Poslednje upozorenje: Za 26 godina...

Kontinuirano uništavanje prirode širom sveta do sredine ovog veka rezultiraće šokantnim promenama u životima svih ljudi, upozoravaju naučnici.

Izvor: index.hr
Podeli
EPA-EFE/Raphael Alves
EPA-EFE/Raphael Alves

Kako prenosi Index, doći će do velikih šokova u snabdevanju hranom i pitkom vodom, nestanka jedinstvenih vrsta i gubitka krajolika koji su ključni za ljudsku kulturu i slobodno vreme.

Ako čovečanstvo ne ispuni svoje obveze da se uhvati u koštac s pet glavnih faktora gubitka prirode, do 2050. godine kritični prirodni sistemi mogli bi se slomiti, upravo u trenutku kada se predviđa vrhunac ljudske populacije.

U opširnoim tekstu britanski gardijan navodi da je o tome razgovarao s vodećim naučnicima, domorodačkim vođama i ekolozima široms veta.

Sumirano, upozorenja navode da milionu biljnih i životinjskih vrsta preti izumiranje, izbijaće šumski požari, poplave i ekstremni vremenski uslovi.

Takođe, ako se nešto ne promeni, do 2050. moglo bi doći do brzog širenja invazivnih vrsta (koje često donose nove bolesti), plastičnog zagađenja ogromnih razmera, opadanja riblje populacije i nestajanja šuma.

Više od četvrtine svih biljnih i životinjskih vrsta, koje su stručnjaci dubinski procenjivali u smislu očuvanja, u opasnosti su od izumiranja.

EPA-EFE/Paolo Aguilar
EPA-EFE/Paolo Aguilar

Kako bi se suprotstavilo potencijalnom gubitku, istraživanja pokazuju da čovečanstvo mora da radi na obnovi prirode širom planete, da usvoji ekološki prihvatljivije poljoprivredne prakse, smanji potrošnju mesa, zaustavi širenje invazivnih vrsta i dramatično smanji upotrebu fosilnih goriva.

Podseća se da su se na samitu Cop15 o bioraznolikosti prošlog decembra vlade učesnice tog skupa složile oko 23 cilja, uključujući obnovu 30 % degradiranih kopnenih, vodenih, obalnih i morskih ekosistema planete, ali do sada vlade nijednom nisu ispunile niti jedan od samonametnutih ciljeva vezanih uz gubitak prirode, a stručnjaci kažu da se to mora hitno promeniti.

Navodi se da je čovečanstvo u poslednjih 10.000 godina iskrčilo oko trećine svih šuma kako bi se stvorilo poljoprivredno zemljište, procenjuju istraživači, uništavajući tako ključne ekosisteme poput tropskih kišnih šuma, koje su među najraznovrsnijima na planeti.

Takođe, stručnjaci upozoravaju da su ugroženi i jedinstveni sušni predeli.

"Ako ne preduzmemo potrebne radnje za očuvanje bioraznolikosti, budućnost sveta i našeg naroda može se opisati jednom rečju - pustinja", rekao je Kristian Huliao iz brazilske amazonske autohtone populacije Pankararu.

U oktobru je stručna procena UN-a upozorila da su invazivne vrste postale problem vredan više milijardi dolara, a za koji se očekuje da će se pogoršati ako se ne preduzmu odgovarajuće mere. Najmanje 3.500 štetnih invazivnih vrsta zabebeleženo je na globalnom nivou i te vrste igraju sve veću ulogu u prirodnim katastrofama kao što su smrtonosni šumski požari na Havajima u avgustu.

EPA-EFE/CAROLINE BREHMAN
EPA-EFE/CAROLINE BREHMAN

Prekomerne invazivne strane vrste zameniće jedinstvene lokalne ekosisteme, uzrokujući izumiranje nekih autohtonih vrsta, posebno onih endemskih u Čileu, dok će se broj drugih znatno smanjiti, smatraju čileanski stručnjaci.

Oni u Evropi pak upozoravaju da bi zbog zagrevanja klime i širenja invazivnih vrsta životinje koje prenose bolesti mogle doći do novih ekosistema u Evropi, a kao očit promer je invazija tigrastih komaraca koji prenose bolesti.

Uporedo s tim, procenjuje se da će dve trećine predviđene populacije od 10 milijardi ljudi živeti u gradovima do 2050. godine.

To će povećati energetske potrebe za upravljanje rastućom složenošću urbanog metabolizma. Gradovi će takođe povećati potražnju za iskorišćavanjem prirodnih resursa, uz strašne rizike za zdravlje ekosistema, a sve veći udeo stanovništva odvajaće se od prirode, fizički i psihički.

Očekuje se i da brojne vrste riba koje su se koruistile u ishrani ljudi nestanu zbog prekomernog ulova, a ako se tome doda i zagrevanje voda to značio da će ribarstvo izumreti kao takvo.

Takođe, nakupljanje plastike, hemikalija, pesticida i đubriva u prirodnim ekosistemima ističe se kao pretnja bioraznolikosti koja zahteva hitnu akciju, kažu stručnjaci.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 684 idi na stranu