Zaposleni imaju fleksibilan rad, ali nemaju radna prava: Šta je sporno kod ovih ugovora?

Većina angažovanih ima samo ugovore o privremeno-povremenim poslovima sa posrednikom, rečeno je danas na predstavljanju izveštaja o radu na platformama "Fairwork Srbija 2022".

Istraživanje je obuhvatilo angažovane na poslovima dostave i prevoza na platformama kao što su Glovo, CarGo, Wolt, Mr. D i Uradi zaradi, a uključilo je i taksiste.

Ove godine je uočeno da su zarade angažovanih i dalje iznad prosečnih, da ove poslove češće rade muškarci nego žene, ali i da nije napravljen nikakav pomak kada je reč o sindikalnom organizovanju ovih radnika. Nisu stigli čak ni do udruživanja, kao što su to uspeli zaposleni na Internetu, rekli su na današnjem vebinaru autori istraživanja.

"Digitalne platforme su ispod radara javnih politika u Srbiji, iako se njihovo poslovanje razvija i sada zapošljavaju mnogo više ljudi, ali i dalje ne znamo koliko, jer zvaničan podatak o tome ne postoji", rekla je jedna od autorki istraživanja Tanja Jakobi.

Ona je naglasila da angažovani na platformama imaju ugovore sa posredničkim preduzećima.

"Kada smo uradili pravnu analizu, videli smo da ugovori imaju tipski model nedostatka, jer nedostaju neophodne informacije, kao što su broj radnih sati, gde se rad odvija, kako se plata obračunava itd.", rekla je Jakobi.

Nijedna platforma, kao ni prema rezultatima istog istraživanja iz prošle godine, nije uspela da pokaže da podržava mehanizme kolektivnog zastupanja i pregovaranja, te radnici na platformama nisu u mogućnosti i nisu zainteresovani za udruživanje u sindikate koji bi predstavljali njihove interese, navode autori Fairworka 2022.

"Glovo je pokazao da održava fokus grupe sa radnicima, gde razgovaraju o problemima sa kojima se suočavaju. Ali, to je jedna kontrolisana sredina, radnici se ne organizuju nezavisno, već ih organizuje platforma, pa to nije mehanizam za samostalno organizovanje radnika", rekla je jedna od autorki Fairwork-a Maja Kovač.

Ekspert za pravna pitanja UGS Nezavisnost Stefan Todić je rekao da su najređi ugovori o radu, te da postoji određeni broj privrednika koji imaju svoje preduzetničke radnje, koje prave ugovore o poslovno-tehničkoj saradnji. Ipak, najviše je onih koji sa posredničkim firmama na platformi rade po ugovoru o privremeno - povremenim poslovima.

"Čak i ugovori o radu na ovim poslovima ne ispunjavaju neke određene kriterijume, često se ne spominju pravilnici o radu, sistematizacije, nema opisa poslova, niti se jasno precizira mesto rada", rekao je Todić.

On je kazao da bi bilo najbolje da svi angažovani imaju ugovore o radu, ali sa platformama, a ne sa posrednicima.

"Najbolje rešenje je da se dostavljači i vozači zaposle da rade za platforme. U najnepovoljnijem položaju su radnici na ugovorima o privremeno - povremenim poslovima jer poslodavac u tom slučaju nema nikakve obaveze osim da im isplati dnevnice", ističe Todić.

Ugovor o radu, kao "formalniji" ugovor, dodaje Todić, ima neke elemente i neke obaveze i sa njim se radnici mogu boriti sa poslodavcem preko inspekcije rada.

"Za ugovore o privremeno-povremenim poslovima nije nadležna inspekcija rada i ne možete da pokrenete radni spor i u tom slučaju ne može da se pokrene čak ni radni spor", objasnio je Todić.