"S ovakvom NATO odbranom naša bi zemlja bila izbrisana s karte"; Gradite bunkere...

S obzirom na to da se granica između Estonije i Rusije proteže na 338 kilometara, od kojih je veći deo gotovo neprohodan, jer se radi o močvarnom i šumovitom području, zvaničnici tih zemalja planiraju izgradnju 600 bunkera.

Samo Estonija planira da ih ima 600.

Male baltičke države se već neko vreme smatraju najverovatnijim ruskim ciljem ako Vladimir Putin pokrene napad na NATO. Mnogi smatraju da bi ruska vojska mogla poraziti ove tri male nacije u nekoliko dana.

Kako podseća Njuzvik, a prenosi Index.hr, nakon Putinove aneksije Krima 2014, NATO je počeo da rotira trupe međunarodnih snaga u Poljsku i baltičke države – Estoniju, Letoniju I Litvaniju – u aranžmanu pod nazivom "Enhanced Forward Presence" (eFP), odnosno "Ojačana prednja prisutnost".

Ove multinacionalne borbene grupe, međutim, mogle bi samo otežati invaziju, ali je ne bi zaustavile.

Takođe se podseća na izjavu estonske premijerke iz 2022. Kaje Kalas, koja je tada rekla “da bi s ovakvom NATO odbranom u slučaju ruske invazije njena zemlja bila izbrisana s karte”.

Susan Lilevali iz estonskog Ministarstva odbrane rekla je prošle sedmice da je svrha izgradnje bunkera pre svega izbegavanje vojnog sukoba u region, jer bi potencijalno mogli promeniti računicu neprijatelja.

“Objekti bi trebalo da onemoguće i brzo napredovanje neprijatelja na teritoriju baltičkih zemalja i u slučaju vojnih prodora da zaustave neprijateljsko napredovanje već na samim granicama", navela je Lilevali i dodala da je potrebna koordinacija s Letonijom i Litvanijom kako u mreži ne bi bilo rupa kroz koje bi se neprijatelj mogao provući.

Litvanija bi trebalo da se posebno usredsredi na prevlaku Suva³ki, tanki pojas teritorije koja se proteže između Belorusije i ruske eksklave Kalinjingrada, a čija bi okupacija izolovala baltičke države od Poljske i drugih evropskih saveznika na Zapadu.

Bunkeri Estonije biće grupisani oko graničnih prelaza Narva na severu i Voru na jugu. Čudsko jezero, koje čini veći deo granice s Rusijom, daje Estoncima moćnu odbrambenu barijeru. A prema rečima Lilevali, glavna namena ove mreže bunkera je da se osigura mogućnost borbe protiv neprijatelja već od prvog sata i prvog napadnutog metra.

S druge strane, kako piše Njuzvik, ruska vojska je možda oslabljena ratom u Ukrajini I gubicima, ali je istovremeno i iskusnija.

Zvaničnici NATO-a više su puta upozoravali da Moskva još uvek predstavlja veliku pretnju, iako će joj trebati neko vreme da se rekonstruiše.

"Nakon analize raznih procena o tome koliko brzo Rusija može obnoviti svoju vojsku, zaključili smo da je sada pravo vreme za početak priprema", rekla je Lilevali.

Estonija želi prve bunkere da postavi već početkom 2025.