Vučić: "Važno je da čuvamo ono što pripada našoj zemlji"

Predsednik Srbije rekao je, obraćajući se prisutnima, da mu je izuzetna čast i privilegija što može da govori na ovoj godišnjici. Smatra da je važno da svi koji se bave važnim stvarima su prolazni, a da je ono što je neprolazno SANU, Srpska pravoslavna crkva (SPC) i srpska država.

"Ovo je naš hram nauke i umetnosti, vi ste naši vrhovni sveštenici i razumem kada se kaže da je Ivo Andrić član SANU i dalje", rekao je Vučić.

Ukazao je i na probleme s kojima se suočavamo i s kojima ćemo se suočavati. Podsetio je na izbore u Tajvanu, u SAD, pa i u Rusiji, a možda i u Ukrajini, za koje je rekao da će predstavljati priliku za novo uspostavljanje vrednosti na svetskom nivou.

"Ono što me plaši, u eri društvenih mreža, kada dodvoravanje postane najvažnije, plašim se da će ta godina postati lošija, da nam donosi mnogo više sukoba i nemira, više nego što nam je donela 2023", rekao je predsednik Srbije.

"Mislim i na KiM i na RS, od velikog je značaja da dođemo do zajedničkog imenitelja kako da svoju zemlju, slobodu, budućnost sačuvamo. Naš izlaz je da insistiramo na kompromisima, iako znamo da to drugi ne žele, bolje i vreme da kupujete nego da se odreknete nečega čega ne smetre da se odreknete", istakao je predsednik Srbije.

"Niko nikom neće da popusti, neće. Kompromis je postala odvratna reč. Poštovanje drugih i drugačijih stavova gotovo da ne postoji. Naša uloga je da insistiramo na kompromisnim rešenjima", dodao je on.

Predsednik Srbije je rekao i da ne smemo da se odreknemo onoga što je naše, međunarodnog prava, teritorije i naroda.

"Čak da to učinIm uz sva obećanja koja izgovaraju, mi ne bismo dobili ništa ni na taktičkom, ni na strateškom nivou za našu zemlju. Važno je da čuvamo ono što pripada našoj zemlji, sačuvamo mir i da ne ugrozimo budućnost zemlje i čekamo povoljnu priliku da sa istinom i pravdom izađemo pred svet", naveo je Vučić.

View this post on Instagram

A post shared by Aleksandar Vuèiæ (@buducnostsrbijeav)

FOTO TANJUG/ RADE PRELIÆ

Pozdravne reči u Svečanoj sali SANU uputio je predsednik SANU, akademik Zoran Knežević. Takođe, danas su dodeljene nagrade Medalja SANU za 2023. godinu iz oblasti prirodnih i tehničkih nauka i iz oblasti društvenih i humanističkih nauka.

U muzičkom delu programa izvedena su dela kompozitora akademika Ivana Jevtića, kao i umetnički segment "Zaveštanja", koji je priredio akademik Goran Petrović.

Istorija SANU počela je 7. novembra 1841. godine (po starom kalendaru) kada je osnovano Društvo srpske slovesnosti (DSS) da bi proučavalo srpski jezik i na njemu širilo nauke. DSS je prema oblastima delovanja bilo podeljeno na pet odseka a od 1847. je rezultate svog rada objavljivalo u Glasniku.

Zbog jačanja liberalne struje u DSS, koja je bila kritički nastrojena prema vladajućem režimu, Društvo je suspendovano januara 1864. godine.

Njegov rad je nastavljen 29. juna iste godine osnivanjem Srpskog učenog društva (SUD). Ono je nastavilo ranije započete poslove na prikupljanju i objavljivanju dokumenata o srpskoj istoriji, geografiji i etnografiji, i produžilo da izdaje Glasnik.

Članovi Društva nisu bili saglasni o tome koji je njegov osnovni zadatak – liberali su smatrali da bi ono trebalo da se bavi prosvećivanjem naroda, a konzervativci su bili za to da glavni zadatak bude naučni rad.

Zbog toga je 1886. godine osnovana Srpska kraljevska akademija (SKA) a SUD je postojalo sve do 1892. godine kada se spojilo sa Akademijom.

SKA se sastojala od četiri stručne akademije – umetnosti, prirodnih, društvenih i filozofskih nauka. Pod njenim krovom započela su brojna sistematska i dugoročna istraživanja, od kojih neka traju i danas.

Nakon Drugog svetskog rata zvaničan naziv Akademije je bio Srpska akademija nauka (SAN). Zakon o SAN iz 1947. godine doneo je izvesne promene u radu Akademije u odnosu na prethodni period.

Podelu na stručne akademije zamenila je podela na odeljenja a u okviru Akademije počinju da se otvaraju naučni instituti. U toku 1947. i 1948. godine osnovano je 20 instituta, a sledeće godine formirana su još četiri.

Arhiv i Biblioteka Akademije postali su otvoreni za javnost, a Akademiji je povereno upravljanje Patrijaršijsko-mitropolijskim arhivom u Sremskim Karlovcima.

Od 1954. godine novim zakonom o naučnim delatnostima menja se položaj Akademije u sistemu naučnog rada. Instituti su postali samostalni, a Akademija je kod izvesnog broja instituta zadržala status osnivača.

Godine 1960. SAN je preimenovana u Srpsku akademiju nauka i umetnosti (SANU).

Ona je danas podeljena na osam odeljenja i to su Odeljenje za matematiku, fiziku i geo-nauke; Odeljenje hemijskih i bioloških nauka; Odeljenje tehničkih nauka; Odeljenje medicinskih nauka; Odeljenje jezika i književnosti; Odeljenje društvenih nauka; Odeljenje istorijskih nauka i Odeljenje likovne i muzičke umetnosti.
Prema zakonu o SANU, Akademija je, kao ustanova od posebnog nacionalnog značaja, najviša naučna i umetnička ustanova u Republici Srbiji.

Njen zadatak je da razvija i podstiče nauku, organizuje i unapređuje osnovna i primenjena naučna istraživanja, podstiče i unapređuje umetničku delatnost i time doprinosi opštem dobru naroda i države.