Javnost i osobe sa invaliditetom

Moram da primetim, kao osoba koja nema fizičkih nedostataka koji bi me stavili u pomenutu grupu, da su invalidi u našem društvu, predmet segregacije, stavljanja u, blago rečeno, sporedan segment društvenog života. Zaboravlja se da su to ljudi, koji su za razliku od nas ostalih, imali manje sreće kada je u pitanju fizikus. Mentalno, potpuno su isti kao i mi. Mnogo je poslova koji ne zahtevaju da radnik poseduje motoriku fizički zdrave osobe. Ipak, ovo je društvo gde se ženama brani da ostanu u drugom stanju, radnicima uplaćuje deo plate preko računa, a deo na ruke..i slično..pa ne čudi ovakav odnos prema invalidima. Nije problem u njima. Problem je u nama, društvu u celini. Sve to povlači za sobom, tuče, saobraćajne nesreće, higijenske navike i sve ostalo bizarno, groteskno i dijabolično u našem društvu. Problem invalida i kvaliteta njihovog života, direktno je vezan za kvalite života fizički zdravih ljudi, ali ne na način na koji se obično misli. Vreme je da počnemo da učimo našu decu pravim vrednostima, konačno! Ako uspemo u tome, kad ona porastu, biće bolje i invalidima i nama ostalima.

Ja mislim da je potreban neki zakon koji ce omoguciti ljudima sa posebnim potrebama gotovo isti aganzman kakav imaju ostali. I ljudi sa posebnim potrebama zele da idu na utakmice, bioskope, galerije, koncerte pa i prodavnice, butike. Mislim da svaki od navedenih objekata po tom nekom zakonu bi trebao da obezbedi ulaz i mesto za invalide ili izgubi mogucnost dozvole za rad. Ne mozes da otvoris lokal, objekat samo za fizicki zdrava lica, a da za ostale kazes "ma sta ce mi", to je diskriminacija.
Zato je potreban i takav zakon.

Moram da primetim, kao osoba koja nema fizičkih nedostataka koji bi me stavili u pomenutu grupu, da su invalidi u našem društvu, predmet segregacije, stavljanja u, blago rečeno, sporedan segment društvenog života. Zaboravlja se da su to ljudi, koji su za razliku od nas ostalih, imali manje sreće kada je u pitanju fizikus. Mentalno, potpuno su isti kao i mi. Mnogo je poslova koji ne zahtevaju da radnik poseduje motoriku fizički zdrave osobe. Ipak, ovo je društvo gde se ženama brani da ostanu u drugom stanju, radnicima uplaćuje deo plate preko računa, a deo na ruke..i slično..pa ne čudi ovakav odnos prema invalidima. Nije problem u njima. Problem je u nama, društvu u celini. Sve to povlači za sobom, tuče, saobraćajne nesreće, higijenske navike i sve ostalo bizarno, groteskno i dijabolično u našem društvu. Problem invalida i kvaliteta njihovog života, direktno je vezan za kvalite života fizički zdravih ljudi, ali ne na način na koji se obično misli. Vreme je da počnemo da učimo našu decu pravim vrednostima, konačno! Ako uspemo u tome, kad ona porastu, biće bolje i invalidima i nama ostalima.

Ja mislim da je potreban neki zakon koji ce omoguciti ljudima sa posebnim potrebama gotovo isti aganzman kakav imaju ostali. I ljudi sa posebnim potrebama zele da idu na utakmice, bioskope, galerije, koncerte pa i prodavnice, butike. Mislim da svaki od navedenih objekata po tom nekom zakonu bi trebao da obezbedi ulaz i mesto za invalide ili izgubi mogucnost dozvole za rad. Ne mozes da otvoris lokal, objekat samo za fizicki zdrava lica, a da za ostale kazes "ma sta ce mi", to je diskriminacija.
Zato je potreban i takav zakon.