Deca pamte i nepraštaju

Više od dvadeset istraživača, socijalnih radnika, vaspitača i dečijih psihologa iz cele zemlje okupilo se u okviru seminara " Dečije potrebe i naši odgovori", krajem oktobra u Niškoj Banji sa samo jednom ciljem - da javno odgovore deci- kako mogu da im pomognu, i to u svim sferama njihovih života: porodici, društvu, školi….

Prof. dr Vesna Kutlešić, sa Univerziteta u Klivlendu, država Ohajo, ponudila je model primenjiv u Americi, o mogućnostima rada s decom koja su u riziku zbog tranzicije u kojoj je naša zemlja. Prof. dr Zorica Matejić-Đuričić, Defektološki fakultet u Beogradu, ističe da je roditeljima teško da u ovakvim životnim uslovima funkcionišu i da im je, potrebno edukovanje. Prim. dr Nena Čalovska, porodični terapeut sa Instituta za zaštitu mentalnog zdravlja u Beogradu, između ostalog navodi i podatak da pet odsto dece u Srbiji pre svoje osamnaeste godine ostane bez jednog od roditelja, a da dvadeset odsto njih pokaže simptome "koplikovanog žalovanja", odnosno teško ili nikako ne prihvate gubitak.

Profesor Jelena Srna sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, kroz temu porodica s brojnim problemima pokušala je da odgovori na pitanje: šta s njim. Radisav Tasić, psiholog Centra za socijalni rad iz Užica, predstavio je rezultate rada Adolescentskog kluba za decu i omladinu sa poremećajima u društevnim ponašanju. A Branislava Balaban, direktor Dečijeg sela, i psiholog Sanja Krajinović predstavile su novine u ovom centru.

Centralna tema skupa ipak je bila vrednosne orijentacije mladih u Srbiji. Profesor Bora Kuzmanović, Institut za psihologiju, prezentovao je najkraće rezultate istraživanja u pet gradova u Srbiji: Kruševcu, Svrljigu, Nišu, Bačkoj Palanci i Zaječaru. Istraživanje je pokazalo razlike u vrednosnim orijentacijama mladih, životnim stilovima, ciljevima, o uzorima mladih i o najomiljenijim i najneomiljenijim zanimanjima, kao i o osobinama koje biraju kod svojih uzora.

Jednom rečju: najneomiljenije zanimanje je političar, a idoli su estradne zvezde i sportisti. Ispostavilo se da mladi imaju nepromenljive vrednosne sisteme, a to su tradicionalni sistemi koje je očuvala porodica. Jedna od tih vrednosti je, prema Dušici Milošević, psihologu Socijalnog centra u Nišu, koji su i organizatori skupa, i to da iako su se mladi u proseku izjašnjavali za jednakost među polovima, "provejava da su dobili poruku iz svojih porodica da polovi nisu ravnopravni". Druga je autoritarnost.

- Visoko kotiranje autoritarnosti kod mladih ni malo nije nerazumljivo. Naše porodice su autoritarne i sve institucije sistema su autoritarne. Za posledicu ima nisko kotiranje demokratičnosti na skali sistema vrednosti, što znači da demokratičnost do mladih još nije stigla, ni oni je još nisu prihvatili - kaže Miloševićeva.

U odnosu na prethodna istraživanja, ovo je pokazalo i veliku zatvorenost mladih prema svetu. Stučnjaci su to protumačili kao "odgovor na sve ono što je svet nama uradio". A mladi su svoj stav obrazložili i time što se "ponašanje međunarodne zajednice prema Srbima još nije promenilo, bez obzira što se promenila i vlast, kao i odnos vlasti prema EZ i Zapadu".

- Mladi još imaju kažnjavajuću politiku prema Zapadu i stav Zapada doživljavaju kao nedovoljno prijateljski i dobronameran. Razlog te zatvorenosti je šok koji su doživeli bombardovanjem i sankcijama. Zato je taj rezultat u odnosu na ranije godine drastično i upadljivo porastao - objašnjava Dušica Milošević.

Na skali životnih stilova visoko je kotiran takozvani porodično-sentimentalni stil, što je protumačeno kao razlog "da mladim ljudima, ili nedostaje porodica, pa je žele, ili je porodica dovoljno zadržala moć i dovoljno se bavi sopstvenom decom".

- Vreme tranzicije i uopšte sve promene doneli su velike promene u porodici. Smanjena je njena funkcionalnost, pa je, prema tome, porodici potrebna pomoć, kako bi svoju funkciju u odnosu na decu mogla da obavlja. Zbog toga, verujem da bi što više aktivnosti vezanih za pružanje pomoći porodici, terapijske, edukativne povećale njenu funkcionalnost - kaže Milošević.

To što su estradne zvezde kao uzori, koji su usput, više zastupljeni u osnovnim školama, a sportisti u srednjim, tumači se time što su naši sportisti poslednjih godina postigli visoke rezultate. A estradne zvezde nude poruku da je važno uspeti, biti popularan. A popularnost je jedan od ciljeva koji je zauzeo visok rejting na skali vrednosti mladih: imati pare, imati moć, imati popularnost - sve nam to pruža estrada.

Fizički izgled više forsiraju osnovci, ali od osobina cene: snažne ličnosti, komunikativne… Interesantno je da su kod obe grupe na visokom mestu zanimanja u humanitarnim naukama, što je protumačeno kao "neobično". Omiljena ličnost je, recimo, Bil Gejts, a biti bogat - jedna od vrlo poželjnih osobina.

Nije to samo određeno promenom u društvenoj sredini, smatra Dušica Milošević, mada je činjenica da su vrednosni sistemi podložni promenama.

- Oni su vrlo značajno motivaciono sredstvo za ponašanje ljudi, vrlo značajni u toku formiranja mladih, koji utiču na razvoj ličnosti. Ali, vrednosni sistemi nisu stabilni, naročito ne u društvima koja trpe velike promene, kao što je naše. Sasvim je normalno da ako mi iz jednog režima pokušavamo da razvijemo sasvim suprotan - da se menjaju i vrednosni sistemi. Ako tome dodamo i brzometno bogaćenje ljudi i sve ostalo, onda nije ni čudo što su se te socijalne vrednosti menjale brže pod uticajem socijalne sredine. Ipak, neki od njih su jednostavno vrlo karakteristične za mlade ljude. Svi žele popularnost, bogatstvo - to spada u domen neke njegove ambicioznosti - objašnjava ona.

Jedan od podatka iznet na ovom skupu je i da samo u Nišu živi više od 30.000 Roma, a samo 1.000 romske dece, i to neredovno, pohađa osnovne i srednje škole. Razlozi zbog kojih je to tako, a koje je iznela Slavica Zdaro, vaspitač u pripremnom odeljenju za polazak u školu pri OŠ "Vuk Karadžić" u Nišu - izazvali su burno negodovanje na skupu u Niškoj Banji.