Veseli ljudi imaju bolje zdravlje

I jos da dodam i ovo:
U stresnom stanju aktivira se sprega hipotalamus-hipofiza-kora nadbubrega koja obezbedjuje povecanu koncentraciju glukokortikoidnih hormona (prvenstveno kortizola) koji dalje omogucavaju, preko svojih fizioloskih katabolickih efekata, povecanu koncentraciju glukoze u krvi. Posto je stres stanje koje se definise kao "bori se ili bezi" to znaci da je misicima potrebna energija- aktivira se i srz nadbubrega- kateholamini-adrenalin. Adrenalin ima stimulatorno dejstvo na kardiovaskularni sistem- ubrzava rad srca, izaziva vazokonstrikciju- to doprinosi ubrzanom transportu glukoze do misica i organa kojima je potrebna, a takodje utice i na respiratorni sistem- unosi se vise kiseonika, ubrzano se dise.
U stresnom stanju inaktiviraju se neki drugi fizioloski procesi kao sto je varenje nrane (glad i zedj se ne osecaju), suprimira se imuni sistem. Takvo stanje je ocigledno neophodno za odredjenu situaciju. Ali sta ako to stanje potraje? Povecana kolicina glukoze moze da dovede do secerne bolesti. Povecana kolicina adrenalina moze da dovede do infarkta. Suprimiranje imunog sistema moze da dovede do invazije bolestija.
Kao i jos brojni drugi efekti.

Dakle, najprijateljskiji savet iz dubine duse i iz licnog iskustva: ako vam je neko umro, nemojte i vi za njim; ako vam je neko bolestan, stresom ga necete izleciti; ako ste u besparici, ocajanju i sve vam izgleda crno- depresijom moze da postane samo jos crnje.
Nisam ja neka jaka licnost. Ali shvatila sam nesto vrlo bitno- niko ti nece pomoci ako tebi samom nije stalo do tebe. Tvoj zivot je samo tvoj i samo ti mozes od svog zivota da stvoris radost. Sve ostalo je periferna nadogradnja.
:)
Ja nisam nadrndana osoba.4H

Imam 22 god, i ustanovio sam da se mnooogo opterecujem oko ispita i svega ostalog tako da sam pod stalnim pritiskom, cak i kad spavam. A sve to sasvim nepotrebno. I vec osecam neke negativne efekte pre svega oko digestivnog trakta, a par godina mi je bilirubin blago povisen...
Međutim počeo sam da kapiram o cemu se radi - odsustvo sportskih aktivnosti i discipline. Stres i nezadovoljstvo proističu iz neostvarenih ciljeva, a ciljevi se ne ostvaruju zbog lenjosti i nediscipline ili neodgovarajuće (preteane) ambicioznosti.
Jel bese najteza čovekova bitka ona kad pobedi samog sebe? :) Posvetite se sebi, manje razmišljajte, radite stvari koje vam prijaju, i najvažnije družite se sa ljudima koji vam prijaju. I samo ODLUČNO, u svemu! POZDRAV :)

Ne citam tekst samo pisem, puna mi je glava tih saveta sa svih strana. Sve bre znam napamet (salim se).

Nije za salu, veoma je ozbiljno.

Dugotrajna stanja ljutnje i gneva, depresije i straha ili neprestana briga, posle duzeg ili kraceg vremena dovode do promena u nasem organizmu (necu strucno da se izrazavam), posto nisam strucnjak.

To sve doprinosi nastanku brojnih savremenih bolesti (to vec znaju i pticice na grani).

Ne bih da od toga napravim dobru foru, da se ismevan na racun bolesnih i budem proglasena za vrh.

Veoma sam ozbiljna (bolesti krvnih sudova, poremecaj imuniteta, astma, upala zglobova, glavobolja, cir na zelucu, dvanaestopalacnom crevu, a da ne govorim o maligdnim bolestima).

Od toga, nikako, ne pravim dobru foru, to su zaista ozbiljne stvari.

Pozitivni prenose pozitivno, pozitivni pomazu negativnima.

Problem je u tome sto smo:
1. duboko egoisticni i egocentricni - to je osnova svega onoga tipa JA sam u pravu, od pojedinacnog do masovnog nivoa, a rezultat su sukobi.
2. Agresija potice iz straha, a on se hrani nasim, sopstvenim strahovima. Kada nema vise hrane u nama, trazi je kod drugog kod koga provocira strah i tako sve u krug. Prestanimo da hranimo strah u nama i u drugima.
3. Stalno brinemo ili u proslosti ili u buducnosti i skoro nikada nismo tu, SADA, gde jedino i mozemo da budemo.
4. Stalno nam nesto novo treba: nova veza, nov stan, nov auto, nova zemlja...sve opet projektovano u buducnost i sve kao rezultat toga sto se ne osecamo CELI. I kada dobijemo to sto smo zilno zeleli, brzo se naviknemo i opet nanovo...Taj stalan nemir utisavamo stalnom jurnjavom, brigom, neko raznim opijatima...A JESMO celi,U SEBI smo celi, samo to treba da pojasnimo sebi - SADA. Kada shvatimo da imamo sebe, celog, sada i tu, mozemo u sebi da nadjemo MIR, da pocnemo da budemo ZAHVALNI i da RADIMO to sto radimo i - polako, doci ce nasi planovi na svoje.
UZIVAJ u sebi samom i svom miru. Kad zuris, zuri sa zadovoljstvom, ne u grcu. Ne kritikuj i ne napadaj sebe i druge i uzivaj u tome sto vec si od rodjenja - SADA.

A šta je sa onim 'Ni Bog neće baksuze!'? Secam se kad sam bio klinac, večito su nas ganjale neke zle babe i dede - nema igranja ispod njihovog prozora.. Dobro, i mi smo njih ganjali al svi su u zdravlju doživeli bar po 90 godina i nikad nismo mogli na miru da odigramo žmurke, između dve vatre, založimo vatru itd.. Počeli su da skapavaju tek kad smo malo porasli i prestali da im se igramo ispod prozora.. hmmm

Obi, extra ti je savet.
Da, konacno imamo samo jedan zivot i samo smo mi odgovorni za sve sto se u njemu desava. Naucite da kazete "Ne"!
Sta?! Pa, ja bih bila potpuno izgubljena u tudjim zeljama i nacinima zivota ako ne umem da vladam situacijom. Juce, npr. nisam htela jednoj distanciranoj komsinici da odradim nesto,iz principa. Postujem tudje principe, postujte i vi moje, pa zar nije tako? Nacin na koji sam je odbila, bio je jako fin, nije joj hitno i molim lepo. Prihvatila je to bez ljutnje, kulturno se izvinila, a ja sam provela ceo bogovetni dan na gradskoj plazi i bila beskrajno radosna sto sam se opustila u drustvu veselih ljudi. Dobra organizovanost igra veoma vaznu ulogu u svemu tome.
Sreca je relativna stvar. Ona je majka radosti, a radost je cerka bola.

Jeste i bore od smeha im se gomilaju oko očiju pa posle budu dobre mušterije za plastičare. Pokažite mi, molim vas, kako postići takvo stanje duha kada živite kod roditelja, imate malu platu, neko od vama bliskih je bolestan, pljačkaju vas sa svih strana, ceo dan gledate nepravdu, ustajete pre zore da biste GSP-om stigli na posao... Lepi su vam saveti i patofiziološka obrazloženja posledica stresa. Onaj ko je sa gomilom problema veseo očigledno nije zdrav! Imaće dobre krvne sudove, nizak šećer, dobar pritisak i sobu na psihijatriji. Nisam ja neki ogorčeni lik, samo zarađujem za život i živim u Srbiji koja pretenduje da postane potrošačko društvo gde je tonus obavezan za preživljavanje i napredovanje.

I jos da dodam i ovo:
U stresnom stanju aktivira se sprega hipotalamus-hipofiza-kora nadbubrega koja obezbedjuje povecanu koncentraciju glukokortikoidnih hormona (prvenstveno kortizola) koji dalje omogucavaju, preko svojih fizioloskih katabolickih efekata, povecanu koncentraciju glukoze u krvi. Posto je stres stanje koje se definise kao "bori se ili bezi" to znaci da je misicima potrebna energija- aktivira se i srz nadbubrega- kateholamini-adrenalin. Adrenalin ima stimulatorno dejstvo na kardiovaskularni sistem- ubrzava rad srca, izaziva vazokonstrikciju- to doprinosi ubrzanom transportu glukoze do misica i organa kojima je potrebna, a takodje utice i na respiratorni sistem- unosi se vise kiseonika, ubrzano se dise.
U stresnom stanju inaktiviraju se neki drugi fizioloski procesi kao sto je varenje nrane (glad i zedj se ne osecaju), suprimira se imuni sistem. Takvo stanje je ocigledno neophodno za odredjenu situaciju. Ali sta ako to stanje potraje? Povecana kolicina glukoze moze da dovede do secerne bolesti. Povecana kolicina adrenalina moze da dovede do infarkta. Suprimiranje imunog sistema moze da dovede do invazije bolestija.
Kao i jos brojni drugi efekti.

Dakle, najprijateljskiji savet iz dubine duse i iz licnog iskustva: ako vam je neko umro, nemojte i vi za njim; ako vam je neko bolestan, stresom ga necete izleciti; ako ste u besparici, ocajanju i sve vam izgleda crno- depresijom moze da postane samo jos crnje.
Nisam ja neka jaka licnost. Ali shvatila sam nesto vrlo bitno- niko ti nece pomoci ako tebi samom nije stalo do tebe. Tvoj zivot je samo tvoj i samo ti mozes od svog zivota da stvoris radost. Sve ostalo je periferna nadogradnja.
:)
Ja nisam nadrndana osoba.4H

A šta je sa onim 'Ni Bog neće baksuze!'? Secam se kad sam bio klinac, večito su nas ganjale neke zle babe i dede - nema igranja ispod njihovog prozora.. Dobro, i mi smo njih ganjali al svi su u zdravlju doživeli bar po 90 godina i nikad nismo mogli na miru da odigramo žmurke, između dve vatre, založimo vatru itd.. Počeli su da skapavaju tek kad smo malo porasli i prestali da im se igramo ispod prozora.. hmmm

Ne citam tekst samo pisem, puna mi je glava tih saveta sa svih strana. Sve bre znam napamet (salim se).

Nije za salu, veoma je ozbiljno.

Dugotrajna stanja ljutnje i gneva, depresije i straha ili neprestana briga, posle duzeg ili kraceg vremena dovode do promena u nasem organizmu (necu strucno da se izrazavam), posto nisam strucnjak.

To sve doprinosi nastanku brojnih savremenih bolesti (to vec znaju i pticice na grani).

Ne bih da od toga napravim dobru foru, da se ismevan na racun bolesnih i budem proglasena za vrh.

Veoma sam ozbiljna (bolesti krvnih sudova, poremecaj imuniteta, astma, upala zglobova, glavobolja, cir na zelucu, dvanaestopalacnom crevu, a da ne govorim o maligdnim bolestima).

Od toga, nikako, ne pravim dobru foru, to su zaista ozbiljne stvari.

Pozitivni prenose pozitivno, pozitivni pomazu negativnima.

Imam 22 god, i ustanovio sam da se mnooogo opterecujem oko ispita i svega ostalog tako da sam pod stalnim pritiskom, cak i kad spavam. A sve to sasvim nepotrebno. I vec osecam neke negativne efekte pre svega oko digestivnog trakta, a par godina mi je bilirubin blago povisen...
Međutim počeo sam da kapiram o cemu se radi - odsustvo sportskih aktivnosti i discipline. Stres i nezadovoljstvo proističu iz neostvarenih ciljeva, a ciljevi se ne ostvaruju zbog lenjosti i nediscipline ili neodgovarajuće (preteane) ambicioznosti.
Jel bese najteza čovekova bitka ona kad pobedi samog sebe? :) Posvetite se sebi, manje razmišljajte, radite stvari koje vam prijaju, i najvažnije družite se sa ljudima koji vam prijaju. I samo ODLUČNO, u svemu! POZDRAV :)

Obi, extra ti je savet.
Da, konacno imamo samo jedan zivot i samo smo mi odgovorni za sve sto se u njemu desava. Naucite da kazete "Ne"!
Sta?! Pa, ja bih bila potpuno izgubljena u tudjim zeljama i nacinima zivota ako ne umem da vladam situacijom. Juce, npr. nisam htela jednoj distanciranoj komsinici da odradim nesto,iz principa. Postujem tudje principe, postujte i vi moje, pa zar nije tako? Nacin na koji sam je odbila, bio je jako fin, nije joj hitno i molim lepo. Prihvatila je to bez ljutnje, kulturno se izvinila, a ja sam provela ceo bogovetni dan na gradskoj plazi i bila beskrajno radosna sto sam se opustila u drustvu veselih ljudi. Dobra organizovanost igra veoma vaznu ulogu u svemu tome.
Sreca je relativna stvar. Ona je majka radosti, a radost je cerka bola.

Jeste i bore od smeha im se gomilaju oko očiju pa posle budu dobre mušterije za plastičare. Pokažite mi, molim vas, kako postići takvo stanje duha kada živite kod roditelja, imate malu platu, neko od vama bliskih je bolestan, pljačkaju vas sa svih strana, ceo dan gledate nepravdu, ustajete pre zore da biste GSP-om stigli na posao... Lepi su vam saveti i patofiziološka obrazloženja posledica stresa. Onaj ko je sa gomilom problema veseo očigledno nije zdrav! Imaće dobre krvne sudove, nizak šećer, dobar pritisak i sobu na psihijatriji. Nisam ja neki ogorčeni lik, samo zarađujem za život i živim u Srbiji koja pretenduje da postane potrošačko društvo gde je tonus obavezan za preživljavanje i napredovanje.

Problem je u tome sto smo:
1. duboko egoisticni i egocentricni - to je osnova svega onoga tipa JA sam u pravu, od pojedinacnog do masovnog nivoa, a rezultat su sukobi.
2. Agresija potice iz straha, a on se hrani nasim, sopstvenim strahovima. Kada nema vise hrane u nama, trazi je kod drugog kod koga provocira strah i tako sve u krug. Prestanimo da hranimo strah u nama i u drugima.
3. Stalno brinemo ili u proslosti ili u buducnosti i skoro nikada nismo tu, SADA, gde jedino i mozemo da budemo.
4. Stalno nam nesto novo treba: nova veza, nov stan, nov auto, nova zemlja...sve opet projektovano u buducnost i sve kao rezultat toga sto se ne osecamo CELI. I kada dobijemo to sto smo zilno zeleli, brzo se naviknemo i opet nanovo...Taj stalan nemir utisavamo stalnom jurnjavom, brigom, neko raznim opijatima...A JESMO celi,U SEBI smo celi, samo to treba da pojasnimo sebi - SADA. Kada shvatimo da imamo sebe, celog, sada i tu, mozemo u sebi da nadjemo MIR, da pocnemo da budemo ZAHVALNI i da RADIMO to sto radimo i - polako, doci ce nasi planovi na svoje.
UZIVAJ u sebi samom i svom miru. Kad zuris, zuri sa zadovoljstvom, ne u grcu. Ne kritikuj i ne napadaj sebe i druge i uzivaj u tome sto vec si od rodjenja - SADA.