova izlaze promenjenih osećanja, ali ne i promenjenih motiva i reformisanog karaktera.

Lepo je imati prijatelja, pa makar i imaginarnog, kao i zadržati luksuz da uprkos činjenici što živimo u 21. veku, i dalje uzimamo kontradiktornu književnost bronzanog doba kao osnovu po kojoj ćemo živeti. Vreme je za molitvu. Idem se klanjati Letećoj Špageti Nemani.

I takav narod ide okolo i bombarduje druge države... užas.

@sasa, To nešto iznad nas svakako da postoji, ali to sigurno nije superiorno svesno biće u formi boga, a posobno ne još i određenog pola tj. muškarac, jer ako bog ima pol, tj. ako je muškarac, onda mu je po logici stvari potrebna i žena radi razmnožavanja. Većina religija pominje samo boga muškarca, koji je zbog eonske apstinencije očigledno užasno isfrustriran.

cesto mi se vrti po glavi ono klasicno pitanje:kako je nastao zivot? Na svaki dobijen odgovor sledi novo pitanje, a odakle "to".Na kraju trebamo prihvatiti da je nastao iz nicega, sto po logici coveka nije moguce.Sledi pitanje da li mi uopste razmisljamo logicki.Usled te nemogucnosti da objasnimo sebe, mora se prihvatiti da postoji nesto "iznad" nas!

Draga Makisha,ja uopste nisam devojka,imam 45,petoclanu porodicu o kojoj se brinem i za koju itekako delujem,zaposlena sam ,i dan mi traje poprilicno dugo...nije rec o sklapanju ruku i cekanju vec o poverenju u Boga,a to je moguce tek u odredjenoj fazi duhovnog rasta,...trebamo ga najpre upoznati,shvatiti i posmatrati Njegovo delovanje.....zatim cemo ga zasigurno i zavoleti,a to ne dolazi preko noci...vec dvadeset godina ucim o njemu i od njega,i sada obazrevsi se unazad vidim to o cemu sam pisala u prethodnom komentaru;a komentarisala sam samo zbog namere da podelim to saznanje i iskustvo sa onima koji ga jos nisu stekli i da istaknem kako je to jedna realnost a ne fikcija ili neki totalitarizam.
"Bez mene ne mozete ciniti nista"..rece Isus
ovo ljudi ne vole da cuju,pogotovo oni uceni i uspesni; a kad se bude podvukla krajnja crta shvaticemo svi da je to tako.

Ne znam zašto je toliko pogrdno reći da neko veruje u Boga... Ja jesam religiozan u granicama normale, obrazovan sam, ali mnogo puta ne želim da "raspravljam" o tome jer ljudi gledaju na to kao na nedostatak inteligencije. Mnogi kažu, "Kako možeš da veruješ da je Isus hodao po vodi! (i sl.)". Poenta je da čovek veruje u NEŠTO bilo to u religiju, u njega samog, u bolje sutra... Ne izjednačavam crkvu sa religijom, to mnogi mešaju. Ali koliko vidim, mi smo narod koji mnogo priča i kritikuje, kontrira jednom rečju. Danas se veruje u novac, u politiku. Treba pustiti ljude da veruju, a ne kritikovati ih zbog toga. Pričamo o ljudskim pravima a to prvo uskraćujemo ili bar negodujemo kada je neko religiozan. Ja sam inženjer (software developer) i celog života posmatram život kroz matematičku lupu. Mnogi su velikani bili religiozni što im nije "smetalo" da otkriju veličanstvene zakone prirode.

"If I have been able to see farther than others, it was because I stood on the shoulders of giants" - Sir Isaac Newton

Dok bude religija,bice i ratova.Dok bude ratova,postojace civilizacijska dekontaminacija,a oni koji imaju najjacu vojnu industriju vladace svetom.Isti ti koji vladaju svetom odlicno znaju sta rade,i nikad vam nece pruziti ni jedan od milion argumenata da Bog u stvari ne postoji.Sto vise ratova,to vise stradanja i to veca potreba obicnog napacenog coveka za spasenjem od strane Svemoguceg.Zacarani krug koji nema kraja.Lakse je ziveti,ako ste verujuci.Uvek imate opravdanje za sopstvene neuspehe.Uvek je neko drugi kriv za vasu zlu sudbu.Religija je nastala i ostala jedan vid psihoterapije,uz pomoc koje covek treba lakse da prebrodi neke teske trenutke u zivotu.Svako ima takvih trenutaka.Svako ima probleme.Mogu samo na kraju da zakljucim da sto vise i duze verujete,u vecim ste problemima koji odavno postoje.Mozda je uzrok tih problema upravo taj sto se malo pitate u svom zivotu i sto ste se prepustili sudbini.Mislite o tome.

@Sasa

O stvaranju univerzum "ni iz čega" - Zakoni kauzalnosti koji se odnose na naš "srednji svet", svet materije koji funkcioniše po zakonima fizike koji važe za univerzum u kom živimo, se ne odnosi na zakone funkcionisanja NA KVANTNOM NIVOU, jer tu zakona kauzalnosti NEMA, što se savršeno uklapa u teoriju o Velikom Prasku. Ono što mene čudi kao pojedinku jeste potreba čoveka da svoje neznanje personifikuje - npr. kroz boga, i to čini mi se najviše - iz straha. Čim nešto ne znamo ili smo lenji da pokušamo shvatiti ili naučiti KAKO - TO JE BOG!!! A ono što stvara strah je NEZNANJE. Zato - Knjige, knjige braćo, a ne zvona i praporci!!! Svako ko makar i malo prati šta se dešava na horizontima novih naučnih otkrića shvata da su sama PRIRODA, UNIVERZUM i ŽIVOT mnogo MNOGO MNOOOOGOOOO čudnovatije i veličanstvenije pojave nego ljubomorni, sebični i nesigurni bog opisan u Bibliji.

Mora biti da vlasti su (Kongres itd) odusevljene ovim rezultatom! Bog vodi stado, a oni maznjavaju lovu :-)

Verovanje u Boga nema veze s obrazovanjem. Tvrditi da se Bog sam sve da ti sredi, da si bozji miljenik, i da si svedok njegovih intervencija...to ima veze s inteligencicjom i zdravim razumom. Koja je to egocentricna, lucidna osoba mogla da poveruje da je toliko posebna da je Bog stalno na njenoj strani!!???????

Bog ne postoji. Kad to shvatite, zivecete mnogo lakse, lepse i bezbriznije. I davacete mnogo vise sebi i ljudima oko sebe.

Verujem u Boga i u Njegovo postojanje. Ali nisam toliko totalista, da kao devojka iz drugog komentara sve prepustim Njemu da brine, ono, kao sedecu ovde i sve cu dobiti jer ce mi Bog dati... Ne ide to tako.. Moras se i sam malo boriti kroz zivot pruziti sebi zadovoljstvo zbog svog pocinjenog dela, a onda zahvaliti Bogu za svaki prozivljeni dan na ovoj planeti. Bog cuva one koji cuvaju sebe. Zato nam je i dao svest.

Veljo, ako Bog postoji, onda mali Muhamed zbog svoje gladi odlazi u raj (i lisen preteskih iskusenja svoga veka), a Ann ostaje ovde da na osnovu stecenog poverenja u Boga na svom nivou moze da nastavi da pobedjuje svoja iskusenja srezmerno svom odrastanju.

Bog će pomoći Ann Marry da dobije A+ na kontrolnom ali će dopustiti da mali Muhamed iz Somalije umre od gladi. Čudni su putevi ljudske mašte.

Naravno da se ne moze sedeti skrstenih ruku i cekati da Bog ucini sve za nas, jer mi sami svoj zivot zivimo. Ali tacno je da nas Bog moze izvesti na pravi put i moze nam pomoci na tom putu. Trebamo samo da spoznamo taj put prvo ako zelimo Njegovu pomoc. Bog nam nece pomoci na pogresnom putu, tamo smo prepusteni sami sebi, a sami sebe iz zla izbaviti ne mozemo. No, nikad nije kasno pokajati se, moliti se i vratiti na pravi put. Samo trebamo za pocetak citati i uciti o Njemu. Shvatiti ko je Bog i kako on nama pomaze. Trebamo znati da Bog voli pravedne i postene, takodje i vredne i hrabre ljude, i trebamo iz dana u dan nastojati da budemo takvi. Iz Biblije znamo, uvek su bozji izabranici imali takve vrline. To ne znaci da cemo mi postati izabranici, ali miljenici zasigurno hocemo i bicemo blagosloveni. A blagosloven znaci biti covek koga na svom zivotnom putu prati sreca u svemu. Resenja za probleme ce nam dolaziti. Ali ne shvatite pogresno, nece se problem sam od sebe resiti, vec ce vam se ukazivati resenje koje trebate da upotrebite, i Bog ce vam tada pomoci. Znaci kazite sebi "samo trebam tako i tako da se ponasam to i to uradim i Bog ce mi pomoci da sve dodje na svoje mesto".
Vazno je da ni onda, kada nam sve lepo ide, ne zaboravimo Boga, upravo i zato jer kada covek zaboravi Boga pocne ponovo gresiti. Nije tesko posle lepog dana zahvaliti se Bogu, niti ujutru pomoliti za ono sto ocekujemo od toga dana. Ali i u molitvi trebamo napraviti prioritete, znaci moliti se za vazne stvari, kao sto su zdravlje, ljubav, posao, prijateljstvo, a ne na primer da dobijemo novac u kladionici ili loto-u.

Trebamo spoznati svoje grehove, priznati ih pred Bogom i ne ponavljati ih. I kada budete u iskusenju da ponovite isti greh, seticete se Boga i svega onog lepog sto vam je pruzio i necete se ogresiti. Tada znajte da vam je Bog jos jednom pomogao, u ovom slucaju samom verom u Njega, da se ne ogresite pred Njim.

Ne vidim zasto neki ljudi ne zele verovati u Boga, kada jednostavno u njemu lezi sva dobrota i pravednost ovoga sveta, i sve sto mozemo dobiti za uzvrat je dobro. Mnogi se mozda plase Bozje kazne za eventualno pocinjene grehove, pa misle ukoliko mu okrenu ledja mogu izbeci tu kaznu. Ali najveca je kazna zapravo ako Bog nama okrene ledja.

Većina religioznih ljudi se kroz svoje verovanje oslobadja od odgovornosti, tako što traži od Boga ono što je njihova lična odgovornost - da Bog umesto njih samih ostavi njihove grehe, i zato oni kroz religiozno iskustvo stalno čeznu da njima zavlada neka neodoljiva mistična sila koja će ih (strahom, krivicom, ponositošću ili sentimentalnim osećanjima) primorati da budu moralno ispravni. Istovremeno oni sami na sebi zadržavaju onu odgovornost koju bi upravo trebali da predaju Bogu, a to je ostvarenje spasenja od greha, što znači da oni pokušavaju sami bez Boga da pobede svoje grehe, što se u najboljem slučaju "završava" na nivou dobro kontrolisanog licemerstva. (Bez Božje intervencije čovek može da bude dobar licemer, ali pobude svoga srca ne može sam da očisti od greha.) Dakle, u našoj prirodi je sve naopačke, jer ono što do nas stoji (da budemo zreli ljudi koji na sebi nose odgovornost svoga izbora) predajemo Bogu, a ono što sami ne možemo (čudo oslobođenja od sebičnosti, sujete, telesnosti, krivice), to pokušavano sami. Prvo radimo iz straha od odgovornosti, a drugo iz svoje gordosti. No, religija Svetog pisma je sasvim suprotna tom uvreženom pa i prirodnom shvatanju religioznosti. Po Svetom pismu čovekova odgovornost izbora je na njemu samom i ne može Bog da misli i izabira izmedju dobra i zla, umesto njega samog. Tu odgovornost Bog jasno stavlja u ruke samom čoveku: "On je sam u početku stvorio čovjeka i prepustio ga slobodnoj volji njegovoj. Ako hoćeš, možeš držati zapovijedi, u tvojoj je moći da budeš vjeran. On je preda te stavio vatru i vodu: za čim hoćeš pruži ruku svoju. Pred čovjekom je i život i smrt: što on više voli to će mu se dati." (Sirah 15,14-17) "Nećeš li biti mio, kad dobro činiš? A kad ne činiš dobro, greh je na vratima. A volja je njegova pod tvojom vlašću, i ti si mu stariji." (1.Mojs.4,7) Da bi čovek živeo ispravnim životom on mora da učini veliki napor volje: "Bori se u borbi vere, muči se za večni život na koji si i pozvan." (1.Timotiju 6,12) Međutim, napor volje je ispravan samo ako se njime izražava čovekov izbor Spasitelja od greha: "Pokorite se, dakle, Bogu a protivite se djavolu." (Jakov 4,7), ali ne i samo ostvarenje spasenja od greha, jer čovek nema moći da sam sebe oslobodi od greha: "Može li Etiopljanin promeniti kožu svoju ili ris šare svoje? Možete li vi činiti dobro naučivši se činiti zlo?" (Jeremija 13,23) Apostol Pavle kaže: "Ja znam da dobro ne živi u meni, to jest u telu mojemu. Jer hteti imam u sebi, ali učiniti ne nalazim. Jer dobro što hoću ne činim, nego zlo što neću ono činim. ... Ja nesrećni čovek! Ko će me izbaviti od tela smrti ove?" (Rimljanima 7, 18-19.24) Zato što sam nema moći da sebe spase od greha, čovek ne treba da veruje u sebe, već u Boga. Kada Isusa Hrista njegovi učenici pitaju: "Ko se daklem može spasti? A Isus pogledavši na njih reče: Ljudima je nemoguće, ali nije Bogu: jer je sve moguće Bogu." (Marko 10,21-27) Kako je realizacija ispravnog života Božje delo, onda kada čovek već izabere Boga, tada ispravan život ne predstavlja teret, već prirodno stanje. Zato apostol Jovan kaže: "Zapovesti Njegove nisu teške" (1.Jovanova 5,3), a sam Hristos kaže "... jer je jaram moj blag, i breme je moje lako." (Matej 11,30). dakle, izbor Boga jeste težak, jer se protivi našoj grešnoj prirodi, ali je ispravan život koji je posledica tog izbora lak, jer je Božje delo u nama: "Jer je Bog što čini u vama da hoćete i učinite kao što mu je ugodno." (Filibljanima 2,13) "Ja ću vas očistiti od svih nečistota vaših i od svih gadnih bogova vaših. I daću vam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas, i izvadiću kameno srce iz tela vašega, i daću vam srce mesno. I duh svoj metnuću u vas, i učiniću da hodite po mojim uredbama i zakone moje da držite i izvršujete." (Jezekilj 36,25-27)

Velika vecina komentara pokazuje preovladavajuci duh materijalisticke mitologije, kako je to Basara jednom nazvao,kao i prateci duh skepse. Jeste da ameri znaju biti smesni po pitanju duhovnih stvari ali skeptici su ipak manje po mome ukusu..nauku na drugu stranu..ipak je sve to u domenu teorije oganicene ljudskim granicama.

Ja verujem da BOG postoji, i verujem da se samo sali!

Monoteizam, Karma, Kaos, Sudbina,..all in all it's just Zakon Velikih Brojeva. Prije par dana rekoh prijatelju kojem je turistička agencija upropastila godišnji: Ako ti je lakše znaj da smo sad tvoji prijatelji i rodbina veoma vjerovatno spašeni istog iskustva"