Foto: Depositphotos, AndrewLozovyi
Foto: Depositphotos, AndrewLozovyi

Šta promena glasa govori o vašem emotivnom i psihičkom stanju

Primetili ste sigurno da nekome "drhti glas" ili da možda viče ili, pak, govori jedva čujno... Glas je povezan sa našim uverenjima, željom da nešto saopštimo na određen način, ali i sa emocijama. Tačnije, kod većine ljudi on je direktno pod uticajem emocionalnog stanja, pa tako po glasu možemo prepoznati da li je neko uzbuđen, ljut, tužan ili uplašen.

Psihijatar Aleksandra Bubera Ninić objašnjava za #kakosi da je opšte poznato da je glas izmenjen kada smo uplašeni, ljuti, besni... kao i da je tada izmenjen ne samo glas, već i način disanja.

"Na primer, kada smo uplašeni dišemo ubrzano i plitko, a kada smo besni brže i mnogo dublje. Disanje je pod uticajem autonomnog nervnog sistema koji je van uticaja naše volje, ali isto tako, na disanje možemo i da utičemo svesno. Disanje je jako bitan element u formiranju glasa jer se glas formira tako što vazduh prolazi kroz grkljan (larynx) u kome su postavljene glasne žice koje, kao i kod muzičkih instrumenata, kada vibriraju proizvode zvuk", kaže ona.

Kako navodi, postoji i kognitivna komponenta kada pod uticajem našeg mišljenja mi voljno usmeravamo tonalitet, visinu, boju i intenzitet našeg glasa. Ovo postižemo, dodaje, tako što podešavamo odnos disanja i funkcije glasnih žica, odnosno struktura koje kontrolišu njihov rad. To se vežba tokom odrastanja i zato kao odrasli mi umemo svesno i voljno da upotrebimo glas da bismo postigli određeni efekat.

Sa druge strane, kaže da kada smo "preplavljeni" emocijom ili emocijama – a to znači da nismo u stanju da u dovoljnoj meri kontrolišemo šta osećamo i koliko intenzivno osećamo i imamo utisak da emocije upravljaju nama, nekada do doživljaja da smo "paralisani" – mi ne upravljamo ni našim glasom u dovoljnoj meri i on jasno izražava to naše osećanje preplavljenosti, bez obzira da li je u pitanju prijatna ili neprijatna emocija.

U zavisnosti od toga koja je emocija u pitanju glas može biti tih, gotovo nečujan, što se obično dešava u situacijama kada je osoba preplavljena nekom vrstom straha (anksioznost, trema, fobičan strah, panika, užas), ali isto tako i veoma glasan i visokog tonaliteta (vrištanje).

"Kada je glas 'napukao', to najčešće vezujemo za osećanja koja imaju veze sa gubitkom, kao što je tuga. 'Potmuo' glas može biti najava emocionalne bure i veoma velikog intenziteta glasa, kao što je na primer akumulacija emocija pre ispada besa u svrhu zastrašivanja", kaže.

Kod treme, dodaje, povremeno postoji naprezanje glasa, jer se osoba bori da izgovori ono što misli da treba i da se prikaže u najboljem svetlu, a sa druge strane procenjuje da nije dovoljno dobra, zbog čega je uplašena, što se često primećuje u naprezanju, drhtanju glasa i slično.

Foto: deposit/SergeyNivens
Foto: deposit/SergeyNivens

Prema njenim rečima, doživljaj "knedle" u grlu ima veze ne samo sa glasovnim aparatom, već i sa funkcijom jednjaka i gutanja i nekada može ići do mere da osoba ne samo da se bori da nešto izgovori, već nekada nije u stanju da proguta vodu ili hranu.

Mera ove senzacije je proporcionalna intenzitetu osećanja koje osećamo, a često, u ovom slučaju i sa osećanjima koja su "slojevita" – a to znači da osećamo anksioznost i strah, a zapravo nismo svesni da smo frustrirani, ljuti ili pokušavamo da ostanemo "jaki", a zapravo smo jako tužni i plače nam se.

I kod određenih dijagnoza gde je primetno neadekvatno emocionalno funkcionisanje srećemo ljude sa izmenjenom bojom glasa.

Kako kaže psihijatar Aleksandra Bubera Ninić, "tako poremećaji povezani sa anksioznošću i strahom kao što su socijalna i ostale fobije, napadi panike, generalizovani anksozni poremećaj... mogu biti praćeni izmenama glasa u skladu sa kognitivno-emotivno-fiziološkim funkcionisanjem koje je pod uticajem poremećaja vezanog sa strahom".

"Kod pacijenata sa afektivnim poremećajima, dakle onih koji utiču na raspoloženje, glas će biti u skladu sa depresivnim ili euforičnim raspoloženjem. Kod osoba sa paranoidnim poremećajem, gde je pacijent uplašen i brani se agresijom imaćemo glas koji je pod uticajem mešavine straha, pretnje i agresije, a kod pacijenata sa poremećajima iz spektra shizofrenije, ukoliko je došlo do takozvane 'afektivne zaravnjenosti' i nemogućnosti 'afektivne rezonance' obično će i glas, ali i govor odražavati ovako izmenjenu emocionalnost", dodaje.

Interesantna je i kategorija pacijenata sa poremećajem ličnosti, kod kojih su česta intenzivna emocionalna stanja, pa kao i kod ostalih kategorija u zavisnosti od vrste emocija i glas biva u skladu sa istima, naglašava psihijatar Aleksandra Bubera Ninić za #kakosi.

Kako rešiti problem?

Ako izuzmemo nepravilnu upotrebu glasovnog aparata, kao i nepravilno disanje koji mogu biti rezultat nekih fizičkih oboljenja, ali i nedostatka uputstava ili formiranja loših navika u disanju i upotrebi glasa, odnosno probleme za koje su zaduženi otorinolaringolozi, neurolozi, pulmolozi i defektolozi, i krenemo od toga da je promena glasa povezana sa emocijama kognicijom i disanjem, odgovor dr Bubere je jasan.

"Potrebno je raditi na izmeni pogrešnih uverenja (kognicija), adekvatnom upravljanju emocijama i telesnim komponentama (disanje i vežbe glasa). Sve sem vežbi za glas sprovodi psihoterapeut, a ukoliko su potrebne vežbe za glas, to je u domenu rada defektologa".

Pridružite se zajednici #kakosi na Viberu