Šta promena glasa govori o vašem emotivnom i psihičkom stanju

Psihijatar Aleksandra Bubera Ninić objašnjava za #kakosi da je opšte poznato da je glas izmenjen kada smo uplašeni, ljuti, besni... kao i da je tada izmenjen ne samo glas, već i način disanja.

"Na primer, kada smo uplašeni dišemo ubrzano i plitko, a kada smo besni brže i mnogo dublje. Disanje je pod uticajem autonomnog nervnog sistema koji je van uticaja naše volje, ali isto tako, na disanje možemo i da utičemo svesno. Disanje je jako bitan element u formiranju glasa jer se glas formira tako što vazduh prolazi kroz grkljan (larynx) u kome su postavljene glasne žice koje, kao i kod muzičkih instrumenata, kada vibriraju proizvode zvuk", kaže ona.

Kako navodi, postoji i kognitivna komponenta kada pod uticajem našeg mišljenja mi voljno usmeravamo tonalitet, visinu, boju i intenzitet našeg glasa. Ovo postižemo, dodaje, tako što podešavamo odnos disanja i funkcije glasnih žica, odnosno struktura koje kontrolišu njihov rad. To se vežba tokom odrastanja i zato kao odrasli mi umemo svesno i voljno da upotrebimo glas da bismo postigli određeni efekat.

Sa druge strane, kaže da kada smo "preplavljeni" emocijom ili emocijama – a to znači da nismo u stanju da u dovoljnoj meri kontrolišemo šta osećamo i koliko intenzivno osećamo i imamo utisak da emocije upravljaju nama, nekada do doživljaja da smo "paralisani" – mi ne upravljamo ni našim glasom u dovoljnoj meri i on jasno izražava to naše osećanje preplavljenosti, bez obzira da li je u pitanju prijatna ili neprijatna emocija.

U zavisnosti od toga koja je emocija u pitanju glas može biti tih, gotovo nečujan, što se obično dešava u situacijama kada je osoba preplavljena nekom vrstom straha (anksioznost, trema, fobičan strah, panika, užas), ali isto tako i veoma glasan i visokog tonaliteta (vrištanje).

"Kada je glas 'napukao', to najčešće vezujemo za osećanja koja imaju veze sa gubitkom, kao što je tuga. 'Potmuo' glas može biti najava emocionalne bure i veoma velikog intenziteta glasa, kao što je na primer akumulacija emocija pre ispada besa u svrhu zastrašivanja", kaže.

Kod treme, dodaje, povremeno postoji naprezanje glasa, jer se osoba bori da izgovori ono što misli da treba i da se prikaže u najboljem svetlu, a sa druge strane procenjuje da nije dovoljno dobra, zbog čega je uplašena, što se često primećuje u naprezanju, drhtanju glasa i slično.

Foto: deposit/SergeyNivens

Prema njenim rečima, doživljaj "knedle" u grlu ima veze ne samo sa glasovnim aparatom, već i sa funkcijom jednjaka i gutanja i nekada može ići do mere da osoba ne samo da se bori da nešto izgovori, već nekada nije u stanju da proguta vodu ili hranu.

Mera ove senzacije je proporcionalna intenzitetu osećanja koje osećamo, a često, u ovom slučaju i sa osećanjima koja su "slojevita" – a to znači da osećamo anksioznost i strah, a zapravo nismo svesni da smo frustrirani, ljuti ili pokušavamo da ostanemo "jaki", a zapravo smo jako tužni i plače nam se.

I kod određenih dijagnoza gde je primetno neadekvatno emocionalno funkcionisanje srećemo ljude sa izmenjenom bojom glasa.

Kako kaže psihijatar Aleksandra Bubera Ninić, "tako poremećaji povezani sa anksioznošću i strahom kao što su socijalna i ostale fobije, napadi panike, generalizovani anksozni poremećaj... mogu biti praćeni izmenama glasa u skladu sa kognitivno-emotivno-fiziološkim funkcionisanjem koje je pod uticajem poremećaja vezanog sa strahom".

"Kod pacijenata sa afektivnim poremećajima, dakle onih koji utiču na raspoloženje, glas će biti u skladu sa depresivnim ili euforičnim raspoloženjem. Kod osoba sa paranoidnim poremećajem, gde je pacijent uplašen i brani se agresijom imaćemo glas koji je pod uticajem mešavine straha, pretnje i agresije, a kod pacijenata sa poremećajima iz spektra shizofrenije, ukoliko je došlo do takozvane 'afektivne zaravnjenosti' i nemogućnosti 'afektivne rezonance' obično će i glas, ali i govor odražavati ovako izmenjenu emocionalnost", dodaje.

Interesantna je i kategorija pacijenata sa poremećajem ličnosti, kod kojih su česta intenzivna emocionalna stanja, pa kao i kod ostalih kategorija u zavisnosti od vrste emocija i glas biva u skladu sa istima, naglašava psihijatar Aleksandra Bubera Ninić za #kakosi.

Kako rešiti problem?

Ako izuzmemo nepravilnu upotrebu glasovnog aparata, kao i nepravilno disanje koji mogu biti rezultat nekih fizičkih oboljenja, ali i nedostatka uputstava ili formiranja loših navika u disanju i upotrebi glasa, odnosno probleme za koje su zaduženi otorinolaringolozi, neurolozi, pulmolozi i defektolozi, i krenemo od toga da je promena glasa povezana sa emocijama kognicijom i disanjem, odgovor dr Bubere je jasan.

"Potrebno je raditi na izmeni pogrešnih uverenja (kognicija), adekvatnom upravljanju emocijama i telesnim komponentama (disanje i vežbe glasa). Sve sem vežbi za glas sprovodi psihoterapeut, a ukoliko su potrebne vežbe za glas, to je u domenu rada defektologa".