Prva rekreativna nastava

Naprotiv, "rekreativna nastava" je potpuno besmislen koncept, protiv koga se treba na sve načine boriti, tipičan produkt državnog školstva i kolektivističkog pristupa vaspitanju dece. Dete bi trebalo učiti upravo suprotno od onoga što će se tamo "naučiti", to jest da jedu hranu lošeg kvaliteta, spavaju u trećerazrednom smeštaju, često po nekakvim "odmaralištima", tj. kapacitetima predviđenim za najniže društvene klase u nekadašnjem nominalno "besklasnom" komunističkom društvu, uglavnom čak i bez zasebnog kupatila i neadekvatno održavanom, i da na sve to ćute da bi se od malena "nečemu" naučili. Čemu? Da budu trećerazredni ljudi, "isti kao svi drugi", siva masa, kolektiv, ovce koje ćutke trpe? Naprotiv: decu treba od malena učiti da su posebni i jedinstveni, i da uvek treba da insistiraju na najboljem za sebe, kao i da vredno uče i da vredno rade kako bi to najbolje u životu imali. Da i ne govorim o decenijskoj negativnoj selekciji u prosveti i kvalitetu ljudi koji treba da se brinu o vašem detetu i da ih nešto nauče? Šta mogu takvi da ih nauče? Kako biti luzer? Kako slušati narodnjake i indoktrinirati decu nacionalističkim i socijal-kolektivističkim budalaštinama? Umesto toga, onima koji imaju iole novca, predlažem da dok ostali učenici budu sedeli po nekim "metropolama vučje kopulacije" negde usred srpskog blata, da odvedu decu na nedelju ili deset dana u Pariz, London, Veneciju ili Prag, da vide malo normalnog sveta, i nešto zaista nauče, a onima koji tog novca imaju još malo više da u potpunosti zaobiđu državne škole, i da, ako u Srbiji ima kvalitetnih privatnih škola, upišu dete tamo, ponajbolje u one škole gde se nastava uglavnom odvija na nekom stranom jeziky, jer smo videli kuda nas je srpsko-jugoslovenski sistem obrazovanja sa svim svojim notornim glupostima uglavnom ideološkog porekla, uključujući i "rekreativne nastave", doveo, a to što se slične stvari rade i u nekim državama EU, neka vas uopšte ne sekira, takvo vaspitavanje dece je, uostalom, i jedan od glavnih razloga što je Evropa postala tako nekompetitivna i lenja, i što će unuci nekadašnjih gospodara sveta za koju godinu gastarbajterisati kod Kineza i Indusa. E, ako nećete da među njima budu i vaši potomci, dajte im neko normalno obrazovanje i, još mnogo važnije, ne pravite od njih članove srpskog ili, ništa bolje, EU-stada, pošto, kao što bi naš narod trebalo da je na osnovu recentne istorije naučio, u stadu nikad ne znate da li galopirate prema provaliji.

Najvazniji je savet da ne dozvolite da dodjete u situaciju da se dete tek sa sedam godina po prvi put odvaja od vas i da uci kako da se snalazi medju vrsnjacima. Jednostavno posaljite dete u kolektiv (jaslice, obdaniste i sl) sto pre, i sto pre ga saljite na letovanja i zimovanja sa drugom decom. U jaslicama gde je islo moje dete, deca se vode na planinu i pre navrsene trece godine. Nije bilo lako pustiti svoje dete tako malo, ali rezultat je bio neverovatan. Prvo sto su se lepo proveli, i stalno su u parku pricali kako im je bilo. Drugo, dete je bilo mnogo, mnogo samostalnije nego sto je bilo pre odlaska na planinu sa vaspitacicom. Bila je ponosna kako se sama oblaci, sprema za spavanje, pere zube ... i sada jedva ceka kada ce opet da dodje vreme da ide sa svojim drugarima na planinu. Roditelji ne trebaju da budu sebicni, vec da daju prostora svome detetu da se osamostali i da nauci da se snalazi medju drugom decom.
Kada se to sve preboli, rekreativna nastava nece biti nikakav problem, ni vama ni detetu.

Osnovni zadatak roditelja je da dete osposobi za SAMOSTALAN zivot. To je cesto tesko nama roditeljima, skoro kao i deci.
Rekreativna nastava je idelana prilika za prve samostalne korake, koji su uvek lepi, puni igrarija i prava avantura. Ne zaboravite ucitelji su profesionalci sa iskustvom i nista deci nece faliti.
Za EU citizena: tako maloj deci London, Pariz, Berlin nisu interesantni. Njima je potreban mikro svet, njihovi drugari, vaspitacica, ucitelji, igranje u blatu. Znam i mene su vodili tako na zapad kao malu i nisu imali bog zna sta da mi ponude, mega luna parkove, muzeje, sve su to gluposti u tom uzrastu.

Na Dusanov predlog da se oporezuju neudate/neozenjeni da bi njegovo dete moglo da ide na rekreativnu nastavu imam kontra-predlog: da se oporezuju ljudi sa decom, i da se tako mi koji nemamo dece pomognemo da idemo na letovanje! To cak i ima smisla, na letovanju cemo upoznati nekog i mozda se udati/ozeniti i imati decu. Dragi moj Dusane, znam koliko Vam prca prsluk za mojim letovanjem, samo mi kazite zasto bih ja trebalo da brinem o rekreaciji Vaseg deteta?

@UK
Ne bih se složio sa vama. Milsim da deca predškolskog i mlađeg školskog uzrasta, otprilike do desetak godina, to jest do četvrtog ili petog razreda po srpskom školskom sistemu i ne treba da se odvajaju od roditelja na duže, naročito ne u varijanti državnih škola i opšteg javašluka koji u Srbiji postoji (ovo sa iskusnim profesionalcima ste me dobro nasmejali, to se ne može reći ni za većinu učitelja u zapadnoj Evropi, jer je i ovde to poprilično degradirana profesija, sa dosta negativne selekcije i dosta ošljarenja u državnim institucijama, o sve luđoj i nevaspitanijoj deci i potpunom nedostatku respekta s njihove strane i učiteljskog autoriteta i da ne govorim, a tek probajte da zamislite kakav zasenjujući izbor ljudi imaju na raspolaganju srpske škole gde je mesečna plata učitelja manja od jednog solidnog večernjeg provoda u Londonu), a što se tiče starije dece, njima su i te kako zanimljiva spomenuta mesta (mene su isto vodali kojekuda, i bilo mi je čak i ranije, sa sedam-osam godina, super, sasvim sigurno mnogo bolje nego na "sindikalnim" putovanjima koje su škole u ono "bogato" vreme organizovale - teško nama kad o onom samoupravno-kreditnom kupleraju mislimo kao o bogatom i dobrom vremenu - a koje sam, uostalom, uglavnom gledao da izbegnem, jer sam, čak i kad od Zapada nije bilo ništa, mnogo više od vucaranja "putevima AVNOJ-a" voleo da gluvarim po Beogradu sa ostalim "naprednijim" drugarima i tražim probleme). No, svako po svom ukusu, ni ja ni moja porodica nikada nismo nešto naročito voleli ni onu pokojnu, ni ovu sadašnju državu, niti se nešto specijalno identifikovali sa mentalitetom ljudi ili želeli da previše učestvujemo u bilo kakvim kolektivnim varijantama sa njima, pa ni u raznim rekreativnim nastavama, odmorima sa školom ili ekskurzijama, gde, hteli-nehteli, morate da se prilagođavate kojekakvim budibogsnama kriterijumima udobnosti, privatnosti ili kvaliteta, a ni danas me to mnogo ne privlači, bez obzira što sam poslednjih par decenija proveo u mnogo ozbiljnijim, bogatijim i uređenijim državama od nekadašnje Jugoslavije ili sadašnje Srbije, svetina je svuda svetina, i, po meni, uvek je bolje održavati izvesnu distancu ako vam materijalne i intelektualne mogućnosti to dozvoljavaju, a ljudima koji zagovaraju nešto inkluzivniji i egalitarniji pristup društvu i vaspitanju, i kojima se sviđaju razni kolektivistički ili socijalistički pogledi na svet na koje sam ja lično alergičan, sasvim sigurno niko ne brani da u skladu s tim i vaspitavaju svoju decu.

Sto se tice rekreativne nastave ,nisam protiv , niz dobrih razloga je da dete ide na rekreativnu nastavu.Ne bih nabrajao sve socioloske, drustvene, vaspitne ,obrazovne elemente.Znamo ih svi, problem je u nama , plasimo se da ucitelj ili vaspitac ima previsoke dnevnice , to je problem koji nas muci , iskreno , zapitajmo se da li sam u pravu,da li bi vodili grupu dece za te pare ? Jedva izadjemo na kraj sa svojom decom .Sa druge strane ,kada su u pitanju spoljni saradnici skole ,(nazovi )treneri : kosarka , fudbal,odbojka , tekwondo, folklor i jos niz drugih , bez razmisljanja uglavnom ,pustimo da nam deca idu na pripreme ,ne pitajuci se koliko taj trener ima zarade i gde su ti vaspitni , obrazovni, socioloski i drugi elementi.Skola je izgubila na znacaju , mnogima je bitniji trening pomenutih sportova nego redovno skolovanje , samo mi roditeli smo krivi zbog toga ,moramo priznati.

Text je zaista odlican,objektivan i moze da posluzi kao uputstvo i ohrabrenje roditeljima.Zao mi je sto ima ljudi koji misle da njihova deca treba da budu briga onih koji nemaju dece i da je od njih dosta sto ih stvore,a drzava i oni koji nisu roditelji da preuzmu ostatak brige.Zaboravih na uciteljice koje bi trebale volonterski da rade svoj posao ?!Sta je sa onima koji ne mogu da imaju dece?Mozda da ih ogradimo zicom da peru pelene tudjoj?Svaka cast autoru teksta!

Ucitelj sam po struci i u mnogome delim stavove iz vaseg teksta. odlicni saveti roditeljima sto sam i sam. izvodim rekreativnu vec nekoliko godina i veoma dobro znam sve o cemu se govori. upravo se gonim mislju da pocnem sa pisanjem knjige / brosure /prirucnika na temu rekreativne nastave u danasnjim ''savremenim uslovima. Tekst tretira gotovo sve sto je bitno za pripremu deteta. svaka cast

@cate
Objasnite mi molim Vas kako da nadjem mesto u vrticu. Vi ste to napisali kao da je to samo stvar odluke. Drugo kako da placam 8000 din za vrtic. Na godisnjem nivou to je 1200e.
Sada mi je dete krenulo u 1. razred i trebalo je da ide na rekreativnu ali mu je doktor rekao da ne ide jer je imao bronhitis. Steta.
Rekreativna donosi dodatan prihod uciteljima, samo mi je krivo sto taj dadatni prihod finansiramo mi roditelji, koji smo najugrozeniji, a ne drzava.
Trebalo bi na neki nacin uvesti oporezivanje neozenjenih i ljudi bez dece i ta sredstva dodelila ljudima sa decom kao sto se svugde u normalnim zemljama radi.
Zbog ovog na sta sam ukazao je DS izgubio puno medju narodom i postoji sansa da se vratimo u devedesete.

Naprotiv, "rekreativna nastava" je potpuno besmislen koncept, protiv koga se treba na sve načine boriti, tipičan produkt državnog školstva i kolektivističkog pristupa vaspitanju dece. Dete bi trebalo učiti upravo suprotno od onoga što će se tamo "naučiti", to jest da jedu hranu lošeg kvaliteta, spavaju u trećerazrednom smeštaju, često po nekakvim "odmaralištima", tj. kapacitetima predviđenim za najniže društvene klase u nekadašnjem nominalno "besklasnom" komunističkom društvu, uglavnom čak i bez zasebnog kupatila i neadekvatno održavanom, i da na sve to ćute da bi se od malena "nečemu" naučili. Čemu? Da budu trećerazredni ljudi, "isti kao svi drugi", siva masa, kolektiv, ovce koje ćutke trpe? Naprotiv: decu treba od malena učiti da su posebni i jedinstveni, i da uvek treba da insistiraju na najboljem za sebe, kao i da vredno uče i da vredno rade kako bi to najbolje u životu imali. Da i ne govorim o decenijskoj negativnoj selekciji u prosveti i kvalitetu ljudi koji treba da se brinu o vašem detetu i da ih nešto nauče? Šta mogu takvi da ih nauče? Kako biti luzer? Kako slušati narodnjake i indoktrinirati decu nacionalističkim i socijal-kolektivističkim budalaštinama? Umesto toga, onima koji imaju iole novca, predlažem da dok ostali učenici budu sedeli po nekim "metropolama vučje kopulacije" negde usred srpskog blata, da odvedu decu na nedelju ili deset dana u Pariz, London, Veneciju ili Prag, da vide malo normalnog sveta, i nešto zaista nauče, a onima koji tog novca imaju još malo više da u potpunosti zaobiđu državne škole, i da, ako u Srbiji ima kvalitetnih privatnih škola, upišu dete tamo, ponajbolje u one škole gde se nastava uglavnom odvija na nekom stranom jeziky, jer smo videli kuda nas je srpsko-jugoslovenski sistem obrazovanja sa svim svojim notornim glupostima uglavnom ideološkog porekla, uključujući i "rekreativne nastave", doveo, a to što se slične stvari rade i u nekim državama EU, neka vas uopšte ne sekira, takvo vaspitavanje dece je, uostalom, i jedan od glavnih razloga što je Evropa postala tako nekompetitivna i lenja, i što će unuci nekadašnjih gospodara sveta za koju godinu gastarbajterisati kod Kineza i Indusa. E, ako nećete da među njima budu i vaši potomci, dajte im neko normalno obrazovanje i, još mnogo važnije, ne pravite od njih članove srpskog ili, ništa bolje, EU-stada, pošto, kao što bi naš narod trebalo da je na osnovu recentne istorije naučio, u stadu nikad ne znate da li galopirate prema provaliji.

@UK
Ne bih se složio sa vama. Milsim da deca predškolskog i mlađeg školskog uzrasta, otprilike do desetak godina, to jest do četvrtog ili petog razreda po srpskom školskom sistemu i ne treba da se odvajaju od roditelja na duže, naročito ne u varijanti državnih škola i opšteg javašluka koji u Srbiji postoji (ovo sa iskusnim profesionalcima ste me dobro nasmejali, to se ne može reći ni za većinu učitelja u zapadnoj Evropi, jer je i ovde to poprilično degradirana profesija, sa dosta negativne selekcije i dosta ošljarenja u državnim institucijama, o sve luđoj i nevaspitanijoj deci i potpunom nedostatku respekta s njihove strane i učiteljskog autoriteta i da ne govorim, a tek probajte da zamislite kakav zasenjujući izbor ljudi imaju na raspolaganju srpske škole gde je mesečna plata učitelja manja od jednog solidnog večernjeg provoda u Londonu), a što se tiče starije dece, njima su i te kako zanimljiva spomenuta mesta (mene su isto vodali kojekuda, i bilo mi je čak i ranije, sa sedam-osam godina, super, sasvim sigurno mnogo bolje nego na "sindikalnim" putovanjima koje su škole u ono "bogato" vreme organizovale - teško nama kad o onom samoupravno-kreditnom kupleraju mislimo kao o bogatom i dobrom vremenu - a koje sam, uostalom, uglavnom gledao da izbegnem, jer sam, čak i kad od Zapada nije bilo ništa, mnogo više od vucaranja "putevima AVNOJ-a" voleo da gluvarim po Beogradu sa ostalim "naprednijim" drugarima i tražim probleme). No, svako po svom ukusu, ni ja ni moja porodica nikada nismo nešto naročito voleli ni onu pokojnu, ni ovu sadašnju državu, niti se nešto specijalno identifikovali sa mentalitetom ljudi ili želeli da previše učestvujemo u bilo kakvim kolektivnim varijantama sa njima, pa ni u raznim rekreativnim nastavama, odmorima sa školom ili ekskurzijama, gde, hteli-nehteli, morate da se prilagođavate kojekakvim budibogsnama kriterijumima udobnosti, privatnosti ili kvaliteta, a ni danas me to mnogo ne privlači, bez obzira što sam poslednjih par decenija proveo u mnogo ozbiljnijim, bogatijim i uređenijim državama od nekadašnje Jugoslavije ili sadašnje Srbije, svetina je svuda svetina, i, po meni, uvek je bolje održavati izvesnu distancu ako vam materijalne i intelektualne mogućnosti to dozvoljavaju, a ljudima koji zagovaraju nešto inkluzivniji i egalitarniji pristup društvu i vaspitanju, i kojima se sviđaju razni kolektivistički ili socijalistički pogledi na svet na koje sam ja lično alergičan, sasvim sigurno niko ne brani da u skladu s tim i vaspitavaju svoju decu.

@cate
Objasnite mi molim Vas kako da nadjem mesto u vrticu. Vi ste to napisali kao da je to samo stvar odluke. Drugo kako da placam 8000 din za vrtic. Na godisnjem nivou to je 1200e.
Sada mi je dete krenulo u 1. razred i trebalo je da ide na rekreativnu ali mu je doktor rekao da ne ide jer je imao bronhitis. Steta.
Rekreativna donosi dodatan prihod uciteljima, samo mi je krivo sto taj dadatni prihod finansiramo mi roditelji, koji smo najugrozeniji, a ne drzava.
Trebalo bi na neki nacin uvesti oporezivanje neozenjenih i ljudi bez dece i ta sredstva dodelila ljudima sa decom kao sto se svugde u normalnim zemljama radi.
Zbog ovog na sta sam ukazao je DS izgubio puno medju narodom i postoji sansa da se vratimo u devedesete.

Najvazniji je savet da ne dozvolite da dodjete u situaciju da se dete tek sa sedam godina po prvi put odvaja od vas i da uci kako da se snalazi medju vrsnjacima. Jednostavno posaljite dete u kolektiv (jaslice, obdaniste i sl) sto pre, i sto pre ga saljite na letovanja i zimovanja sa drugom decom. U jaslicama gde je islo moje dete, deca se vode na planinu i pre navrsene trece godine. Nije bilo lako pustiti svoje dete tako malo, ali rezultat je bio neverovatan. Prvo sto su se lepo proveli, i stalno su u parku pricali kako im je bilo. Drugo, dete je bilo mnogo, mnogo samostalnije nego sto je bilo pre odlaska na planinu sa vaspitacicom. Bila je ponosna kako se sama oblaci, sprema za spavanje, pere zube ... i sada jedva ceka kada ce opet da dodje vreme da ide sa svojim drugarima na planinu. Roditelji ne trebaju da budu sebicni, vec da daju prostora svome detetu da se osamostali i da nauci da se snalazi medju drugom decom.
Kada se to sve preboli, rekreativna nastava nece biti nikakav problem, ni vama ni detetu.

Na Dusanov predlog da se oporezuju neudate/neozenjeni da bi njegovo dete moglo da ide na rekreativnu nastavu imam kontra-predlog: da se oporezuju ljudi sa decom, i da se tako mi koji nemamo dece pomognemo da idemo na letovanje! To cak i ima smisla, na letovanju cemo upoznati nekog i mozda se udati/ozeniti i imati decu. Dragi moj Dusane, znam koliko Vam prca prsluk za mojim letovanjem, samo mi kazite zasto bih ja trebalo da brinem o rekreaciji Vaseg deteta?

Osnovni zadatak roditelja je da dete osposobi za SAMOSTALAN zivot. To je cesto tesko nama roditeljima, skoro kao i deci.
Rekreativna nastava je idelana prilika za prve samostalne korake, koji su uvek lepi, puni igrarija i prava avantura. Ne zaboravite ucitelji su profesionalci sa iskustvom i nista deci nece faliti.
Za EU citizena: tako maloj deci London, Pariz, Berlin nisu interesantni. Njima je potreban mikro svet, njihovi drugari, vaspitacica, ucitelji, igranje u blatu. Znam i mene su vodili tako na zapad kao malu i nisu imali bog zna sta da mi ponude, mega luna parkove, muzeje, sve su to gluposti u tom uzrastu.

Ucitelj sam po struci i u mnogome delim stavove iz vaseg teksta. odlicni saveti roditeljima sto sam i sam. izvodim rekreativnu vec nekoliko godina i veoma dobro znam sve o cemu se govori. upravo se gonim mislju da pocnem sa pisanjem knjige / brosure /prirucnika na temu rekreativne nastave u danasnjim ''savremenim uslovima. Tekst tretira gotovo sve sto je bitno za pripremu deteta. svaka cast

Text je zaista odlican,objektivan i moze da posluzi kao uputstvo i ohrabrenje roditeljima.Zao mi je sto ima ljudi koji misle da njihova deca treba da budu briga onih koji nemaju dece i da je od njih dosta sto ih stvore,a drzava i oni koji nisu roditelji da preuzmu ostatak brige.Zaboravih na uciteljice koje bi trebale volonterski da rade svoj posao ?!Sta je sa onima koji ne mogu da imaju dece?Mozda da ih ogradimo zicom da peru pelene tudjoj?Svaka cast autoru teksta!

Sto se tice rekreativne nastave ,nisam protiv , niz dobrih razloga je da dete ide na rekreativnu nastavu.Ne bih nabrajao sve socioloske, drustvene, vaspitne ,obrazovne elemente.Znamo ih svi, problem je u nama , plasimo se da ucitelj ili vaspitac ima previsoke dnevnice , to je problem koji nas muci , iskreno , zapitajmo se da li sam u pravu,da li bi vodili grupu dece za te pare ? Jedva izadjemo na kraj sa svojom decom .Sa druge strane ,kada su u pitanju spoljni saradnici skole ,(nazovi )treneri : kosarka , fudbal,odbojka , tekwondo, folklor i jos niz drugih , bez razmisljanja uglavnom ,pustimo da nam deca idu na pripreme ,ne pitajuci se koliko taj trener ima zarade i gde su ti vaspitni , obrazovni, socioloski i drugi elementi.Skola je izgubila na znacaju , mnogima je bitniji trening pomenutih sportova nego redovno skolovanje , samo mi roditeli smo krivi zbog toga ,moramo priznati.