Zlatibor, najposećenija planina

Dobar tekst, mada malo stereotipan pristup odmoru na Zlatiboru koji inače može mnogo više da ponudi pravim zaljubljenicima.
Poslednjih godina Zlatibor je postao stecište malograđanštine (pretežno kvazi Beograđani mada i ostali pristižu) i to najviše u centru, oko jezera - bare kao i na nezaobilaznom spomeniku kao krajnjoj destinaciji za većinu alpinistički nastrojenih devojčica u belim kompletićima i njihovih dobro razbacanih ali zadihanih pratilaca sa obaveznim upadljivim tetovažama. Da nesreća ne ide nikad sama pokazaće isti besomučnim dranjem u mobilne telefone. Time je ukradeno i ono malo duševnog mira za običnog posetioca koji se odvažio da savlada uspon do spomenika. Kada sunce pripeče oko podneva, a često i mnogo ranije, razbežaće se skoro svi u svoje hotele, bazene, wellnes centre, fitnes sale, kafane i slične institucije visokog turizma.
Kako bi trebalo:
Posle jačeg doručka, obucite laganu odeću sa nezaobilaznim šeširom i manjom flašom vode. Put pod noge prema spomeniku. Na vrhu zastati da (po potrebi) povratite dah. Obavezno nastaviti dalje obeleženom stazom prema Čigoti. Ostavite sa leve strane raštrkane kućice i hrabro koračajte utabanom stazom.
Dragi čitaoci tek odavde počinje pravi Zlatibor.
Miris u vazduhu opija (na žalost često kada vetar promeni pravac umesto mirisa borova i cveća sa livade, osetićete smrad kravlje balege sa obližnjeg gazdinstva)... Samo Vi koračajte dalje jer ništa ne može da pokloleba pravog ljubitelja prirode pa ni rojevi dosadnih muva. Sledeće što će vam privući pažnju biće razapeta žica - elektronski pastir. Pošto ne znate da li je pod naponom - provucite se bez dodirivanja iste. Suprotno od autorovog navoda u tekstu, čobani sede kući i gledaju farmu (TV emisija) dok žica čuva goveda. Pošto se sretnete oči u oči sa pretećim krdom inače radoznalih domaćih životinja nastavite samo pravo pošto pomenute krave/volovi ne haju za turiste koji su do te mere dokoni da im remete mir dok pasu/leškare. Oprez sa svakim sledećim korakom - livada je nasumično prekrivena kravljim balegama. Ako vas ovo ne vrati u mladost i podseti na igru školice, neće ništa. Prvi ozbiljniji uspon biće Jedini Bor. Ko mora neka malo odmori, ostali hrabro napred. Tu ste već blizu vrha Čigota, mada više odgovara ona - tako blizu a tako daleko. Ima još dosta da se gazi po toplom sučanom danu dok vetar u naletima šiba i čini šetnju prijatnom. Odvažni štrikaju pravolinijski, oni manje odvažni se kreću cik-cak kako bi lakše savladali uspon, koji uopšte nije naivan...
Kada stignete na vrh, dozvolite vetru da Vas malo šiba dok uživate u pogledu koji puca na sve strane. Ovde nema buke, đubreta i sličnih produkata civilizovanog čoveka. Oni iskusniji lako pronalaze Taru po bljesku sa krova hotela Omorika. Ostali pomoću kojekavih optičkih pomagala pretražuju horizont u nadi da će videti toranj na Avali ili nešto slično. Većina, 99% onih koji dođu na vrh Čigota se odavde vraća nazad u centar ali vi NE. Hrabro nastavite dalje. Spustite se suprotnom stranom od one kojom ste došli i nastavite da gazite odlučnim korakom dok neki sede u kafani i pune svoje stomake mladom jagnjetinom. Sada nailazi blago zatalasana zaravan sa po nekim stadom ovaca. Ovde je dobra prilika da na jednom izvoru napunite flašu svežom hladnom vodom. Dalje ponovo počinje uspon odakle se pruža još lepši pogled a vetar je nešto nemilosrdniji i savršeno hladi (možda je ovo samo privid). Ovde nećete naći ugažene staze već samo travu. Ko odluči da osvoji i vrh koji se upravo pruža biće oduševljen svojim dostignućem ali i malo zabrinut kad se okrene i pogleda koliki put je prešao a imajući u vidu povratak.
Za kraj, ovaj što je ceo dan pešačio uživao je u tome celim telom, da ne kažem svim čulima (bol u celom telu se podrazumeva). Sada je vreme za jagnjetinu koja još više dobija na značaju posle pređenih 50 i više km.
Nesrećna individua koja je došla na Zlatibor da bi se kupala u bazenu, jela jagnjetinu, pljeskavice, sedela u sauni, hodala po beskonačnoj traci u hotelu i sl. je definitivno protraćila svoje vreme na najgori mogući način, bar kada je Zlatibor u pitanju.

ako zelis pravi odmor, to se moze doziveti samo u mestima sto dalje od takozvanih turistickih centara! ovi centri su vise za rekreaciju ili "WELNESEN", ne za odmor!

(BaneJ, 19. jul 2010 13:08)
Svaka cast za komentar!

Још један предлог за обилазак Златибора: изнајмити бицикл и на вожњу што даље од устаљених туристичких стаза. Причао сам људима који су из ужичког краја, то шро туристи долазе да виде на Златибору је само мањи део Златибора, има тога ту још пуно.....

pretera ga bane "pređenih 50 i više km"

posle lovačko društvo da me traži po padinama zlatibora.

nema riba

@bane,u sustini lepo opisana setnja sa jednim velikim pitanjem: ko moze da prevali 50 kilometara za jedan dan?! kretati se brzinom od tri kilometara na sat, za planinske krajeve ako zelim da se setam a ne trcim, tri kilometra na sat je dosta brzo! znaci treba nekih 15-16 sati pesacenja! mislim da posle tolikog napora nikakvo pecenje nece biti slatko! ps / da li su staze brojevima i bojama obelezene, i da li postoje takozvani planinarski domovi ili mogucnosti da se u privatnim kucama prenoci! hoteli su za "elitu" a ne za turiste zeljnih prirode

@bane,u sustini lepo opisana setnja sa jednim velikim pitanjem: ko moze da prevali 50 kilometara za jedan dan?! kretati se brzinom od tri kilometara na sat, za planinske krajeve ako zelim da se setam a ne trcim, tri kilometra na sat je dosta brzo! znaci treba nekih 15-16 sati pesacenja! mislim da posle tolikog napora nikakvo pecenje nece biti slatko! ps / da li su staze brojevima i bojama obelezene, i da li postoje takozvani planinarski domovi ili mogucnosti da se u privatnim kucama prenoci! hoteli su za "elitu" a ne za turiste zeljnih prirode

ako zelis pravi odmor, to se moze doziveti samo u mestima sto dalje od takozvanih turistickih centara! ovi centri su vise za rekreaciju ili "WELNESEN", ne za odmor!

Dobar tekst, mada malo stereotipan pristup odmoru na Zlatiboru koji inače može mnogo više da ponudi pravim zaljubljenicima.
Poslednjih godina Zlatibor je postao stecište malograđanštine (pretežno kvazi Beograđani mada i ostali pristižu) i to najviše u centru, oko jezera - bare kao i na nezaobilaznom spomeniku kao krajnjoj destinaciji za većinu alpinistički nastrojenih devojčica u belim kompletićima i njihovih dobro razbacanih ali zadihanih pratilaca sa obaveznim upadljivim tetovažama. Da nesreća ne ide nikad sama pokazaće isti besomučnim dranjem u mobilne telefone. Time je ukradeno i ono malo duševnog mira za običnog posetioca koji se odvažio da savlada uspon do spomenika. Kada sunce pripeče oko podneva, a često i mnogo ranije, razbežaće se skoro svi u svoje hotele, bazene, wellnes centre, fitnes sale, kafane i slične institucije visokog turizma.
Kako bi trebalo:
Posle jačeg doručka, obucite laganu odeću sa nezaobilaznim šeširom i manjom flašom vode. Put pod noge prema spomeniku. Na vrhu zastati da (po potrebi) povratite dah. Obavezno nastaviti dalje obeleženom stazom prema Čigoti. Ostavite sa leve strane raštrkane kućice i hrabro koračajte utabanom stazom.
Dragi čitaoci tek odavde počinje pravi Zlatibor.
Miris u vazduhu opija (na žalost često kada vetar promeni pravac umesto mirisa borova i cveća sa livade, osetićete smrad kravlje balege sa obližnjeg gazdinstva)... Samo Vi koračajte dalje jer ništa ne može da pokloleba pravog ljubitelja prirode pa ni rojevi dosadnih muva. Sledeće što će vam privući pažnju biće razapeta žica - elektronski pastir. Pošto ne znate da li je pod naponom - provucite se bez dodirivanja iste. Suprotno od autorovog navoda u tekstu, čobani sede kući i gledaju farmu (TV emisija) dok žica čuva goveda. Pošto se sretnete oči u oči sa pretećim krdom inače radoznalih domaćih životinja nastavite samo pravo pošto pomenute krave/volovi ne haju za turiste koji su do te mere dokoni da im remete mir dok pasu/leškare. Oprez sa svakim sledećim korakom - livada je nasumično prekrivena kravljim balegama. Ako vas ovo ne vrati u mladost i podseti na igru školice, neće ništa. Prvi ozbiljniji uspon biće Jedini Bor. Ko mora neka malo odmori, ostali hrabro napred. Tu ste već blizu vrha Čigota, mada više odgovara ona - tako blizu a tako daleko. Ima još dosta da se gazi po toplom sučanom danu dok vetar u naletima šiba i čini šetnju prijatnom. Odvažni štrikaju pravolinijski, oni manje odvažni se kreću cik-cak kako bi lakše savladali uspon, koji uopšte nije naivan...
Kada stignete na vrh, dozvolite vetru da Vas malo šiba dok uživate u pogledu koji puca na sve strane. Ovde nema buke, đubreta i sličnih produkata civilizovanog čoveka. Oni iskusniji lako pronalaze Taru po bljesku sa krova hotela Omorika. Ostali pomoću kojekavih optičkih pomagala pretražuju horizont u nadi da će videti toranj na Avali ili nešto slično. Većina, 99% onih koji dođu na vrh Čigota se odavde vraća nazad u centar ali vi NE. Hrabro nastavite dalje. Spustite se suprotnom stranom od one kojom ste došli i nastavite da gazite odlučnim korakom dok neki sede u kafani i pune svoje stomake mladom jagnjetinom. Sada nailazi blago zatalasana zaravan sa po nekim stadom ovaca. Ovde je dobra prilika da na jednom izvoru napunite flašu svežom hladnom vodom. Dalje ponovo počinje uspon odakle se pruža još lepši pogled a vetar je nešto nemilosrdniji i savršeno hladi (možda je ovo samo privid). Ovde nećete naći ugažene staze već samo travu. Ko odluči da osvoji i vrh koji se upravo pruža biće oduševljen svojim dostignućem ali i malo zabrinut kad se okrene i pogleda koliki put je prešao a imajući u vidu povratak.
Za kraj, ovaj što je ceo dan pešačio uživao je u tome celim telom, da ne kažem svim čulima (bol u celom telu se podrazumeva). Sada je vreme za jagnjetinu koja još više dobija na značaju posle pređenih 50 i više km.
Nesrećna individua koja je došla na Zlatibor da bi se kupala u bazenu, jela jagnjetinu, pljeskavice, sedela u sauni, hodala po beskonačnoj traci u hotelu i sl. je definitivno protraćila svoje vreme na najgori mogući način, bar kada je Zlatibor u pitanju.

Још један предлог за обилазак Златибора: изнајмити бицикл и на вожњу што даље од устаљених туристичких стаза. Причао сам људима који су из ужичког краја, то шро туристи долазе да виде на Златибору је само мањи део Златибора, има тога ту још пуно.....

nema riba

(BaneJ, 19. jul 2010 13:08)
Svaka cast za komentar!

pretera ga bane "pređenih 50 i više km"

posle lovačko društvo da me traži po padinama zlatibora.