Odao ih govor tela: Podaci zbog kojih će Evropa da poludi

Iz fotografija nedavnog srdačnog susreta turskog predsednika Redžepa Tajip Erdogana sa Vladimirom Putinom u Sočiju same po sebi otkrivaju kako između dva autokrata postoji visok nivo razumevanja.

Iako je Turska navodno važna članica NATO-a koja se bunila protiv pridruživanja skandinavskih zemalja, nakon početka invazije na Ukrajinu turska privreda je od onih koje Rusiji omogućavaju preživljavanje međunarodne izolacije.

Samo od marta do jula, turski izvoz u Rusiju iznosi 2,04 milijardi dolara roba i usluga, što je 624 miliona više nego u istim mesecima 2021. godine. Takvo povećanje govori kako Turska ne mari za oficijelne sankcije, a kamoli da su njihove kompanije spremne da odustanu od poslova u Rusiji zbog moralnih razloga, kao što su to učinile mnoge kompanije sa sedištem u liberalnim, zapdnim demokratijama.

Prema podacima Turskog instituta za statistiku, u prošlom mesecu izvoz u Rusiji porastao je 75 posto na godišnjem nivou; s 417 miliona dolara u julu 2021. godine na 730 miliona u julu 2022.

Javna pohvala povećanja izvoza u Rusiju

Turska ima bogatu međunarodnu razmenu s nizom država, ali prošli mesec izvoz nigde drugde nije toliko snažno porastao koliko u Rusiju. U ukupnoj strukturu turskog izvoza, onaj u Rusiju tako je u kratkom roku dosegao značajnih 3,9 posto, što je impresivni rezultat ako se zna da je nakon početka ruske vojne operacije u Ukrajini inicijalno trgovina dve zemlje praktično zamrla. Podaci Turske izvozne skupštine otkrivaju kako u Rusiju najviše izvoze razne hemikalije, sveže voće, tekstil, električne uređaje te namještaj.

Dvojica lidera su na četverosatnom sastanku u Sočiju dogovorila razvoj saradnje u energetici i trgovini opšte, što je bilo, pojednostavljeno rečeno, crvena lampica koja se upalila u kabinetima šefova vlada zapadnh demokratija koje pokušavaju da dokusure ekonomski Putinov režim.

U osnovni se Erdogan ponaša oportunistički jer je Turska isporučivala naoružane dronove Ukrajini, što je privuklo pažnju javnosti, a istovremeno je radila na razvoju ekonomskih odnosa s Rusijom.

Jačanje privrednih veza između Turske i Rusije posebno je osetljivo pitanje za Evropsku uniju jer turske kompanije koriste priliku te počinju s Rusijom da razvijaju trgovinske odnose u kojima su ranije dominirale pojedine članice EU.

Napetost između pojedinih članica EU i Erdoganove vlasti toliko je porasla da su pojedine države zatražile zvanično od Ankare da se izjasni o suštini odnosa s Putinovim režimom.

S obzirom na to da Erdogan posebno insistira na vođenju stimulativne monetarne politike, zemlja mu ima problema s inflacijom i devalvacijom. Samo ove godine, turska lira oslabila je za četvrtinu vrednosti prema dolaru, što turske proizvode čine vrlo atraktivnima za ruske uvoznike.

Ali, i uz slabu liru, te rublje koji su poprilično ojačali, uočljiv je rast ukupnih volumena trgovine u julu u odnosu na isti mesec prošle godine za 25 posto.

Pojedini turski zvaničnici otvoreno slave procvat ekonomskih odnosa s Rusijom.

Primer radi, ministar trgovine Turske Adil Karaismailoglu objavio je tvit u kojem hvali 58-postotni rast trgovine turske autoindustrije s Rusijom u zadnja tri meseca. Naglasio je liderstvo Turske u otvaranju morskih koridora Rusima.

Iako u više evropskih prestonica kipi bes donosioca odluka, najverovatnije neće biti naročitih pomaka u tretmanu Turske jer se Erdoganov režim pozicionirao kao važan faktor geopolitičke stabilnosti - osim što su članica Nato saveza, ne treba zaboraviti niti to što Turska zadržava oko četiri miliona sirijskih izbeglica, što je migrantski talas koji Evropa nije spremna da prihvati.