Putin želi još i EU ulazi u košmar; Moraće da nas primi?

Već su, kako se navodi dalje u tekstu, u toku koraci za dovođenje u Uniju čak osam novih članica u blok od 27 zemalja. Međutim, napominje se i da još niko ne zna kako bi se sve to tačno izvelo jer zvanični Brisel već sada ima gomilu problema koje ne može da reši ni sa 27 članica, a pogotovo sa preko 30.

U svakom slučaju, bilo koji aspekt proširenja Unije da se uzme u obzir – poljoprivredni, ekonomski, politički…, svaki od njih otvoriće Pandorinu kutiju.

Ali, uprkos bolnoj složenosti bilo kakvog procesa proširenja, ruska agresija je ubedila neke vlade EU da ne mogu sebi priuštiti da čekaju.

"Sada je trenutak da budemo hrabri i da promenimo naš pristup proširenju – da šest zemalja Zapadnog Balkana, svaku od njih, i Ukrajinu i Moldaviju, jasno pozovemo da uđu u našu porodicu", rekao je austrijski ministar spoljnih poslova Aleksander Šalenberg za Politiko.

Očekuje se da će proširenje biti jedna od tema kojom će se baviti, u godišnjem govoru o stanju u EU, predsednice Evropske komisije Ursula fon der Lajen 13. septembra. Takođe, ministri za evropska pitanja iz 27 prestonica bloka takođe bi trebalo da se upuste u to pitanje na sastanku krajem oktobra, prema rečima dvojice visokih diplomata EU kojima je odobrena anonimnost da razgovaraju o poverljivim pitanjima.

Ono što je najvažnije, čini se da su Nemačka i Francuska uključene u to pitanje. Zahtev nemačkog kancelara Olafa Šolca ranije ove godine za "proširenu" Evropu, kao i optimistični signali iz Pariza, gde je ministar za Evropu Lorens Bun rekao za Politiko da bi EU trebalo da da "doslednu poruku" zemljama kandidatima o pridruživanju uniji – ne samo da bi pomoglo, već bi moglo I zemlje kandidate da odvrati od ruskog uticaja.

Pitanje je vremena. Predsednik Saveta EU Šarl Mišel pozvao je da nove članice budu primljene u blok do 2030. Francuski predsednik Emanuel Makron podržava ideju o proširenju u fazama, pri čemu zemlje prvo dobiju pristup jedinstvenom tržištu pre nego što postanu punopravne članice EU.

Šalenberg je izneo mogućnost da se zemljama kandidatima dozvoli da budu posmatrači u Političkom i bezbednosnom komitetu EU (PSC), briselskom telu u kome se donose odluke o spoljnoj politici. “Umesto da im jednostavno pošaljemo deklaraciju EU ili zajedničke spoljne bezbednosne politike, govoreći ’potpišite‘, mi ih činimo delom našeg razmišljanja, delom našeg oblikovanja odluka“, rekao je on.

Obnovljeno nastojanje za većom Evropom označava prvi takav potez širenja otkako je blok primio Hrvatsku u svoje redove 2013.

Ali ako žele da ostvare svoje ambicije, lideri EU će morati da se izbore sa akutnim rastućim bolovima. Debata će verovatno biti žestoka između evropskih prestonica, jer zvaničnici procenjuju podobnost zemalja kandidata — zabrinutost zbog korupcije u Ukrajini, na primer, je velika. A tu je i košmarna perspektiva da se reformišu unutrašnji procesi donošenja odluka u EU kako bi se prilagodio mnogo većem bloku.

Tek što je Mišel odredio svoj ciljni datum za 2030. godinu, portparol Evropske komisije, koja je odgovorna za procenu sposobnosti zemalja kandidata, polio je hladnom vodom sve u brzom roku. Portparol je rekao da je proces pridruživanja EU zasnovan na zaslugama. Komisija treba da predstavi izveštaje o napretku zemalja kandidata kasnije ove godine, iako je jedan visoki diplomata EU rekao da će prezentacija verovatno biti odložena zbog intenzivne provere kandidature Ukrajine za pristupanje, jer se Ukrajina smatra veoma korumpiranom zemljom.

Poljoprivredna politika je najočiglednija tačka žarišta u budućim pristupnim pregovorima između Brisela i Kijeva. Jeftin ukrajinski izvoz žitarica mogao bi preplaviti EU i potopiti visoko subvencionisane poljoprivrednike iz bloka. Poljska i nekoliko drugih zemalja EU već su zatvorile svoja vrata ukrajinskom izvozu žitarica, rekavši da taj potez ima za cilj da zaštiti njihove poljoprivrednike.

"Ono što vidimo... jeste da trenutni okvir, bilo da se radi o budžetu ili politici ili procedurama donošenja odluka, nije prikladan za Evropu sa tridesetak članica", rekao je portugalski ministar za Evropu Tijago Antunes. "Ponekad je već veoma, veoma teško, kao što znate, sa 27", dodao je.

Takođe, veliko širenje u EU pomerilo bi centar gravitacije bloka na istok, potencijalno razvodnjavajući tradicionalno odlučujući uticaj Francuske i Nemačke na ključne odluke.

Ali, kako dalje navodi Politiko, grupa zakonodavaca EU već sastavlja nacrte dalekosežnih planova za promenu ugovora za koje tvrde da bi bili potrebni za proširenje. Međutim, i tu postoji veliki broj problema, na primer referendume.

"U Savetu nema većine za promenu ugovora", rekao je jedan diplomata EU. "Pravna služba Saveta nas već mesecima savetuje da je Lisabonski ugovor otporan na proširenje", dodao je.