Nemačka: Strateška propast

Procena nemačkog angažmana na Hindukušu koji je trajao skoro dvadeset godina je nemilosrdna. Prilikom čitanja izveštaja na više od 330 stranica to vrlo brzo postaje jasno.

"Najveći i najskuplji ratni angažman, s najvećim brojem žrtava – pre svega zapadne – zajednice država" okončan je "strateškom propašću", stoji u dokumentu posvećenom vojnoj misiji u Avganistanu u koji je uvid imao javni servis NDR.

• Kritike na račun izvršne vlasti

Izveštaj je sastavila tzv. , radna grupa koja se sastoji od poslanika Bundestaga i eksperata iz raznih područja. U njemu su prilično jasne ocene pojedinih aspekata misije, a između ostalog, navode se i konkretne greške, odnosno propusti:

"Nije bilo u dovoljnoj meri kontinuirane, samokritične inventure misije, s obzirom na veoma visoko postavljene ciljeve", kritikuje komisija. Ona time praktično upućuje poruku svim nemačkim vladama koje su bile odgovorne za misiju na Hindukušu, i to u periodu od 2001. do 2021.

Osim toga kritikuje se i činjenica da se nadležna ministarstva, dakle ministarstva spoljnih poslova, unutrašnjih poslova, odbrane i ministarstvo razvoja, nisu dovoljno dobro koordinirala po pitanju misije. U izveštaju se tako npr. koristi i pojam "egoizmi resora" – pri čemu se misli na resore nemačke vlade. Drugim rečima, a kako kaže predsednik komisije Mihael Miler (SPD), nemački "umreženi koncept" nije funkcionisao.

• Suviše malo ljudi na terenu

Komisija koju je angažovao Bundestag osim toga je mišljenja da sredstva koja su Nemci stavili na raspolaganje za misiju nisu bila dovoljna.

"Oprema i sposobnosti Bundesvera jednim delom nisu bila dovoljno dinamično prilagođena situaciji u Avganistanu po pitanju pretnji na terenu".

Što se tiče kadrovskih resursa, civilnog ljudstva ili policije, komisija smatra da oni nisu bili dovoljni za proklamovani cilj misije, a to je bilo "izgradnja države", odnosno namera da Avganistan "profunkcioniše kao država".

Nemačka se dobrovoljno prijavila kao zemlja koja je htela da pomogne u izgradnji struktura avganistanske policije, ali je Berlin već u ranoj fazi te misije bio kritikovan zbog malog broja službenika koje je Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova poslalo na Hindukuš. To je jednostavno bilo "smešno", ocenjuje jedan neimenovani bivši diplomata.

• Pogrešna procena uticaja talibana

Ali, to nije sve: u izveštaju se navodi i da su precenjene „receptivnost i kapaciteti avganistanskih partnera“, odnosno da je potcenjen rastući uticaj talibana u toj zemlji. Suviše kasno i "nedovoljno dosledno" se trudilo oko pronalaženja političkog rešenja za konflikt, navodi se u izveštaju.

Danas su u Avganistanu na vlasti talibani, isti oni za koje se 2001. verovalo da su doživeli poraz. Nemačka je, "zajedno sa svojim međunarodnim partnerima, strateški propala" – to je gorak zaključaj komisije.

• Nemačka je "pouzdan saveznik"…

U izveštaju kojim dominiraju mračni tonovi, ipak tu i tamo ima i tračka optimizma: Nemačka se, kako se navodi, dokazala kao "pouzdan saveznik". Tokom čitavog trajanja misije "Nemci su bili jedna od zemlja s najvećim vojnim kontingentom na terenu, a preuzeli su i odgovornost za rukovođenje", pohvalili su protekle nemačke vlade članovi komisije.

Izveštaj koji se danas i zvanično predstavlja, nije finalni bilans misije u Avganistanu. Zaključni izveštaj sa konkretnim predlozima za budućnost komisija namerava da predoči u proleće iduće godine.