Mislim da tvrdnja da, ipak, koristimo ceo mozak jednostavno nije tacna. Pogledajte samo politicku scenu u Srbiji. Ozbiljni naucnik ne bi olako zanemario ovakvu cinjenicu.
Sto se tice kvantno-holografske prirode mozga nazalost nema nikakvih naucnih tzv peer-reviewed radova koji su objavljeni. Vrlo sam volela tu teoriju i predavanja Prof. Rakovica ali koliko vidim nista dalje od ideje se nije otislo. Te lokalne konferencije sa zvucnim imenom "medjunarodna" nisu nikakvo merilo vrednosti i nema potrebe da ih prate novine. Zna se koji casopisi prate naucne vesti.
"Naucno" otkrice ili "otkrice" naucnika da covek koristi samo 3-10% svog mozga je relativno skorasnjeg datuma. Potice iz druge polovine 20tog veka. Zato je prilicno je smesno reci da "polovina covecanstva misli", ova navodna polovina samo ponavlja ono sto su neki naucnici objavili i novinari preneli. "Polovina covecanstva" ne misli nego ponavlja sta naucnici misle.
Da ste rekli "polovina covecanstva veruje naucnicima koji misle...", to bi vec imalo smisla. Ovako ispada da je polovina covecanstva sujeverna ili ima neosnovane predrasude.
mozak se i te kako dA programirati. tako se moze reci da je npr. nase ponasanje "programirano" prozivljenim iskustvima. pohvale autoru za nacetu temu, moze to temeljnije, ali prekomplikovano je da bi stalo u jedan clanak. pozdrav
Hahaha, ovo je jako dobro a i istinito (bas sam se slatko nasmejao):
"Iako polovina čovečanstva misli da koristimo tek 10 odsto mozga, u stvarnosti svakodnevno ipak koristimo ceo mozak. Čak i najmanji zadaci podstiču aktivnost po celom mozgu. Ljudima se, međutim, mit više sviđa jer nudi nadu o tome šta bismo tek mogli kad bismo koristili ostalih 90 odsto mozga."
Decenijama postavljam isto pitanje: Zasto su Srbi gluplji od ostalih nacija Evrope? Znamo gde su bili Rumuni i Bugari pre dve decenije i gde su sada, a gde smo mi. Dosao sam do zakljucka da su pitanju gljiva ludara, trava bunika i meso "ludih krava". Nemam nozak Ajnstajna, ili bar obicnog Nobelovca, da sam utvrdim zasto Bugari i Rumuni ne konzumiraju pomenute proizvode, za razliku od mnogih Srba. Zato molim druge da mi odgovore.
Boza Bogdanovic, Bor
Priča je mnogo kompleksnija, a i kako ne bi kada je reč o najsloženijem poznatom organu u vidljivom Univerzumu. Tekst je štur, originalna knjiga dosta dobra, a mi Srbi naravno imamo konja za trku u ovoj oblasti.
Tačno je da mnogobrojne hemijske reakcije predstavljaju okosnicu vidljivnog funkcionisanja mozga, ali je prava priroda ovog organa kvantno-holografska. Otuda neophodnost multidisciplinarnog pristupa daljem izučavanju funkcionisanja mozga. Svakako možemo biti ponosni da mi Srbi ne zaostajemo u ovim istraživanjima u odnosu na svet, a s obzirom na katastrofalno lošu situaciju u naučno-tehničkom razvoju poslednje dve decenije.
Većini već svršenih srednjoškolaca poznat je koncept iz Ajnštajnove teorije relativiteta po kojoj dolazi do kontrakcije dužina i dilatacije vremena kako se virtuelni astronaut sa svojim brodom pribiližava brzini svetlosti. Da pojednostavim, ako bi se astronaut kretao veoma velikom brzinom na njegovom satu prošlo bi manje vremena nego na satu referentnog posmatrača (npr. na Zemlji). Teorija kolapsira kako se ova brzina zamišljenog broda izjednačava sa brzinom svetlosti...
Profesor Dejan Raković sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, sa brojnim saradnicima, razvio je potpuno originalnu i nepobijenu teoriju o kvantno-holografskom konceptu delovanja naše svesti vezujući je za Teoriju relativiteta i još neke kvantno-relativističke koncepte (otvaranje Ajnštajn-Rozenovih mostova i nastanak Crnih rupa).
Mozak i najvažniji predmet istraživanja nauke od pamtiveka, svest, i te kako imaju elektromagnetnu prirodu. Pod određenim uslovima, a jedan od njih je uspavljivanje, ova struktura ubrzava upravo kao u pomenutom gornjem primeru. Ovo nam daje objašnjenje zašto imamo utisak da iako smo dremnuli samo nekoliko sekundi ili koji minut imamo utisak da smo preživeli na stotine i stotine sati vrlo živog iskustva.
Dalje, ova teorija apsolutno omogućuje pristup objašnjenja mehanizmu delovanja telepatiji, telekinezi, prekogniciji, mehanizmu funkcionisanja akupnukture (koji je naravno u suštini kvantno-holografski i naravno u praksi veoma praktičan).
Ovoj tematici mogu realno ozbiljnije pristupiti isključivo osobe koje su krenule bilo sa strane medicine ili tehnike, a onda se dobro upoznale i sa onom drugom. Profesor Dejan Popović sa ETF-a i nekoliko Univerziteta u Kanadi, prof Dr Irena Ćosić sa RMIT-a u Melburnu, Dr Nenad Rajšić sa VMA u Beogradu, Dr Đuro Koruga sa Mašinskog fakulteta, Dr Emil Jovanov sa Univerziteta u Alabami, profesor Nikola Škokljev (doajen akupunkture na Balkanu), pored pomenutog profesora Rakovića, samo su neka od veoma poznatih srpskih imena u svetu koji se bave problemima aspekata i prirode svesti na potpuno naučnoj osnovi.
U Srbiji je proteklih godina održano nekoliko medjunarodnih konferencija na ovu temu, ali su iste propraćene u štampi na veoma mlak način. Zasigurno je mali broj novinara koji bi se upustili u ovakvu avanturu i pisanje tekstova o ovakvim temama.
Elem, Stiven Hoking je napravio sa svojim novinarima ipak bestselere, tako da se tu može puno uraditi. Ovaj tekst je mali podsticaj i želja nekom od novinara da se upuste u ovu predivnu avanturu.
Više neki drugi put...
Mirko Ostojic
Stručni konsultant pri RMIT-u u Melburnu i ETF-u u Beogradu
Pa Sta? Studenti Medicine i Psihologije znaju ovo vec posle prve godine. Nista novo nije receno, osim sto su neke osnovne funkcije mozga objasnjene onima koje to ustvari ni nezanima toliko.
100 000 000 000 -to je prosecan broj neurona u mozgu odraslog coveka (dodaj ili oduzmi koju hiljadu). Neokorteks je deo kore velikog mozga koji je zaduzen za vise intelektualne funkcije, A SVAKOG DANA IZGUBIMO OKO 85000 NEOKORTIKALNIH NEURONA, otprilike odumire po jedan neuron u sekundi. Ne brinite, to je samo statistika.
Gledam na Discovery-ju emisiju o fetusima i kazu da od 12-te nedelje mozak fetusa dobija 100 miliona novih nervnih celija svakog minuta.
Takodje, da su jednojajcani blizanci uglavnom jednako inteligentni, ali da visejajcani ne moraju da budu. Glavni razlog je kolicina dotoka krvi i kesonika u placentu. Kod jednojajcanih, posto dele istu placentu imaju i jednak dotok, ali kod visejajcanih moze se desiti da jedan fetus dobija vise jer su krvni sudovi bolji.
Ono poslednje (u tekstu), tacno. Glupe melodije zapamtim, i neprestano mi se vrte "u glavi". Ili sve sto je manje bitno zapamtim, tako da imam beskonacno bespotebnih gluposti u glavi.
Razlika izmedju komjutera i coveka, prvi nikada ne moze da pogresi, coveku se to desava. Prvi pomaze coveku, mnogo. Olaksava zivot (ono sto bi covek radio satima sa mogucim greskama, on ce uraditi za par sekundi bez greske). Obozavam te "spravice".
Za fizicke vezbe, tacno. posle njih osecam se odlicno.
Najbolje na moj mozak deluje citanje, posle te aktivnosti osecam se fenomenalno. Pocenem bolje da funkcionisem. Raspolozenje se popravi, uvek.
I podele na levu i desnu stranu (mozga), zaduzenja i funkcije tih strana. Tako umetnici koriste vise jednu, pa im omogucava ... itd. Zato imaju drugacije poglede ...
Obavljanje vise stvari istovremeno, nije lose.
Ova tema je bas inspirativna ...
Nikada nisam razmisljala o velicini mozga ... (inteligencija, najgore kada je neiskoriscena).
Anstajnov mozak bio je prosecan, ali zato 90% rad. Sve ostalo dovoljno je da bude samo 1%. Tako kazu ...
Priča je mnogo kompleksnija, a i kako ne bi kada je reč o najsloženijem poznatom organu u vidljivom Univerzumu. Tekst je štur, originalna knjiga dosta dobra, a mi Srbi naravno imamo konja za trku u ovoj oblasti.
Tačno je da mnogobrojne hemijske reakcije predstavljaju okosnicu vidljivnog funkcionisanja mozga, ali je prava priroda ovog organa kvantno-holografska. Otuda neophodnost multidisciplinarnog pristupa daljem izučavanju funkcionisanja mozga. Svakako možemo biti ponosni da mi Srbi ne zaostajemo u ovim istraživanjima u odnosu na svet, a s obzirom na katastrofalno lošu situaciju u naučno-tehničkom razvoju poslednje dve decenije.
Većini već svršenih srednjoškolaca poznat je koncept iz Ajnštajnove teorije relativiteta po kojoj dolazi do kontrakcije dužina i dilatacije vremena kako se virtuelni astronaut sa svojim brodom pribiližava brzini svetlosti. Da pojednostavim, ako bi se astronaut kretao veoma velikom brzinom na njegovom satu prošlo bi manje vremena nego na satu referentnog posmatrača (npr. na Zemlji). Teorija kolapsira kako se ova brzina zamišljenog broda izjednačava sa brzinom svetlosti...
Profesor Dejan Raković sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, sa brojnim saradnicima, razvio je potpuno originalnu i nepobijenu teoriju o kvantno-holografskom konceptu delovanja naše svesti vezujući je za Teoriju relativiteta i još neke kvantno-relativističke koncepte (otvaranje Ajnštajn-Rozenovih mostova i nastanak Crnih rupa).
Mozak i najvažniji predmet istraživanja nauke od pamtiveka, svest, i te kako imaju elektromagnetnu prirodu. Pod određenim uslovima, a jedan od njih je uspavljivanje, ova struktura ubrzava upravo kao u pomenutom gornjem primeru. Ovo nam daje objašnjenje zašto imamo utisak da iako smo dremnuli samo nekoliko sekundi ili koji minut imamo utisak da smo preživeli na stotine i stotine sati vrlo živog iskustva.
Dalje, ova teorija apsolutno omogućuje pristup objašnjenja mehanizmu delovanja telepatiji, telekinezi, prekogniciji, mehanizmu funkcionisanja akupnukture (koji je naravno u suštini kvantno-holografski i naravno u praksi veoma praktičan).
Ovoj tematici mogu realno ozbiljnije pristupiti isključivo osobe koje su krenule bilo sa strane medicine ili tehnike, a onda se dobro upoznale i sa onom drugom. Profesor Dejan Popović sa ETF-a i nekoliko Univerziteta u Kanadi, prof Dr Irena Ćosić sa RMIT-a u Melburnu, Dr Nenad Rajšić sa VMA u Beogradu, Dr Đuro Koruga sa Mašinskog fakulteta, Dr Emil Jovanov sa Univerziteta u Alabami, profesor Nikola Škokljev (doajen akupunkture na Balkanu), pored pomenutog profesora Rakovića, samo su neka od veoma poznatih srpskih imena u svetu koji se bave problemima aspekata i prirode svesti na potpuno naučnoj osnovi.
U Srbiji je proteklih godina održano nekoliko medjunarodnih konferencija na ovu temu, ali su iste propraćene u štampi na veoma mlak način. Zasigurno je mali broj novinara koji bi se upustili u ovakvu avanturu i pisanje tekstova o ovakvim temama.
Elem, Stiven Hoking je napravio sa svojim novinarima ipak bestselere, tako da se tu može puno uraditi. Ovaj tekst je mali podsticaj i želja nekom od novinara da se upuste u ovu predivnu avanturu.
Više neki drugi put...
Mirko Ostojic
Stručni konsultant pri RMIT-u u Melburnu i ETF-u u Beogradu
Mislim da tvrdnja da, ipak, koristimo ceo mozak jednostavno nije tacna. Pogledajte samo politicku scenu u Srbiji. Ozbiljni naucnik ne bi olako zanemario ovakvu cinjenicu.
Decenijama postavljam isto pitanje: Zasto su Srbi gluplji od ostalih nacija Evrope? Znamo gde su bili Rumuni i Bugari pre dve decenije i gde su sada, a gde smo mi. Dosao sam do zakljucka da su pitanju gljiva ludara, trava bunika i meso "ludih krava". Nemam nozak Ajnstajna, ili bar obicnog Nobelovca, da sam utvrdim zasto Bugari i Rumuni ne konzumiraju pomenute proizvode, za razliku od mnogih Srba. Zato molim druge da mi odgovore.
Boza Bogdanovic, Bor
Ono poslednje (u tekstu), tacno. Glupe melodije zapamtim, i neprestano mi se vrte "u glavi". Ili sve sto je manje bitno zapamtim, tako da imam beskonacno bespotebnih gluposti u glavi.
Razlika izmedju komjutera i coveka, prvi nikada ne moze da pogresi, coveku se to desava. Prvi pomaze coveku, mnogo. Olaksava zivot (ono sto bi covek radio satima sa mogucim greskama, on ce uraditi za par sekundi bez greske). Obozavam te "spravice".
Za fizicke vezbe, tacno. posle njih osecam se odlicno.
Najbolje na moj mozak deluje citanje, posle te aktivnosti osecam se fenomenalno. Pocenem bolje da funkcionisem. Raspolozenje se popravi, uvek.
I podele na levu i desnu stranu (mozga), zaduzenja i funkcije tih strana. Tako umetnici koriste vise jednu, pa im omogucava ... itd. Zato imaju drugacije poglede ...
Obavljanje vise stvari istovremeno, nije lose.
Ova tema je bas inspirativna ...
Nikada nisam razmisljala o velicini mozga ... (inteligencija, najgore kada je neiskoriscena).
Anstajnov mozak bio je prosecan, ali zato 90% rad. Sve ostalo dovoljno je da bude samo 1%. Tako kazu ...
100 000 000 000 -to je prosecan broj neurona u mozgu odraslog coveka (dodaj ili oduzmi koju hiljadu). Neokorteks je deo kore velikog mozga koji je zaduzen za vise intelektualne funkcije, A SVAKOG DANA IZGUBIMO OKO 85000 NEOKORTIKALNIH NEURONA, otprilike odumire po jedan neuron u sekundi. Ne brinite, to je samo statistika.
Hahaha, ovo je jako dobro a i istinito (bas sam se slatko nasmejao):
"Iako polovina čovečanstva misli da koristimo tek 10 odsto mozga, u stvarnosti svakodnevno ipak koristimo ceo mozak. Čak i najmanji zadaci podstiču aktivnost po celom mozgu. Ljudima se, međutim, mit više sviđa jer nudi nadu o tome šta bismo tek mogli kad bismo koristili ostalih 90 odsto mozga."
mozak se i te kako dA programirati. tako se moze reci da je npr. nase ponasanje "programirano" prozivljenim iskustvima. pohvale autoru za nacetu temu, moze to temeljnije, ali prekomplikovano je da bi stalo u jedan clanak. pozdrav
Gledam na Discovery-ju emisiju o fetusima i kazu da od 12-te nedelje mozak fetusa dobija 100 miliona novih nervnih celija svakog minuta.
Takodje, da su jednojajcani blizanci uglavnom jednako inteligentni, ali da visejajcani ne moraju da budu. Glavni razlog je kolicina dotoka krvi i kesonika u placentu. Kod jednojajcanih, posto dele istu placentu imaju i jednak dotok, ali kod visejajcanih moze se desiti da jedan fetus dobija vise jer su krvni sudovi bolji.
Pa Sta? Studenti Medicine i Psihologije znaju ovo vec posle prve godine. Nista novo nije receno, osim sto su neke osnovne funkcije mozga objasnjene onima koje to ustvari ni nezanima toliko.
Sto se tice kvantno-holografske prirode mozga nazalost nema nikakvih naucnih tzv peer-reviewed radova koji su objavljeni. Vrlo sam volela tu teoriju i predavanja Prof. Rakovica ali koliko vidim nista dalje od ideje se nije otislo. Te lokalne konferencije sa zvucnim imenom "medjunarodna" nisu nikakvo merilo vrednosti i nema potrebe da ih prate novine. Zna se koji casopisi prate naucne vesti.
"Naucno" otkrice ili "otkrice" naucnika da covek koristi samo 3-10% svog mozga je relativno skorasnjeg datuma. Potice iz druge polovine 20tog veka. Zato je prilicno je smesno reci da "polovina covecanstva misli", ova navodna polovina samo ponavlja ono sto su neki naucnici objavili i novinari preneli. "Polovina covecanstva" ne misli nego ponavlja sta naucnici misle.
Da ste rekli "polovina covecanstva veruje naucnicima koji misle...", to bi vec imalo smisla. Ovako ispada da je polovina covecanstva sujeverna ili ima neosnovane predrasude.
Ono poslednje (u tekstu), tacno. Glupe melodije zapamtim, i neprestano mi se vrte "u glavi". Ili sve sto je manje bitno zapamtim, tako da imam beskonacno bespotebnih gluposti u glavi.
Razlika izmedju komjutera i coveka, prvi nikada ne moze da pogresi, coveku se to desava. Prvi pomaze coveku, mnogo. Olaksava zivot (ono sto bi covek radio satima sa mogucim greskama, on ce uraditi za par sekundi bez greske). Obozavam te "spravice".
Za fizicke vezbe, tacno. posle njih osecam se odlicno.
Najbolje na moj mozak deluje citanje, posle te aktivnosti osecam se fenomenalno. Pocenem bolje da funkcionisem. Raspolozenje se popravi, uvek.
I podele na levu i desnu stranu (mozga), zaduzenja i funkcije tih strana. Tako umetnici koriste vise jednu, pa im omogucava ... itd. Zato imaju drugacije poglede ...
Obavljanje vise stvari istovremeno, nije lose.
Ova tema je bas inspirativna ...
Nikada nisam razmisljala o velicini mozga ... (inteligencija, najgore kada je neiskoriscena).
Anstajnov mozak bio je prosecan, ali zato 90% rad. Sve ostalo dovoljno je da bude samo 1%. Tako kazu ...
Pa Sta? Studenti Medicine i Psihologije znaju ovo vec posle prve godine. Nista novo nije receno, osim sto su neke osnovne funkcije mozga objasnjene onima koje to ustvari ni nezanima toliko.
Decenijama postavljam isto pitanje: Zasto su Srbi gluplji od ostalih nacija Evrope? Znamo gde su bili Rumuni i Bugari pre dve decenije i gde su sada, a gde smo mi. Dosao sam do zakljucka da su pitanju gljiva ludara, trava bunika i meso "ludih krava". Nemam nozak Ajnstajna, ili bar obicnog Nobelovca, da sam utvrdim zasto Bugari i Rumuni ne konzumiraju pomenute proizvode, za razliku od mnogih Srba. Zato molim druge da mi odgovore.
Boza Bogdanovic, Bor
100 000 000 000 -to je prosecan broj neurona u mozgu odraslog coveka (dodaj ili oduzmi koju hiljadu). Neokorteks je deo kore velikog mozga koji je zaduzen za vise intelektualne funkcije, A SVAKOG DANA IZGUBIMO OKO 85000 NEOKORTIKALNIH NEURONA, otprilike odumire po jedan neuron u sekundi. Ne brinite, to je samo statistika.
Gledam na Discovery-ju emisiju o fetusima i kazu da od 12-te nedelje mozak fetusa dobija 100 miliona novih nervnih celija svakog minuta.
Takodje, da su jednojajcani blizanci uglavnom jednako inteligentni, ali da visejajcani ne moraju da budu. Glavni razlog je kolicina dotoka krvi i kesonika u placentu. Kod jednojajcanih, posto dele istu placentu imaju i jednak dotok, ali kod visejajcanih moze se desiti da jedan fetus dobija vise jer su krvni sudovi bolji.
mozak se i te kako dA programirati. tako se moze reci da je npr. nase ponasanje "programirano" prozivljenim iskustvima. pohvale autoru za nacetu temu, moze to temeljnije, ali prekomplikovano je da bi stalo u jedan clanak. pozdrav
Mislim da tvrdnja da, ipak, koristimo ceo mozak jednostavno nije tacna. Pogledajte samo politicku scenu u Srbiji. Ozbiljni naucnik ne bi olako zanemario ovakvu cinjenicu.
Priča je mnogo kompleksnija, a i kako ne bi kada je reč o najsloženijem poznatom organu u vidljivom Univerzumu. Tekst je štur, originalna knjiga dosta dobra, a mi Srbi naravno imamo konja za trku u ovoj oblasti.
Tačno je da mnogobrojne hemijske reakcije predstavljaju okosnicu vidljivnog funkcionisanja mozga, ali je prava priroda ovog organa kvantno-holografska. Otuda neophodnost multidisciplinarnog pristupa daljem izučavanju funkcionisanja mozga. Svakako možemo biti ponosni da mi Srbi ne zaostajemo u ovim istraživanjima u odnosu na svet, a s obzirom na katastrofalno lošu situaciju u naučno-tehničkom razvoju poslednje dve decenije.
Većini već svršenih srednjoškolaca poznat je koncept iz Ajnštajnove teorije relativiteta po kojoj dolazi do kontrakcije dužina i dilatacije vremena kako se virtuelni astronaut sa svojim brodom pribiližava brzini svetlosti. Da pojednostavim, ako bi se astronaut kretao veoma velikom brzinom na njegovom satu prošlo bi manje vremena nego na satu referentnog posmatrača (npr. na Zemlji). Teorija kolapsira kako se ova brzina zamišljenog broda izjednačava sa brzinom svetlosti...
Profesor Dejan Raković sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, sa brojnim saradnicima, razvio je potpuno originalnu i nepobijenu teoriju o kvantno-holografskom konceptu delovanja naše svesti vezujući je za Teoriju relativiteta i još neke kvantno-relativističke koncepte (otvaranje Ajnštajn-Rozenovih mostova i nastanak Crnih rupa).
Mozak i najvažniji predmet istraživanja nauke od pamtiveka, svest, i te kako imaju elektromagnetnu prirodu. Pod određenim uslovima, a jedan od njih je uspavljivanje, ova struktura ubrzava upravo kao u pomenutom gornjem primeru. Ovo nam daje objašnjenje zašto imamo utisak da iako smo dremnuli samo nekoliko sekundi ili koji minut imamo utisak da smo preživeli na stotine i stotine sati vrlo živog iskustva.
Dalje, ova teorija apsolutno omogućuje pristup objašnjenja mehanizmu delovanja telepatiji, telekinezi, prekogniciji, mehanizmu funkcionisanja akupnukture (koji je naravno u suštini kvantno-holografski i naravno u praksi veoma praktičan).
Ovoj tematici mogu realno ozbiljnije pristupiti isključivo osobe koje su krenule bilo sa strane medicine ili tehnike, a onda se dobro upoznale i sa onom drugom. Profesor Dejan Popović sa ETF-a i nekoliko Univerziteta u Kanadi, prof Dr Irena Ćosić sa RMIT-a u Melburnu, Dr Nenad Rajšić sa VMA u Beogradu, Dr Đuro Koruga sa Mašinskog fakulteta, Dr Emil Jovanov sa Univerziteta u Alabami, profesor Nikola Škokljev (doajen akupunkture na Balkanu), pored pomenutog profesora Rakovića, samo su neka od veoma poznatih srpskih imena u svetu koji se bave problemima aspekata i prirode svesti na potpuno naučnoj osnovi.
U Srbiji je proteklih godina održano nekoliko medjunarodnih konferencija na ovu temu, ali su iste propraćene u štampi na veoma mlak način. Zasigurno je mali broj novinara koji bi se upustili u ovakvu avanturu i pisanje tekstova o ovakvim temama.
Elem, Stiven Hoking je napravio sa svojim novinarima ipak bestselere, tako da se tu može puno uraditi. Ovaj tekst je mali podsticaj i želja nekom od novinara da se upuste u ovu predivnu avanturu.
Više neki drugi put...
Mirko Ostojic
Stručni konsultant pri RMIT-u u Melburnu i ETF-u u Beogradu
Hahaha, ovo je jako dobro a i istinito (bas sam se slatko nasmejao):
"Iako polovina čovečanstva misli da koristimo tek 10 odsto mozga, u stvarnosti svakodnevno ipak koristimo ceo mozak. Čak i najmanji zadaci podstiču aktivnost po celom mozgu. Ljudima se, međutim, mit više sviđa jer nudi nadu o tome šta bismo tek mogli kad bismo koristili ostalih 90 odsto mozga."
"Naucno" otkrice ili "otkrice" naucnika da covek koristi samo 3-10% svog mozga je relativno skorasnjeg datuma. Potice iz druge polovine 20tog veka. Zato je prilicno je smesno reci da "polovina covecanstva misli", ova navodna polovina samo ponavlja ono sto su neki naucnici objavili i novinari preneli. "Polovina covecanstva" ne misli nego ponavlja sta naucnici misle.
Da ste rekli "polovina covecanstva veruje naucnicima koji misle...", to bi vec imalo smisla. Ovako ispada da je polovina covecanstva sujeverna ili ima neosnovane predrasude.
Sto se tice kvantno-holografske prirode mozga nazalost nema nikakvih naucnih tzv peer-reviewed radova koji su objavljeni. Vrlo sam volela tu teoriju i predavanja Prof. Rakovica ali koliko vidim nista dalje od ideje se nije otislo. Te lokalne konferencije sa zvucnim imenom "medjunarodna" nisu nikakvo merilo vrednosti i nema potrebe da ih prate novine. Zna se koji casopisi prate naucne vesti.
IMAGE SOURCE
11 Komentari
Sortiraj po: