Darja Dugina ćerka je ruskog ultranacionalističkog političkog komentatora Aleksandra Dugina.
Kako prenose ruski mediji, svedoci kažu da se automobil posle eksplozije zapalio, a zatim zabio u obližnju ogradu. Svedoci su ispričali i da su delovi automobila preleteli put kojim je išao. Hitna pomoć je saopštila da je jedna osoba bila u automobilu i da je preminula na licu mesta. Andrej Krasnov, prijatelj Darje Dugine i lider pokreta Ruski horizont, potvrdio je da je Dugina ubijen. On je dodao da je moguće da je prava meta napada bio njen otac, prenosi "Jutarnji list".
"To je bio auto njenog oca. Darija obično vozi drugi auto, ali u subotu je uzela njegov, a on je otišao u drugom pravcu. Bio je na mestu tragedije. Pretpostavljam da je Aleksandar bio meta ili da su oboje hteli da napadnu“, rekao je Krasnov. Ruski medij 112 piše da su Dugin i njegova ćerka prisustvovali skupu nedaleko od Moskve i da je trebalo da se zajedno vrate u grad, ali da su u poslednjem trenutku odlučili da svako ide svojim putem. Društvenim mrežama kruže navodni snimak Dugina na mestu nesreće.
Denis Pušilin, lider Donjecke Narodne Republike, samoproglašene paradržave na teritoriji Donjecke oblasti, napisao je na svom kanalu na komunikacionoj platformi Telegram da je Darija Dugin ubijena i za njeno ubistvo okrivio Vladu Ukrajine.
"Grozni zločinci! Teroristi ukrajinskog režima, pokušavajući da eliminišu Aleksandra Dugina, digli su u vazduh njegovu ćerku... u automobilu. Neka je blagoslovena uspomena na Dariju, ona je prava Ruskinja", napisao je Pušilin.
Aleksandar Dugin je poznat po svom ekstremno desničarskom pogledu na poziciju Rusije u svetu. Neki su ga opisali kao "ruskog fašistu" koji je pomogao u oblikovanju ekspanzionističke spoljne politike Vladimira Putina. Neki ga zovu "Putinov mozak".
Duginova ćerka Darja rođena je 1992. godine i studirala je filozofiju na Moskovskom državnom univerzitetu, navodi TASS.
U martu 2022, Kancelarija za kontrolu inostrane imovine američkog Ministarstva finansija (OFAC) sankcionisala je Duginu zbog njenog doprinosa članku na veb stranici United Vorld International (UVI) u kojem se sugeriše da će Ukrajina "propasti" ako bude primljena u NATO. Dugina je bila glavni urednik UVI.
Ko je Aleksandar Dugin?
Sa svojom dugom bradom Aleksandar Dugin (54) zaista podseća na kontroverznog mistika Grigorija Rasputina. Ali mnogi analitičari na Zapadu smatraju da je Duginov uticaj na ruskog predsednika Vladimira Putina sličan onome što je Raspućin imao na rusku carsku porodicu Romanovih, cara Nikolaja II i carica Aleksandra. Međutim, internet forum Big Think ide korak dalje i tvrdi da je Dugin "najopasniji filozof na svetu".
Aleksandar Dugin je ekstremni ruski nacionalista i zagovornik ruskog imperijalizma. Kao nepokolebljivi tradicionalista, on je žestoki kritičar liberalizma koji simbolizuje Amerika.
"Liberalizam je najveće zlo... Američku imperiju treba uništiti", više puta je konstatovao Dugin.
Međutim, Dugin je podjednako žestok u svojoj osudi komunizma, a iako kritikuje fašizam, pokazuje simpatije prema nacističkom osećaju za hijerarhiju i njihovoj romansi smrti.
"Treba nam nova stranka. Partija božja, ruski analog Hezbolaha", naglašava Dugin, koji je svojim antinaučnim i antitehnološkim stavovima privukao pažnju zapadnih medija. Na primer, zalaže se za zabranu hemije i fizike, a protivnik je interneta i biotehnologije.
Aleksandar Geljevič Dugin rođen je 1962. godine u Moskvi.
Njegov otac je, kako tvrdim, verovatno radio za sovjetsku vojnu obaveštajnu službu, a majka mu je bila lekar. Kada je imao tri godine, roditelji su mu se razveli. Duginova sećanja na detinjstvo nisu dobra, kaže da je mrzeo i porodicu i sovjetsko društvo.
"Mrzeo sam svet u kome sam rođen", rekao je Dugin u intervjuu za Njujorker. Kao tinejdžer pridružio se krugu ekscentričnih moskovskih intelektualaca koji su podjednako prezirali sovjetski komunizam kao i zapadni kapitalizam i pokazivali sklonost misticizmu i ezoterizmu.
Početkom 1980-ih, Aleksandar Dugin je pohađao Moskovski institut za vazduhoplovstvo, ali je izbačen zbog svojih antisovjetskih i desničarskih stavova.
Posle isključenja sa instituta, neko vreme je radio kao čistač ulica i davao uputstva na engleskom i francuskom jeziku. Inače, pored pomenuta dva, tečno govori još sedam jezika, uključujući nemački, španski i portugalski. Početkom 1980-ih, Aleksandar Dugin se oženio Evgeniom Debrianskajom, koja je rodila sina 1985. godine. Međutim, Dugin nikada ne pominje svoju prvu suprugu, verovatno zato što je Evgenija Debrjanskaja jedna od najistaknutijih ruskih aktivistkinja za prava LGBT zajednice, dok smatra da su ruski antigej zakoni "potpuno tačni".
"Liberalizam insistira na slobodi i oslobađanju od bilo kakvog oblika kolektivnog identiteta. To je sama suština liberalizma. Liberali su oslobodili čoveka od nacionalnog i verskog identiteta. Poslednji preostali oblik kolektivnog identiteta je rod. Dakle, sada je došlo vreme da se rod ukine i postane nešto proizvoljno i fakultativno", rekao je Dugin u prošlogodišnjem intervjuu.
Aleksandar Dugin se 1987. godine oženio konzervativnom filozofkinjom Natalijom Melentijevom, sa kojom ima ćerku. Tokom Gorbačovljeve perestrojke (1986 - 1991), Dugin je prvi put bio na Zapadu, tačnije u Berlinu i Parizu, gde je upoznao Alena de Benoista, lidera evropske nove desnice. Iako ističe da je veliki poštovalac evropske kulture, Dugin je tokom prve posete Zapadu bio razočaran i smatrao ga je "gorim od Sovjetskog Saveza".
U periodu od 1990. do 2000. godine Aleksandar Dugin je objavio niz radova i knjiga, među kojima su i "Osnovi geopolitike" iz 1997. godine, koje su izazvale veliko interesovanje političkih i vojnih struktura u Rusiji. Dugin je tada postao savetnik Genadija Seleznjova, predsednika Dume (ruskog parlamenta). Kada je Vladimir Putin postao ruski predsednik 2000. godine, Aleksandar Dugin je postao njegov vatreni pristalica.
"Putin je sve... Putin je apsolutan... Putin je nezamenljiv", oduševljeno je govorio Dugin, koji je doktorirao sociologiju na Univerzitetu u Rostovu 2004. godine, a 2008. postao profesor na Univerzitetu Lomonosov u Moskvi i šef katedre. Centar za konzervativne studije.
Aleksandar Dugin osnovao je Međunarodni evroazijski pokret 2001. godine. To je organizacija koja promoviše ujedinjenje bivše sovjetske teritorije u jedinstvenu kulturnu i civilizacijsku celinu.
"Evroazija je teritorija starog Ruskog carstva ili Sovjetskog Saveza. Možemo je nazvati i Velikorusijom", objasnio je u jednom razgovoru Dugin, koji se u svojim delima bavio i južnoslovenskim narodima.
Tako je u svom članku Geopolitika jugoslovenskog sukoba iz 1997. godine ocenio da Hrvati pripadaju "katoličkom sektoru germanske srednje Evrope”, tvrdeći da je njihova geopolitička sudbina "privrženost tom bloku”.
Za Srbe, međutim, ističe da su bili uz Ruse u svim kritičnim istorijskim trenucima. – Srbi smo zapravo mi. Osećaju se kao mi. Srbi su sami", rekao je on prilikom posete nekadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića Moskvi.
Tokom početka rusko-ukrajinskog sukoba 2014. zalagao se za aneksiju ukrajinske teritorije koja je ranije bila deo Ruske imperije, pa čak i pozivao na genocid u Ukrajini.
Sa oduševljenjem je dočekao pobedu Donalda Trampa u Americi.
"Iako je čvrst i grub, Donald Tramp kaže šta misli, grub je, emotivan i očigledno iskren. To što je milijarder ne znači ništa. On je drugačiji. On je izuzetno uspešan običan Amerikanac", rekao je Dugin.
"Za nas je njegova pobeda radost, to je sreća. Morate da shvatite da Trampa smatramo američkim Putinom", rekao je nedavno Aleksandar Dugin za Volstrit džurnal.
Takođe, uz rusku invaziju na Ukrajinu, ratnohuškačka politika Vladimira Putina ne može se razumeti bez lika Aleksandra Dugina, "Putinovog Raspućina", kako ga krsti svetski medijski baptisterij.
Dugin je Gumiljevom melanholičnom evroazijstvu dao izrazito geopolitički i imperijalni oblik, mešajući antizapadni i neliberalni, konzervativni nalet misli sa elementima otvorenog nacionalizma, fašizma, okultizma i ezoterizma.
On je duga, kako ga je jednom Klover opisao sa kojim je proveo neko vreme; bivši disident, pamfletičar, hipster, pesnik sa gitarom koji je izašao iz doba moskovskih boema u perestrojci. Najzad je postao zapaljivi retoričar, predavač na vojnoj akademiji i konačno – operativac Kremlja.
Ovako je Gleb Pavlovski, spin doktor Jedinstvene Rusije, govorio o svom uticaju na Putinove "silovike", telohranitelje: "Dugin je svojom retorikom i kratkoćom ozbiljno impresionirao mišićave muškarce koji nikada u životu nisu pročitali nijednu knjigu.
Njegov kapitalni rad "Osnovi geopolitike” (danas obavezna lektira na ruskim vojnim akademijama), između ostalog, iznosi tezu da Hladni rat, zapravo, nije bio sudar dva političko-ekonomska sistema, kapitalizma i komunizma, već proizvod sukoba dve geopolitičke realnosti – Evroazije i Atlantika. (Ovde je korisno primetiti da Dugin, kao i Putin, Zapad naziva Atlantikom, a u kontekstu šireg identiteta Rusije govori o Evroaziji).
U toj suštini, oko koje Dugin pleše vrlo vešto i lako, leži temeljna istina posthladnoratovske epohe koju on grčevito pokušava da približi ruskoj publici. Prema Duginu, prirodni neprijatelj SAD nije ni radikalni islam, ni Kina, ni asimetrična duboka država. Ali ona jeste i uvek će biti – Rusija.
Njegova teorija geopolitike je jednostavna i rustikalna – ne postoje nikakva pravila za upravljanje državama osim drevnog nagona za osvajanjem teritorije. Sve ostalo, posebno zapadni liberalni "folklor ljudskih prava" – samo je žvakanje na suncu. Realnost je takmičenje, ratovanje, savezi, tampon države, sfere uticaja i imperije. Nije ni čudo što je ovakva retorika pokvasila usta ruskim snagama bezbednosti, generalima, bezbednjacima, MMA igračima, navijačima i ostalim mozgovima koji su nakon završetka hladnog rata prepušteni nebitnosti i prašini
. Želeli su da im se kaže da je osnovna realnost sveta ostala ista, da su nacijama potrebne vojske, špijuni, strateški savezi i veliki odbrambeni budžeti. Za razliku od mnogih koji su ih ubeđivali u "kraj istorije", kako tvrdi Frensis Fukujama, Dugin im je obećao Hantingtonov "sukob civilizacija".
Evroazijstvo – glavna misao svake Duginove teze – je heterogena i difuzna intelektualna i politička struja artikulisana na ideji Evroazije kao trećeg kontinenta između Evrope i Azije, sa nepreciznim granicama, ali sa Rusijom u centru.
U Duginovom leksikonu: "Mi, Rusi, nikada nismo bili i nikada nećemo biti. Rusija će biti velika, jedinstvena, blistava, apsolutna, paradoksalna, tajanstvena, spasonosna - ili će nestati!".
Čitalac ne treba da sumnja – za Dugina su geopolitika, metafizika i konspirativni pristup neraskidivo povezani elementi. Za razliku od Gumiljeva, čovek Duginove Evroazije nikako nije samo stanovnik evroazijskog kontinenta. Njegov čovek je, pre svega, onaj ko dobrovoljno zauzima poziciju egzistencijalne i ideološke borbe protiv globalizacije i "duhovne hegemonije Zapada".
Dugin je bio jezivo vidovit u vezi sa ukrajinskim sukobom od samog početka i aneksijom Krima. On je bio prvi iz nacionalističke gomile koji je upotrebio termin "Novorusija" za označavanje istočnih ukrajinskih provincija, mnogo pre okupacije Donjecka i Luganska.
On je takođe predvideo da će jedinice paravojne milicije u Donjecku i Lugansku proglasiti nezavisnost nedeljama pre nego što se to konačno dogodi. Tačno je predvideo dizajn zastave Donjecka i Luganska – crvene i plave sa krstom Svetog Andreja – dva meseca pre odluke kojom je ustanovljena zastava nepriznate konfederacije.
Predvideo je i sadašnji rat. U video snimku na Jutjubu koji podseća na jezive kućne poslove Čarlsa Mensona, on tvrdi da Ukrajince treba „ubijati, ubijati, ubijati...“
Dalje kaže: "O tome uopšte ne bi trebalo da bude diskusije. I istovremeno vreme, razmišljam kao profesor". Iako je Putinov uži krug često citirao Duginove izjave i finansirao njegove projekte, do danas ne postoji nijedan primer koji bi ukazivao na direktnu vezu između Dugina i Putina.
Osim, naravno, onih koji podjednako mogu biti proizvod kosmičke slučajnosti. A šta o tome tvrdi Dugin?
"Ja nisam Putinov savetnik", objašnjava on, "ne diktiram mu ništa, čak nije ni pod uticajem mojih ideja. Jednostavno, oboje se ponašamo onako kako nam diktiraju geopolitički zakoni i ideja ruskog nacionalizma".
Žongliranje motiva
Filozofska ideja je često potcenjen artefakt pri žongliranju motivima monstruoznih političkih akcija, a nije prvi put da Zapad upada u zamku pojednostavljivanja u trenutku kada je najmanje potrebno.
Tome smo svedoci i sada, kada se Putinovi motivi trivijalno objašnjavaju militarističkim ispadima bivšeg oficira KGB-a, kada se Rusija percipira preko Moskve, Sankt Peterburga i korisnika Instagrama koji, pogođeni sankcijama, oplakuju gubitak pratilaca. Ali Rusija je mnogo više i mnogo manje od toga; može biti evropski po imidžu, ali nikada nije prestao da bude azijski na delu – skloniji autoritarnoj vladavini nego liberalnoj demokratiji i tržištu koje dolazi sa njom.
Logika, koliko god da je odvratna, tužna i krvava, takođe je besprekorna – dva geoekonomska pola Evroazije su Evropa i Istočna Azija. Moskva želi da ih ekonomski poveže u superkontinent; tu velika Evroazija pronalazi kinesku inicijativu, prevazilazi istorijsku opsesiju Zapadom i uspostavlja organski ruski put.
Dostojevski je, pre ikoga drugog, formulisao ovu ideju za rusku svest 1881. godine: "Rusi su Azijati koliko i Evropljani. Greška naše politike u poslednja dva veka je u tome što građani Evrope veruju da smo i mi Evropljani. Klanjajte se kao robovi pred Evropljanima, a mi samo zarađujemo njihovu mržnju i prezir. Vreme je da se udaljimo od nezahvalne Evrope. Naša budućnost je u Aziji. Zbogom, Rusijo".
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 31
Pogledaj komentare