Peščanik na izmaku

Podeli

Goran Hadžić je naprečac nestao u nepoznatom pravcu, samo sedam sati nakon što je Haški tribunal zvaničnom Beogradu uručio zapečaćenu optužnicu i nalog za hapšenje i, kako je precizna Karla del Ponte sračunala, 17 sati pre nego što je Okružni sud u Beogradu predao nalog za Hadžićevo hapšenje. Sasvim logično, glavna tužiteljica smatra da su vlasti u Beogradu Hadžiću omogućile beg, što je jasno kazala prekjuče. Tribunal poseduje i fotografije o Hadžićevom kretanju 13. jula.

Prozvane vlasti se ni 24 sata nakon optužbe nisu oglasile. A i što bi kada je portparol Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, Sonja Prostran, izjavila da Sud nije mogao ništa da preduzme 13. jula, primio optužnicu jer je, bože moj, "stigla pet minuta pre kraja radnog vremena".

Tri dana pre, šef diplomatije SCG Vuk Drašković je obelodanio optužnicu. Sačekao je, u skladu sa nalogom glavne tužiteljice, da prođe 72 sata ćutnje. Optužnica protiv Hadžića dostavljena je, kazao je poprilično uznemireni Drašković, u utorak 13. jula Ministarstvu inostranih poslova SCG, koje ju je zatim prosledilo Okružnom sudu u Beogradu, Posebnom odeljenju za ratne zločine. "Dat je i nalog da po isteku 72 sata odgovorim, što je moja obaveza prema domaćem zakonu, šta se desilo. Taj rok je istekao. Ja sam danas odgovorio da nemam šta da odgovorim, da ne znam šta se desilo, jer me Sud ni o čemu nije obavestio", kazao je Drašković.

Nešto se jeste desilo. Preciznije, neko je Hadžiću dojavio da se skloni. Više je mogućnosti za to: bio je to neko iz SMIP ili neko iz Ambasade SCG u Holandiji kojoj je dostavljena kopija optužnice, možda neko iz Suda ili policije... Mogao je to biti i neko iz vrha vlasti. Napokon, postoji i apsurdna mogućnost da je neko iz Tribunala proveravao spremnost Beograda da sarađuje... Bilo kako bilo, strogo poverljiva informacija je procurela baš u vreme dok se predsednik Srbije Boris Tadić spremao na put u SAD, gde se danima upinje da objasni kako je Srbija spremna da sarađuje sa Tribunalom i izruči i četiri generala i samog Ratka Mladića, ako ga pronađe.

Treba li naglasiti da Tadić, kao i zlosretni Rasim Ljajić to čini ne gledajući na sat i radno vreme. Znaju, valjda, da je peščanik Srbije na izmaku, a to što je Goran Hadžić naprečac nestao u nepoznatom pravcu opasno ubrzava istek tog vremena.

strana 1 od 57 idi na stranu