Šoškić se oglasio o propustima u slučaju Alta banke: "Postojali su pokazatelji za hitnu reakciju"

Tom prilikom govorio je o aktuelnim temama uoči konstitutivne sednice Narodne skupštine, zakazane za utorak, 17. novembar, a posebno se osvrnuo na slučaj Alta banke i propuste Narodne banke Srbije.

Šoškić je izneo niz kritika na račun postupanja NBS, ističući da su postojali brojni pokazatelji koji su morali da izazovu reakciju nadležnih institucija.

"Svi mi smo ispali ovce. U toj Alta banci se dogodila zloupotreba javnih fondova, nije normalno da u bankarskom sistemu menjačnice kupuju banke, gde je ta banka prvo dobila dozvolu koju nije smela da dobije.

Nije normalno da finansijske institucije nižeg ranga kupuju finansijske institucije višeg ranga. Posebno je važno da se vodi računa o tome, što je u skladu sa zakonom o bankama, da u bankarski sektor mogu ući samo oni pojedinci i institucije koji mogu da dokažu i kredibilitet i znanje i sposobnost, u smislu kapitalne sposobnosti.

Zato se zakon o bankama u svakoj zemlji, pa i kod nas, zasniva na tim kriterijumima ulaska u posao bankarstva. Očigledno je bilo na samom početku da ta grupacija ne ispunjava kriterijume za ulazak u bankarski sistem.

Međutim, njima je izdata dozvola za kupovinu kontrolnog paketa. Oni su, praktično, nakon toga bili bez dovoljno kontrole, morali su biti barem pod pojačanim nadzorom i svakako da je ovo moglo da se spreči da je Narodna banka Srbije postupala na adekvatan način koji je predviđen zakonom", započeo je Šoškić.

Govoreći o konkretnim propustima, bivši guverner NBS ukazao je na kontrolne mehanizme koji su, prema njegovim rečima, mogli da budu primenjeni, ali nisu. Posebno je istakao da je postojalo više upozoravajućih pokazatelja koji su zahtevali hitnu reakciju, i to još pre nego što je banci 31. oktobra oduzeta dozvola za rad.

Šoškić je objasnio da je Narodna banka Srbije imala zakonske mogućnosti da pojača nadzor nad poslovanjem banke, uključi svoje predstavnike u rad njenih organa upravljanja i obezbedi nezavisnost ključnih kontrolnih funkcija.

"Dakle, po zakonu, Narodna banka je mogla, da u svaku banku za koju postoji rizik da može kreirati gubitke i da izazove nekakvu nestabilnost, mogla je poslati permanentnu kontrolu i prisustvo i na upravnim odborima i na sednicama izvršnog odbora, mogla je da insistira da interna revizija i funkcija rizika kontrole, odnosno upravljanja rizicima, izmesti iz neposredne nadležnosti izvršnog odbora i da se postave ljudi koji neće zavisiti po pitanju plata, zapošljavanja i otpuštanja od direktora, već da se sa njima direktno komunicira, prisustvo ljudi iz Narodne banke u toj banci.

Više od 20 odsto imovine u gotovini bio je alarm

Kao jedan od posebno ozbiljnih pokazatelja Šoškić je izdvojio podatak da je Alta banka u poslovnim knjigama evidentirala više od 20 odsto imovine u gotovini. Prema njegovim rečima, takva informacija nije smela da bude zanemarena i morala je da pokrene momentalnu proveru.

"Činjenica da je ta banka pokazala da u svojim poslovnim knjigama beleži prisustvo od preko 20 odsto imovine u gotovini, to je bila apsolutna nedopustiva informacija za ignorisanje. Moralo je momentalno da se reaguje.

Prvo, prekontrolisati da li je novac zaista tu. A onda, postaviti pitanje kompetentnosti upravljanja bankom jer banka, po pravilu, ni na koji način ne sme da drži toliku količinu gotovog novca jer to ukazuje na nekakvo abnormalno ponašanje.

Količina gotovine treba da bude dovoljna za normalno plaćanje. Novac ne bi trebalo da stoji u sefu, minimalno što je trebalo da se uradi jeste da se naloži da se taj novac uplati na račun, da on bude pri računu koji inače sve banke imaju pri Narodnoj banci Srbije i na taj način bi bilo moguće kontrolisati taj novac, da li ga ima i koliko ga ima.

To su sve vrlo ozbiljni propusti u funkcionisanju Narodne banke. Prvi koji bi trebalo da budu predmet istrage jesu direktore sektora kontrole banaka, a onda i najviše rukovodstvo Narodne banke od čijih odluka zavisi da li će se postupati u ovakvim slučajevima ili ne", pojasnio je Šoškić.

Podsećanja radi, Narodna banka Srbije oduzela je dozvolu za rad ALTA banci a.d. Beograd 31. oktobra 2026. godine, nakon čega je banka otišla u stečaj.